Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a zatim narodni poslanik Žarko Obradović. Gospodine Batiću, molim vas, sada vi malo pažnje, da čujemo govornika.

Poštovani narodni poslanici, u savremenim uslovima života u međunarodnoj zajednici punoj protivrečnosti i suprotstavljanja interesa, a naročito hegemonističkih težnji SAD i drugih sila, koje sa njima čine ovaj varvarski NATO pakt ili alijansu, spremnost Srbije za odbranu suvereniteta  i teritorijalnog integriteta sada je posebno na ispitu.
Borbena gotovost vojske i drugih subjekata odgovornih za odbranu pretpostavlja opredeljenog čoveka za to, ali i dobru tehničku opremljenost.
Istovremeno, svaki pripadnik vojske nužno mora biti osposobljen za upotrebu naoružanja i vojne opreme. Otuda odbrana zemlje po ovom predlogu, a posebno prema Ustavu, poprima poseban značaj i obavezu, bar na papiru. No da vidimo kako sada stoje stvari vezane za ovu obavezu. Bojim se skoro zastrašujuće.
Petooktobarskom revolucijom najavljivani su med i mleko u Srbiji i srpskom narodu i da je navodno Srbija uplovila u demokratske vode Evrope. Srpski radikali su slutili ovakav scenario, ali smo mislili da nas neće baš tako poniziti. U svemu tome najgore su prevareni pošteni srpski narod i kosovsko-metohijski mučenici, zatočenici jedinog logora u Evropi.
Gospodo Dosovci, morali ste znati da kosovsko pitanje nije bilo humanitarno pitanje. Američki razbojnici, kojima ste sada opčinjeni, da, da, gospodine ministre, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i bez pravnog i moralnog razloga, bombardovali su Srbiju. Znamo žrtve tog varvarskog čina. A onda su u zločin ušli dalje, pravdajući ga tobožnjim genocidom, a sada potezanjem za delom naše svete srpske, kosovske zemlje.
Žalosno je što to vi sve to znate i svoj narod obmanjujete. Šiptari, večiti srpski neprijatelji, podržani Amerikom, ne odustaju od nerazumnog i drskog zahteva za samostalnost. Zahvaljujući vama i vašoj politici sada stvari mogu da krenu još lošije, a nadam se samo privremeno.
Šta nam pružaju odredbe ova dva vaša zakona o vojsci i odbrani? Gotovo ništa stvarno. Sve formulacije, sve norme su u sferi teorije i iluzija. Iako u Srbiji vlada ogromno antinatovsko raspoloženje, u njoj je nažalost kompletna vojska pod kontrolom ovog varvarskog saveza.
Naoružanje i npr. sredstva veze su po NATO standardima. Objašnjenje je da je to radi bolje saradnje u zajedničkim misijama. Gospodo, nisu misije jedini način upotrebe Vojske Srbije da bi vam neko poverovao ovu nebulozu i neistinu.
Šta reći o transformaciji vojske Srbije? Reći istinu, da ona slavna junačka vojska, koja je carevine pobeđivala, danas jedva preživljava, verujući u čuda da se može spasti. Uništili ste joj teško konvencionalno naoružanje kojim je do sada uspešno branila zemlju, pa se strategija oružanih snaga svodi na transformaciju vojnih jedinica bataljonskih snaga. To sam mogao da vidim kao rezervni kapetan prve klase, za neke buduće misije NATO saveza, namenjene angažovanju u Iranu, Avganistanu i drugim zemljama, odnosno tamo gde američki bezdušnik upre prst.
Šta očekivati od ovih zakona, kada američki i engleski špijuni po Srbiji, sa papirima i naređenjima Karle del Ponte, vršljaju?
Zar je DOS zaboravio postupak Srbije po ultimatumu iz Beča? Da li je to zahvalnost stotinama hiljada mrtvih, koji su dali živote za čast i slobodu svoje i naše Srbije?
