Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro je da ste tu, pretpostavljam da ćete pred argumentima koje ću izneti u vezi s mojim amandmanom, svakako, prihvatiti taj amandman. Naime, podneo sam amandman na član 5, da se razdeo 46 i funkcija 430 brišu.
Radi javnosti, da kažem da se član 5. odnosi na podelu sredstava koja će biti prikupljena u budžetu, a deo koji predlažem da se briše odnosi se na Agenciju za energetsku efikasnost.
Moram samo da podsetim građane da su agencije, kao pečurke posle kiše, počele da niču od 2001. godine, agencije, službe, biroi, uredi, ko zna šta ste sve osnivali, i to je tako bilo do 2004. godine, negde i do 2005. godine, a onda su neke agencije počele da se uvode zakonima, pa je ova agencija za energetsku efikasnost formirana Zakonom o energetici iz 2004. godine, objavljeno je u "Službenom glasniku" 84/04, koji predviđa i postojanje te agencije.
Koliko su besmislene ove agencije, poslanici SRS-a su vam ukazivali do sada velikim brojem podnetih amandmana. Mislim da ih, zajedno s upravama, kancelarijama, biroima, fondovima, postoji na stotine.
Ja ću svoju analizu usredsrediti na Agenciju za energetsku efikasnost, ali moram nekoliko rečenica posvetiti Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza. Naime, kada je tadašnji ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Milan Parivodić, govorio o ovoj agenciji, rekao je da će tu agenciju i sredstva za njen rad pomoći strane države i strane nevladine i druge organizacije. Danas je za Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza predviđeno 199 miliona i 360 hiljada dinara, a od toga, milion i 200 hiljada su kao donacije stranih zemalja.
U kakvoj situaciji se nalazi naš izvoz, evo nekoliko rečenica. Naime, iz dana u dan, spoljnotrgovinski deficit države Srbije je stalno u padu, analiziraćemo samo podatke koji su dati od januara do avgusta.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom je bila 16,1 milijarda, od toga je 11,6 milijardi bio uvoz i 5,5 milijardi izvoz, što ukazuje da imamo deficit od 5,6 milijardi. Treba očekivati da će do kraja ove godine deficit biti 8,5 milijardi, a imamo tu agenciju koja nije uradila ništa za taj deo posla.
Mi imamo tu značajne probleme, a ministar je ovih dana izjavio – svejedno je da li će budžet biti usvojen 15. ili 19, zaboraviće se tačan datum usvajanja, bitno je da usvojimo taj budžet.
Mi u SRS-u insistiramo na poštovanju svih rokova, na poštovanju obaveza svih građana prema državi, ali od sadašnje vlade zahtevamo poštovanje građana.
Kada neki poreski obveznik zakasni da preda samo za jedan dan bilo koji dokument, poresku prijavu, onda vaša, gospodine ministre, poreska uprava, interveniše i na najdrastičniji način kažnjava tog građanina Srbije koji nije za jedan dan podneo na vreme neki dokument, koji, uzgred rečeno, i nema neku veliku važnost. Ovo ne znači da se mi zalažemo za kašnjenje ispunjavanja obaveza od strane građana Srbije, nego naprotiv, za poštovanje discipline, ali isto tako, Vlada je morala da pošalje ovaj budžet Narodnoj skupštini i trebalo je da bude usvojen u rokovima predviđenim zakonom.
Budžet nije mogao biti usvojen u roku, znate iz kojih razloga? Zbog posete Misije MMF-a Srbiji, odnosno Vladi Srbije, odnosno Ministarstvu finansija. Zato ministar Cvetković može da sedi ovde sedam dana; on nije kadar, on nema mogućnosti, nema moći da prihvati bilo koji amandman koji su podneli poslanici u Narodnoj skupštini.
Šta je tada konstatovano? Njemu je tada rečeno na koji način treba da se da predlog ovog budžeta? Oni su otišli 7. novembra, 8. novembra je održan jedan samit; s jedne strane je bilo 300 najvećih izvoznika iz Srbije, a, s druge strane, potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Sećate se, pre nekoliko dana bio je ovde i građani Srbije kažu, sve što je on ispričao, hvalospevno, može da se izmućka i da se prospe.
On je bio na drugoj strani, ministar Cvetković, ministar Mlađan Dinkić i, čini mi se, Bubalo je bio, da napravi neku strategiju sa izvoznicima, kako da se ponašaju u narednom periodu.
Oni iz MMF-a su otišli 7. novembra, a 12. novembra, na vanrednoj sednici Vlade, usvojen je Nacrt ovog budžeta za 2008. godinu.
Sada bih malo da se vratim na ono što ja, kao poslanik, očekujem od Agencije za energetsku efikasnost. Pripremajući se za ovaj amandman, razgovarao sam s određenim brojem ljudi koji rade u elektroprivredi, koji rade u elektrodistribuciji, koji rade u elektranama i na drugim mestima u sistemu EPS-a i pitao da li su uspeli, pošto je ova agencija uvedena 2004. godine, da prepoznaju njeno postojanje i znači li ona nešto njima i građanima Srbije? Naravno, niko nije prepoznao aktivnost te agencije.
Ona zapošljava 12 radnika, a za njen rad su predviđena sredstva od 28 miliona. Najveći deo je, kažu, za plate, 12,5 miliona, sa glave na glavu, ravno - milionče. Nije to dovoljno, imaju i četiri miliona za 12 zaposlenih, u vidu nekih nagrada, a koje su to nagrade, kada njihovih efekata u praksi nema? Malo kasnije ću govoriti o tome šta smo očekivali od te agencije.
