Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

U pitanju je član 136. našeg Poslovnika. Postoji nešto što je obavezni sadržaj svakog predloga zakona.
Ovde se kaže da obrazloženje mora da sadrži, alineja prva, ustavni osnov; druga, razlozi za donošenje zakona; treća, objašnjenje osnovnih pravnih instituta, to moram da kažem da sadrži ovaj predlog zakona; četvrta, procenu iznosa finansijskih sredstava za sprovođenje zakona. To pod četiri, u izvedbi gospodina Milana Markovića, jesu razlozi za sprovođenje ovog zakona.
Znači, imamo posebno razloge za donošenje, a onda imamo posebno razloge za sprovođenje. To su potpuno različiti razlozi, ali nema nigde ocene potrebnih finansijskih sredstava. Gospodin Martinović je napravio vezu između člana 136. Poslovnika i člana 14. Predloga zakona, i video da tu nešto nije u redu, mentalni sklop čoveka koji je prekucavao ovo je ravan kokoški.
Gospodin Marković ima veliko iskustvo kao poslanik, zna da ovo ne može, mora jadnik da sedi ovde, snašlo ga je to, zato što su razlozi za hitan postupak glavni razlozi, a to je - bez ovog zakona ne može Dulić sutra da raspiše izbore. To je ta cela priča šta se dešava ovde.
Gospodine Markoviću, potrudićemo se mi iz SRS da ovo ostane zabeleženo. Garantujem vam da će u "Velikoj Srbiji" da se objavi ceo ovaj predlog zakona, sa mnogim komentarima svega ovoga što je napisano.
Ali, nikada nećete sprati ljagu sa onoga što ste napisali u članu 13. stav 2. Vidite, zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost ima rang ustavne norme. Znači, svi državni organi moraju da daju prioritet zaključku, a ne Ustavu, zakonu ili nekom drugom podzakonskom aktu donetom na osnovu zakona. Zaključak ovog saveta, ili ove bratije koja se bude skupila, ima takav značaj.
Ovo je pravi dokaz kršenja ustavnosti i zakonitosti, pre svega ustavnosti, jer se ugrađuje kao norma. Zašto jednom zaključku dajete takav značaj? Zašto dajete značaj nečemu što je - odi mi, dođi mi. Naravno, nema odgovora na ovo pitanje.

Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je problem ovde? Reći ću vam nešto iz iskustva, što vi ne znate. Udba je imala specijalne fondove. Tim specijalnim fondovima samo je rukovodio načelnik Udbe. Načelnik Udbe je trošio sredstva iz specijalnog fonda, i to budžetska sredstva. Šta je radio sa tim sredstvima? Plaćao je doušnike koji će da cinkare građane Republike Srbije, pa je to 1966. godine naišlo na oštru osudu. Zbog toga je ta služba doživela veliki brodolom.
Ovo što je rekao kolega Martinović, gospodine ministre, nisam siguran, vi ste iskusan i dobar pravnik, ovo što je rečeno na strani 4, razdeljak IV, razlozi za sprovođenje ovog zakona, valjda treba da se kaže: sredstva za sprovođenje ovog zakona. Dame i gospodo, predlagači zakona, na stotine zakona ste predlagali, predlaže se i dalje, ali kažete: sredstva za sprovođenje ovog zakona jesu potrebna ili nisu potrebna.
Pazite, kakva je kontradikcija između člana 14. i obrazloženja? U obrazloženju, kako je rekao kolega Martinović, za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Međutim, u članu 14. se kaže: "Sredstva za rad saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije". Da se razumemo, ovo ne može nikako da se ispegla, da se uklopi i da se ispravi. Nema šanse.
Tačno je da će trebati sredstva za rad Saveta da se obezbede iz budžeta. Onda je moralo da se kaže da će se obezbediti sredstva iz budžeta, ali pošto će ovaj zakon stupiti uskoro na snagu, onda je moralo da se kaže da će biti potrebna tolika i tolika sredstva iz budžeta ove godine, a za narednu godinu će se planirati iz novog budžeta ili iz rebalansa, što reče kolega.