Brojne su nedorečenosti i manjkavosti ovih predloga zakona. Pored toga, sve je u sferi apstrakcije i diktata sa strane. Ne smatrate valjda uvođenjem sindikata i učešćem tzv. mirovnih misija nešto revolucionarno da ste napravili? Toliko je revolucionarno koliko je i vaš 5. oktobar. Zaista ne vidim mesto u zakonu ovim nebuloznim, nakaznim i nakaradnim odredbama.
Zar ste se toliko uplašili, gospodo DOS-ovci, za život, kada ste iz zakletve izbacili tu svetlu reč, ne manje važniju od časti, naročito nečije. Gospodo DOS-ovci, prema planu zločinačkog NATO pakta, za navodnu srpsku budućnost uništili ste osnovnu polugu bezbednosti zemlje, Vojsku Republike Srbije.
Sa ogorčenjem i razočarenjem sam gledao pre neki dan kada velika grupa odabranih mladih ljudi skuplja lišće i drugi otpad po bolničkim i fabričkim krugovima. Mislim da to nije prirodna slika srpskom čoveku kada tako vidi svog vojnika i kada u mislima nosi slike vojnika sa Cera, Kolubare i brojnih ratišta iz slavne srpske prošlosti.
Tim mladim ljudima je mesto, gospodine ministre, u kasarnama, gde se mogu angažovati na bezbroj korisnih i adekvatnih zadataka bliskim vojnim potrebama. Mi srpski radikali vam poručujemo da odbrana zemlje nema alternativu. Gledajte da u ovim teškim danima, presudnim za Srbiju i srpski narod, ne pogrešite i sprečite otimanje svete srpske zemlje, jer vas na to upućuje zakletva i Ustav Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, mi poslanici SPS smatramo da Narodna skupština Republike Srbije i generalno javnost Republike Srbije nije poklonila značaj ovim zakonima kakav oni zaslužuju.
Činjenica je da prvi put posle 17 meseci otkako je Srbija samostalna da mi raspravljamo o ovako dva važna zakona. Nažalost, mislim da u javnosti nije pripremljen teren za donošenje ovih zakona na način kako to zaslužuje, jer pitanje vojske i odbrane je od primarnog značaja za Republiku Srbiju, jer nažalost opet ovi zakoni imaju funkciju samo da pripreme zakonski teren za održavanje izbora za predsednika Republike Srbije.
To je činjenica, stvoriti zakonske uslove da predsednik Republike može biti izabran, obrnuto da bi se koalicija održala na vlasti, to je nažalost svrha donošenja ovih zakona.
Nismo čuli danas od strane predstavnika Vlade detaljnije obrazloženje svega ovoga što bi, po mišljenju socijalista, trebalo reći kada se raspravlja o zakonu o vojsci.
Da donošenje zakona ima kratkoročan cilj možda bolje od ove moje reči govori činjenica da mi nismo do sada raspravljali i o pitanjima koja bi, po našem mišljenju, trebalo da idu zajedno sa zakonima o vojsci i zakonima o odbrani, a to je pitanje strategije nacionalne bezbednosti, pitanje strategije odbrane Republike Srbije i pitanje doktrine vojske Republike Srbije, zato što su to pitanja koja su apsolutno komplementarna sa ovim.
Čini nam se da bi bilo bolje i logičnije, zahvalnije da su ta pitanja bila na dnevnom redu, pa da ceo set pitanja ili bar ono što je u domenu Narodne skupštine Republike Srbije bude predmet rasprave Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo govorim ne slučajno.
Imamo utisak nažalost da se beži od te teme strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije iz krajnje pragmatičnih razloga.
Em nam je vojska dovedena u situaciju u koju jeste, objektivno ruinirana na različite načine, a možda se izbegava jasno definisati šta je ono što se smatra suštinskim u strategiji nacionalne bezbednosti, u strategiji odbrane zemlje u odnosu na stanje u kome se Srbija nalazi.
