Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o Predlogu zakona o spoljnim poslovima ne može da bude suvoparna i ne može da se svede samo na to da smo mi narodni poslanici ustanovili da je zakon sve predvideo, da je zakon tehnički, da nisu tačne primedbe da su ministru data ovlašćenja. Dokazaćemo vam da ovlašćenja potiču iz Vlade. Ovo je jedan od onih zakona koje "traži" Ustav Republike Srbije da bi bili raspisani predsednički izbori i potpuno je jasno da je sa tom namerom i pisan.
Šta se dešava u Republici Srbiji od dolaska DOS-a na vlast? Srbija gubi diplomatiju. Ja ovde vidim ljude za koje pretpostavljam da su proveli dosta vremena u diplomatiji i koji žale za vremenima kada je predstavnik Srbije morao da bude školovani diplomata. Posle petooktobarske revolucije vi ste uveli u praksu da postavljate ljude koji vama nešto znače na najviša mesta u diplomatiji. Da li su prolazili neke kurseve ili nisu, ne znam, pretpostavljam da je trebalo da znaju jezik, ali osnovni kurs, kurs iz patriotizma nijedan nije imao, čak ni oni koji sada ovde u sali sede, a bili su na tim mestima posle 5. oktobra. Od 5. oktobra do danas na ta mesta postavljaju se ljudi koji nisu prošli kurs iz patriotizma.
Uostalom, gospodine ministre, i vi ste na ovu funkciju došli kao saradnik predsednika Republike, ne kao diplomata i kao čovek u koga ova Narodna skupština ima poverenje. Ne ljutite se. U poslednje vreme, ima tome nekoliko meseci, otkako ste svoja javna istupanja prilagodili stavovima SRS, u vama prepoznajem čoveka koji bi mogao da zastupa interese Srbije i u spoljnoj politici. Mada, taj gaf sa formiranjem nekog savetodavnog tela, u koje ste uveli izdajnike, nikada mi neće biti jasan. Ako odslikava pravu strukturu vaše ličnosti i način na koji želite da vodite spoljnu politiku, ne valja, a ako vas je neko naterao na to, izađite i recite ko vas je naterao da Gorana Svilanovića, jednog od njih, uzmete da vas savetuje.
Znate šta? Zaista, u spoljnoj politici, u načinu kako treba voditi spoljnu politiku, u odbrani zemlje diplomatijom, Goran Svilanović nema čemu da vas nauči. Po onome kako ste vi nastupali, priznajem, dva puta u Strazburu, imate vi njega čemu da naučite. Vama nedostaje mnogo da potpuno, apsolutno jasno, kristalno čisto zastupate stavove Srbije u međunarodnim odnosima. Nije tačno da mi ovde ne treba da raspravljamo o tome šta se spremate da učinite.
Kamo sreće da ste sa tim zadatkom došli u ovu Narodnu skupštinu da nam kažete i da potražite saglasnost za ono što nameravate da učinite.
Doživeo sam ovde zvižduke kada sam pre više od godinu dana rekao da Srbija čak i prekidom diplomatskih odnosa treba da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet, svoje članstvo u UN, svoj potpis na povelji UN, svoj osnivački ulog u UN. Uglavnom, iz vaše stranke su dolazile te priče. Promeni se vreme, dođoste vi na te pozicije, gospodine ministre. Čak sam čuo kako izgovarate da ćemo na sve moguće načine braniti, a onda ste pre neki dan rekli - diplomatija, politika, sva sredstva iz diplomatije, politike... Naravno da nije vaše dalje da govorite o tome, to je na ministru odbrane, na predsedniku Republike, ali dođosmo blizu.
Molim vas da u svim vašim odeljenjima u Ministarstvu spoljnih poslova izučavate Halštajnovu doktrinu. Nemačka, osuđena za genocid nad mnogim državama i narodima u svetu, dignuta na stub srama kao zločinačka država, odmah posle Drugog svetskog rata imala je ministra koji je rekao - ko prizna Istočnu Nemačku, sa njim nemamo diplomatske odnose. Da li je to bilo za smeh? Možda i jeste, ali je dalo rezultate, kao što će dati i ova nova srpska politika rezultate.
Sve dok popuštate, dok saopštavate i nama i svetu da smo slabi, da ne možemo ništa da učinimo, da sve što nam je suđeno moramo da primimo na sebe, da je to izgubljeno pre 10, 15, 20 godina, sve dotle smo slabi. Kada kažete da smo jaki toliko koliko narod želi da brani Kosovo i Metohiju, a ubeđen sam da narod želi da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije, jer je to znak da narod želi Srbiju, sve dotle vi imate snagu i tu snagu, gospodine ministre, slobodno koristite kao snagu SRS, mi vam nikada nećemo zameriti ako u svetu zastupate stav da nam Kosovo i Metohiju nikada niko ne može da otme.
Ne vidim drugi razlog postojanja Ministarstva spoljnih poslova, izuzev sadašnje borbe za Kosovo i Metohiju. Sve drugo je rutina, sve drugo je... Čak i mnogo biznisa, koji je vaša stranka ubacila u diplomatiju, i to razumem, šta da radim, ali tako vi zamišljate politiku - kao jedno preduzeće.
Molim vas da dobro razmislite, gospodine ministre. Ministarstvo spoljnih poslova je od 5. oktobra 2000. godine naovamo stranačko ministarstvo. Kako koja stranka dobije to ministarsko mesto, tako taj ministar ubacuje svoje prijatelje, komšije, šurake, pašenoge, ovog i onog na ministarska mesta. Ministri od karijere, ministri koji znaju posao gurnuti su u zapećak, bacani u penziju, njihovo mišljenje nikome više nije bilo važno. Važno je samo trenutno važeće mišljenje aktuelne vlasti, a to u spoljnim poslovima ne može da bude odlučujući faktor.
U spoljnim poslovima država je za sto godina i ima istu spoljnu politiku. Kada menja spoljnu politiku? Sada je vreme, gospodine ministre, da Srbija razmisli o svojoj spoljnoj politici. Sada se svet deli na one koji nam žele dobro i na one koji nam žele zlo.
Vi to jasno vidite, vi to dobro vidite, tim poslom se bavite, a ako to ne znate, sklanjajte se. Bolje čovek sam da kaže - velika su iskušenja preda mnom, ja za ovo nisam sposoban. Ako ste sposobni, recite nam istinu.
