Gospodine ministre, mogu reći meni ovaj amandman služi samo kao povod za jednu priču koja je za Srbiju, čini mi se, jako važna, a odnosi se na deo sredstava kojima raspolažu lokalne samouprave da bi mogle obavljati svoje svakodnevne poslove. Ovo ne govorim slučajno, zato što se u budžetu koji se odnosi na 2008. godinu nalaze i sredstva koja su predviđena za jedinice lokalne samouprave.
Javio sam se, konkretno, da bih progovorio nekoliko reči o Skupštini opštine Bor, o opštini Bor, veoma važnoj opštini u istočnoj Srbiji, i o činjenici da su toj opštini umanjena transferna sredstva za 24 miliona dinara, što jako čudi, jer je veliki broj opština kojima su povećana sredstva. Pogotovo se čudim da je to učinjeno, odnosno da je smanjeno Boru.
Čovek bi mogao pomisliti da sad Bor, po nekim drugim parametrima koji služe kao osnov za određivanje sredstava, ima dobre rezultate, a svi, nažalost, znamo da nije tako, naprotiv. Utoliko više čudi što je Bor dobio manje sredstava, jer se smanjenjem ovih sredstava od 24 miliona dinara objektivno smanjuju mogućnosti ulaganja u socijalni program, da ne pričam koliko će tek biti, ili ostati, ili koliko će biti sredstava za održavanje škola, koliko će biti manje sredstava za infrastrukturu.
Ovo ne pominjem slučajno. Većina vas zna kakva je situacija u istočnoj Srbiji. Istočna Srbija je, da kažem, gotovo pred propašću. Da nema Zaječara i jednog broja objekata koji tamo rade i nešto, eventualno, u Negotinu, o čemu će moj kolega Ninoslav Dimitrijević govoriti, istočna Srbija bi, nažalost, mogla biti sahranjena.
U Boru ne samo da živi 50-60.000 ljudi, nego se nalazi i RTB Bor. Sami znate da sredstva koja dobija lokalna samouprava, vezano za porez od zarade, kad je reč o Boru, ne važe, jer RTB Bor ne radi.
Što se tiče ovih drugih izvora prihoda, vrlo su skromni. Onda se postavlja pitanje, ako je sve to tako loše, a jeste loše, koji su to razlozi koji su rukovodili Vladu, koji su to argumenti, koji su kriterijumi koji su vodili Vladu da učini ovo što je učinila?
Inače, RTB Bor ne uplaćuje Skupštini opštine izvorne prihode, tu informaciju sam dobio od svog partijskog kolege, zamenika predsednika opštine Bor, i ima velika dugovanja od 360 miliona dinara prema Opštini. Ako je situacija takva, onda utoliko čudi da su sredstva za Bor smanjena.
U Boru se jako teško živi, gotovo ništa ne radi. Taj ogroman gigant, koji je bio Bor, radi, ako se može reći da radi, ali u odnosu na ono što je bio, ili što bi mogao da radi, praktično, kao da ne radi.
Vidimo da Vlada već duže vremena pokušava da taj Bor privatizuje i da postigne jedan marketinški cilj, da može da kaže – e, mi smo privatizaciju izvršili, uplatili smo 400 miliona dolara, ili evra, ili bilo koje strane valute, u budžet Republike Srbije. Ali, šta je ovde suština?
Nije suština samo, bar po nama, socijalistima, privatizovati RTB Bor da bi se napunio budžet, a onda da se konstatuje da nekih para u budžetu ima isuviše i da država, praktično, ne zna šta će s njima. Onda utoliko više čudi što u delu transfernih sredstava neke opštine nisu dobile više.
Da nije, možda, kriterijum raspodele sredstava partijski, da koalicija koja formira većinu, odnosno čini Vladu Republike Srbije, obezbeđuje veći izvor transfernih sredstava onim opštinama gde se njihovi partijski drugovi nalaze na vlasti?! Što da ne, ako mogu, suprotno Ustavu Republike Srbije, uvoditi prinudnu upravu i formirati opštinska veća na kriterijumu partijske podele u Vladi, onda mogu i raspodeljivati sredstva, formalno-pravni osnov će se uvek naći.
Voleo bih da čujem od gospodina ministra, ali možda on i nije nadležan za tu priču, nego od drugih ministara u Vladi Republike Srbije, primera radi, da čujemo podatak da li postoji ijedno preduzeće u Srbiji koje je bilo kvalifikovano kao društveno preduzeće, ili koje je akcionarsko društvo, ako je ušlo u proces svojinske transformacije, da li ima ijedno preduzeće a da koristi, recimo, prirodne resurse, kao što su rude, voda i slično, da li je država kazala da je strateški interes za državu da to preduzeće postoji, da se razvija, razvija proizvodnju i sl.
Ovo ne govorim slučajno, cena bakra na svetskom tržištu u ovom trenutku je izuzetno velika. Naravno da Bor ima velika dugovanja, ali, uz pametnu državnu politiku, država bi mogla sa Borom učiniti mnoge stvari, naravno, ukoliko postoji zajednički i interes i procena da je to od strateške važnosti za državu. To je suštinsko pitanje.
Videli smo kako je išla privatizacija u Republici Srbiji. Privatizovano je sve i, nažalost, privatizovano je samo na način da se što pre ta društvena svojina uništi, da se to što pre prelije u neke privatne džepove.
