ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.12.2007.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

19.12.2007

Sednicu je otvorio: Miloljub Albijanić

Sednica je trajala od 10:10 do 15:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Javljam se po Poslovniku, povodom odredbe Poslovnika koja se odnosi na to da poslanik treba da govori o onome što je na dnevnom redu, a podrazumevalo bi se da poslanik govori ono što je tačno.
Prethodni kolega je, verovatno u nameri da što više afirmiše politiku stranke kojoj pripada, govorio o odnosu Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji na način koji nije apsolutno tačan. Očigledno ova tema budžeta kod dobrog broja poslanika koji su ovde prisutni izaziva takvo osećanje da možda jedan broj poslanika ne sluša pažljivo šta se priča, a nažalost, sada sam bio u situaciji da čujem, priča se svašta.
Znači, za one neupućene, pošto se o politici države Srbije u čitavom prethodnom periodu priča na jedan krajnje negativan način, molio bih kolegu da malo pogleda šta se zbivalo u godinama pre. Ne govorim o devedesetim, nego govorim i o osamdesetim i o devedesetim, ne preskačem nijedan period ili ono što država čini sada. Sve su to napori da se reši jedno pitanje na način na koji to rade sve civilizovane zemlje i da manjine dobiju prava koja im pripadaju, sem onog koje im ne pripada, a koje bi želeli – da stvore državu na teritoriji koju naseljavaju.
Ovo ne govorim slučajno. Osamdesetih godina, za one neupućene ili one koji se ne sećaju, pripadnici albanske manjinske zajednice imali su svog predstavnika u kolektivnom šefu države, čuvenom Predsedništvu SFRJ. Imali su sedamdesetih godina školovanje na svom jeziku na univerzitetu, što je tada bio jedinstven slučaj u svetu. Devedesetih godina očigledno su se opredelili za jednu drugu strategiju. Nije država njima uskratila mogućnost da imaju prava ni u oblasti kulture, ni u oblasti zdravstva, ni u oblasti penzijskog osiguranja ili bilo kojoj drugoj oblasti života u ovoj državi, nego su se oni opredelili da stvore paralelan sistem. Treba podsetiti da su koristili ono što im je država omogućavala, putne isprave itd, ali nisu hteli da plaćaju porez, nisu hteli da idu u vojsku.
I to im je bilo malo pa su krajem devedesetih počeli terorističke aktivnosti; država je reagovala, a oni koji su podržavali teroriste opredelili su se za jednu drugu politiku itd. Napravljen je Račak, povod za bombardovanje, agresiju i, nažalost, tu smo gde smo, sa pokušajem države da nešto učini.
Ovo govorim zato što se sa ove govornice može mnogo toga čuti.
Bio bi red da poslanici koji žele da afirmišu svoju politiku, politiku stranke kojoj pripadaju, to rade na način da afirmišu, a ne da ruše državu, jer to uopšte nije korektno ni sa stanovišta uloge narodnog poslanika, a kamoli državljanina Republike Srbije.

Oliver Dulić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

 
...
Savez vojvođanskih Mađara

Laslo Varga

Poslanički klub nacionalnih manjina
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, više puta smo rekli da poslanici SVM neće glasati za budžet i to iz više razloga, a najvažniji je svakako nastavak centralističke politike od strane Vlade Republike Srbije i, sa druge strane, nepoštovanje autonomije Vojvodine.

Zbog važnosti želim da ponovim neke činjenice koje sam delimično izneo u načelnoj raspravi, a mislim da su veoma bitne. Dakle, stranke vladajuće koalicije su tokom poslednjih godinu dana više puta prevarile građane Vojvodine. Prvi put su to uradile prilikom donošenja Ustava Republike Srbije, pre nešto više od godinu dana, kada su u referendumskoj kampanji prećutale svoju pravu računicu, prema kojoj se, ispostavilo se, u tih sedam vojvođanskih procenata uračunavaju i plate zaposlenih u obrazovanju i deo sredstava u oblasti kulture i to iznosi ukupno nešto više od 23 milijarde dinara. Nažalost, to je svima jasno, uloga organa AP Vojvodine prilikom raspodele ovih sredstava svedena je na ulogu običnog poštara.