Kakve su to priče o tome da mi moramo i dalje sa zapadnoevropskom unijom da razgovaramo o ispunjavanju svih uslova, o bacanju našeg suvereniteta pod noge EU, koja nam uzima Kosovo i Metohiju? Kakve su to priče o Rusiji kao nedemokratskoj zemlji, u kojoj nema demokratskih izbora, u kojoj su oligarsi ministri, kako sam čuo juče sa ove govornice, i niko iz vladajućih struktura ne reče - nije tačno, ljudi.
Voleo bih da vidim ovde jedan plan rada Ministarstva spoljnih poslova, orijentaciju Ministarstva spoljnih poslova, da Ministarstvo ne troši pare na naše neprijatelje. Šta će nam to. Voleo bih da znam, pošto ste već ovde u sali, bilo bi dobro da iskoristite priliku da nam kažete šta nas to čeka. Potpuno ste angažovani u ovim pregovorima, i juče ste razgovarali sa "trojkom", valjda znate šta nas čeka. Ne bih mogao sebi da dozvolim da sam angažovan u nečemu mesec, dva, godinu, dve i da ne znam šta me čeka, a ne bih sebi dozvolio ni to da ja znam šta nas čeka, a da ne kažem drugima, posebno da ne kažem narodnim poslanicima i građanima Srbije.
Dakle, gospodine ministre, ako je aksiom samoproglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, ne interesuje me to odlaganje zbog vaših predsedničkih izbora, Borisu Tadiću recite, ako ga čeka samoproglašenje nezavisnosti Kosova i njegova loša reakcija, meni je sasvim svejedno da li će pre toga biti izbori ili ne, da li će možda biti izabran ili ne, onaj ko se ne bude adekvatno ponašao u skladu sa samoproglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije neće biti predsednik Srbije, pa makar da je pola sata pre toga izabran, i vi to jako vrlo dobro znate.
Dakle, gospodine ministre čujem da se u Ministarstvu spoljnih poslova pravi plan za ponašanje u slučaju samoproglašenja. Odakle vam hrabrosti da to radite sami, da ne tražite bilo čiju podršku i da ne prenesete breme odgovornosti na Narodnu skupštinu Republike Srbije?
Ministar spoljnih poslova koji planira da na kurtoaziju svede odnose sa drugim zemljama koje priznaju Kosovo i Metohiju najjači je kada je tu odluku donela Narodna skupština, a ne ministar spoljnih poslova. Ministri su smenjivi, za 15 minuta. Vi ste mlad čovek i treba da budete ministar koji će imati dugu karijeru.
Nekada je u Srbiji predsednik Vlade preuzimao Ministarstvo spoljnih poslova, da naglasi koliko je to bitno. U Srbiji, koja nije imala ni ovoliko predstavništava, ni ovoliko poslova oko spoljnih poslova, možda ni ovoliko problema.
Vaš problem je vaša ideologija. Vaša ideologija je prozapadna; vi to nama predstavljate kao želju za boljim životom u Srbiji, i to lako može da prođe, samo ovakvi, kao što je većina građana Srbije u ovom društvenom stanju, na ovom nivou, otprilike žive u kanalizacijama na Zapadu. Oni čekaju u redovima da dobiju bilo kakav posao u toku dana, da odnesu parče hleba svojoj kući. Cela Srbija u proseku je na nivou tog življa na Zapadu. Mi tamo nećemo biti ljudi koji su bogati, ljudi koji imaju posao, ljudi koji imaju perspektivu. To nam slobodno recite, mi vam to nećemo zameriti, mi to znamo.
Dakle, lako je predstaviti Zapad kao Meku i Medinu, teško je reći Zapadu u oči šta se od njega očekuje i šta smo spremni da ispunimo i do koje mere smo spremni da idemo. Niko nije lud da se na silu svađa sa Zapadom. Niko nije ni lud da dopusti Zapadu da uradi šta god hoće nad Srbijom, čak ni Demokratska stranka. Vi niste oni od pre godinu dana. Možda zbog izbora i možda ćete posle izbora ponovo da radite sve što ste radili pre godinu dana, a Srbija neka gleda i neka pamti.
Ovog časa su karte podeljene. Nama oni u Strazburu, kojima ste predsedavali do pre neki dan, otimaju teritoriju Kosova i Metohije, nama oni u Briselu otimaju teritoriju Kosova i Metohije, nama Vašington otima Kosovo i Metohiju. Vi tu morate da se opredelite. Jasno je kako morate da se opredelite – kako većina građana misli. Mi smo svi zabrinuti i uplašeni, mi znamo kakve nas teškoće čekaju, ali to ne utiče na nas da damo svoju decu, da damo svoje kuće i svoje imanje i da kažemo – radite šta god hoćete, vi ste od nas jači.
Onaj ko je ministar spoljnih poslova u Srbiji, njega geni moraju da vode. On mora tačno da zna šta starac u Srbiji misli, a šta dete koje je već zrelo da razmišlja o Srbiji i o njenoj spoljnoj politici i o tome hoće li Srbija da bude rob ili će da bude slobodna. Na svu sreću, vi niste uspeli za ovih sedam-osam godina da našu strukturu ličnosti promenite toliko da poželimo da budemo robovi. Previše je poniženja Srbija doživela, svaki građanin posebno, poniženja u odnosu na svoju veru, na svoj jezik, na svoju kulturu, na svoju istoriju, na svoje prijateljstvo, na svoje fabrike, na svoju vodu, na svoj vazduh, na svoju zemlju. Potpuno smo poniženi, do kraja. Iz toga mogu samo da popucaju obruči, nema više stišljivosti i mi sada samo možemo da eksplodiramo i da se odupremo svemu.
Vi to vrlo dobro znate. Ne dajte da dođe do te tačke. Branite vi Srbiju kako bismo je mi branili i nikada vam nećemo reći ni reč.
Baš me briga ko će konzulate da osniva i ko će da postavlja počasne konzule, savetodavna tela itd. Mene interesuje generalno politika i da li ću u tome imati saradnju sa vama, gospodine Jeremiću; ako ne budem imao, neće vas biti na mestu ministra spoljnih poslova. A ako dođe slučajno do tragedije da neka druga politika pobedi u Srbiji, radite šta vam je volja, mi ćemo nastaviti da se borimo, mi ćemo nastaviti da čekamo svoj trenutak. Ali, da nam ne prođu svi trenuci...
