Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Za razliku od mog prethodnika koji je izneo opšteprihvaćene konstatacije u narodu i dobrom delu političke javnosti u Srbiji, ja ću da se pozovem na član 136. i da obavestim gospodina Koštunicu i javnost šta bi sve moralo da sadrži obrazloženje ovih predloga zakona.
Zamolio bih gledaoce koji prate ovaj prenos da uzmu šećer i vodu, jer evo jednog od razloga zašto se donosi zakon o odbrani. Kaže se ovako - istovremeno, obezbeđuje se usaglašavanje propisa o odbrani i bezbednosti sa propisima Evropske unije i opšteprihvaćenim međunarodnim pravnim standardima.
Da li bi mogao Vojislav Koštunica da nam objasni šta znači ova rečenica? Koji su to standardi Evropske unije? NATO? Evropska unija nam uzima Kosovo i Metohiju, što bi se mi usaglašavali sa njim? To su sve neki biseri koji stoje kod nas.
U zakonu o vojsci išli su korak dalje, pa su rekli, zahvaljujući ovom predlogu zakona, ako se on usvoji u Narodnoj skupštini, dobićemo profesionalnu vojsku. Hoćete da kažete da naša vojska nije profesionalna?
Kaže, dobićemo modernu i obrazovanu vojsku. Pa ne znam, naša vojna akademija je bila jedna od najboljih, mnogi iz inostranstva su dolazili kod nas da se školuju, da stiču osnovna vojna znanja i sposobnosti. Koja to nova znanja i sposobnosti treba da dobiju u vojnoj akademiji, ukoliko ona nije zauzeta od strane predsednika dok se kupa u bazenu? Šta sve trpi ovaj papir ovde. Zašto Vojislav Koštunica ne izađe ovde, dođe, objasni nam, o čemu se radi, šta je to epohalno, šta je to novo?
Kada je u pitanju Predlog zakona o odbrani, navodi se kako treba da postupaju i koje mere treba da preduzimaju nadležni državni organi i svi organi iz sistema odbrane. Da li to postoji kod nas? Ako ne postoji, pa ko je to uništio. Pa znate, sedam godina je našu vojsku vodio ministar finansija. On kaže, određeni procenat u odnosu na bruto društveni proizvod može da se izdvoji za vojsku, naš društveni proizvod je nizak, ne zadovoljavaju se elementarne potrebe.
Koji je to međunarodni standard? Holandija povećava broj vojnika, a koliko znam ona ni od koga nije ugrožena. Ima vrlo dobro okruženje, svi su u Evropskoj uniji, a oni povećavaju broj vojnika. Šta je tu međunarodni standard kod vas? O čemu se radi? Radi se o tome što mi trebao da ostanemo bez bilo kakve vojske i bez bilo kakvih mogućnosti odbrane kako bi bili u sastavu NATO pakta, a onda bi skupo plaćali tu njihovu zaštitu, a ona ne bi bila ni zaštita, nego bi bila okupacija i osvajanje Republike Srbije jer, pobogu, Srbi su narod koji se buni. Srbi nisu narod koji se buni, nego su Srbi narod koji samo voli svoju slobodu.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milosav Miličković.

Dame i gospodo narodni poslanici, razmatramo u paketu dva zakona.
Zakonski predlog o odbrani u osnovi daje malo prava i ovlašćenja Narodnoj skupštini Srbije, nešto više Vladi, a najveća prava daje predsedniku Republike, baš kao da je pisan za aktuelnog predsednika Republike.
Pored ove opšte primedbe, nekoliko članova zahtevaju poseban osvrt.
U članu 10. se govori o proglašenju ratnog stanja u slučaju kada Narodna skupština Srbije ne može da se sastane. Ona ne može da se sastane jedino u slučaju da Tadić postavi zahtev gospodinu Duliću da je ne sazove, u protivnom sigurno će se sastati. I da vas podsetim, da u svim državama je obavezno da u kriznim situacijama Narodna skupština stalno bude u zasedanju tj. njen parlament bude u permanentnom zasedanju.
U članu 10. treba da stoji da Narodna skupština donosi odluku o mobilizaciji vojske, a i cele države, na predlog predsednika države, Vlade, ali i na predlog jedne trećine poslanika, pa neka većina poslanika odluči kako treba.