Druga prevara se dogodila prilikom donošenja budžeta za 2007. godinu, dakle za tekuću godinu, kada ste u budžetu predvideli sredstva u iznosu od četiri milijarde dinara za projekte na teritoriji AP Vojvodine u glavi - Kancelarija za Nacionalni investicioni plan, a Vlada je umesto da te četiri milijarde dinara prenese budžetu AP Vojvodine ta sredstva, na osnovu jedne uredbe, potrošila. Da prevara bude još veća, potrošila je i organima AP Vojvodine propisala obavezu da ta sredstva evidentiraju u budžetu AP Vojvodine kao prihod iz budžeta Republike Srbije. Nažalost, ta sredstva su potrošena, ne ceo iznos sredstava, ali velikim delom, na projekte koji spadaju u nadležnost Republike – građene su zgrade poreskih uprava, zatvori, prekršajni sudovi itd. Mislim da je ovo čisto kršenje Ustava da jednostavno ne može biti čistije.

Treći put smo prevareni, možda bolje rečeno pokradeni, nakon donošenja budžeta za 2007. godinu.

Naime, članom važećeg Zakona o budžetu utvrđeno je da će se budžetu AP Vojvodine preneti preostali iznos sredstava, dakle pored sredstava od poreza na dohodak građana, poreza na dobit preduzeća, ostalih prihoda na teritoriji AP Vojvodine i pored sredstava za plate zaposlenih u obrazovanju i sredstva za kulturu, znači pored svih ovih sredstava preostali iznos do 7% će se transferisati budžetu AP Vojvodine, i to u skladu sa odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2007. godinu. Ova rečenica stoji u budžetu Republike Srbije za ovu godinu.

Pošto je u tom trenutku budžet AP Vojvodine bio donet, bilo je potpuno jasno koja su sredstva tom odlukom od strane organa, odnosno Skupštine Vojvodine planirana za Vojvodinu. Ta sredstva iznose 21,4 milijarde dinara, a nažalost, i o tome je bilo dosta reči, ostvarenje tih sredstava do 30. septembra iznosi 9,33 posto. Dakle, od 21,4 milijarde dinara dve milijarde su se slile u budžet AP Vojvodine. Naravno, postoje i drugi razlozi, ali prvenstveno zbog ovog razloga ostvarenje celog budžeta AP Vojvodine do 30. septembra je na nivou od 45,85 posto. To znači da je budžet AP Vojvodine u 2007. godini, kako sada stvari stoje, znači 13 dana pre kraja godine, oštećen za 19,5 milijardi dinara. Mislim da je ovo krivično delo. Naime, neko je građane Vojvodine pokrao za 19,5 milijardi dinara.

Prilikom donošenja budžeta za 2008. godinu sprema se nova prevara. Sada se to radi u saradnji sa pokrajinskim rukovodstvom DS-a, što nije bio slučaj kada se donosio budžet za 2007. godinu. Sada se, naime, predviđaju sredstva u iznosu od 9 milijardi dinara za prenos budžetu AP Vojvodine za Nacionalni investicioni plan.

Problem je u tome što će se ta sredstva, sa jedne strane, evidentirati u budžetu Republike Srbije i AP Vojvodine kao izdaci budžetu AP Vojvodine, međutim, raspodelu tih sredstava će vršiti Vlada Republike Srbije svojom odlukom. Dakle, preneće sredstva u iznosu od devet milijardi dinara formalno, ali će suštinski ta sredstva svojom odlukom jednostavno potrošiti. To znači da se pravo odlučivanja o tim sredstvima jednostavno oduzima od AP Vojvodine, umesto da se ostavi njima.

To je takođe kršenje Ustava. Jednostavno, ovo nije u skladu sa Ustavom. Mi smo podneli amandman sa ciljem da se Predlog budžeta za 2008. godinu uskladi sa Ustavom Republike Srbije i da se ostavi pravo odlučivanja organima AP Vojvodine u odnosu na ovih devet milijardi dinara iz NIP-a.