U obrazloženju, poslanici SRS-a ovo čitaju, vi ili neko drugi, gospodine ministre, kažete da će se najveći deo sredstava za ovu agenciju potrošiti na ime ličnih dohodaka, ali će se deo sredstava potrošiti i na prevođenje, pisanje ugovora, unapređenje i polaganje stručnih ispita.
Mi smo mislili da su oni koji su zaposleni u Agenciji ljudi s izuzetno visokim stepenom inteligencije, da ne treba da polažu nikakve stručne ispite, a oni treba sada da polažu stručne ispite, samo 12 zaposlenih. Moje kolege su potpuno u pravu kad kažu da se ove agencije formiraju da bi se zaposlili aktivisti u strankama.
Tu je nešto drugo cilj. Cilj je da se uništi kompletna privredna struktura u Republici Srbiji. Ova agencija, za razliku od one agencije za pospešivanje izvoza, od strane međunarodnih organizacija dobija 9 miliona i 800 hiljada dinara na ime finansiranja te aktivnosti, a već je poodavno narodni poslanik SRS-a Zoran Krasić rekao da je samo u mišolovci sir besplatan, sve ostalo košta.
Poštovani građani Srbije, ovih 9 miliona, sada i 200 hiljada, izuzetno će nas skupo koštati.
Šta smo mi očekivali da ova agencija za energetsku efikasnost može i treba da uradi? Da da neka rešenja za smanjenje gubitka u prenosu električne energije. Uobičajeno je da se u zemljama u okruženju gubitak na sistemu prenosa električne energije kreće od 2 do 3%. Kod nas je od 6 do 12%. Znači, duplo više, a negde je i 3 do 4 puta uvećano nego što je to kod zemalja u okruženju.
Imamo krađu električne energije pre mernih instrumenata, imali smo pozivanje na građansku neposlušnost u Nišu, gde građani Niša muku muče kako da izmire svoj dug prema državi. Oni to žele, ali nisu više u mogućnosti, jer je tadašnji član DS-a ili, možda, jedan od potpredsednika ili predsednik Okružnog odbora DS-a, gospodin Zoran Živković, kasnije poznat i kao premijer u Vladi, pozivao na građansku neposlušnost, pozivao građane da ne plaćaju električnu energiju i oni, slušajući njega, naravno, nisu mogli, jer su bili takvi uslovi privređivanja, nisu imali dovoljno sredstava to da plate.
Onda smo došli do takve pozicije da su, kasnije, neki zaposleni u elektrodistribuciji, ili u sistemu EPS-a, pokušavali da iznađu neke mogućnosti, neke sisteme i uređaje, da poduče građane ili, možda, uži krug ljudi, na koji način može da se krade električna energija. Zatim, zbog otpora u provodnicima, postoji veliki gubitak u prenosu električne energije.
Šta je urađeno da se električna energija koristi na najefikasniji način? U privredi, poljoprivredi, industriji nije urađeno skoro ništa, a u domaćinstvima se veoma sporo smanjuje potrošnja električne energije zbog zastarelih uređaja. Normalno, kako stare uređaji, potrošnja električne energije je sve veća i veća, a vi samo vodite računa o sebi, a ne o građanima Srbije, na koji način da obnove svoje uređaje i tako smanje potrošnju električne energije.
Čini mi se da je dobar posao, na kome je bila Srbija, prolazak kraka gasovoda, memorandum potpisan između Vlade Republike Srbije, između ''Srbijagasa'' i ''Gasprom eksporta'' iz Rusije.
Međutim, oni koji vode elektroprivredu, koji brižno vode računa o građanima Srbije, ponašaju se kao da je to dovedeno pod znak pitanja, a očekujemo, i bilo bi realno očekivati, da na godišnjem nivou između 18 i 20 milijardi kubnih metara gasa prođe kroz Srbiju, pa sve do Italije.
Da li će taj posao biti realizovan do kraja, ne znamo, ništa ne znamo s ovom vladom, ali kada SRS bude vršila vlast u Srbiji, to će sigurno biti završeno.
Ode mi ministar, a hteo sam da kažem, ne mislim lično na njega, kada se ova vlada rađala, bolje bi bilo da je majka umrla, oni znaju ko je njihova majka, manje bi bilo štete i za građane. Gospodin ministar finansija, čini mi se da je uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković rekla da je dobar ekonomista, ja nisam ekonomista, ja njoj verujem, radio je kao direktor Agencije za privatizaciju. Verovatno se dobro ''potkožio'', što bi naš narod rekao, i, eto, sada malo da bude ministar finansija, da bi njegovi unuci mogli da kažu – naš deka bio ministar finansija.
Šta je deka uradio za građane Srbije? Nije ništa. Bio, a kad ne bude više, mi ćemo na njega vrlo brzo zaboraviti.
A ministar finansija u radikalskoj vladi nekada, gospodin Paču, ostao je da se pamti i danas. Takav će biti ponovo radikalski ministar finansija. Neću da vam otkrivam tajnu ko će to da bude, neka malo, razmišljajte ko bi to mogao da bude.
Nešto, zasigurno, moram da poručim građanima Srbije. Sve ove agencije, biroi, ne znam kakve sve nazive niste davali, kancelarija predsednika Republike Srbije, posle 20. januara će nestati. Ali, u Srbiji će biti najviše savetnika predsednika Republike. Znate li ko će to biti? To će biti građani Srbije, čije će želje i savete, svakako, predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, ispoštovati, jer oni svim srcem žele da on bude predsednik Republike. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, o amandmanu.