Međutim, ponavljam, kontrola ovih finansijskih sredstava mora biti jaka, mora da podleže finansijsko-budžetskoj inspekciji Republike Srbije. Zašto? Da ne bi doživeli ono što je bilo 1966. godine. Sigurno je da će tih sredstava morati da se obezbedi iz budžeta. Prema tome, ovo nije dobro regulisano. Gospodine Markoviću, čudi me kako je vama promaklo da se ovo ne ispravi.

 Reč ima ministar Marković.

Trudim se, pažljivo slušam sve primedbe. Ostalo je manje od deset amandmana, pa da odgovorim na jedan deo vaših primedbi.
Prvo, u redu je, očigledna je greška u prekucavanju. Ne mogu da shvatim da je potrebno da tri narodna poslanika izlaze i da govore to. Dakle, neko ko je kucao jeste pogrešio. Svi dobro znate o čemu se radi. Ne radi se o razlozima za sprovođenje zakona, tako nešto i ne postoji, radi se o sredstvima koja su potrebna za sprovođenje zakona, tako da bih vas molio da ne pravite od toga sada temu, pitanje, neko tamo ko radi za 12.000 dinara, potkrala mu se greška, nemojmo da ga vređamo. Ako vam baš čini zadovoljstvo, proveriću u daktiloslužbi ko je ovo prekucavao.
Da kažem par stvari. Kolega se žalio da jedna susedna zemlja ima brod od 60 metara dužine i 12 metara visine. Ne znam da li je to potrebno, o tome ne odlučujemo ni vi ni ja. Ne mislim da na Dunavu treba brod od 60 metara dužine, 12 metara visine. Neko drugi misli da treba, ali to nema veze sa tim da li mi imamo ratnu mornaricu ili nemamo.
Zato što rečna flotila nikada nije bila sastavni deo ratne mornarice, nikada, ona je uvek bila deo kopnene vojske. Kada već govorite o tome, nemojte, morate malo znati. Nisam neki ekspert, ali to ste mogli da znate. Nikada rečna flotila nije bila deo ratne mornarice. Ona je uvek bila deo kopnene vojske, tako da to nema veze sa našim organizacionim promenama.
Gospodine Petre Jojiću, nemojte plašiti građane. Dakle, zaista plašite građane. Mi do sada u našem bezbednosno-obaveštajnom sistemu nikada nismo imali ovaj stepen kontrole koji se uspostavlja danas ovim zakonom. Dakle, nismo imali i vi znate da ga nismo imali. Niti je nadzor Narodne skupštine bio kakav se uspostavlja ovim zakonom, niti su civilni organi vlasti imali bilo kakav uticaj na službe bezbednosti, i to je i vama poznato jednako kao i meni.
Službe bezbednosti u okviru Vojske Jugoslavije, odnosno koje sada postoje kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane, nekada su bile u okviru Vojske i nisu imale nikakav dodir sa civilnim strukturama koje čine Ministarstvo odbrane. Naš veliki civilizacijski pomak je upravo taj što smo službe izdvojili iz Generalštaba i stavili ih kao organ uprave u sastav Ministarstva i uspostavili civilni odnos između službi bezbednosti i civilnih organa vlasti.
Vi kažete – neko će da hapsi itd. Verujem da vi to znate i zaista mislim da je ovo malo i neka vrsta političke kampanje, to što ste vi pričali. Dakle, pripadnici službi bezbednosti, saveznih, bivših, nemaju pravo da koriste ovlašćenja organa Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno ovlašćenih službi pri Ministarstvu unutrašnjih poslova i nemaju pravo ni da hapse. Oni to pravo nemaju.
Pripadnici Bezbednosno-informativne agencije su imali pravo da hapse i imaju i dalje pravo da hapse samo kada su u pitanju krivična dela iz oblasti i iz nadležnosti BIA, pri tom u svemu postupajući kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Jednako su opasni, ako mislite uopšte da su opasni, a mislim da nisu, jednako su opasni po nas građane, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Svako mora da radi na osnovu Ustava i zakona, i prava i slobode nas, građana ove države, jednako su zaštićene, bez obzira ko se nalazi sa druge strane.
Neko je pomenuo, krovna služba trebalo bi da postoji ili ne bi trebalo da postoji, to je jedna tema. Mi smo se odlučili kao država za ovaj sistem i po mom dubokom uverenju ovo je jedan veliki korak napred.