Predloženim članom se odluka Narodne skupštine uslovljava. U vezi sa zakonskim predlogom o mobilizaciji se javlja jedan vrlo ozbiljan problem. U sadašnjoj krizi na Balkanu, a i šire, postavlja se veoma značajno pitanje odbrambene snage Srbije.
Pored izrazito štetočinskog delovanja svih dosadašnjih ministara odbrane posle mafijaško-terorističkog puča 5. oktobra, od Tadića do Šutanovca, na devalviranju vojnih resursa Srbije kroz zločinačko uništavanje oružja, oruđa, raketa, projektila i municije, a i pitanje da li je slučaj u Paraćinu zaista bio slučajan, i sramnim uvođenjem i širokom primenom tzv. civilnog služenja vojnog roka, ljuljanjem beba i činovničkim nazoviradom, ipak danas u Srbiji postoji oko pola miliona vojno sposobnih ljudi koji su u ranija vremena primereno naučeni vojnim veštinama u nekada trećoj vojsci u Evropi.
Štaviše, par stotina hiljada ljudi je steklo veoma značajna borbena iskustva tokom nesreća koje su zadesile srpski narod. Ako bi naša otadžbina dospela u opasnost i u Srbiji bila uvedena zakonom predviđena mobilizacija, da li postoji dovoljno odgovarajućih rezervi oružja, oruđa, raketa, projektila i municije da se naoružaju mobilisani rodoljubi.
Toga u predloženom zakonu nema, a neophodno je. U mnogim članovima, recimo u članu 29, govori se o regionalnom organizovanju i delovanju u odbrani. To veoma liči na zloglasne republičke vojske, što je dovelo do raspada SFRJ.
Neophodno je na svim mestima u ovom zakonskom predlogu izričito reći da su sve te aktivnosti striktno podređene jednom centru, čija se naređenja 100% izvršavaju, a ne da se aktivnosti u skladu sa planom odbrane Republike Srbije itd. – ko odlučuje o tome šta je u skladu.
Dalje, recimo u članu 40. se govori o upotrebi Vojske Srbije van teritorije Srbije. Da li to znači Avganistan, Irak, u budućnosti možda Iran, Venecuela, možda čak i Kuba? Mnogi članovi NATO-a tamo ne ratuju, nema šta naša vojska da traži van teritorija naše republike.
U članu 21. tačka 11) se govori o upotrebi naših aerodroma i ostalog za potrebe stranih vojnih vazduhoplova. To spada u nadležnost Ministarstva. Po našu Srbiju je to vrlo opasan stav.
Da li to znači da je u nadležnosti Ministarstva odbrane da se naši aerodromi koriste za agresivne terorističke vazdušne napade na druge države. To ni Turska, kao verni član NATO-a, nije dozvolila prilikom terorističke agresije na Irak. Ukoliko je tačka 11) član 21. uopšte potrebna, to treba da bude isključivo u nadležnosti Narodne skupštine Srbije i to za akcije pod okriljem Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
U vezi sa članom 27, gde se tretira materijalna obaveza, neophodno je građanima izdavati obveznice, odnosno potvrde ili slično, kako bi im država kasnije nadoknadila troškove ili eventualnu štetu, da se ne bi dešavalo ovo što se danas dešava u Topličkom okrugu.
U članu 76, recimo, predviđa se finansiranje nevladinih organizacija. Navodno, ako se njihov program rada zasniva na onome što je od značaja za odbranu. Da li to znači finansiranje pokreta za tzv. nenasilne promene odnosno bivšeg Otpora i sličnih ostalih stranih agentura.
Mnogo još ima nedostataka u ovom zakonu. O tome ćemo govoriti po amandmanima. Da se malo osvrnem i na Predlog zakona o vojsci. Sve primedbe koje važe za Zakon o odbrani mogu da se primene i na ovaj Predlog zakona. Ipak, ima nekih specifičnih elemenata.
U članu 51. govori se da pripadnici vojske koji dejstvuju van zemlje imaju drugačije vojne legitimacije. Da li su to legitimacije NATO-a, SAD-a ili kakve?