Moram reći iskreno da sam se zaprepastio, primera radi, kada sam čuo za privatizaciju fabrike u Aleksandrovcu koja je proizvodila sirovine za preradu vode, vode koju mi pijemo, imali smo jedinu fabriku u zemlji koja proizvodi, da kažem, te sirovine za pročišćavanje vode, a to smo onda prodali i, naravno, trebalo je to da posle kupujemo od tog novog vlasnika iz druge zemlje.
Možda je tajna priče u sledećem: daj, prvo, da se sve privatizuje, pa će posle država da odredi šta je to strateški interes. Ako je to tako, onda je to jedna dimenzija priče, a ako je ovo prvo, onda Vlada još uvek ne zna, ili nema strategiju o tome šta je važno.
U nekim državama koje su manje od Srbije, možda i bogatije, zato što, možda, racionalnije upravljaju onim što im je priroda dala, a oni imaju u svojim rukama, pa znaju kako da upravljaju, država tačno odredi šta je strateški interes države, šta su strateška preduzeća, proizvodi, pa iza toga stane.
Nema države sa potpuno otvorenim tržištem u svetu. Ko to priča, taj ne govori istinu.
One države koje se busaju u grudi i govore da čine sve da tržište bude slobodno, odnosno da su primer takvog tržišta, imaju razne druge načine, i to čine, da spreče uvoz nekih proizvoda ili, ako uvoze, onda su cene izuzetno visoke, da se ne ugrožava domaće tržište, naravno, ukoliko je proizvod kvalitetan.
Mi sad možemo govoriti da društvo u tranziciji, kao što je naše, ovde još uvek nije stvorilo sve uslove za takvo delovanje na tržištu, ali se moramo složiti da je u prethodnoj, u onoj velikoj Jugoslaviji, ili u Srbiji, ipak, bilo i fabrika i proizvoda koji su imali svetsku vrednost, ili evropsku vrednost, ako neko smatra da je, kad se kaže svetska vrednost, to predimenzionirano.
Iz toga bi stvarno bilo zanimljivo čuti koji su to kriterijumi koji su državu opredelili da transferna sredstva za Bor umanji, pogotovo bi bilo dobro da čujemo, ne večeras od ministra, ovo nema veze s njim, nego mi je amandman povod, koji su to strateški razlozi koji će privoleti državu da za male pare proda Bor?
Koliko se god neko iz vladajuće koalicije trudio da objasni da je to najbolje rešenje, ljudi koji tamo žive, rade, misle da to nije najbolje rešenje, nego da država želi da ih se što pre otarasi i da pojedincima da to ogromno društveno bogatstvo.
Primera radi, pošto je i Majdanpek deo RTB-a Bor, od akademika Grujića sam čuo da Majdanpek, recimo, ima pet metala koji su retki u svetu i izuzetno značajni kao sirovina za određene proizvode, te da imaju fantastičnu cenu na tržištu. Toga ima, ali je pitanje da li se o tome zna i da li o tome Vlada želi da priča.
Kad sam pomenuo izvore prihoda lokalne samouprave i činjenicu da je porez smanjen sa 14 na 12%, a da je porez na prenos apsolutnih prava i nepokretnosti smanjen sa 5 na 2,5%, jer to je bilo jedno od izbornih obećanja DS-a, pomenuo sam da, objektivno, lokalna samouprava dobija daleko manje para, ili manje para. Znate li kolike su joj obaveze u odnosu na sve one poslove koje Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa kao autentične poslove lokalne samouprave?
Primera radi, kolega Bojan Milovanović će sutra govoriti o tome, pa će vam pomenuti kako to izgleda na primeru Raške, gde su formalno, u stvari, matematički, sredstva, čak, i povećana. Međutim, zbog ova dva poreza, pogotovo smanjenja poreza na prenos apsolutnih prava i nepokretnosti sa 5 na 2,5%, opština Raška, u jednoj transakciji, umesto da dobije 350. 000 evra, treba da dobije 150. 000 evra, a to dođe, čini mi se, 12 miliona dinara, što su izuzetno značajna sredstva za opštinu.
Mi imamo situaciju da je u znatnom broju opština povećan obim transfernih sredstava, ali, prema rečima ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi, ta transferna sredstva nisu dovoljna da bi se mogli uraditi svi oni poslovi koje lokalna samouprava ima.
Pomenuo sam opštinu Bor, možda ima i nekih drugih u kojima je situacija, nažalost, potpuno drugačija, uprkos svim problemima koje Bor ima. Da ne pominjem onu lakrdiju koja se dešavala s Borom godinama pre i savete koje su dobijali šta da urade sa Borom i šta da urade sa samim sobom građani Bora, ili zaposleni u Boru. To je neka sramota na koju se ne treba osvrtati, a kamoli javno pominjati. To je bio deo politike koja je vođena posle 2000. godine.
Znači, samo treba uništiti sve što postoji, da bi se sutra moglo reći – mi smo napravili jednu kapiju, ili neki manji objekat. Ali, zanimljivo bi bilo čuti kako stvari stoje, s obzirom na to da su ljudi u Boru vrlo kompetentni.
Pošto je naš kolega Rankić, koji je bio u Poslaničkoj grupi SRS-a, sada predsednik Opštine, znam da i on bije veliku bitku oko Bora, a i moj partnerski drug Dragan Žikić, Dragan me je zamolio da javno postavim pitanje, što sa zadovoljstvom činim, jer je zanimljivo čuti objašnjenje kako se u jednoj tako lošoj ekonomskoj situaciji u kakvoj se nalazi Bor može naći osnov za smanjenje transfernih sredstava? Hvala.