Gospodine Batiću, malo ste okasnili. Izvolite.

Gospodine Albijaniću, ne znam šta znače vaše neinteligentne dosetke, ali nije bitno, vama se ne vredi obraćati, kasno je da vas promenimo i da vas malo edukujemo. Niste u tom uzrastu.
Da se obratim građanima Srbije. Dakle, kako u zakonu piše: ''Agencija za energetsku efikasnost obrazovana je za obavljanje stručnih poslova na unapređenju uslova i primeni mera za racionalnu upotrebu energenata, kao i za povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje energije.''
Hteo bih da pitam da li s ovim ima nekakve veze ''Trepča''? Pre nego što govorimo o racionalnoj upotrebi energije i energenata, da se pozabavimo načinom funkcionisanja Rudarsko-topioničarskog basena ''Trepča''. Pre neki dan održana je, nazovimo, proslava ''Trepče'', na kojoj je najviše moguće priznanje dodeljeno, znači, povelja, premijeru Koštunici. ''Trepča'' ništa ne radi, ali deli povelje, i to najveće priznanje. Verovatno, premijer o tome nije ni obavešten, to je sve u skladu sa racionalizacijom upotrebe energenata.
Dakle, ono što sam hteo da pitam – zašto je ministar Dinkić, to je pitanje za Riplija, a ne za Dinkića, dao, ili, bolje rečeno, poklonio 40 miliona dinara, jer nema pokretanja proizvodnje u Zvečanu već sedmu godinu, sve se ruši, sve se rasprodaje, sve se pljačka, a radnici primaju minimalac? Te pare su, inače, date iz Fonda za razvoj, a da ne govorimo o kriminalu vezanom za prodaju olovnog koncentrata. O kakvoj mi onda agenciji za energetsku efikasnost govorimo?
Još nešto, Kombinat, odnosno ''Holding Trepča'', posedovao je poslovni prostor u Knez Mihailovoj ulici br. 11-15, na šestom spratu, i pre dve godine, direktor ''Holdinga Trepča'', kao da je to njegova dedovina, prodao je 229 metara kvadratnih poslovnog prostora u Knez Mihailovoj ulici, dakle, na najekskluzivnijem mestu u Srbiji, po ceni od 2.200 evra po kvadratnom metru, ili po ceni koja je desetostruko niža od tržišne.
Dakle, Knez Mihailova ulica, najekskluzivnije mesto u Srbiji. To je urađeno bez saglasnosti Upravnog odbora, bez tendera, onako, na doboš, kao alajbegova slama, čovek prodao kao da je njegova privatna imovina. O tome će se još čuti.
Da objasnimo i uslove prodaje: 70.000 evra odmah, a preostali iznos u osam mesečnih rata, bez navođenja dinamike kada se uplaćuje prva rata i do kada treba da se uplati poslednja rata. Da kuriozitet bude još veći, uplata se ima izvršiti na račun Jedinstvene organizacije sindikata ''Trepča''.
Čini nam se da vam uzalud postoji Agencija za energetsku efikasnost ako se ovako, u bescenje, na najskupljem mestu u Srbiji, rasprodaje imovina ''Trepče''.
Ali, kada sam već spomenuo Knez Mihailovu ulicu, imamo mi i druge ekskluzivne prostore u Knez Mihailovoj ulici, to su zgrade br. 5, br. 41 i br. 45, koje je Agencija za privatizaciju, u sklopu ''Robnih kuća'', prodala protivzakonito, jer to je otimačina, to je državna imovina i nije mogla biti nikako ni svojina ''Robnih kuća'', ni predmet kupoprodaje, i još je to proglašeno velikim poslovnim uspehom.
Trgovinski sud u Beogradu je osporio ovu otimačinu i utvrdio da nema prava svojine ''Robnih kuća'' na ova tri najznačajnija objekta ''Robnih kuća''. Sećate se kada je gospođa Džinić rekla – kupac će platiti; kupac je rekao – ne, ja sam platio sve. Onda imate privremenu meru, u ovoj presudi od pre neki dan, zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti.
Inače, kupac je vrlo simpatičan, ili većinski kupac dve trećine ''Robnih kuća''. Kako saznajemo, ne znam da li je ozvaničeno, kupuje ih ''Marfin investment fond'', pravni sledbenik ''Laiki banke'', a ''Laiki banka'' je naslednik ''Sajpers popular banke'', dok je ''Sajpers popular banka'' ona na čijim računima su bile srpske pare. I, one fantomske of-šor kompanije, koje je za potrebe ondašnjeg režima formirao sadašnji predsednik Kipra Tasus Popadopulos.
Nemojte mnogo da verujete u tu veliku ljubav Kipra prema Srbiji. Ta ljubav se vrednuje parama. Znači, ''Anteksol'', ''Braunkort'' i svih osam fantomskih of-šor kompanija imali su svoje račune u ''Laiki banci'', odnosno u ''Sajpers popular banci'', odnosno dvotrećinskom kupcu ''Robnih kuća''.
Hajde sada da vidimo čije su to pare, koje su džakovima odlazile iz trezora ''Beogradske banke'', u kesama, džakovima, koferima, stizale do aerodroma u Larnaki, pa onda, umesto da idu na račun ''Beogradske banke'' na Kipru, odlazile na račune fantomskih kompanija u ''Sajpers popular banci'', odnosno ''Laiki banci'', odnosno kupcu ''Robnih kuća''.