U članu 59. se govori da vojno lice može dobiti privremeno i viši čin dok dejstvuje po članu 51. To se verovatno preslikava iz odredaba SAD, gde se čak i civili, naučnici, stručnjaci, privremeno postavljaju u čak i vrlo visoke činove, generale sa više zvezdica, dok obavljaju vrlo značajne delatnosti u okviru vojske SAD. Kada se posao završi, ti visoki činovi se oduzimaju.
Član 194. govori o vojnim licima koja nisu državljani Srbije. Kako je to uopšte moguće?
Tačno je da danas postoje visoki funkcioneri, ministri, guverneri itd. sa dvojnim državljanstvom, Đelić, Jelašić itd. i neki ministri koji su navrat-nanos dobili državljanstvo Srbije, ali je to u vojsci nedozvoljeno. Čak i dobrovoljci, strani državljani, postoje u vojsci samo dok je vojska u ratu.
Još jedno nerazjašnjeno pitanje, u članu 5. st. 4, 5. i 6, a i u nekim drugim članovima se uvodi i tretira aktivna rezerva. Takođe, još jedan dokaz da je Predlog zakona pisan u dogovoru sa SAD, a to po uzoru na Nacionalnu gardu u SAD. Da vas podsetim, u SAD pripadnici Nacionalne garde imaju ne tako velike obaveze, ali veoma visoke privilegije, plate, stipendije za školovanje itd, ali su bili neprijatno iznenađeni kada su mnogi od njih poslati da ratuju u Irak, a i sada se planira da deo Nacionalne garde takođe ode u Irak kao zamena. Dosadašnja rešenja po ovom pitanju su daleko bolja.
Jedna veoma značajna primedba, u predloženom zakonu više nema podele na oficire, više oficire i generale. U skoro svim vojskama u svetu, do sada i u našoj, za prelazak u više oficire neophodno je položiti tzv. majorski ispit, jedan vrlo težak ispit kojim se obezbeđuje nepristrasna selekcija za visoke oficirske činove. Pa i sama reč "major" u mnogim jezicima znači - viši, veći.
Za prelazak u generala je bilo neophodno pohađati i položiti ispite u tzv. ratnoj školi, veoma naporan dvogodišnji rad. Za izvesne profile je magistratura priznavana kao majorski ispit, a doktorat nauka za čin generala. Zbog čega se od ovoga odustaje? Da li zato da se nekima omogući brzo napredovanje od po četiri vojna čina, a poznato je da se to dešava u vojsci? Sadašnji predlog zakona zaista omogućava preveliku pristrasnost.
Na kraju, gospodine ministre, želeo bih da vam postavim dva pitanja. Već sam ih postavio, ali niste bili tu, pa sad koristim ovu priliku. Da li Ministarstvo odbrane plaća PDV na remont aviona tipa "Mig 29", po ugovoru sa Javnim preduzećem "Jugoimport SDPR"?
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Da.)
Da li je plaćeno 320 miliona do sada po tom osnovu?
(Dragan Šutanovac, sa mesta: To ne znam.)
Drugo pitanje, da li je nabavka telekomunikacione opreme za Vojsku Srbije poverena ovom javnom preduzeću - SDPR-u, pod izgovorom da se radi o poverljivoj nabavci, kako bi se izbegao javni tender - a radi se samo o ovoj godini, o visini sredstava od 900 miliona?
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Ne.)
Hvala. Završio sam.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog zakona o odbrani i Predlog zakona o Vojsci Srbije. Nažalost, moram da primetim da ovo što imamo danas nije vojska u onom smislu kako je poznaje srpska vojnička tradicija. Ovo što imamo danas su, pre svega, ostaci nekadašnje vojske, jedna desetkovana družina koju i danas još uvek nazivamo vojskom.
Da vojska bude baš ovakva kako sam rekao, pobrinuo se niko drugi do gospodin Boris Tadić, najpre kao ministar odbrane, a kasnije, kao što i sami znate, kao predsednik Republike i komandant vojske.
Primetio sam i možda bi bolje bilo što ova dva zakona razmatramo danas u jedinstvenoj raspravi, da smo Predlog zakona o predsedniku Republike i Predlog zakona o vojsci razmatrali u jedinstvenoj raspravi, jer su obadva pisana ad personam, što će reći, prema liku i imenu gospodina Borisa Tadića.