Naravno, nikakvo čudo nije, amandman je odbijen, ali je obrazloženje besmisleno. U obrazloženju zašto se amandman odbija stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što je nalogodavac ministar zadužen za NIP. Mislim da ovo obrazloženje nikakve veze nema sa suštinom amandmana.

Dakle, nažalost, u 2008. godini suština ostaje ista kao što je bila u 2007. godini – odluka o korišćenju sredstava iz NIP-a donosi se u Beogradu. Sada će organi AP Vojvodine biti formalno konsultovani, ali neće oni donositi nikakve odluke.

U čemu je razlika u odnosu na 2007. godinu? U tome što će se u 2008. godini umesto četiri milijarde, kako je to bilo u 2007. godini, od organa AP Vojvodine oduzeti sredstva u iznosu od devet milijardi dinara, i to potpuno legalno, na osnovu Zakona o budžetu, i niko ništa kasnije neće moći u tom smislu da kaže. Šta je sa preostalim sredstvima do 7%? Ona će se prenositi budžetu AP Vojvodine kroz ostale projekte NIP-a, to stoji u Predlogu budžeta. To znači da čak i bez mišljenja organa AP Vojvodine, i o tome je bilo reči da sa veoma lošim izgledima, imajući u vidu odnos ministra Dinkića i ministra Ilića prema Vojvodini...

Da se vratimo malo na 2007. godinu. Naime, postoje neki podaci koji zaslužuju da budu citirani. Sa jedne strane, ukupni prihodi budžeta AP Vojvodine u 2007. godini će iznositi oko 35 milijardi dinara, imajući u vidu finansijska kretanja do 30. septembra, što znači da će oko 6% u odnosu na budžet Republike Srbije za 2008. godinu biti ostvareno. Dakle, biće sigurno ispod Ustavom utvrđenog iznosa od 7% i formalno će se prekršiti Ustav Republike Srbije. Naravno, krši se i na suštinski način, i to je mnogo bitnije. Sa jedne strane, organi AP Vojvodine u 2007. godini će samostalno odlučivati o trošenju oko 15 milijardi dinara; dakle, umesto 7%, što bi značilo autonomiju, u skladu sa Ustavom, oni će odlučivati o oko 2,5% republičkog budžeta, znači, o tolikom iznosu. Sa druge strane, kapitalni izdaci će iznositi oko 4,5 milijardi dinara u 2007. godini; dakle, umesto 3/7, Vojvođanima će za kapitalne izdatke pripadati 1%.

Mislim da je dobro jedno poređenje sa budžetom grada Novog Sada, koji iznosi 14 milijardi dinara. Naravno, o raspodeli tih sredstava odluku donosi Skupština grada Novog Sada. U odnosu na to, praktično, organi AP Vojvodine odlučuju o budžetu koji je približno iste visine.

Postavlja se pitanje da li je ovo o čemu sam ja pričao ustavnost i zakonitost. Ja mislim da nije; vidi se koliko je licemerno da vi iz Vlade Republike Srbije postavljate pitanje zakonitosti i ustavnosti odluka AP Vojvodine. Ako ste zaboravili, želim da vas podsetim da ste pre nekoliko meseci doneli izmene i dopune Zakona o državnoj upravi i propisali organima AP Vojvodine da svoje odluke pre stupanja na snagu šalju na kontrolu nadležnim ministarstvima. Mislim da je ovaj položaj toliko podređen da ni "a" od autonomije ne postoji, da mesne zajednice u Severnoj Koreji imaju veću autonomiju od AP Vojvodine.

Ono što predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine radi, to je "marketing autonomija".

Naime, on mnogo priča o autonomiji Vojvodine, a u saradnji sa vama poslanicima DS-a ovde u Narodnoj skupštini radi upravo na slabljenju položaja AP Vojvodine. Takve ciljeve dele i neke druge stranke sa sedištem u Beogradu. Međutim, problem je u tome što gospodin Pajtić priča nešto sasvim drugo, pravi neku pozorišnu predstavu, umesto da prizna ovo o čemu ja govorim.