Dakle, vrlo je interesantna ta Knez Mihailova ulica, ali setite se uvek onoga – oteto - prokleto. Kao što je nezapamćena otimačina PIK-a Zemun. Tu bi vredelo da nam se da odgovor na to pitanje, jer ga traži i sindikat PIK-a Zemun, i sindikat ASNS, i štrajkački odbor radnika PIK-a Zemun, odnosno većina radnika ovog poljoprivredno-industrijskog kombinata, koji pokušavaju, kako u ovom dopisu, upućenom svim poslaničkim grupama, piše, da se odupru tajkunskom načinu privatizacije i nezapamćenoj otimačini Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun, koja je započela nelegalnom smenom rukovodstva skupštine radnika i Upravnog odbora, 2005. godine, kojoj su kumovali mnogi – od Agencije za privatizaciju, preko onoga ko je vršio procenu u ime Agencije za privatizaciju.
Govorim samo ono što piše u dopisu dva sindikata i štrajkačkog odbora. Ne iznosim lične opservacije, a „CES Mekom“ je procenio da ukupna imovina Kombinata Zemun vredi 5 miliona evra, a u tom kompleksu zemljišta je, između ostalog, 500 hektara gradskog građevinskog zemljišta, pa je i laicima jasno da to vredi desetostruko, pedesetostruko, verovatno i stostruko više nego što je procena Agencije za privatizaciju. Naravno da je tu svoju ulogu odigralo i Ministarstvo za privredu i privatizaciju, sa ministrom Predragom Bubalom na čelu, koji sve vreme ćuti i ne reaguje na ovo što je flagrantna krađa i otimačina.
Od 11. maja 2006. godine počinje sistematsko uništavanje i smanjivanje vrednosti Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun, u kome su učestvovali mnogi, među njima i Zadružni savez i jedna od političkih stranaka, ona koja mnogo voli šestocifrene ili devetocifrene brojeve, kojima je jedina ideologija novac, pogotovo prljav novac.
U tom periodu, izvedena je najveća krađa u Poljoprivredno- industrijskom kombinatu Zemun, 214 hektara zemljišta, 300 grla stoke, namenski kredit od 300 hiljada evra, kombajn „Džon Dir“ od 160 hiljada evra, cela letina za 2006. godinu sa površine od 2000 hektara, pokušaj da se prevede iz društvene u državnu svojinu oko 800 hektara poljoprivrednog zemljišta, kako bi se posle, nekom pravnom gimnastikom, to vratilo u prvobitno stanje itd.
Štrajkački odbor je poslao više dopisa ministarstvima, Agenciji, nevladinim organizacijama, tražeći odgovore na pitanja gde je nestalo 300 hektara zemljišta, kako je potrošen namenski kredit od 24 miliona i 700 hiljada dinara, gde je nestalo 300 grla stoke, kako je nestao taj kombajn „Džon Dir“ i gde je prodata cela letina za 2006. godinu?
Odgovora na ova pitanja nema. Svi dokumenti, sa prilozima, sa krivičnim prijavama, prosleđeni su na sve moguće adrese i svi uredno ćute, jer ovo je nešto što je rezultat kompromisa unutar vladajuće koalicije, jer, ''brali su med, pa su malo uprljali prste''.
Ono što sam ja hteo da pitam ministra Cvetkovića, to je šta je sa vraćanjem para o prodaji ''Putnika'' našem čoveku iz dijaspore, Srbi Iliću?
Presudio je arbitražni sud u Parizu u njegovu korist. Vlada je donela zaključak, a iz njemu znanih razloga, potpredsednik Vlade, to su priznali i ministar Cvetković i Vesna Džinić, gospodin Đelić, neće da ispoštuje zaključak Vlade.
Vlada je donela zaključak da se pare vrate. Arbitražni sud u Parizu je presudio da se pare vrate i sada se, preko Trgovinskog suda u Beogradu i nekih privremenih mera, pravi privid i zavesa da se pare ne vrate, troše se stotine hiljada evra zato što se ne žele poštovati odluke međunarodnog suda.
Ne znam da li je ovaj manir gospodin Đelić stekao iz svog partnerskog odnosa s jednim od šefova ''duvanske mafije'', ali nije odgovorio na pitanja koja su mu ovde postavljena. Da li je on suvlasnik 48,5% preduzeća u Sokobanji, kao partner jednog od šefova ''duvanske mafije'', koji su pre neki dan optuženi, optužnicom Specijalnog tužioca, za organizovani kriminal?
I kada bude ovde, i kada ne bude ovde gospodin Đelić, tražićemo odgovor na to pitanje. Nemojte nam pričati o Agenciji za energetsku efikasnost, a ovamo se, pod vidom borbe za evropske standarde, pljačkaju milioni iz džepova osiromašenih poreskih obveznika Srbije.

Gospodine Batiću, upozoravam vas na član 103. Poslovnika – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Dnevni red je amandman narodnog poslanika Srete Perića i ubuduće se moramo toga pridržavati.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 5. razdeo 52 amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, kao i moje kolege, podneo sam amandman na član 5. razdeo 52, funkcija 410, u kome tražim da se ovaj član briše, tačnije, razdeo 52.
