Narodni poslanik Vidoje Jovanović, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u skladu sa članom 226. Poslovnika o radu Skupštine imam gospodina ministra da pitam konkretno dva pitanja, a pre svega odnose se na materiju usvajanja ovog zakona.
Želim samo da kažem da ovaj zakon ima svoje određene manjkavosti i slabosti, u smislu što mnoge oblasti koje on uređuje, data je mogućnost da Vlada u roku od 90 dana ili resorno ministarstvo, te oblasti koje se pominju u ovom zakonu, reše novim zakonima. Želim ministra da pitam, od 2000. godine naovamo dosta je teško stanje u Ministarstvu odbrane.
(Dragan Šutanovac: Koliko je ranije bilo dobro?)
Ne kažem da je bilo dobro, želim da istaknem da je 2004. godine došlo preko noći do narušavanja jednog sistema i unutrašnje organizacije Ministarstva odbrane. Preko noći ostalo je 2.000 radnika bez posla, ostale su opštine bez izvršilaca, u smislu primene zakona kada je u pitanju vojna obaveza.
Sada, recimo, u okviru jednog okruga građanin mora iz Ljubovije da ide u Valjevo da bi rešio pitanje vojne obaveze. U tom smislu, želim da vas pitam, da li ćete vi, s obzirom da u prelaznim odredbama imate rok od 90 dana da utvrdite organizaciju i sistematizaciju radnih mesta, a načela utvrđuje Vlada, s obzirom da se vojna obaveza vraća sada u nadležnost Ministarstva, imati mogućnost da opštine, odnosno građani u opštinama mogu ostvariti svoja prava i kroz vojnu obavezu, radnu obavezu, materijalnu obavezu.
Da li ćemo mi dobiti izvršioce u manjim sredinama, da ne budem oštećeni, kako smo to bili oštećeni 2004. godine. To je moj apel, ministre, prema vama, jer učinićete sigurno građanima jednu široku mogućnost da ostvaruju svoja prava. Ako to ne učinite i ne utvrdite takvu sistematizaciju, imaćemo sigurno mnogo problema
Drugo pitanje, kada je u pitanju vojska, u skladu sa članom 226. želim da vas pitam, dosta je teško stanje oficira. Kada su u pitanju plate vi imate podneto 20.000 tužbi. Sada postoji određeni broj izvršnih tužbi kada su u pitanju primanja profesionalnih oficira. Neki drug, prema mom saznanju, negde je oko jedne milijarde evra. S obzirom na stanje koje je sada u oblasti finansija, šta ćete učiniti u delu isplata zaostalih zarada i presuda koje su izvršne od strane suda, a na osnovu tužbi profesionalnih oficira? Dug je negde oko jedne milijarde evra.
Znam da je teško stanje u vojsci i podržavam, ovde je bilo reči da smanjimo sredstva kada je u pitanju budžet vojske. Podržavam da sredstva ostanu u onom obimu u kojem jesu.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Preostali govornici su govornici SRS, sa vremenom od 67 minuta. Zaista vas molim da nastavimo po dnevnom redu.