Možda ovde mi nemamo tu krovnu službu, pa da kažemo da imamo u pravom smislu te reči bezbednosno-obaveštajnu zajednicu, ali veliki je korak napred da prevaziđemo surevnjivost i takmičenje između službi bezbednosti koje je do sada vladalo u ovoj zemlji.
Neko prikupljanjem, operativnim radom dođe do nekih informacija i čuva u okviru svoje službe, pa nema komunikacije, loša je ta komunikacija, pa postoji neka vrsta takmičenja pa, maltene, što reče jedan kolega, jedni o drugima prikupljaju podatke.
Ovo je veliki korak napred. Postoje drugačiji sistemi. Postoje tamo gde ima neka posebna krovna služba, pa ona vrši, recimo, samo analitiku. Postoje sistemi gde je tehnika izdvojena na posebnom mestu, pa kad želite primenu tehnike, imate ove ranije mere agenture, delovanje, infiltriranje itd, ali kad idete na mere tehnike, pa onda idete posebno, pa tražite poseban zahtev. Mislim da to može da napravi izvesne probleme u funkcionisanju.
Mi smo se opredelili za ovaj sistem, ali je veliki korak napred. Neko ovo ocenjuje i kaže – zakon je loš. Ne, zakon je izuzetno dobar. On je suštinski veliki korak napred za naš bezbednosno-obaveštajni sistem. Jedan kolega kaže – zašto predsednik Saveta može da poziva rukovodioce drugih državnih organa, institucija i druga lica koja ne žele? Što se tiče državnih organa i institucija, pa zato što smo u članu 3. utvrdili da su naše službe bezbednosti deo jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema.
Bezbednosno-obaveštajni sistem jedne zemlje ne čine samo službe bezbednosti, čine ga mnoge institucije, sve institucije koje mogu na ovaj ili onaj način imati učešća u bezbednosno-obaveštajnoj politici jedne zemlje. To može biti Ministarstvo pravde, može biti neka druga posebna organizacija, organ uprave, ali logično je da se na sastanke Saveta može pozvati, kako vi malopre rekoste, i predsednik najveće opozicione stranke ili predstavnik itd. To je sasvim logično. Ne dolazi on na Savet da njega neko informiše, nego dolazi da se tada raspravi neko pitanje koje je od značaja, a u nadležnosti je Saveta. Ne razumem zašto ste tu primedbu stavili.
Kaže jedan kolega – treba brisati - u Republici Srbiji zabranjeno je snimanje i rad službi bezbednosti mimo odredba ovog zakona. Nije tačno. To mora da stoji. Kada se vrši podela službi bezbednosti, službe bezbednosti u teoriji i praksi postoje pri različitim subjektima. Postoje i nadnacionalne. Tako je to sada najnovije. Kaže – nadnacionalne bezbednosne službe, obaveštajni sistemi itd.
Vrlo često postoje i bezbednosno-obaveštajni sistemi ili su u praksi uporedno ili u istoriji postojali bezbednosne službe, odnosno obaveštajne službe u okviru političkih partija.
Evo, završiću. Dakle, vidite da je dobro što sam se sada javio, pa ću se ipak javiti još jednom na kraju da bih uspeo sve da kažem. Dakle, i to se dešavalo. Zato je važno to reći – zabranjeno je.
Dosta ste vi ovde izneli argumenata, verujte, uz svo uvažavanje, neke smo stvari prihvatili, ne znam zašto na njima insistirate. Prihvatili smo izmene stava 3. člana 3, potpuno ste bili u pravu, mi smo to prihvatili i ne može nadzor da vrši neko drugi sem onih koji su Ustavom utvrđeni. Mislim da nije bilo razloga da lamentirate na tim pitanjima ovde dva sata, a mi to prihvatili. Prihvatili smo unapred, kažem, u članu 15, ali ne znam koji je kolega, u stavu 1. tačka 1. takođe amandman. Prihvatili smo još jedan amandman, sada ne znam tačno, prihvatamo grešku, došlo je do štamparske greške prilikom prekucavanja.