Moram da pročitam, zarad javnosti, još jednom obrazloženje koje su moje kolege, prethodni govornici, izneli, a to je da je SRS protiv osnivanja agencija za sve i svašta, zato što je to skup a malo efikasan deo državnog aparata. ''Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati iz budžeta sredstva za rad agencije i time povećavati troškove državne administracije.''
Da je to tako, navešću i par primera.
Nije mi bitno što ministar trenutno nije u sali, zato što on nije predstavnik Agencije za koju tražim da se namenjena budžetska sredstva brišu, ali, zarad građana i zarad poslanika, daću par primera kojima ću jasno staviti svima do znanja da ova agencija nema nikakav značaj, ni ulogu u sferi u kojoj radi.
Prvo, Dejan Kostić, direktor Agencije, u sredstvima javnog informisanja kaže – Agencija za mirno rešavanje radnih sporova funkcioniše po principu dobrovoljnosti, što znači da bilo ko ko ima spor mora da se, prvo, javi Agenciji. Kada se postigne obostrana saglasnost, pristupa se mirnom rešavanju problema, arbitražom, uz mogućnost da strane u sporu odabiraju sudiju, što je opet opštepoznata činjenica u odnosu na to ko su direktori agencija, ko su funkcioneri u tim agencijama. Čuli smo primere da tu nema više od petoro ljudi, a da su to kafe kuvarica, služavka itd.
Zašto bi poslodavac i radnici videli svoj interes da sporove rešavaju pred Agencijom? Faktički, zato što je postupak, kako kažu, za sve strane u sporu besplatan, što je apsolutno netačno, a posle ću vam dokazati kako.
Znači, čak, nije jeftin, nego besplatan, jer sve troškove koje bi stranke imale pred sudom, počevši od sudskih taksa, preko veštaka, do ostalih stvari, koji nisu zanemarljivi ni za poslodavca, a još više za radnika, Agencija snosi sama. Budžetska sredstva koja su namenjena za samu agenciju nisu nimalo mala, ali o tome ćemo u nastavku.
Drugo, to je ušteda za samu državu, objašnjava Dejan Kostić, direktor Agencije. A, 25.908.000 dinara je odvojeno za ovu agenciju u budžetu za 2008. godinu. Ako je to ušteda, ako je to nešto što će poboljšati budžet i uticati na bolji rad i bolji standard građana Srbije, kroz potrošnju novca za ovakvu agenciju, onda neka je svaka čast ministru koji je ovaj budžet ovde predstavio kao dobar.
Primer koji je drastičan i koji pokazuje koliko je licemerno formirati bilo koju agenciju, pa i ovu, jeste sledeći. Kaže ministar finansija Mlađan Dinkić, po proceni koju je dao – sprečavanjem štrajka, primera radi, u tehničkom sektoru JAT-a, prošle godine, za dvadesetak dana pregovora uštedeli smo državi mnogo para, s obzirom na to da samo dan štrajka košta 450 do 500.000 evra. ''Mirnim rešavanjem sporova svi dobijaju. Izbegnuti su nemiri, radnici regularno ostvaruju svoj lični dohodak, pošto je to ovde nenormalna stvar, poslodavac zarađuje profit, a država ubira porez.''
Postavlja se jasno pitanje – ko je prouzrokovao štrajk, šta prouzrokuje štrajkove u javnim preduzećima, kakvi su uslovi koje radnici imaju u tim preduzećima? Mi ovde donosimo rešenje za nešto što nije prouzrokovano, sa činjenicom, koja je predodređena, da će se nešto prouzrokovati, a to je štrajk.
Onda, zarad slučaja potrebe nekog štrajka, hajde da formiramo agenciju koja će štrajkače, ili neki sindikat, na neki način da pomiri s poslodavcem.
To je u Srbiji nemoguće. Prvo, sud je nadležan za takve stvari. Drugo, i u sudu poslodavci traže spas koristeći svoje partijske veze. Treće, pre će mnogo para dati sudu nego bilo kom radniku da bi ostvario svoja prava, tačnije, krađu koju je naumio, u pljačkaškoj privatizaciji koja traje od 2000. godine.
Kaže direktor ove agencije, Kostić – u planu je da Agencija uskoro uvede ''mirientere'' i arbitere i za pojedine regione, tako da će se svi radni sporovi rešavati brzo i tamo gde su nagomilani. Onda se ovde nabraja jug Srbije ili Šumadija.
Dakle, ova agencija ima u planu da se proširi. Ako sada koristi 25.908.000, koliko će onda koristiti za sedmoro ljudi, koliko radi u Agenciji?
Ne bih da ponavljam ono što su moji prethodnici rekli, a to je da su ove agencije sastavljene od kadrova iz stranaka čiji su ministri već odavno prepoznatljivi. Posebno želim da napomenem da ako je ministar iz jedne stranke, a predsednik ili direktor agencije iz druge stranke, tu može doći do sukoba, po sistemu ko će više da ukrade. Zato ove agencije nemaju nikakvog smisla, a pogotovo rezultate.
Prvo, treba da se napravi izmena određenih članova Zakona o radu, zbog kojih se radnici dovode u ponižavajući položaj, zbog čije primene im se uskraćuju osnovna ljudska i radnička prava. Navešću samo par primera. Zaposleni ne može da dobije otkaz ukoliko odbije da potpiše aneks ugovora o radu, kojim se utvrđuje manji obim prava od onog koji je imao. Zatim, da Zakonom budu utvrđeni najniži iznosi toplog obroka i regresa za godišnji odmor, da se propiše da zaposleni koji je proglašen tehnološkim viškom ne može da se odrekne prava na otpremninu, čime bi se izbegli sve češći pritisci poslodavaca, koji ocenjuju svoje radnike i na taj način ih teraju da daju otkaz.