Tadiću je stalo da komanduje vojskom, pa makar i onom vojskom koju je i sam uništio. Njemu nije važno kolika je i kakva je ta vojska. Važno je i dovoljno je da ta vojska ima ađutante, da ima odbranu, da ima gardu koja će da mu salutira kad uzleće i sleće sa surčinskog aerodroma.
Naravno, vama se mnogo žuri sa ovim zakonom, ali ne zbog vojske i ne zbog odbrane, nego pre svega zbog predsedničkih izbora, jer vam je neko rekao da ako se izbori za predsednika Republike Srbije raspišu što pre, onda predsednik Tadić ima nekakve šanse da pobedi na tim izborima. Što naš narod kaže, nije kome je namenjeno, nego kome je suđeno, što će reći - džabe ste krečili, budući predsednik Srbije je gospodin Tomislav Nikolić i to u Srbiji svi znaju.
Vi ste rekli, ministre, da je zakon dobar. Zakon nije dobar, ali gospodin Nikolić, kao predsednik Srbije, neće koristiti sve privilegije koje ste namenili Borisu Tadiću.
Da se vratimo samom zakonu. Kao i svi vaši zakoni, i ovaj zakon je pun nedorečenosti, nelogičnosti, protivurečnosti itd. Recimo, član 3. stav 1. kaže - Generalštab Vojske Srbije je najviši stručni i štabni organizacioni deo za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu. Stav 3. ovog istog člana praktično anulira ovaj zakon. Znači, daju se Vladi neke ingerencije za koje ona nije stručna i ministar odbrane takođe nije stručan, jer su to pre svega civilna lica.
Znate da se često dešava da ministar odbrane može biti lice koje nije služilo vojsku, može biti žena i šta će ta lica predložiti Vladi kada su u pitanju stručne stvari?
Smisao svega ovoga je da umesto ministra ove stvari koje su predviđene zakonom, Vladi predlažu razni savetnici, bezimeni savetnici, koji potiču iz raznoraznih atlantskih integracija, koji su neprijateljski i prema državi Srbiji i prema srpskom narodu.
U članu 5. govori se o nekoj aktivnoj i pasivnoj rezervi. Moram da priznam da sam razgovarao sa mnogo profesionalnih vojnih lica i nikom od njih do kraja nije jasno šta je to aktivna i pasivna rezerva. Ovaj zakon predviđa nesrazmerne nadležnosti kada je u pitanju predsednik države, Vlada i sam Generalštab.
Zakonom se ukida i Vrhovni savet odbrane i na taj način se daju ogromna ovlašćena predsedniku države, a pri tome nema nikakvu kontrolu. Kroz predlog zakona vojska se stavlja nepotrebno pod dodatnu kontrolu raznoraznih civilnih organizacija, koje nemaju veze ni sa Vladom ni sa bilo čime i neće me iznenaditi ako jednog trenutka vojnu doktrinu Republike Srbije piše Nataša Kandić i njoj slični, potpisuje ukaze, daje odlikovanja i sve ostalo.
U članu 12. stoji da je vojska ideološki, interesno i stranački neutralna. Prema ovom zakonu to sigurno nije, jer prema ovom zakonu upravo ona stranka koja ima predsednika Republike ima apsolutni uticaj i apsolutnu dominaciju nad vojskom. Pitam se - kako će ova vojska funkcionisati pored ovakvih stvari?
Da polako završavam, u članu 20. predviđa se formiranje nekog podoficirskog kora. Da li na ovaj način vojska postaje staleška vojska, a podoficiri, kao jedan bitan element svake vojske, izopštavaju se iz tog sistema?
Kao što sam rekao i da završim, veliki je uticaj raznoraznog nevladinog sektora na vojsku i ako se sve ima u vidu ispada da vojsci ostaju samo oni administrativno-tehnički poslovi - dodeljivanje odlikovanja itd.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović. Ukupno preostalo vreme za poslaničku grupu SRS je 40 minuta. Izvolite, gospodine Batiću.

Zahvaljujem, vrlo ću kratko.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, tražim jedno obaveštenje i objašnjenje, nema direktne veze sa ovom temom, ali ima posredne, od ministra za KiM i od premijera. Evo o čemu se radi. To je situacija koja je vrlo alarmantna.