Mada mi nije jasno šta ste hteli da kažete, osim da demonstrirate da se razumete u brojeve. Nastavljam sa članom 136. i smatram da Vojislav Koštunica mora da dođe da objasni i poslanicima i javnosti u Srbiji šta on želi da postigne sa ova dva zakona, da li formalno treba da postoje ti zakoni da bi formalno, kada se izabere predsednik republike, postojao neko kao vrhovni komandant? Za to i ne treba zakon, jer ovakav kakav je predložen, on je toliko rastegljiv da kumovi mogu da rade šta god hoće sa vojskom. Ali, vojska nije privatna prćija. To je problem.
Mislim da Vojislav Koštunica mora da nam objasni ovde koliko se tona gvožđa, u vidu tenkova i ostale opreme, istopilo i gde se to pretopilo, po kojoj ceni i ko je zaradio pare? Zatim, da nam odgovori šta je zadatak onoga ko vodi Vojnu obaveštajnu službu, da li da trguje nekretninama vojske ili da brine o tome, kako ovi kažu, izazovima i neizvesnostima?
Mi nemamo tih odgovora. Vlada mudro ćuti. Doneće se zakoni nekom većinom od 126. Naravno, demokrate su zainteresovane, moraju da budu u sali, ovi drugi koji su u koalicionoj vlasti, ne moraju da budu ovde, jer ionako to nije njihov zakon, to je zakon DS. To je jasna poruka. Zakon po meri jednog čoveka.
Šta je potrebno da nam se odgovori još? Vojska je prepustila granicu policiji, ali negde policija nije obišla ni patrolu za četiri meseca.
Kako je to moguće? Kod nas i civilno služenje, služenje bez oružja i služenje u pozorištima, a na teritoriji Kosova i Metohije, koja je pod upravom UN, formira se vojna sila.
Neko pokušava da nas ubedi da je dovoljno samo da uđemo u NATO i onda je Srbija zaštićena. Od koga? Pa nije zaštićena od NATO-a?
NATO je iz naše vojske izbacio sve, NATO koji nije smeo da uđe pešadijom na Kosovo i Metohiju, u znak revolta je izbacio sve što vredi iz naše vojske. Sada vi meni objasnite zašto neko da šalje dete u vojnu akademiju.
Što se tiče pešadijskih snaga, verovatno su one na nivou "kobri", ali obzirom da preti opasnost od "irskih setera" i "vučjaka", poput onog "vučjaka" na niškom aerodromu, koji je skočio na tadašnjeg ministra Tadića, inače, osposobljeno kuče da prepoznaje sumnjive elemente, htede čovek da umre i od "kobri" prepravite šintersku službu.
Što se tiče avijacije, mogli bi da napravimo od papira ove aviončiće i da vam poklonimo - vrhovni komandante Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije.

Narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Kao i inače, vrlo pažljivo pratim rad parlamenta i vidim da gospodinu ministru nije jasno zašto se narodni poslanici obraćaju njemu po Poslovniku. Videla sam, gospodine Šutanovac, da ste pitali gospodina Albijanića "što meni po Poslovniku". Pošto vam gospodin Albijanić to nije odgovorio, krajnje dobronamerno, vi ste izgleda zaboravili, niste tako davno bili poslanik, sećate se, sve do onog dana kada ste glasali sami za sebe da postanete ministar.
Evo, krajnje dobronamerno ću da vam objasnim da, shodno članu, posle možemo da popijemo kafu, nije nikakav problem, ali sada ću da vam objasnim ono što kao ministar treba da znate, član 226. našeg Poslovnika omogućava narodnom poslaniku, kako ovde kaže, da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera itd, da ne čitam dalje, jer vi ste ministar.
Dakle, svaki narodni poslanik ovde, gospodine ministre, može vas da pita iz vašeg delokruga ili iz delokruga Vlade šta god hoće, da li to ima veze sa ovim dnevnim redom ili ne, to je potpuno nebitno. Lista se pravi da se govori po dnevnom redu, a ovo jeste, kada vam se neko obraća po Poslovniku, nije na dnevnom redu, ali narodni poslanik misli da ste vi kadri da odgovorite ili da pozovete nekog vašeg kolegu, da saznate informaciju i da obavestite Narodnu skupštinu i narodnog poslanika koji vas pita.
Gospodine Šutanovac, vi se zalažete za, kako ste rekli, demokratsku civilnu kontrolu. Gde ćete demokratskije civilne kontrole od kontrole u Narodnoj skupštini? Još nešto vam najiskrenije savetujem, da vodite računa, neprimereno se ponašate sa tog mesta. Vodite računa, vi ste ministar, mi smo Narodna skupština, narodni poslanici. Mi smo vas birali.
Naravno da znam da vi još uvek imate većinu koja bi glasala za vas, ali vodite računa da imate ozbiljnu opoziciju i vodite računa o tome da narodni poslanik sa ovog mesta, gospodine ministre, može da kaže i poneku grubu reč i može da bude, ako je takav, i nepristojan, i neprimeren itd. Vi, kao ministar, to ne smete i ne možete.
Shvatite ovo zaista kao krajnje dobronamernu, ne bih rekla, kritiku, nego podsećanje na vreme kada ste bili narodni poslanik. Strpite se i ponašajte se kao ministar.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a zatim narodni poslanik Milosav Miličković.