Uz potpunu saglasnost Srbije, Republika Srpska više nije ni senka onoga što je postala u Dejtonu; uz potpunu saglasnost Srbije, za ovih sedam godina mi smo se potpuno udaljili od Kosova i Metohije, do te mere da ste imali, do pre samo nekoliko meseci, zvanične izjave da je sve izgubljeno, čak i rečeno kada je izgubljeno, potpisivanjem kog sporazuma. Sada je taj sporazum jedini oslonac i vi ga sada tumačite na način na koji smo ga mi tumačili, čak i u prošloj predsedničkoj kampanji kada je vaš kandidat odgovorio da to nije tačno. Sada vi kažete - tačno je. Neka, i naknadna pamet nije loša, jeste da je izgubljeno vreme, ali svaka pamet je dobra, pa i naknadna, naročito ako može da pomogne Srbiji.
Ja ovaj zakon posmatram samo kao osnovu da što pre dođemo do predsedničkih izbora i da raskinemo dominaciju DOS-a, predugo je trajalo, sedam godina. Sedam godina je DOS na vlasti. Gledam Gašu Kneževića, sedi sada sa vama. U prošloj postavi uređivao je prosvetu, sada uređuje spoljne poslove. Ljudi, imate li vi meru, imate li vi znanje? Da li ste vi univerzalni eksperti? To znanje iz kvizova je dobro da se pobedi na kvizu, ali ni u jednoj nauci ne predstavlja nikakvo znanje. To je nekakvo opšte, enciklopedijsko, elementarno znanje. Nemate valjda univerzalne stručnjake za svaku namenu i samo ih povlačite, hoćeš da bude ministar vera, hoćeš da bude ministar poljoprivrede, hoćeš onoga, hoćeš onoga? Ne može, ljudi.
Ako već školujete tu decu i svoje kadrove, školujte ih namenski; u policiji se školuje namenski - prvo Srbija, pa onda uska struka, diplomatija, što cenim. Mnogo mladih ljudi srećem sada u diplomatiji Srbije, ako ste ih naučili patriotizmu, sve znaju, nemojte da im postavljate uslov da znaju jedan jezik ili dva, pa to pokupite na Filološkom fakultetu. Uslov je Srbija, ovde, tu je uslov, i ovde.
Ako bi to bio manir svake vlasti, onda bi svi sarađivali ovde između sebe. Što kaže gospodin Mićunović, onda Skupština ne bi bila suprotstavljena Ministarstvu spoljnih poslova, onda bih ja mogao da se složim da gospodin Mićunović bude predsednik Odbora za spoljne poslove, jer znam da ne razmišlja partijski, razmišlja srpski. Znam da ministar razmišlja srpski. Pa baš nije svejedno ko predsedava sednici Odbora, ali ako sednicu Odbora mora da vodi neko ko pripada Demokratskoj stranci, onda je to meni sumnjivo.
Uvek kada zatražite da predsednik skupštinskog odbora bude iz stranke iz koje je ministar, meni je to sve sumnjivo.
Odakle vam taj poriv? Odakle vam taj motiv? Čemu to? Čega se bojite? Da bi predsednik odbora iz Srpske radikalne stranke pozvao ministra na sednicu odbora, pa to je valjda normalno, da podnese izveštaj? To je normalno. Čemu služi Skupština? Da ministar bude bezbedan i na osnovu funkcije predsednika odbora? Ne valja, ministre. Gradite nove odnose i u svojoj stranci. Ako ste dobar ministar, recite – mene uopšte ne sekira to što će radikal biti predsednik odbora, jedva čekam da mi uputi primedbu, a ja imam argumente da mu odgovorim. Ne, nego mi dajte mog, iz moje stranke, da bude predsednik odbora, da me ne bi nešto pitao.
Zato su svi ovi zakoni pod lupom radikala i zato su svi sumnjivi i zato ćete ih vi izglasati. Nije to sporno, država bez zakona nije država. Ali, država u kojoj ne poštuju zakone takođe nije država. Koliko vam treba vremena da kadrove Danice Drašković u Ministarstvu smenite? Koliko vam vremena treba, ministre? Hoćemo li doći do toga da kada dođe novi ministar mora vaše kadrove da smenjuje? Hoće li stvarno Srbija u svakom izbornom periodu da sve kadrove postavlja stranački?
Hajde i time da se zadovoljimo, hajde to da bude. Imamo li mi toliko kadrova? Mislim da kad cela Srbija sabere sve sposobne, čestite i poštene ljude ima jednu dobru Vladu. A mi sada predstavljamo Srbiju tako da svaka politička stranka ima i Vladu, i Ministarstvo spoljnih poslova, i unutrašnjih poslova, i BIU obavezno, i Vojno-bezbednosnu agenciju i Generalštab, sve ima svaka stranka - nije tačno. Nije tačno, nego treba da napravimo atmosferu takvom da stranke mogu da sarađuju, da ljudi mogu da sarađuju, da sposobnog policijskog inspektora niko ne dira, kakva god da je vlast, da sposobnog oficira niko ne dira, kakva god da je vlast, da ambasadora niko ne dira, ako se nije obrukao i ako razvija dobre odnose između Srbije i zemlje u kojoj se nalazi.
Eto, ja to tako prosto razmišljam. Ne razumem se u spoljnu politiku, ja to prosto zamišljam i mislim da celo vaše ministarstvo mora da bude u službi Srbije i da vi, ministre, to morate da potencirate i na tome morate da insistirate. Da li će biti Pera, Mika, Jova, Hasa, Fadil, uopšte me ne interesuje ko će biti ministar, ili ko će biti predstavnik. Ili Elvira, bilo bi mi čak drago da i Elvira bude, recimo, ambasador u Mađarskoj, eto.
Ako može da vam pomogne ova naša diskusija, mi smo tu. Naravno, za zakon ne možemo da glasamo. Dali smo neke amandmane. Ministre, da znate i vi, kao što smo juče onog ministra obavestili, zakon je stigao u proceduru taman na vreme da na sedam zakona u roku od 24 sata možete da date amandmane. Ako vi mislite da smo mi dobro rastumačili ovaj zakon, nismo ga dobro rastumačili.
Ako mislite da je dobro to što opozicija nije dobro rastumačila zakon, nije dobro. Zakon je dobar tek ako je opozicija imala vremena da ga dobro rastumači, da na njega da primedbe, a vi argumentovano na te primedbe da odgovorite. Ja bih voleo da ovaj zakon ne moramo da menjamo ni mi, kada posle januara dođemo na vlast. Hvala.