Naime, Koordinacioni centar za KiM, Kancelarija koordinatora za opštinu Peć, sa sedištem u Goraždevcu, dana 19. novembra poslala je jedan dopis Ministarstvu za KiM, a predmet je izveštaj. Piše sledeće - Obaveštavamo vas da je 17. 11. 2007. godine bio radni dan ove kancelarije zato što je trebalo odraditi slobodni dan uoči nove godine i da bi posmatrali biračko mesto, otvoreno u Goraždevcu, i za kosovske izbore.
Biračko mesto je posmatrano neprekidno u vremenu od 7-21 časova.
Ukupno je ušlo na biračko mesto, nije možda gramatički ispravno, i glasalo 18 građana srpske nacionalnosti iz sela Goraždevac i to, i onda se nabrajaju ljudi, a između ostalog navodi se pripadnost stranci. To su, ako je ovaj izveštaj verodostojan, ali ako su navodi iz izveštaja verodostojni - Petrović Slobodan, potpredsednik Opštinskog odbora DS, nekoliko članova, zatim Dakić Slavko, predsednik Opštinskog odbora DS, članovi Opštinskog odbora i članovi DS. Uglavnom, od 18 imena 14 su članovi DS ili 13, za preostalih četiri ili pet imena nema naznake koja je stranka.
Nije smešno, nego je vrlo opasno ono što na kraju ovoga piše.
Reći ću vam ko je potpisao, stavljen je pečat. Kaže: ''S obzirom da je stav države Srbije i Srpske pravoslavne crkve da se ne izlazi na ove izbore, smatramo da ovi građani svojim izlaskom na kosovske izbore rade protiv svoje države i da ih država treba sankcionisati.''
Potpisao i overio načelnih Pećkog upravnog okruga Milisav Petrović i potpisao koordinator za opštinu Peć Radojko Dakić. To je poziv na linč. To uopšte nije naivno, ali ima još nešto drugo.
Ovo je poziv MUP-a, Policijske uprave za Kosovsku Mitrovicu, Odeljenja kriminalističke policije, poziv za gospođu, kako piše onaj univerzalni poziv građanina ili građanku Janačković Olgu, navode se njeni podaci, matični broj itd, radi prikupljanja obaveštenja, informativni razgovor. To je potpisalo ovlašćeno službeno lice Bogoljub Vukojević.
Pokušao sam da proverim koji je razlog. Navodno ta gospođa prima neku stipendiju iz nekog budžeta pri Vladi Kosova. Ali, problem nije čak ni to, već nešto drugo - Rezolucija 1244, u koju se neki zaklinju kao da je jevanđelje, to je najvažnija stvar na svetu. Ovo je potpuno suprotno Rezoluciji 1244 - funkcionisanje Ministarstva unutrašnjih poslova na KiM. Znači ili ne valja Rezolucija 1244, ili se ne priznaje, ili je ovo flagrantna zloupotreba.
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam. Ali se građani dele, ono što stalno pričamo, na Kosovu i to je opasno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Oto Kišmarton.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću, u skladu sa vremenom koje imam na raspolaganju, da ukažem na neke nedostatke predloženih zakona. Mada ću težište mog izlaganja staviti na ovaj drugi predlog, a to je zakon o vojsci.
Generalno, nama ovde prvo nedostaju oni strateški dokumenti, koji bi trebalo da definišu neke strateške stvari i iz kojih bi onda trebalo da proisteknu ovi zakoni koji su pred nama. Naime, mi nemamo strategiju nacionalne bezbednosti i strategiju odbrane.
Mislim da je to nešto što je starije od ovoga i da je trebalo prvo to da usvojimo, pa tek onda da idemo na usvajanje ovih zakona koji su danas.
Ali, očigledno je da je predlagač imao nameru da barem formalno ispuni neke obaveze koje ima po važećim propisima - da bi se što pre raspisali predsednički izbori u Srbiji.
Samo da vas podsetim da je npr. Hrvatska usvojila strategiju odbrane pre skoro pet godina, a Srbija je nema ni dan-danas. Ono što se vidi jasno iz ovog predloga zakona o vojsci i naravno iz zakona o odbrani jeste - da je cilj ove vlasti, koja danas vodi Srbiju, da se u nekom narednom periodu izvrši potpuna profesionalizacija vojske.