To je jedan od primera kako treba rešavati probleme, vezano za Zakon o radu, vezano za radnike i poslodavce, s tim što ova agencija tu nema nikakvih dodirnih tačaka.
Navešću par primera gde je ova agencija trebalo da reaguje, a nije reagovala. To je tragična smrt Borivoja Vučevića, radnika ''Zorkine'' Fabrike nemetala, koji je sa svojim kolegama štrajkovao glađu da bi ostvario svoja radnička prava. Gde je tu bila Agencija? Zašto Agencija nije tada izašla u susret? To je bila poslednja opomena državi, koja mora da stane na put divljoj privatizaciji, da obezbedi poštovanje kupoprodajnih ugovora.
Nažalost, tu Agencija nije imala šta da pomiri, čovek je preminuo usled štrajka glađu.
Agencija nije i dalje reagovala, iako je SRS upozoravala da novi vlasnici masovno krše ugovor i ne ispunjavaju socijalne programe, zbog čega 1000 ljudi ostaje na ulici bez ikakvih nadoknada i nade da će naći novi posao.
Državni organi, po pravilu, ne reaguju nikako, ili reaguju već kad je kasno, forme radi, medija radi. Direktna posledica toga su sve češći štrajkovi glađu, kojima radnici pokušavaju da ostvare svoja prava koja im pripadaju po Zakonu, koji je ionako loš. Ali, i to im se ne odobrava.
Pitamo nadležne državne organe, pa i ovu agenciju, koliko još treba očajnih radnika da umre da bi se njihova elementarna prava zaštitila?
Drugi primer. Hoće li Agencija da utvrdi ko je odgovoran za tragediju u rudniku bakra "Jama", RTB Bor, gde je izgubljen jedan ljudski život, a desetine drugih ozbiljno ugroženo? Nikad ni ti radnici nisu dobili odgovor na ovo pitanje. Posebno zabrinjava to što su rudari odavno upozoravali da voda prodire u jamu i da je moguća katastrofa koja se dogodila.
Ali, Agencija nije imala nikakve aktivnosti. Očigledno je da niko od nadležnih nije kontrolisao mere zaštite na radu i stanje u ovom rudniku, da bi se sve, samo po sebi, kao i u svim ostalim javnim preduzećima, prepustilo slučaju.
Srpska radikalna stranka je i tada upozoravala na lošu zaštitu na radu u srpskim preduzećima, u našim rudnicima, gradilištima i fabrikama, ali ova upozorenja nisu stigla do ušiju Agencije. Zato pozivamo službe Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, koje je nadležno za ovu oblast, a ne Agencija, da kontroliše uslove rada, da počne da radi svoj posao, jer je ova nesreća direktna posledica njihovog nerada, koji ne može da opere, čak, ni Agencija, nikakvim mirenjem poslodavaca, a ni radnika. Kad su tragični propusti napravljeni u sistemu kakav je RTB Bor, nije teško dokučiti šta se događa u manjim preduzećima širom Srbije, čiji poslodavci uopšte nisu javnosti poznati.
Naveo bih još jedan primer, prethodni govornik je nešto opširnije o tome govorio, ja ću ukratko. Pomenuo je da nijedna stranka nije reagovala na dopise koji su stigli u poslaničke klubove.
Mnogobrojne snage policije su ušle 11. maja, oko pet časova, u prostorije PIK-a Zemun i tom prilikom je kordon policije blokirao zgradu, pritvorio čuvara i sprečio radnike da uđu u prostorije preduzeća. Naime, radi se o pokušaju Vlade, koja je još 30. septembra prošle godine uvela privremene mere u ovo preduzeće, imenovala nove članove Upravnog odbora, da silom dovede novo rukovodstvo.
Radnici PIK-a Zemun su u januaru ove godine sprečili novoizabrano rukovodstvo da uđe u upravnu zgradu, jer je ono postavljeno na osnovu rešenja koje nije pravosnažno.
Da li je Agencija znala da li je to rešenje pravosnažno ili ne? Da li je Agencija mirila te ljude s novim kupcem PIK-a Zemun? Ne. Da li je Agencija pripremala teren za neku pljačkašku privatizaciju PIK-a Zemun? Sve to je otvoreno pitanje za koja oni primaju nagradu od 25.908.000 godišnje.
Situacija je bila krajnje napeta kada se nekoliko radnika polilo benzinom. Drama se nastavlja, ovog puta radnici PIK-a Zemun su spremni na još drastičnije mere u odbrani svojih radničkih prava. Imali smo priliku da u sredstvima javnog informisanja vidimo ko je uhapšen, iz koje stranke su ljudi koji su uhapšeni i zašto su uhapšeni.
Ima još mnogo primera. Da ne bih sve ovo nabrajao, jer nemam puno vremena, želim da kažem sledeće. Čemu služi sud? Čemu služe zakoni o radu, koji su i tako loši, ali ni oni se ne poštuju? Čemu služi Zakon o privatizaciji?
Agencija za privatizaciju je uzrok svega ovoga i onda se formira nova agencija, da ispegla ono što je neko drugi izgužvao. Za to se opet nagrađuje, pomenuću još jednom, sa 25.908.000 dinara.