Zahvaljujem Tomislavu Nikoliću, šefu poslaničke grupe SRS.
Reč ima mr Vuk Jeremić, ministar za inostrane poslove u Vladi Republike Srbije. Izvolite, gospodine Jeremiću.

Hvala vam, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, hvala vam za sve primedbe koje ste stavili. Hvala, gospodine Nikoliću, na ovim opštim primedbama i ovim opštim stvarima, za koje mislim da su zaista u ovom trenutku od apsolutno presudnog značaja. Slažem se sa vama da je ovaj spoljnopolitički trenutak u kome se nalazimo zaista ključan.
To ne znači da ne moramo da usvojimo ovaj zakon, odnosno ovaj tehnički, slažem se da je to jedan izuzetno tehnički tekst. Ali, ja bih se osvrnuo, pre nego što pokušam da odgovorim na neke od ovih primedaba poslanika SRS, poslanika LDP-a, isto tako od gospodina Dačića, poslanika SPS-a, vezano za aktuelno stanje u pregovorima o Kosovu i Metohiji, mi smo od samog početka pregovaračkog procesa prilično redovno obaveštavali Skupštinu. To ćemo nastaviti da činimo i dalje, u skladu sa dinamikom pregovaranja.
Pitali ste me kako, zašto, da li i kako bez znanja Skupštine Ministarstvo spoljnih poslova sprema mere odnosa, u slučaju priznavanja Kosova i Metohije. Želim da vam odgovorim na to direktno, pošto ste pominjali Holštajnovu doktrinu, pošto ste pominjali neke konkretne stvari, da Ministarstvo spoljnih poslova mesecima radi na predlogu mera koje su u spektru od vrlo mekanih do vrlo tvrdih mera, u smislu diplomatskih stvari koje možemo da uradimo. Naravno, tu se slažem sa vama da je Ministarstvo spoljnih poslova zaduženo za to da predloži Vladi mere iz domena diplomatije, odnosno međunarodnih odnosa.
Holštajnova doktrina je ova poslednja instanca, odnosno najtvrđa moguća mera koju država može da preduzme. To je prekid diplomatskih odnosa sa svakim ko prizna određeni entitet za koji vi smatrate, odnosno za koji bi ova država smatrala da bi predstavljao flagrantno kršenje njenog suvereniteta i teritorijalne celovitosti. Mogu da vam kažem da je Holštajnova doktrina, kao poslednja mera, jedna od predloženih mera koje je Ministarstvo spoljnih poslova predložilo Vladi Republike Srbije.
Naravno, pošto taj dokument, predlog, nosi obeležje državne tajne, ja o njemu ne mogu da razgovaram na otvorenoj sednici Skupštine Srbije.
Ali, ja sam rekao da će Ministarstvo spoljnih poslova predložiti Vladi ceo set mera i mogu ovde da vam kažem šta je najblaža mera. Najblaža mera je da ne učinimo ništa. Najteža mera je da prekinemo diplomatske odnose, odnosno da pratimo Holštajnovu doktrinu. Između ima sedam ili osam raznih stepenovanja. Ministarstvo spoljnih poslova je razmotrilo svih sedam stepena za sve države sa kojima trenutno imamo diplomatske odnose. Taj predlog je otišao Vladi Republike Srbije. Vlada Republike Srbije će odlučivati o tim merama, u skladu sa Ustavom i zakonom. Ali, Ministarstvo spoljnih poslova je završilo taj predlog.
Primio sam neke primedbe na profesionalizam tima koji ovde sedi sa mnom, ili sam ih bar tako shvatio, i želim da objasnim –profesor Gašo Knežević je glavni pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, i to je mesto koje je predviđeno. To je mesto na koje ministar postavlja svog savetnika. Znači, kao i svuda, dozvolićete da ministar postavlja svoje savetnike. Znači, ja sam se opredelio da moj glavni pravni savetnik bude profesor Gašo Knežević.
Isto tako, ja sam se opredelio da moj državni sekretar u Ministarstvu ne bude partijska ličnost, već profesionalni diplomata, naš bivši ambasador u Egiptu, u Londonu, ambasador Rajko Bogojević.
Ja sam se, isto tako, opredelio za to da svi ljudi koji su došli u Ministarstvo spoljnih poslova sa mnom budu isključivo u kabinetu ministra. Kada ja više ne budem vršio ovu dužnost, oni će svi da odu sa mnom iz kabineta. Na profesionalna mesta u službi nije postavljen ni jedan jedini partijski čovek. Znači, prilikom mog dolaska u Ministarstvo sa mnom je došlo pet ili šest ljudi i oni svi sede u kabinetu. Kao što je u svakom normalnom sistemu, kada se promeni vlast, ode ministar, odu i njegovi najbliži saradnici, politički nameštenici, a diplomatski aparat ostaje nepromenjen. To je bila moja ideja i to je ideja ovog zakona.
Gospodine Nikoliću, pitali ste me za kadrove koji su dolazili u prošlosti. Mogu da vam kažem da ste tu u pravu. Izuzetno mnogo kadrova je sa strane dovedeno u poslednjih nekoliko, dve ili tri godine. Ja sada ne znam čiji su to kadrovi, da li su to kadrovi... Verovatno su bili dosta bliski partiji koja je u tom trenutku okupirala Ministarstvo, ali mogu da vam kažem da su svi oni došli u Ministarstvo po osnovu nekih ugovora o delu, koji, nakon što je ovo ministarstvo postalo ministarstvo Vlade Republike Srbije, više nisu zakonski. Ja sam raskinuo sve te ugovore. Bio sam izložen dosta žestokim napadima u medijima zbog toga što sam povlačio ovog čoveka, onog čoveka, iz kulturnog centra, iz Kanade, iz Strazbura. Ja sam sve njih povukao po slovu zakona.
Znači, mogu da kažem da sam primio sada jedno pitanje direktno iz poslaničke klupe - koliko sam ugovora zaključio. Nisam zaključio nijedan.
U svakom slučaju, kakva god da je bila ranije neregularna situacija u Ministarstvu spoljnih poslova, nakon usvajanja ovog zakona za takvu vrstu neregularnosti više neće biti mesta. Ovo zaista otvara put ka formiranju jedne profesionalne diplomatske službe, moderno ustrojene, okrenute izazovima 21. veka, spoljnopolitičkim izazovima sa kojima se mi kao zemlja suočavamo u 21. veku. Naravno da je najveći spoljnopolitički izazov u ovom trenutku očuvanje suverenosti, teritorijalne celovitosti naše zemlje, samim tim i demokratskog poretka, samim tim i evropske integracije ove zemlje, samim tim i prosperiteta celog zapadnog Balkana.
Takva nam diplomatska služba treba. Ovaj zakon omogućava da se takva diplomatska služba napravi. Niko ne može da porekne da se nalazimo pred dramatičnim i istorijskim iskušenjem. Što se tiče opredeljivanja, ovaj zakon ne insinuira nikakva opredeljenja. Ovaj zakon nije orijentisan u političkom smislu ovako ili onako. Vlada koja pobedi na izborima, na demokratski način, odlučuje kako će ovaj diplomatski aparat upotrebiti. Moj je zadatak, zadatak podnosioca ovog zakona, ne moj, nego Ministarstva spoljnih poslova i Vlade, da omogući da taj aparat bude profesionalan, efikasan, moderan i dinamičan. Onda će Vlada koja bude izabrana na izborima i koja za svoju predstavljenu politiku bude dobila većinu na izborima odlučiti kako da ga upotrebi i kakva će biti spoljna politika Republike Srbije.