Ali, zaista, ove druge primedbe, verujte mi, možda nisam neki stručnjak, to je moje skromno znanje, malo sam predavao na Fakultetu bezbednosti, saradnik sam tog fakulteta, moje skromno znanje mi govori da ipak ovu materiju nisam siguran da ste na najbolji način apsolvirali. Sve i da jeste, nemoguće je da vas 30 zna ovu materiju. Možda jedan od vas poznaje, ali ne može 30 ljudi da zna ovu materiju.
(Predsednik: Zahvaljujem.)
Što se tiče strategijskih i doktrinarnih dokumenata, to ću ostaviti za krajnje javljanje, pošto je ovde data ocena da su strategijska dokumenta pravni akti, a to ne može da stoji.

Da imamo malo i u završnoj reči gospodina ministra. Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Ostalo je još po ovom amandmanu četiri minuta za grupu SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministru Milanu Markoviću bi bilo najbolje da se branio ćutanjem. Da je ćutao, mi bismo ostali u uverenju da je on mudar čovek. Ovako nam je samo saopštio koliki se u suštini slabo razume u materiju koju ovaj zakon treba da reguliše.
Gospodine Milane Markoviću, stvar je sledeća. Mi smo kao narodni poslanici dobili Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Na stranu što ova formulacija nije u skladu sa članom 3. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije i taj predlog zakona je potpisao predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
Vojislav Koštunica je, koliko je meni poznato, doktor ustavnog prava. Vi ovde kažete – kriv je neki činovnik u Ministarstvu zato što je pogrešno prekucao Predlog zakona i kažete – šta ćete, čovek radi za 12 hiljada dinara. Podsećam vas, gospodine ministre, da je prva vlada Vojislava Koštunice krajem 2004. godine donela strategiju, odnosno usvojila Strategiju reforme državne uprave.
Jedan od ciljeva te strategije, je l' tako, gospodine ministre, jeste da državna uprava bude dobro plaćena. Sada je kraj 2007. godine i prošlo je tri godine od usvajanja te strategije, vama sindikati onih koji su zaposleni u državnoj upravi najavljuju generalni štrajk.
Vi sami kažete da su ti ljudi slabo plaćeni. Zašto ih ne platite više? Zašto te ljude ne platite shodno njihovom znanju, trudu, energiji koju ulažu itd?
Dakle, ne može to da bude obrazloženje za to što je Predlog zakona loš i zato što ono što piše u normativnom delu nije u skladu sa onim što piše u obrazloženju. Dakle, nemojte vi krivicu da svaljujete na činovnike u Ministarstvu. Kriva je Vlada Srbije, odnosno kriv je predlagač zakona i krivi ste vi.
Vi, gospodine ministre, da imate malo političke korektnosti, vi biste nama na početku, kada ste obrazlagali ovaj predlog zakona, kazali – dame i gospodo narodni poslanici, potkrala se zaista tehnička greška, umesto razlozi za sprovođenje ovog zakona treba da stoji: sredstva za sprovođenje ovog zakona. A ne treba narodni poslanici da nas prozovu, da pitaju o čemu se ovde radi i da onda vi izađete za govornicu i da kažete – pa, znate, to je štamparska greška.
Ali, nije, gospodine ministre, štamparska greška. Kamo lepe sreće da je reč samo o štamparskoj grešci. Ovde je reč o suštinskoj mani Predloga zakona. U članu 14. se kaže - sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, a u obrazloženju piše - nije potrebno obezbedi dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. To nisu štamparske greške, to su kardinalne, materijalne greške. Na ovo pitanje niste uspeli da odgovorite.
Ne znam odakle vam pravo da kažete da se narodni poslanici SRS slabo razumeju u ovu materiju, odnosno da kažete - možda se razumeju jedan do dva, a ostali se ne razumeju. Ispada da se u DS i DSS niko ne razume u ovu materiju, jer niko nije izašao za govornicu Skupštine Srbije i pomogao ministru Milanu Markoviću da se nekako izbatrga iz ovako lošeg Predloga zakona, nego se čovek sam snalazi kako zna i ume, krivi državni činovnici, te slabo plaćeni, te štamparska greška, šta je tu Vlada kriva.