Nažalost, ne vidimo iz ovih dokumenata u kom to roku želite to da ostvarite i to je pitanje koje treba da se reši ovom strategijom odbrane, znači, da znamo do kada će Vojska Srbije biti potpuno profesionalna, odnosno kada će se ukinuti služenje one vojne obaveze koju smo imali do sada prisutnu.
Takođe, generalno posmatrano, ovde je prenaglašena uloga predsednika države, ali posebno uloga ministra odbrane. Nekako je Generalštab i načelnik Generalštaba, kao lice koje je stručno, ostalo po strani u rukovođenju i komandovanju, a ministar odbrane je dobio znatno veća ovlašćenja i znatno veću ulogu nego što mu pripada.
Ministar odbrane je najčešće civilno lice, koje ne mora čak ni da bude lice koje je odslužilo vojni rok, vojnu obavezu, pa takvo lice će doći na mesto ministra odbrane i ono će imati jednu vrlo aktivnu i značajnu ulogu u rukovođenju i komandovanju vojskom. Mislimo da to nije dobro i da to ne može da se prihvati, odnosno da se mora na neki drugi način urediti.
Dalje, predlog je formalno nekorektan i to se ovde pojavljuje u više članova. Mi smo pokušali nekim amandmanima da to ispravimo. Ne znamo da li su prihvaćeni i koliko je od toga prihvaćeno, ali to je generalno karakteristika svih predloga koji stižu od ove vlade - da su formalno nekorektni.
Na kraju, kao poslednja generalna primedba jeste - nedorečenost predloga ovih zakona, odnosno nedostaju neki drugi propisi koji bi morali biti doneti barem istovremeno sa ovima ili biti sastavni deo ovih propisa.
Mi sada nemamo zakon o vojnoj obavezi, nego se pozivamo na onaj postojeći stari zakon, pa ćemo neke odredbe tog zakona eksploatisati, koristiti i dalje, dok se ne donesu te odredbe. Nemamo propis, odnosno zakon o socijalnom, penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih lica. Znači, to bi trebalo, a nigde ne vidimo ovde u ovim predlozima - koliko je to oročeno i do kada će to biti ovde pred narodnim poslanicima, da bi smo imali kompletno zaokruženu ovu materiju.
Pokušaću da ukažem samo na nekoliko odredbi ovog zakona u ovom momentu, pa ćemo verovatno u pojedinostima šire govoriti o tome. Prvo, što se tiče člana 2, gde se govori o položaju, naročito Vojske Srbije, u drugom stavu se kaže da predsednik Republike Srbije može, on lično ili lice koje on ovlasti, da dozvoli upotrebu Vojske Srbije u rešavanju nekih unutrašnjih problema.
Sada ovde postavljam jedno pitanje i zamolio bih ministra da malo sasluša ovo jer me interesuju odgovori na ova pitanja i neke dileme koje ovde imam.
Da li ovo znači da će ministar ili predsednik Srbije odobriti upotrebu vojske Srbije u hapšenju, recimo, haških optuženika? Hoće. Ako je to to, znači hoće, e to je, ministre, nedopustivo. Vojska Srbije treba da štiti suverenitet, celovitost ove države, a ne da juri i hapsi one ljude koje je Haški sud optužio.
Dalje, što se tiče upotrebe Vojske Srbije van granica Srbije u nekim misijama, mi smo naravno protiv toga, ali dok ste vi na vlasti nećemo vam dozvoliti i pokušaćemo da vas sprečimo da to uradite kako ste zamislili. Tražićemo da se to reši ovde u Skupštini, ne zakonom, već pojedinačnim aktima u svakom konkretnom slučaju.
U članu 10. govori se o civilnim licima na službi u Vojsci Srbije i oni se sada proglašavaju vojnim službenicima i nameštenicima. Pitao bih vas šta se dešava, nigde se ovde ne pominje ugostiteljsko-turistički deo vojske, odnosno vojne ustanove poput Tare, poput Vrnjačke banje i drugih, šta je sa njima, kakav je njihov dalji status, da li imate u toj vašoj strategiji i, ako imate bar u glavama, da li imate rešenje za ovaj deo vojske?