Ovo nije, nažalost, mesto i vreme da diskutujemo o spoljnoj politici Republike Srbije. Želim da dođem ovde i da u Skupštini podnesem ekspoze o spoljnoj politici Republike Srbije na način na koji je vidim ja, kao ministar, moja vlada. Ovo je sada momenat za diskusiju o zakonu.
Pre nego što siđem sa govornice želim da vam kažem, verujte, danonoćno svi zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, na čelu sa ministrom, posvećuju vreme borbi, stalnoj borbi za očuvanje naše teritorijalne celovitosti. Pošto na vrlo transparentan način radimo posao, mislim da to može i da se vidi. Situacija je izuzetno teška.
Ovaj problem sa Kosovom mi nemamo u poslednjih godinu dana ili u poslednje dve godine. Imamo ga jako dugo, kao što svi znamo, a trenutno su geopolitičke okolnosti takve da je situacija izuzetno teška, u smislu sprovođenja u delo onoga što želimo da sprovedemo u delo. To je očuvanje teritorijalne celovitosti.
Mogu da kažem da smo u poslednjih šest meseci, koliko je ova vlada tu gde jeste, pomerili nabolje situaciju što se tiče budućeg statusa Kosova i Metohije. Podsetiću vas, u maju mesecu ova vlada je položila zakletvu u ovoj skupštini. U junu mesecu izgledalo je kao više nego izvesno da će biti sproveden u delo Ahtisarijev plan.
Mi smo odbili Ahtisarijev plan; onda smo svojim diplomatskim i političkim aktivnostima uspeli da dođemo u situaciju da iskoristimo geostrateško okruženje u kome se ne slažu sve ključne članice u Savetu bezbednosti sa Ahtisarijevim planom i da ga pretočimo u novi pregovarački proces. Izgledalo je kao da je apsolutno nemoguće da počne novi pregovarački proces. Uspeli smo da dobijemo novu šansu.
Tih novih 120 dana pregovora kojima je predsedavala tzv. pregovaračka trojka mi smo izuzetno dobro iskoristili. Predstavili smo mnogo planova o suštinskoj autonomiji. Svi ti planovi imaju jedan zajednički imenitelj, a to je da su apsolutno u liniji sa onim što je ova skupština usvojila kao pregovaračku platformu. Znači, nijednog trenutka nismo izašli iz pregovaračke platforme Skupštine Republike Srbije, a bili smo fleksibilni, otvoreni, spremni da prihvatimo apsolutno svaku sugestiju. Bili smo spremni da diskutujemo o svakoj tački tog našeg predloga.
Na kraju su ti naši predlozi ostali u zapisniku. Na kraju je, isto tako, u zapisniku ostalo to da Albanci nisu bili spremni da razgovaraju ni o jednoj tački nijednog našeg predloga. Sa jednim takvim zapisnikom mi idemo u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti. U Njujork idem večeras, da pripremim nastup premijera na toj sednici Saveta bezbednosti i da razgovaram sa generalnim sekretarom UN gospodinom Ban Ki Munom.
Mi ćemo nastaviti da se borimo u svakom forumu u kome se vodi diskusija o Kosovu i Metohiji. Dok je to bio forum "trojke", učestvovali smo aktivno, agilno, principijelno i u skladu sa platformom usvojenom ovde u Skupštini i Rezolucijom Skupštine Republike Srbije. Učestvovali smo u tim pregovorima. Sada se pregovori sele u Njujork i idemo tamo i bićemo tamo izuzetno aktivni. Treba nam podrška da bismo sproveli u delo ono što želimo da sprovedemo u delo i tu postoji skoro potpuna saglasnost ove skupštine, koliko razumem.
Neće nam biti dovoljna podrška samo jednog ključnog međunarodnog faktora, jer živimo u jednom multipolarnom svetu u kome ima mnogo važnih faktora. Možda je do juče bio samo jedan. Ima ih sve više i više. U ovakvom multipolarnom, multilateralnom okruženju naprosto ne možete, kada ste mala zemlja, sprovesti u delo svoje nacionalne interese bez podrške većine, ako ne i svih ključnih spoljnopolitičkih faktora.
Albanci su mislili da mogu da sprovedu u delo nezavisnost, imajući samo podršku, u maju, SAD-a. Nije bilo dovoljno. Možemo nešto da naučimo od njih. Nije dovoljno kada imate podršku samo jednog od faktora. Kada ste mala zemlja morate da nađete načina da dobijete podršku od svih. To je zadatak diplomatije i to nekada nije lako. Zbog toga diplomatija nije jednostavan zanat.
Zbog toga je diplomatija možda čak i umetnost nekada, a pogotovo u teškim istorijskim trenucima kao što je ovaj.
Mi se trudimo najbolje što možemo. Zadatak je jasan: očuvati suverenitet i teritorijalni integritet zemlje, i tu se svi slažemo. Drago mi je da sam danas čuo reči podrške iz klupa odakle obično ne čujem reči podrške, što se tiče politike koja je zajednička. Kažem vam, ova bitka još uvek nije gotova, ova bitka mora da nastavi da se bije. Ova bitka se ne bije samo u jednoj prestonici, ova bitka se bije u mnogo prestonica. U svim tim prestonicama zapada, istoka moramo da budemo prisutni. Moramo da gradimo najbolje moguće odnose sa svima onima koji imaju snagu da utiču na to kako ćemo živeti sutra i u kojoj ćemo zemlji živeti sutra.
Nažalost, nismo supersila i moramo da balansiramo. Moramo stalno da balansiramo između istoka i zapada. Nismo prvi put, kao Srbija, u situaciji da moramo da balansiramo između istoka i zapada. Mnogo puta smo u našoj istoriji morali da balansiramo između istoka i zapada. Ovo je još jedan momenat u kome moramo da balansiramo između istoka i zapada. Za to nam treba jasno političko opredeljenje, jasna politička vizija.
Isto tako, treba nam jedan efikasan diplomatski aparat koji će u delo sprovoditi politiku za koju se, gospodine Dačiću, nadam da može da bude zajednička. Mi smo uvek činili sve da ona bude zajednička. Ako ne bude zajednička... Nažalost, u demokratiji nekada ne postoji zajednička politika; svako ima pravo na svoju politiku, vi ste, gospodo narodni poslanici, izabrani na ovom ili onom tiketu i imate pravo da vidite spoljnu politiku Srbije na ovaj ili onaj način. Ako nema zajedničke politike, onda većinska, jer tako kaže demokratija; ko ima većinu, taj kreira politiku. U ovakvim istorijskim trenucima najbolje je da ona bude jedinstvena i najbolje je da ona bude zajednička.
Ova vlada će nastaviti da čini sve da čuva konsenzus i za taj konsenzus vrlo je važna Narodna skupština. Znači, gospodine Nikoliću, nećemo ignorisati Narodnu skupštinu. Gospodine Nikoliću, naravno, kao što smo i do sada, izveštavaćemo Narodnu skupštinu i pokušavaćemo da napravimo konsenzus, kao što smo to činili do sada, po najvažnijim državnim pitanjima, a pre svega što se tiče očuvanja suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje.
Za to nam treba što pre jedan obnovljen, dinamičan, efikasan, profesionalan, podmlađen diplomatski aparat. Činimo sve da ga napravimo u okviru zakona. Treba nam zakon, treba da ga regulišemo.
Bilo je još puno pitanja. Kasnije u toku sednice želim da odgovorim na vaša pitanja. Neka su vrlo važna, neka su vrlo smislena. Neke amandmane ćemo usvojiti, jer su smisleni. Izvinjavam se što sam vam oduzeo malo više vremena. Hvala vam.