Naravno, po uzoru na Velimira Ilića i on posećuje gradilišta, otvara gradilišta kojih, na svu sreću, u Vojvodini ima mnogo, i to naravno priznajemo. Ne bi bio problem to što predsednik Izvršnog veća obilazi ta gradilišta, ukoliko bi on saopštavao istinu građanima na tim gradilištima. Istina je da bi se moglo pet puta više graditi ukoliko građani Vojvodine u 2007. godini ne bi bili pokradeni za 19,5 milijardi dinara od strane Vlade Republike Srbije.

U raspravi u načelu sam postavio jedno pitanje gospodinu Cvetkoviću, ali nisam dobio odgovor. Sada ću to pitanje da ponovim i da ga dopunim sa još dva pitanja. Prvo pitanje, koji će iznos sredstava – gospodine ministre, vama postavljam pitanje, molim vas da me saslušate – biti prenet AP Vojvodini za kapitalne rashode u 2008. godini, a o čijoj će raspodeli odluke donositi organi AP? Sa druge strane, novim Zakonom o budžetskom sistemu ćete definisati pojam budžeta i iz toga će biti sasvim jednostavno utvrditi šta znači tih 7%. Drugo pitanje, koliko će do kraja 2007. godine iznositi ukupan budžet Republike Srbije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu? Ovu informaciju tražim zato da bih mogao i ja da izračunam koliko će to kršenje Ustava biti, koliko će sredstva biti ispod 7%.

Sa treće strane, gospodin Elezović, predsednik Pokrajinskog odbora za DS, sinoć je u jednoj TV emisiji izjavio da do kraja godine ima još 13 dana i da će iz budžeta Republike Srbije biti preneta sredstva Fondu za razvoj Vojvodine u iznosu od milijardu i po dinara, dakle, u narednih 13 dana. Moje treće pitanje je – da li je ovo obećanje gospodina Elezovića utemeljeno na činjenicama?

Na kraju želim da postavim pitanje predsedniku Narodne skupštine – da li ste spremni, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da poslušate apel gospodina Balinta Pastora da se ne radi na dan katoličkog Božića ili i dalje stojite na stanovištu da imate nameru da na ovaj način ponizite poslanike koji tog dana žele da praznuju?

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

 
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i u načelnoj raspravi rekao da će Savez vojvođanskih Mađara glasati protiv predloženog budžeta za 2008. godinu iz više razloga. Jedan od tih razloga je protivustavan položaj Vojvodine u Predlogu budžeta za 2008. godinu.

Izneo sam već neke činjenice u načelnoj raspravi; gospodin Varga je malopre izneo neke dodatne činjenice, ali tu ima mnogo činjenica u vezi sa ponižavanjem Vojvodine i želeo bih još nekoliko činjenica da saopštim sa ovog mesta.

U skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije Vojvodini pripada najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Hteo bih da naglasim da postoji reč „najmanje“ u Ustavu Republike Srbije; znači, tih najmanje 7% moglo bi da bude i 10%, ili 12%, ali, nažalost, Vojvodina ne dobija ni tih 7% koje bi trebalo da dobije na osnovu člana 184. Ustava Republike Srbije. Šta je tu problem? Problem je u tome što se krši Ustav, a drugi problem je u tome što se Demokratska stranka zadovoljava sa 7%. Jednostavno, nije mi jasno zbog čega 7% stoji u Ustavu Republike Srbije. Zašto ne stoji više? Ali, kada već stoji 7%, onda bi bilo dobro da se ta ustavna odredba poštuje i da se ta sredstva, odnosno taj procenat iz republičkog budžeta doznači AP Vojvodini. Nažalost, to nije tako.

U Vojvodini je pokrajinska vlada, pokrajinsko Izvršno veće osnovalo Fond za kapitalna ulaganja. Pokrajinsko Izvršno veće je formiralo Fond za razvoj AP Vojvodine, a isto tako je formiran Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine. Taj fond je takođe osnovalo Izvršno veće AP Vojvodine. Ovi fondovi bi trebalo da deluju sa ciljem poboljšavanja ekonomskog položaja Vojvodine, poboljšavanja infrastrukture u Vojvodini, poboljšavanja položaja poljoprivrednih proizvođača, preduzetnika, malih i srednjih preduzeća. Nažalost, ovi veoma važni fondovi ne mogu postići svoje ciljeve iz prostog razloga što iz republičkog budžeta ne stižu ona sredstva koja bi trebalo da stižu na osnovu Ustava Republike Srbije.