(Vjerica Radeta, sa mesta: Po Poslovniku.)

Ne možete istovremeno, prvo govornik koga sam prozvao, pa vi.

(Vjerica Radeta, sa mesta: Pošto je ministar bio nepristojan, a vi niste obratili pažnju. Izvinite se gospodinu Živanoviću, Poslovnik ima prednost.)

Narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Hvala, gospodine Albijaniću. Sada se kritički osvrćem na vaš rad. Gospodine Albijaniću, dužni ste, shodno članu 27. Poslovnika Narodne skupštine, da vodite računa o primeni ovog poslovnika.
Ako to niste u stanju i ako ste izgubili strpljenje zato što su vas, kao i uvek, ostavili tu na milost i nemilost narodnim poslanicima, vašim kolegama, to je vaš problem i to morate da rešite sa gospodinom Oliverom Dulićem, da ga pitate gde je on sada, zašto nije u Narodnoj skupštini.
Tu zaista ne možemo da vam pomognemo, a i nećemo. Prihvatili ste se tog posla i radite taj posao.
Gospodine Boško Ristiću, general Delić i da je ovde ne bi menjao Olivera Dulića, a general Delić je u Haškom tribunalu, za vašu informaciju. Sram vas bilo na takvo dobacivanje. Vi ste jedan vrlo bezobrazan čovek. Poznato je da vi i vaša stranka vodite izdajničku politiku. Poznato je da vi odvodite Srbe u Hag.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas.)
Gospodine Albijaniću, kada opomenete Boška Ristića, onda ću dozvoliti da opomenete mene. Ako Boško Ristić može najpogrdnije stvari da izgovara sa svog mesta, a vi da opominjete mene, to vam zaista neću dozvoliti, gospodine Albijaniću.
Vodite računa. Gledajte sa ove strane, poslanici DS su jako nestrpljivi što već danima moraju da sede duže od 18 časova, zato što se njima jako žuri da se donesu zakoni, da im predsednik parlamenta ne bi prekršio Ustav. To je, naravno, njihovo pravo.
Najpre, gospodine Albijaniću, najlepše bih vas zamolila da s vremena na vreme pogledate u pravcu gospodina Šutanovca, da vidite kako on reaguje, ne samo malopre kada sam ja govorila, nego kada bilo koji narodni poslanik sa ovog mesta govori, kako se on ponaša, kako dobacuje, kakve grimase pravi. Vrlo nepristojno, vrlo neprimereno.
To što ste malopre dobacili da vas ovako i vaša baba savetovala, kao što sam vam ja malopre rekla, nažalost, ni baba, ni mama, nisu uspele da vas vaspitaju.

Hvala, gospođo Radeta, na sugestijama. Trudim se da poštujem Poslovnik i da vodim Skupštinu po Poslovniku.

Narodni poslanik Srboljub Živanović ima reč.