Za repliku se javio narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Razumem da je govornica ponela gospodina ministra, pa nam je bezmalo podneo izveštaj o pregovorima. Naravno, mi očekujemo taj izveštaj na osnovu svoje rezolucije, ali ga očekujemo kada Vlada bude u punom sastavu, pa kad tačka dnevnog reda bude - podnošenje izveštaja i usvajanje nove rezolucije o tome šta dalje raditi.
Dakle, odnos Vlade prema Narodnoj skupštini regulisan je u članu 144. Ustava, koji kaže da Vlada Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o vođenju politike. Tu nalazim uporište za to da tražim da Narodna skupština zna šta to priprema MIP, bez obzira na to što ste vi obavestili predsednika Vlade šta priprema Ministarstvo. Mislim da Vlada neće biti u stanju da sama donese mere o tome kako se ponašati u najgorem mogućem slučaju, nego da će za to morati da traži instrukcije od Narodne skupštine ili saglasnost, podršku Narodne skupštine.
Ministre, prvo, niste čest gost u Narodnoj skupštini, a drugo, nikada niste imali prilike da imate negativne reakcije, do sada, narodnih poslanika. Nemojte da kažete da niste navikli na pozitivne reakcije. Svaki put kada je budućnost Srbije u pitanju, kad su nacionalni i državni interesi u pitanju, svaki ministar koji bude hteo da ih brani imaće podršku u ovoj sali, a imao je i do sada. Nikada nismo dobacivali ministru koji je izvršavao svoj posao kako treba, ponašao se u skladu sa Poslovnikom i sa zakonima. Ni vama nismo dobacivali zato što ste se prilično ponašali u skladu sa Poslovnikom.
Najgora moguća stvar je to što nama diplomatiju vode zaposleni po ugovoru o delu. To je ono što je, u stvari, upropastilo našu spoljnopolitičku poziciju. Kada vi dovedete jednog književnika, da ga tako nazovem, sklonog alkoholu, svi znate da je notorna pijanica, on sam kaže "ja sam pijanica" i kada je on zastupao zemlju u nekoj od zapadnih zemalja, šta je on to tamo mogao da postigne?
Kakav ugovor o delu? Ne služe valjda ti ugovori o delu da se upropasti Srbija, da se upropasti njen ugled u svetu? Diplomata, oficir, to je odlikovalo Srbina koji je vaspitan, koji je školovan, koji je umeren, koji zna. Taj je bio diplomata ili oficir. Ne može svako da bude diplomata. Što se tiče te dece koju školujemo za diplomate, proceniće iskusne diplomate da li može od njih da bude diplomata ili ne.
Znači, vi školujete kadar koji pomaže diplomatama, a diplomate angažujete ad hok po ugovoru o delu. Ne valja. Prohte se nekom poslaniku da bude nagrađen i vi ga pošaljete da bude ambasador. Ne valja, nije u redu. Prvo, oslonjen je samo na svoje mišljenje i, drugo, eventualno na mišljenje svoje stranke. To su mu ograničenja. O tim ograničenjima bih voleo da razgovaramo malo više, zato što mi se čini da smo zapostavili srpsku diplomatiju.
Nije tačno ono što je rekla gospođa Kolundžija, da mi sada prvi put imamo priliku da uređujemo srpsku diplomatiju.
Tobož, u toj državnoj zajednici nikada nismo vodili srpsku diplomatiju. Nismo možda vodili po nekim uputstvima, ali smo uvek imali MIP. Tek je Nikola Šainović, na zahtev SRS, 1993. godine ukinuo MIP Republike Srbije. Uvek je Srbija imala MIP i Ministarstvo odbrane. Znaju to ovi ljudi koji sede pored vas. Zašto nisu brinuli o interesima Srbije?
I sada očekujem, srpska diplomatija mora da brine ne o interesima regiona, već Srbije. Region je uglavnom neprijateljski raspoložen prema Srbiji. Ko su nam susedi? NATO. Da li je NATO naš prijatelj? Nije, gospodine ministre. Nije tačno da vi tražite još nekog saveznika u svetu za ovu našu ideju. Vi tražite od Amerike da prekine da nam otima Kosovo i Metohiju. Ne treba ona nama da bude saveznik u odbrani Kosova i Metohije. Odbrani od koga - od Amerike? Znači, nama treba da Amerika prestane da nam otima Kosovo i Metohiju.
Mi saveznike u odbrani imamo. Postoje tako mali i hrabri narodi koji to otvoreno kažu. Video sam i šta je rekla ministar spoljnih poslova Kipra i šta je juče rekao Slovak. Mali, hrabar narod - nema nezavisnosti Kosova i Metohije. Da li biste vi tako rekli za situaciju u njihovoj zemlji? Ne biste, jer je neko iz našeg ministarstva pre nekoliko meseci u nekom odboru u UN glasao za blokadu protiv Kube. Instrukciju je morao da dobije iz Beograda.
Znači, nikada nismo imali dovoljno hrabrosti da zastupamo slobodarske interese u svetu. Ja sam 1992. godine predlagao da Skupština SRJ donese rezoluciju o ukidanju blokade Južne Afrike, pa sam rekao "mi znamo šta je blokada, hajde mi da glasamo protiv svih blokada u svetu, jer znamo koliko to boli decu". Opet neka većina nije to prihvatila. Evo, prihvatili ste za Kubu. Čim se pomenula Republika Srpska, neće vladajuća većina da odbrani Republiku Srpsku. Ispada da ćete pre da odbranite Kubu od Amerike, nego da Republici Srpskoj date prava koja su joj data u Dejtonu i Rezolucijom Saveta UN.
(Predsedavajući - Miloljub Albijanić: Hvala.)
Nije "hvala", gospodine Albijaniću. "Hvala" je kad siđem sa govornice. Nemojte vi meni da govorite "hvala", nisam se vama ni obraćao, obraćam se gospodinu ministru. Uostalom, čujem da imate malo povišen šećer, gospodine Albijaniću. Čuvajte se.
Za sve što budete hteli da preduzmete, ponavljam i nije me sramota, u odbrani srpskih nacionalnih interesa, u odbrani Kosova i Metohije, imate potpunu podršku SRS, ali kada izađete na taj put, sa njega skretanja nema, više vam ne da SRS.
Kada vi povedete ovu veliku reku u odbranu Kosova i Metohije, nemojte da vam se desi kao nekim vašim prethodnicima, da na pola puta hoćete da stanete, jer mi ćemo sada da gazimo one koji hoće da stanu.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, predsednik Poslaničke grupe manjina.