Gospodine ministre, narodni poslanici SRS se izuzetno dobro razumeju u ovu materiju. Vaše obrazloženje ovoga što piše u Predlogu zakona apsolutno ne stoji. Vi sami niste znali da ova greška postoji, dok vam mi nismo ukazali. To znači da čak niste ni pročitali ovaj predlog zakona kako valja. Možda ste pročitali normativni deo Predloga zakona, ali obrazloženje sigurno niste pročitali. Vi ste poslednji koji možete da spočitavate narodnim poslanicima u ovoj skupštini da se slabo razumeju u ovu materiju.
Slabo se razume u ovu materiju Vlada Srbije, a da je to tako dokazali su vam upravo narodni poslanici SRS, koji su uložili kvalitetne amandmane kojima smo se trudili da popravimo loš tekst Predloga zakona.
Gospodine ministre, sedite vi malo duže u ovoj sali, slušajte pažljivo šta pričaju narodni poslanici SRS, pa ćete vi, a i vaše kolege iz DS, nešto da naučite.

Reč ima Zoran Krasić, izvolite.

Gospodine Duliću, nije dobro kada ministar mnogo mudruje, pa na kraju poželi da bude izuzetno efikasan i pametan. Gospodin Marković nam je rekao da je daktilografkinja napravila grešku ovde, ali nam nije rekao da li je bila greška možda negde ovde, pa ovde, pa ovde, pa ovde. Da li je napred bilo nekih grešaka? Mi smo pronašli milion grešaka. To je prva stvar.
Druga stvar, kažete - mi kao država. Koji ste, bre, vi kao država. Počeo je izlaganje - mi kao država smo zaključili. Država - ja. Gospodin Marković - država. Mi kao država. Niste vi država, vi ste neka vlast, koaliciona, kilava itd.
Gospodine Markoviću, pokazali ste elementarno nerazlikovanje nekih vrlo važnih stvari. Gospodin Veljko Kovačević vam je ovde pročitao šta se nalazi preko puta njegove kuće na rumunskoj strani, pa vam je rekao - oni za obezbeđenje Dunava koriste svoju ratnu mornaricu. Vi da biste ispali pametni okrenuli ste pa ste rekli - naša rečna mornarica nikad nije bila ratna mornarica. Čovek o tome nije ni pričao, ali nešto ste vi tu pobrkali tu, rodove, vidove, specijalnosti, sve ste pobrkali kao predavač kod Dragišića. Nešto ste kobajagi predavali tamo.
Gospodine Markoviću, morate da znate da na teritoriji bivše SFRJ sa Savetom za nacionalnu bezbednost je prvo krenuo Franjo Tuđman. Vi ste stručnjak, valjda znate, Savez za bezbednost – Franjo Tuđman, pa je bio Miroslav Tuđman, pa je bio Markica Rebić, i kad su bili u CK, i kasnije itd. Kada pravite poređenja, kada koristite iste termine, vodite računa na šta vršite asocijaciju.
Kažete da postoje o obaveštajne službe stranaka. Kako se zove obaveštajna služba DS? Kažite kako je pravi naziv obaveštajne službe DS? Vi ste rekli da u teoriji i praksi postoje obaveštajne službe ovakve i onakve, ali postoje obaveštajne službe stranaka. Kako se zove vaša obaveštajna služba? Voleo bih da čujem, da saznam da li je to B92, Studio B, BIRD, BIRN, kako se zvaše itd. Ili ovaj Dragišićev fakultet, moguće je da je to vaša obaveštajna služba.
Samo još dve rečenice. Gospodine Markoviću, poručite daktilografkinji koja je kucala i ovom gospodinu što je ovo potpisao - Karla del Ponte vas je upropastila pre nekoliko sati.
Jeste da je bila pijana posle konferencije za štampu koju je održala, i onaj Vukčević što joj je poklonio sliku, nije urodilo plodom. U Savetu bezbednosti ona je dala svoj zadnji izveštaj, za dva dana imaju svoju zadnju konferenciju za štampu i onda ide u Argentinu. Dva njena mandata uradili ste sve što je tražila od vas. Sećam se onog dobrovoljnog odlaska Sretena Lukića, pa je zaboravio naočare na Drugoj hirurškoj klinici, ostale tamo, pa jadnik, morali tamo da ga oblače, da se prvi put pojavi pred sudom.
Dobro je što se ove teme uklapaju. Ne valja što vi produžavate raspravu pošto se ovome žuri da raspiše izbore.