Ja sam i u načelnoj raspravi rekao da je planirani budžet Fonda za razvoj AP Vojvodine u 2007. godini 1.600.000.000 dinara. Od toga je, nažalost, realizovano svega 67 miliona ili 4,2% planiranog iznosa. Zbog čega je to tako? Naravno, to nije tako zbog neodgovornosti osnivača Fonda za razvoj, to nije tako zbog neodgovornosti pokrajinskog Izvršnog veća, nego je to isključivo zbog ophođenja Republičke vlade, zbog toga što Republička vlada krši, nažalost, Ustav Republike Srbije.

Šta je krajnji problem? Krajnji problem je taj što je Fond za razvoj raspisao određene konkurse za poljoprivredne proizvođače, preduzetnike, mala i srednja preduzeća; ljudi i firme iz Vojvodine su konkurisali za ta sredstva, a Fond za razvoj ne može ta sredstva dodeliti onima koji su konkurisali jer je budžet Fonda za razvoj AP Vojvodine prazan.

Sličan je slučaj sa Fondom za kapitalna ulaganja. To je onaj fond koji gradi po Vojvodini, to je onaj fond zahvaljujući kojem se predsednik Izvršnog veća i potpredsednik Demokratske stranke gospodin mr Bojan Pajtić slika svakog dana u nekom vojvođanskom mestu.

On nastoji da pokaže da je ta izgradnja infrastrukture postignuta isključivo zahvaljujući Demokratskoj stranci, da je cela Vojvodina jedno veliko gradilište. Naravno, moram da priznam da se stvarno puno radi i gradi u Vojvodini, ali to nije rezultat rada isključivo Bojana Pajtića, to je rezultat rada Izvršnog veća AP Vojvodine. To Izvršno veće čine Demokratska stranka, Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Pokret snaga Srbije.

Gospodin Varga je vrlo ispravno rekao da je ono što radi gospodin Pajtić marketing autonomija, da tu nema ni „a“ od finansijske autonomije Vojvodine, a kamoli nekih drugih osobina autonomije.

Želeo bih da vas podsetim da vladajuća koalicija nije smatrala važnim da predloži Narodnoj skupštini zakon o imovini Vojvodine, da je Vojvodina možda jedina regija u celoj Evropi koja nema svoju imovinu, koja jedva da ima svoje izvorne prihode. Nažalost, vrlo malo je urađeno od 2000. godine. Vojvodina je jedina regija u Evropi u kojoj zgrada Skupštine AP Vojvodine i zgrada Izvršnog veća AP Vojvodine nisu vlasništvo organa AP Vojvodine i Vojvodine nego su vlasništvo Republike Srbije, što je jedno ponižavajuće stanje.

Da se vratim na Fond za kapitalna ulaganja. Ni ovaj fond nije mogao da uradi sve ono što je bilo planirano, jer ne stižu sredstva iz budžeta Republike Srbije. Kada sam ovo pitanje pokrenuo za ovom govornicom pre nekoliko dana, kada je načelna rasprava bila u toku, tada je gospodin Božidar Đelić, potpredsednik Republičke vlade, rekao da je tačno da nisu stigla sva sredstva koja su morala da stignu iz budžeta Republike, ali je to zbog toga što iz Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine nisu još svi predračuni stigli u Republičku vladu.

Mislim da nedvosmisleno moramo reći građanima Vojvodine da Demokratska stranka, Republička vlada i lično Božidar Đelić smatraju da je Vojvodina malo dete koje mora da trči sa raznim predračunima u centralu u Beograd, da pravda svoje troškove i da čeka da li će eventualno Republička vlada da doznači ta sredstva AP Vojvodini.