A stanje u kome se Srbija nalazi, nažalost, ugrožena je njena teritorijalna celovitost iznutra i spolja i u tom kontekstu mislim da je jako loše što pojedini predstavnici Vlade uzimaju sebi za pravo da govore u ime građana Republike Srbije.
Ministre, moram nažalost u kontekstu toga i vas prozvati. Mislim da nije dobro za vojsku Republike Srbije, za građane Republike Srbije, za državu Republiku Srbiju, da nije dobro da uzimate sebi za pravo da dajete izjave o NATO-u, vi to kao ministar vojni ne bi sebi smeli dozvoliti, kao partijski funkcioner to je u redu, ali kao ministar vojske to ne bi smeli, jer niti se ministarstvo o tome izjašnjavalo, niti je Vlada Republike Srbije o tome zauzela stav, niti Narodna skupština Republike Srbije, kao najznačajnije telo izabranih predstavnika građana Republike Srbije, o tome donelo neki svoj sud.
Nas u SPS bi zanimalo, jer smo očekivali da to danas čujemo iskreno od predstavnika Vlade Republike Srbije, pogotovu ministra odbrane, da čujemo šta vojska Republike Srbije danas jeste, koliko pripadnika vojske Republike Srbije ima, koliko je u toj strukturi civila, koliko je regruta, koliko oficira, koliko podoficira, šta i koliko imamo i kakvo oružje imamo, šta od toga, da li imamo, koji su rodovi vojske organizaciono, da li imamo ili nemamo avione, kako stoje stvari sa tenkovima, topovima, sa osnovnom vrstom oružja.
Jer čini mi se ako danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije razgovarajući o ovim dvema temama koje imaju smisao sa onim što govorim ne čujemo te podatke, onda ipak ostajemo uskraćeni jednim delom za odgovore šta je vojska Republike Srbije danas i šta je suština zakona o vojsci i zakona o odbrani.
Ne treba zaboraviti, Vojska Republike Srbije je objektivno kažnjena posle 2000. godine zbog onoga što je 1999. godine radila. Nažalost, vođena je jedna jako velika kampanja protiv vojske Republike Srbije, protiv vojske SRJ, ali u strukturi te vojske najveći broj, naravno, činili su ljudi iz Republike Srbije.
Vođena je jedna kampanja i od strane zemalja zapada koje su izvršile agresiju na našu zemlju, vođena je nažalost i kampanja od domaćih političkih predstavnika, u prvom redu od one strukture koja se zvala nekadašnji DOS, i u tome su zdušno pomagale nevladine organizacije. Vojska je ruinirana na različite načine i došla je na grane na koje je došla.
Mislim da bi u tom kontekstu bilo dobro da od ministra odbrane čujemo kakav je položaj vojske drugih zemalja u okruženju u odnosu na broj stanovnika, jer ima neki podatak da, primera radi, zemlja Grčka, zemlja članica NATO, ima daleko veći broj nego što se preporučuje nama. Pogotovo je posebno pitanje po kojim je kriterijumima Vojska Republike Srbije svedena na ovaj kvantitativan broj.
Očekujem da to vi kažete i po kojim kriterijumima je jednostavno u međuvremenu izvršena redukcija brojnog sastava armije proteklih nekoliko godina.
S obzirom da nemam još mnogo vremena, a ima puno toga što bi se moglo reći o ovim pitanjima, podneli smo u ime SPS trideset i nešto amandmana i ima puno toga što valja reći, ali ću, dozvolite, vašu pažnju samo zadržati na jednom pitanju, pošto ćemo o ovim stručnim pitanjima razgovarati po amandmanima.
Ministre, mislim da bi bilo dobro da nam kažete šta će biti sudbina vojnih pojedinih penzionera, zato što mi mislimo da se njihova stečena prava ne mogu umanjivati, da oni ne bi trebalo da dožive sudbinu ljudi koji su bili u vojsci ceo svoj život, obavili jedan za državu strašno važan posao i da onda dođu u situaciju da objektivno njihova sudbina bude teška.