Što se šećera tiče - 6,1, ali posle doručka i limunade sa medom, gospodine Nikoliću.

 

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih, u ime SVM i Poslaničke grupe manjina, rekao nekoliko rečenica o Predlogu zakona o spoljnim poslovima i izneo bih nekoliko predloga u vezi sa ovim predlogom zakona, pa molim gospodina ministra da obrati pažnju na predloge koje ću malo kasnije izneti.

Vrlo je bitno to što će Republika Srbija imati moderan zakon o spoljnim poslovima. Po svemu sudeći, ovaj zakon je moderan, ali novi zakon je uvek moderniji od onog zakona koji je već na snazi, od onog zakona koji je na snazi već više od 10 godina. Naravno, ovaj zakon nije savršen i ovaj predlog zakona se može poboljšati.

Vrlo je bitno da se kaže da, nažalost, nije ni bitna suština ovog Predloga zakona o spoljnim poslovima. Sadržina ovog Predloga zakona o spoljnim poslovima mnoge i ne zanima, nego se na ovaj predlog zakona gleda kao na preduslov za raspisivanje predsedničkih izbora, što je vrlo loše jer bi se ovom temom trebalo malo detaljnije pozabaviti. Nije dobro što niko ne obraća pažnju na suštinu, nego se samo govori o formi.

Svi vrlo dobro znamo da je donošenje zakona o spoljnim poslovima preduslov za raspisivanje predsedničkih izbora. Isto tako je preduslov, kao što je preduslov za raspisivanje izbora i donošenje zakona o vojsci, zakona o odbrani, o predsedniku Republike, o predsedničkim izborima i o službama bezbednosti.

Nije tu predsednik Narodne skupštine, ali opet postavljam pitanje kada će opozicija ovog cenjenog doma steći pravo da sazna kada će predsednik Narodne skupštine raspisati predsedničke izbore i kada će ti predsednički izbori biti održani. Naravno da se priča po skupštinskim kuloarima da možemo očekivati raspisivanje predsedničkih izbora u toku sledeće nedelje i da će se prvi krug predsedničkih izbora održati 20. januara 2008. godine, ali smatram da bi bilo dobro da predsednik Narodne skupštine ovu informaciju potvrdi ili demantuje, i to zvanično, da se ne bavimo nekakvim pričama koje se pričaju po skupštinskim kuloarima, jer stvarno nije dobro što opozicija ne zna kada će ti izbori biti raspisani. Po svemu sudeći, biće raspisani u toku sledeće nedelje, jer Skupština radi danonoćno i plan je da se svi zakoni koji su preduslov za raspisivanje predsedničkih izbora donesu do petka tekuće nedelje. Zbog toga sam i rekao da se niko ne bavi sadržinom ovog vrlo važnog zakona o spoljnim poslovima, nego se na taj predlog zakona gleda kao na jedan preduslov za raspisivanje predsedničkih izbora.

Malopre sam rekao da je vrlo važno to što će Srbija dobiti moderan zakon o spoljnim poslovima, ali da bi se ovaj predlog zakona mogao poboljšati. Sada ću izneti dva predloga. Molim gospodina ministra da odgovori na ova pitanja, odnosno da komentariše one predloge koje ću sad izneti.

(Predsedavajući: Poštovani poslanici, molim vas, samo malo pažnje, da saslušamo gospodina Pastora.)

Jedan od nedostataka ovog predloga zakona jeste da Narodna skupština nema nikakve nadležnosti u procesu postavljenja ambasadora i generalnih konzula Republike Srbije. O ovome sam već govorio pre nekoliko nedelja i na sednici Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine Republike Srbije. Tada sam rekao da je vrlo dobro što je profesor Mićunović, kao predsednik Odbora za inostrane poslove, uveo tu praksu da članovi Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine imaju priliku da razgovaraju sa postavljenim ambasadorima Republike Srbije. To je vrlo dobro, ali je loše što ne postoji mogućnost odnosno nadležnost Narodne skupštine da ima uticaja u procesu postavljenja ambasadora i generalnih konzula Republike Srbije.

To što Narodna skupština nema uticaja u ovom vrlo važnom procesu nije, naravno, krivica profesora Mićunovića, nego je to zbog toga što sada važeći zakoni to ne dozvoljavaju i vrlo je loše što u ovom predlogu zakona ta mogućnost nije predviđena. Pre nekoliko nedelja smo o tom pitanju razgovarali i tada smo se dogovorili da će Ministarstvo spoljnih poslova ili Odbor za inostrane poslove Narodne skupštine uputiti jedan amandman na ovaj predloženi tekst i da će Narodna skupština imati nekakve nadležnosti pri postavljanju ambasadora i generalnih konzula.

Naravno, ne smatram da Narodna skupština treba da ima pravo veta u ovim procesima, ali bi bilo vrlo bitno da Narodna skupština, kao najviši predstavnički dom Republike Srbije, ima nekakvog uticaja u procesu postavljenja ambasadora. Sa druge strane, to je tako predviđeno i u nekim zemljama u regionu. Pre nekoliko nedelja sam na sednici Odbora za inostrane poslove izneo primer Mađarske, gde pre postavljenja ambasadora ukazom predsednika Republike Narodna skupština Mađarske daje mišljenje o predloženom kandidatu za ambasadora te zemlje u nekoj drugoj zemlji. Mislim da bi neko slično rešenje trebalo da primeni i Srbija i da bi bilo vrlo bitno da i Narodna skupština ima nekakvog uticaja.

Drugi predlog, koji su narodni poslanici Poslaničke grupe manjina i formalno predložili u formi amandmana, u vezi je sa poboljšanjem sadašnjeg stanja što se tiče zapošljavanja u Ministarstvu za spoljne poslove pripadnika nacionalnih manjina.

Izneo sam pre nekoliko nedelja na sednici Odbora za inostrane poslove da pripadnika manjina praktično nema u Ministarstvu spoljnih poslova.