U ovom periodu nije došlo do osetnih promena kada se radi o privatnoj svojini. Nastavljaju se nelegalne privatizacije, provale, krađe i nezakonito otuđivanje tuđe svojine. Ono što je ranije oduzeto, još se ne vraća vlasnicima. Nije došlo do poboljšanja u oblasti prava na rad. Tranzicija u Srbiji je vrlo bolan proces. Ostaje vrlo visoka stopa nezaposlenosti, niske i neredovne plate, loša zakonska regulativa, nepoštovanje prava zaposlenih i samovolja direktora i moćnika, korupcija i kriminal.
U prevodu, nema znakova da će da zaživi pravično sudstvo i pravna država, sudovi odlažu u beskraj odluke, često su pristrasni i nastavljaju i dalje da se masovno krše zakoni i ljudska prava. Kriminal i mafija nisu suzbijeni, razvlašćeni su se konsolidovali i povezali međusobno sa sadašnjom vlašću, što je opštepoznato kriminalcima, i kao takvi blokiraju pomake u prevazilaženju krize, na radost svih onih u zemlji, okruženju i svetu, kojima odgovara širenje haosa i konfuzije u našoj zemlji.
Primeri firmi koje sam naveo jasno govore da ova agencija, ovako nazvana, nema, apsolutno, nikakve obaveze i nadležnosti, niti ingerencije da bude budžetski korisnik, jer ne radi ništa. Ona je tu zbog kadriranja DS-a, DSS-a i ostalih u koaliciji, koja ima zadatak da naredi ministru da nađe određeni prostor u budžetu, kako ne bi svoje ljude, članove, simpatizere ili aktiviste, ostavili bez izvora finansiranja.
To jasno govori da sve ove agencije, za koje se amandmanima poslanika SRS-a traži da se brišu, nisu potrebne i da za njih nisu potrebna sredstva u budžetu za 2008. godinu.
Ovo se više ne može dopustiti. Građani Srbije, molim vas, ispred SRS-a, nemojte ponoviti grešku – po sistemu "minut zadovoljstva – četiri godine muke", glasajte za gospodina Tomislava Nikolića svim srcem i onda ćemo i ovaj problem rešiti.

Da li se još neko javlja povodom amandmana narodnog poslanika Milana Avramovića? (Ne)
Na član 5. razdeo 54. amandman je podneo narodni poslanik Laslo Varga.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne grešim ako kažem da je Predlog zakona o budžetu najvažniji zakonski predlog koji se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini. Iz tog razloga, imam četiri nagradna pitanja za predsedavajućeg.
Prvo pitanje glasi: Gde je šef Poslaničkog kluba DS-a? Drugo pitanje: Gde je šef Poslaničkog kluba DSS-a? Treće pitanje: Gde se nalazi šef, odnosno šefica Poslaničkog kluba G17 Plus? Četvrto pitanje:
Da li postoji u Evropi bilo koja zemlja u kojoj, kada se vodi rasprava o zakonu o budžetu, predstavnici poslaničkih klubova vladajuće većine, jednostavno, ne dolaze na sednice Narodne skupštine.
Da li mogu dobiti odgovore, pa bih onda nastavio o amandmanu?

Šefovi poslaničkih klubova su na svojim radnim zadacima. Kao potpredsednik Skupštine sam šef šefovima. Molim vas da nastavite.

Znači, ako vas ubedim, onda vi imate mandat da prihvatite ovaj moj amandman.
Dakle, za upravne okruge su planirana sredstva u iznosu od 433 miliona dinara u Predlogu budžeta. Ministar Marković je pre nekoliko nedelja za ovom govornicom izjavio da veliki broj upravnih okruga ne radi ništa. Doslovce je te reči tada izgovorio.
Država troši skoro pola milijardi dinara na njihovo funkcionisanje. S druge strane, to nepravedno raspodeljuje. Naime, za Severnobanatski okrug je predviđeno 17% više sredstava po glavi stanovnika u odnosu na Severnobački okrug.
Mi smo amandmanom predložili smanjenje izdataka Severnobanatskog okruga za iznos od 1.330.000 dinara i povećanje predviđenih sredstava za rad Severnobačkog okruga za isti iznos, sa ciljem da se troškovi funkcionisanja ova dva upravna okruga po glavi stanovnika izjednače.
Vlada je odbila amandman, s obrazloženjem da će Severnobanatski okrug u 2008. godini imati veće potrebe, pre svega, zbog planiranih sredstava za adaptaciju i rekonstrukciju zgrade u kojoj se nalazi sedište Okruga, kao i za nabavku računarske opreme i softvera.
Kao dokaz da osoba koja je pisala obrazloženje amandmana nije pročitala amandman, navodim da sam predložio da se izdaci za plate smanje za Severnobanatski okrug i da se sredstva za iste namene povećaju u Severnobačkom okrugu, a sredstva koja su planirana za adaptaciju i rekonstrukciju zgrade, kao i za nabavku računarske opreme i softvera, ostala su netaknuta ovim amandmanom.
Zašto smo predložili smanjenje izdataka za plate za Severnobanatski, a povećanje za iste namene za Severnobački okrug? Iz dva razloga. S jedne strane, oba okruga imaju isti broj zaposlenih, dakle osam zaposlenih. Stoga je neshvatljivo da je za plate u Severnobanatskom okrugu potrebno 17% više sredstava nego za isti broj zaposlenih u Severnobačkom okrugu. Neka mi neko ovu razliku objasni, meni je ovo nerazumljivo.