Naravno, pretpostavljam da intencija države treba da bude da se ukupno poboljša položaj penzionera. Postavlja se jedno pravno i logično pitanje - da li vojni penzioneri mogu da, u odnosu na prava koja su imali, budu dovedeni u jednu drugu i pravnu i faktičku situaciju.
Što se tiče nas iz SPS, mi ćemo sačekati izjašnjavanje Vlade o ovim amandmanima, kažem, ima ih tridesetak.
Mislimo da bi ovu raspravu, generalno i oko amandmana i oko zakona u načelu, trebalo svi zajedno iskoristiti da građane Republike Srbije upoznamo ne samo o stanju vojske, nego da vidimo šta je to što Srbiji treba u odnosu na ovo što čine elemente strategije, a pošto, koliko shvatam, u ovom trenutku još uvek ne možemo razgovarati niti o nacionalnoj strategiji, niti o strategiji odbrane, niti o drugim relevantnim dokumentima od značaja za Vojsku Republike Srbije, a pogotovo za bezbednost Republike Srbije.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Gospodine Albijaniću, to je član 136. Poslovnika Narodne skupštine...

Da li je on povređen, član?

Navodim koji član, član 136. Poslovnika zahteva da svaki predlog zakona ima i adekvatno objašnjenje i obrazloženje, da bi narodni poslanici imali uvid u ono šta se predlaže i šta je na dnevnom redu. Jedino pozitivno u ova dva predloga zakona, pošto je objedinjena rasprava, jeste uredna prva strana na kojoj stoji sadržaj zakona i to je epohalna novost Vlade Vojislava Koštunice. Sve drugo može da se zaboravi.
Ako je glavno objašnjenje i obrazloženje razloga za donošenje ova dva zakona ono što je predstavnik Vlade povodom ovih tačaka rekao na početku ove rasprave, onda mi treba lepo da se pokupimo i da odemo kući. Jer to ne zadovoljava ni elementarne uslove da se raspravljaju ova dva predloga zakona.
Za mene bi, recimo, bilo interesantno da imam neke uporedne podatke kakvo je stanje oružanih snaga u našem okruženju. Zašto? Iz prostog razloga što neke 1981. godine je sve počelo na Kosovu i Metohiji, a vidite 2007. ili 2008. godine neko misli da se to mora završiti na Kosovu i Metohiji.
Moram da vas podsetim da 91. godine, kada je krenulo orkestrirano rasturanje bivše SFRJ, prva je na udaru bila JNA, jer je bila simbol državnosti. Doduše, bila je četvrta vojna sila u Evropi. Ovaj kontinuitet rasturanja bivše Vojske Jugoslavije, pa zatim Vojske Srbije i Crne Gore, poprima dramatične izglede, jer stičem utisak da ono što Boris Tadić nije mogao da završi 2001. i 2002. godine ili kada je ono bio ministar, on uspeva da završava 2007. godine.
Naravno, ovaj predstavnik Vlade po ovim tačkama dnevnog reda, sa svojom obaveštajnom i bezbednosnom biografijom, poznat je i od njega ne možemo da očekujemo nešto drugo. Očekujem obrazloženje zakona od Vlade, od Vojislava Koštunice.
Tražim objašnjenje: da li je ovo kontinuitet nečega što se naziva rasturanje vojske?
Vrlo je teško da neko priča o dostojanstvu te vrste državnih službenika kao što su aktivna vojna lica, kada su oni šikanirani u službi. Za njih se traži, naravno, partijska podobnost.
Mi smo ovde više puta za proteklih nekoliko meseci izneli konkretne primere, gde su ljudi koji ispunjavaju sve uslove, na poslu se pokazali kao kvalitetni, uspešni oficiri, izbačeni s posla. Mi ovde nemamo projekciju kako naša vojska treba da izgleda.

Gospodine Krasiću...

Naročito, gospodine Albijaniću, ono što vas interesuje, mi ne znamo dokle će vojska da pere pelene.