U članu 14. govori se o zabrani članstva vojnog lica u političkim strankama, što je naravno jasno, u redu i prihvatljivo. Ali, kaže - zabranjuje se vojnom licu da prisustvuje političkim skupovima u uniformi. Da li to znači da bez uniforme može da prisustvuje? Mislim da je to nedopustivo. Vojno lice ne sme da prisustvuje tim skupovima ni bez uniforme, ni u uniformi.
Ono što je veliko iznenađenje jeste odredba koja kaže da je dozvoljeno sindikalno organizovanje u vojsci. To nikada nije bilo, mislim da je to loše rešenje. Da li je po Ustavu ili nije, nebitno je, to je loše rešenje da se to dozvoli u vojsci.
Član 15. govori o zakletvi i postavio bih pitanje kakvu zakletvu polažu lica koja služe civilno vojsku i da li polažu uopšte zakletvu?
Druga primedba se odnosi na tekst zakletve. Nekada kada smo mi bili u vojsci zaklinjali smo se svojim životom, a danas se zaklinju čašću, kako stoji u ovoj vašoj zakletvi. Kakva nam je čast, takva nam je danas i vojska.
Član 24 - vojni praznici. Zašto nije ovim zakonom definisan bar taj praznik Vojske Srbije? Zašto nije u ovom zakonu jednostavno neki datum koji je bitan za vojsku, na koji se možemo pozivati, iz naše tradicije, usvojen kao dan vojske, i da to ovim zakonom definišemo, a ne da to ostaje za neke druge propise i da neko drugi o tome odlučuje, znači da ova skupština odluči o tome.
Član 32. govori o službi u Vojsci Srbije i pitanje moje je kada će biti donet taj zakon o službi u Vojsci Srbije, o vojnoj obavezi? Da li znate, a znate verovatno, da 50% naše dece koja su vojni obveznici danas služi civilno? Recite mi kakve su njihove obaveze po odsluženju takvog vojnog roka? Kakav je njihov ratni raspored i da li ga imaju uopšte posle? Kako će oni koji civilno služe uopšte moći sutra, ne daj bože da dođe do toga, da stanu u neki stroj i da se nekome odupru, ako nisu pušku u ruke uzeli.
Član 39 - prijem u profesionalnu vojnu službu za mesta podoficira i oficira; govori se o prijemu lica iz građanstva na ova mesta, nigde kao uslov ne postoji obaveza da je odslužio vojni rok sa oružjem. Mislim da je to neophodno. Ako je to za vojnika profesionalnog neophodno, treba da bude i za podoficira i oficira. To u zakonu ne stoji.
Ovde se govori o licima iz građanstva. Znači, može se primiti u vojnu službu profesionalnu na mesto podoficira i oficira čovek koji nije završio akademiju. Znači, završio je fakultet, ekonomski, pravni ili bilo koji drugi i može se kao takav primiti u vojnu službu.
Član 42 - ugovor o prijemu u profesionalnu vojnu službu. Ovde se govori o prijemu ovih lica pod ugovorom na određeno vreme, tri godine itd. Tu postoji jedna formalna greška: u jednom stavu se kaže da je do tri godine, a u drugom da se ugovor pravi na tri godine. To se mora ispraviti. Moraju se zakonom precizirati uslovi ugovora.
Desilo se, verovatno znate, 1998. godine u Nišu da je jedan bataljon vojne policije, profesionalci, kada je trebalo da putuju, odnosno da idu na zadatak na Kosovo, jednostavno su došli i raskinuli ugovore. Kako ćemo se od toga obezbediti sutra u slučaju ratnog stanja, da nam profesionalni vojnici ne dođu i kažu - gospodo, mi vraćamo ugovore, nas ovo više ne interesuje. Kako ćemo ih obavezati da budu lojalni ovoj državi i izvršavaju te zadatke i u ratnom stanju?
Gospodo, mora se patriotizam izgrađivati od porodice, od škole do vojske i do svake druge institucije u ovoj državi. Bez tog patriotizma nijedan ugovor neće biti valjan, validan i neće nam obezbediti i osigurati da će nas neko sutra braniti od neke agresije.
Da kažem na kraju da je i struka, znači ljudi koji su svoju dužnost prema ovoj državi časno obavili, rekli su da ovo nije dobro i da se ni amandmanima ovakav predlog ne može ispraviti. Zbog toga mi kao stranka ne možemo za ovo glasati kada bude dan za glasanje.