S druge strane, na teritoriji Severnobanatskog okruga živi 165.881 građanin, na području Severnobačkog okruga živi 200.140 stanovnika, prema poslednjem popisu. Nije moguće, mislim da je protivno svakoj logici da isti broj zaposlenih opslužuje toliko različiti broj stanovnika. Naime, u Severnobanatskom okrugu pada nešto više od 20.000 stanovnika na jednog zaposlenog u upravnom okrugu, a u Severnobačkom okrugu ta cifra iznosi 25.000 stanovnika po jednom zaposlenom.
Nešto, dame i gospodo, nije u redu, a pokušaću i da objasnim šta kaže Zakon o državnoj upravi, koji je stupio na snagu 29. septembra 2005. godine.
U članu 39. tog zakona stoji da Vlada uredbom obrazuje upravne okruge, s tim da je dužna da područje upravnog okruga odredi tako da ono omogući racionalan i delotvoran rad okružnih područnih jedinica državne uprave. Vlada je donela uredbu, koja je stupila na snagu 7. marta 2007. godine, o upravnim okruzima, kada je tom istom uredbom tri bačvanske opštine (Adu, Kanjižu i Sentu) pripojila Severnobanatskom upravnom okrugu.
Dakle, problem je u tome što je ova uredba protivzakonita i, stoga, i protivustavna, i to iz razloga što ova organizacija ne omogućava racionalan i delotvoran rad okružnih područnih jedinica državne uprave. Zašto? Najbolji dokaz je Predlog budžeta za 2008. godinu.
Naime, zbog ove potpuno neracionalne organizacije ova dva upravna okruga, mnogo je skuplje i održavanje sistema ta dva područna organa državne administracije. Ova protivzakonita i protivustavna uredba prouzrokovala je, inače, dezorganizovanost, praktično, celog društvenog i ekonomskog života ove regije.
Sada bih želeo da objasnim u čemu se ogleda ova deorganizovanost. S jedne strane, zamislite da je, na primer, policijska uprava MUP-a sa sedištem u Subotici nadležna za tri opštine, za Suboticu, Bačku Topolu i Mali Iđoš, a područna uprava u Kikindi, pored ostalih, za Adu, Kanjižu i Sentu, znači, za tri bačvanske opštine. Stoga, građani Ade, Sente i Kanjiže idu po lične karte, po pasoše, po saobraćajne i vozačke dozvole u Kikindu i potrebno im je zbog toga više vremena i više troškova.
S druge strane, imate organizaciju javnih tužilaštava, odnosno Okružnog javnog tužilaštva i Okružnog suda u Subotici, koji je nadležan za teritoriju opština Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš, a pored njih i za opštine Ada, Kanjiža i Senta. Dakle, policijska uprava je organizovana na jedan način, Okružno javno tužilaštvo i Okružni sud na drugi način.
Sada zamislite novi sistem vođenja istražnog postupka. Počini se neko krivično delo u Kanjiži, okružni javni tužioc je u Subotici, načelnik policijske uprave je u Kikindi, zamislite efikasnost rada ovakvih državnih organa, umesto da jedan od drugog budu udaljeni jedan kilometar, kolika je, inače, udaljenost između sedišta Upravnog okruga u Subotici i policijske uprave.
Što se tiče ekonomskog života i njegove dezorganizovanosti, tu je Regionalna privredna komora, sa sedištem u Subotici, pod čiju nadležnost spadaju opštine Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš, a, sa druge strane, Komora sa sedištem u Kikindi, koja u svojim granicama ima i Adu, Kanjižu i Sentu. S druge strane, Trgovinski sud u Subotici je nadležan za opštine Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš, naravno, i za Adu, Kanjižu i Sentu.
Naravno, i telekomunikaciono područje ovih pet opština, odnosno šest opština je jedinstveno i ima pozovni broj 024. Severnobanatski upravni okrug je sasvim drugo telekomunikaciono područje, sa sasvim drugim pozivnim brojem, što znači ogromne troškove, odnosno ogromno povećanje troškova po minutu razgovora.
Da nastavim s jednom drugom oblašću života – zdravstvenim osiguranjem. Recimo, Republički zavod za zdravstveno osiguranje sa sedištem u Subotici je nadležan za teritoriju Subotice, Bačke Topole i Malog Iđoša, a, s druge strane, filijala za Severnobanatski okrug, pored banatskih opština, nadležna je i za Adu, Kanjižu i Sentu. Ista je situacija sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
S druge strane, naravno, Republički fond za PIO nema ovakvu organizaciju. Ne spadaju ove bačvanske opštine pod okrilje filijale u Kikindi.
Zašto je ovo štetno po građane, dame i gospodo? Zato što se 72 hiljade građana maltretira, praktično, svaki dan ovom neracionalnom organizacijom. Tvrdim da je ovo geografsko pitanje, ili bi trebalo da bude, a ne političko. Naime, reka Tisa teče između Bačke i Banata, a Ada, Kanjiža i Senta se nalaze na bačvanskoj strani.
Verujte, dame i gospodo, da stanovnike Kanjiže, Sente, kao i Ade ili Mola, duboko tišti činjenica što se ove opštine nalaze, praktično, u Banatu. Ako mi ne verujete, ima u Narodnoj skupštini poslanika iz Ade, pitajte njega – mislim da će potvrditi ono što ja tvrdim.
Naravno, ministar Marković se pre nekoliko nedelja složio sa mnom, da ovo ne bi trebalo da bude političko pitanje. Da li prihvatate?

Nisam ja to izgovorio.