Dame i gospodo poslanici, malo koji narod kao srpski narod je u prošlom veku doživeo svoju eroziju, eroziju poniženja, ali malo koji narod jeste početkom prošlog veka sa saveznicima Evrope došao na tu jednu veliku vojnu pozornicu, pobedivši dve velike carevine sa saveznicima.
Ali, ako kraj ovog veka pogledate, vidite veliki sunovrat srpskog naroda. Treba se zapitati zbog čega je srpski narod doživeo to svoje veliko poniženje? Doživeo je u stvari zahvaljujući domaćim izdajnicima, zahvaljujući vama koji ste posle 5-to oktobarske revolucije formirali vlast, jer ste svi bili špijuni zapada, svi ste bili špijuni NATO pakta, svi ste bili špijuni Amerike. To se pokazalo, dame i gospodo, kada se gospodin, koji je danas ministar odbrane, školovao u američkim školama, gde je trebalo da izuči zanat kako će u stvari prodati ili izdati taj slobodarski srpski narod.
Ako vi danas pogledate i vidite jedinice srpske vojske, pa to je jedna tužna slika, da je tako nazovemo, bivše odbrambene moći koju smo nasledili od Savezne Republike Jugoslavije i bivše Jugoslavije. Vidite samo koliko je budžet bio baš određen vezano za obnovu te tehnike. Je li ovo Partnerstvo za mir? To nije u stvari partnerstvo ili nekakva organizacija koja bi bila ili imala udela u nekakvoj svojoj odbrambenoj moći.
Ne, dame i gospodo, pa to je u stvari organizacija koja traži od šest do osam milijardi dolara koje Srbija mora da kešira NATO alijansi da bi mogla da uđe u to Partnerstvo za mir odnosno da bi mogla da se osavremeni određenim tehničkim ili, da ih nazovem, određenom tehničkom inovacijom u Vojsci.
Ali, vidim da se oni smejulje, pa bih pitao gospodina ministra, a vidim i gospođu Nadu Kolundžiju, ne verujem da je ona uopšte i pročitala ovaj zakon, pitao bih šta je u stvari najbitnije kod pilota, kod aviona koji bi trebalo da izvode svoje trenažne letove, da ne kažem bar jednom sedmično ili dva puta? Pitam vas da li uopšte postoji danas srpska avijacija? Ne postoji, gospodine Šutanovac.
Ne postoji jer ste i to uništili, jer da bi ljudi mogli da budu tehnički spremni, moraju, kažem još jednom, da izvode te trenažne letove.
Ako pogledate, ali dobro je to rekao i Zoran Krasić i zapitao se, koliko je nove vojne tehnike stiglo danas u Srbiju? Nije stiglo ništa. Stiglo je samo da možemo da učestvujemo u mirovnim misijama, da šaljemo našu decu u Avganistan, u Irak, da ih šaljemo tamo da budu glineni golubovi, to je ono za šta se vi danas zalažete.
Vi ste zalažete tom ulogom Partnerstva za mir da bi se ta međunarodna tužba protiv NATO alijanse, koja je sejala smrt po Srbiji, mogla da povuče. To je ono zbog čega se vi danas zalažete. Vi se zalažete da će Kosovo i Metohija vrlo brzo, po vama, trebalo bi da bude otcepljeno od teritorije Srbije. Jer jedna država, jedno danas njeno ograničenje jesu granice. Jer ako poštujemo taj Kumanovski sporazum, koji je trebalo da ispoštuje NATO alijansa, trebalo je da se na tim granicama nađu i naši vojnici.
Prema tome, sami vidite da postavljanjem vas za ministra odbrane, čoveka koji nikakve veze nema osim onoga što je učio u američkoj špijunskoj školi, drugo ništa nije mogao u stvari ni da nauči, niti bilo šta da zna o vojnoj tehnici i o vojnoj organizaciji rada same vojske.
Što se tiče, dame i gospodo, vojnih objekata, želim da mi odgovorite kako su mnogi vojni objekti danas mogli da budu prodati, po kojoj ceni i zbog čega danas Vojska takoreći živi na ivici bede, oni koji služe Vojsku regularno, ovih šest meseci koje provedu u kasarnama? Jer mnogi oni koji služe civilni vojni rok, oni do dva sata provode po bolnicama, kao što reče gospodin Krasić, perući pelene ili baveći se nekakvim drugim poslovima.
Ali, pitam vas da li danas oni koji šest meseci služe Vojsku imaju hranu, da li imaju odelo, da li im je sve obezbeđeno? Nije, ni grejanje, ni ništa. Vidim, gospodine ministre, otkako ste postali ministar, gospodine Šutanovac, vi ste se popravili, ugojili, lepa vam je hrana, ta vojnička hrana, verovatno je dobar taj vojnički pasulj koji vi koristite.
Sigurno znajte da ste veliku eroziju u Vojsci danas postigli jer hoćete da je ponizite, da je dovedete do onog stepena do kojeg ste je i doveli, jer ovim Partnerstvom za mir vi ste u stvari omogućili da je Srbija porobljena zemlja, da kroz nju mogu da prođu NATO jedinice, koje mogu da naprave bilo kakvo zlo i da ne odgovaraju pred Krivičnim zakonom Srbije, već pod zakonom svoje zemlje.
Sigurno znajte vrlo brzo, pošto ćete sići sa političke scene, zaustaviće se ta propast Vojske, zaustaviće se ono što je bilo nekada najsvetije, čime se Srbija ponosila. Hvala vam.