Tada je ministar rekao da on zna i neke Bošnjake, i neke Mađare i pripadnike nekih drugih manjina u Ministarstvu, i to je svakako dobro, ali ta brojka sigurno ne odgovara srazmeri stanovništva, sigurno ne odgovara podacima iz poslednjeg popisa u Republici Srbiji.

Tada sam rekao gospodinu ministru da mi, naravno, ne očekujemo da se uvede sistem "ključa", ne očekujemo da bude sistem kakav je postojao u sedamdesetim godinama prošlog veka u Ministarstvu, da se ambasadori postavljaju po sistemu "ključa", ali sam rekao da bi bilo vrlo bitno da se poboljša ta srazmera i da bi to bilo dobro iz više razloga. Jedan od razloga je taj što bi se poboljšali sadašnji katastrofalni pokazatelji o učešću pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave, pa i u Ministarstvu spoljnih poslova i to bi bilo vrlo dobro.

S druge strane, to je u interesu Republike Srbije. Tada sam izneo da je i u interesu Republike Srbije da u Ministarstvu na radnim mestima bilateralne saradnje, znači saradnje između Republike Srbije i Mađarske, ili Republike Srbije i Slovačke, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, mogao bih da navedem tu još nekoliko zemalja, prvenstveno iz okruženja, budu zaposleni ljudi koji poznaju tu zemlju, koji imaju kontakte u tim zemljama, koji poznaju jezik tih država. Bilo bi u interesu Republike Srbije da na tim radnim mestima budu neki pripadnici nacionalnih manjina, a naravno da se to odnosi i na diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije; bilo bi dobro da to bude primenjeno i za diplomatsko-konzularna predstavništva.

Mi smo formulisali jedan amandman, a taj amandman ne predlaže isključivo Savez vojvođanskih Mađara, nego ga predlažu i Romska partija, i Unija Roma Srbije, i Koalicija Albanaca Preševske doline i narodni poslanici Liste za Sandžak. Znači, svi oni narodni poslanici koji su ušli u Narodnu skupštinu na listi neke manjinske stranke.

Taj amandman glasi ovako: "U cilju aktivnog uključivanja pripadnika nacionalnih manjina u rad Ministarstva, prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta preduzimaće se mere radi povećanja učešća pripadnika nacionalnih manjina u Ministarstvu."

Isto tako bi se ovo rešenje primenjivalo i prilikom postavljanja ambasadora i diplomata visokih zvanja, kao i imenovanja ostalih diplomata.

Mislimo da je ovaj amandman dobar, da je primenjiv, da ne znači uvođenje sistema "ključa" prilikom zapošljavanja.

Još jednom da ponovim, bilo bi vrlo bitno da se usvoji ovaj amandman, ne samo zbog toga da se poboljšaju katastrofalni pokazatelji angažovanja pripadnika nacionalnih manjina u Ministarstvu spoljnih poslova, nego bi to bilo i u interesu Republike Srbije, prvenstveno kod bilateralne saradnje sa zemljama u okruženju.

Molim ministra spoljnih poslova da prihvati ovaj amandman u ime Ministarstva i u ime Vlade Republike Srbije. Isto tako bi bilo dobro da se nekako formuliše i ovo rešenje da Narodna skupština ima uticaja prilikom postavljenja ambasadora.

Gospodin ministar je malopre rekao da se radi na tome da diplomatska služba, odnosno diplomatski aparat bude efikasan i mlad. Tome bi sigurno doprinelo i uključivanje pripadnika nacionalnih manjina u rad Ministarstva za spoljne poslove.

Vrlo mi je žao što je ministar izašao dok sam ja govorio, da ministra ne interesuje amandman koji su predložili svi pripadnici manjina u Narodnoj skupštini, svi autentični predstavnici nacionalnih manjina, ali se nadam da će pomoćnici ministra preneti sve ovo što sam govorio i da će biti usvojen ovaj amandman, jer je usvajanje ovog amandmana u interesu Republike Srbije i Ministarstva za spoljne poslove. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Pastor. Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, po Poslovniku.

Žao mi je što ću za trenutak da prekinem ovu idilu između ministra i Srpske radikalne stranke, ali po članu 25. narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Dakle, a u vezi sa raspravom koja je juče vođena ovde, moram da kažem da su LDP i Čedomir Jovanović do sada preko 20 puta optužili osobu koja se predstavlja kao portparol DSS-a, a čije je ime Andreja Mladenović. Danas je 20. put kako se ta osoba nije pojavila na suđenju u postupku koji protiv njega vodimo zbog klevete. Znači, matrica je jasna... Još uvek nije oborio rekord, rekord drži Dejan Mihajlov, on 27 puta nije došao do sada. Gospodin Mladenović se, s obzirom na laži koje svaki dan saopštava medijima, vrlo brzo približava ovom rekordu.
Dakle, matrica je poznata: jedna osoba, u ime vladajuće koalicije ili DSS-a, saopšti laž; tu laž tabloidi, Miškovićeve novine, tajkunski i ostali listovi, RTS vrte non-stop. Mi tužimo, probamo kroz institucije ove zemlje da rešimo taj problem što se takve laži stalno govore, a te osobe se ne pojavljuju na sudu dok predmet ne zastari.
S obzirom na to da je juče tema rasprave ili jedna od tema rasprave bila izjava te osobe, smatrao sam da je jako važno da parlament zna da se ta osoba, koja je po našem mišljenju lažov, ne pojavljuje na sudu.
U konkretnom slučaju ne radi se o toj izjavi, radi se o nekoj drugoj, ali tužili smo ga i za onu koja je citirana juče. Dvadeset puta izbegava da se pojavi pred sudom i tako daje mogućnost da se ta njegova laž i glupost dalje širi.
Pozivam parlament, ako je moguće, da na bilo kakav način utvrdi gde je ta osoba. Dakle, on se nije pojavio na sudu zato što mu nije moguće uručiti poziv. Zamislite, DSS ne zna da takva osoba postoji. Pa, ta osoba se predstavlja kao njihov portparol! Dakle, ako iko može da pomogne da se tom stvorenju uruči poziv i da on konačno dođe na sud i dobije priliku da pred institucijama ove zemlje objasni zašto i u čije ime te svoje laži govori...
Dakle, ponoviću još jednom, Andreja Mladenović, portparol jedne od stranaka vladajuće koalicije, Koštuničine stranke, dvadeseti put se nije pojavio na suđenju. Stoga molim gospodu poslanike, dok se ta pitanja na sudu ne reše, da više tu osobu ne citiraju, bar dok ne utvrdimo da postoji, a to da postoji pokazaćemo tako što će se pojaviti na sudu. Hvala.