Mislim da bi trebalo da budu drugačiji odnosi između republičke i pokrajinske vlade, da bi ta sredstva trebalo doznačiti Vojvodini početkom godine ili periodično. Naravno da Izvršno veće i drugi organi AP Vojvodine treba da raspolažu tim sredstvima. Siguran sam da Izvršno veće AP Vojvodine zna kako se ta sredstva mogu najpametnije i najbolje potrošiti, u interesu svih građana Republike Srbije.

Ali, pošto to nije tako, bez obzira na činjenicu što je Demokratska stranka u većini i u republičkoj i u pokrajinskoj vladi, meni jednostavno nije jasno zašto gospodin Božidar Đelić, zašto gospodin ministar Cvetković nemaju poverenja u Bojana Pajtića. Zašto ovi ljudi nemaju poverenje u svog partijskog istomišljenika?

Zašto nemaju poverenja u potpredsednika svoje stranke kada već nemaju poverenja u druge članove pokrajinske vlade, pokrajinskog Izvršnog veća? Zašto ne doznačavaju ta sredstva, barem zbog Bojana Pajtića? Siguran sam da gospodin Cvetković i gospodin Đelić mogu imati poverenja u gospodina Pajtića. Pozivam ih i sa ovog mesta da ne tretiraju Vojvodinu kao malo dete i da ta sredstva koja pripadaju Vojvodini doznače ili početkom godine ili određenom periodikom.

Malopre sam govorio o Fondu za razvoj AP Vojvodine i rekao sam da je stiglo svega 4,2% od planiranog iznosa za Fond za razvoj AP. Ta sredstva bi trebalo da stignu prvenstveno iz privatizacionih prihoda, ali nažalost, ti prihodi ne stižu takvom dinamikom kako bi trebalo da stižu. Problem je u tome što ova Narodna skupština i narodni poslanici nisu videli završne račune u Narodnoj skupštini već niz godina i mi jednostavno ne znamo koliko sredstava je dobila Vojvodina. Mi uvek znamo samo koliko je bilo planirano sredstava da dobiju organi AP Vojvodine, a to naravno nije dobro.

Malopre je gospodin Varga rekao da je gospodin Elezović juče u jednoj TV emisiji rekao da je tačno da je vrlo malo sredstava stiglo iz republičkog budžeta u vojvođanski, ali da još uvek ima desetak dana i da će ta sredstva stići. Moram da kažem da sam i ja gostovao u toj emisiji i gospodin Elezović je ovo odgovorio na moje pitanje. Stvarno mislim da je smešno da Demokratska stranka obmanjuje ljude. Jednostavno, DS smatra da nije samo Vojvodina malo dete, nego su svi građani Vojvodine sa pravom glasa mala deca i da je moguće reći da je istina da nije stiglo skoro ništa za 50 nedelja, ali će sve stići za dve nedelje, do kraja godine ili za nedelju dana. Mislim da je to čista obmana.

Što se tiče ovog našeg konkretnog amandmana, mi smo predložili da sredstva iz NIP-a budu dodeljivana na predlog, odnosno tačnije odlukom organa AP Vojvodine. Jednostavno, mi smatramo da ova sredstva iz Nacionalnog investicionog plana koja pripadaju Vojvodini, prema Ustavu, treba da raspoređuju organi Vojvodine.

Još jednom bih želeo da kažem da Demokratska stranka čini većinu ne samo u Republičkoj vladi, nego i u pokrajinskoj vladi, pa bi bilo dobro da ljudi iz DS-a koji sede u Republičkoj vladi imaju barem razumevanja za Bojana Pajtića i za ljude iz DS-a u Izvršnom veću. Bilo bi dobro da ova autonomija Vojvodine ne bude samo mrtvo slovo na papiru, nego da stvarno zaživi i u praksi, da organi Vojvodine raspoređuju ta sredstva koja pripadaju po Ustavu.

Ja bih sa ovog mesta na kraju želeo da apelujem na Vladu Republike Srbije da što skorije, na osnovu odredaba Ustava Republike Srbije, predloži narodnim poslanicima i parlamentu predlog zakona o imovini AP Vojvodine, da Vojvodina ne bude jedina regija u Evropi koja nema svoju imovinu.

Oliver Dulić

| Predsedava
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 17. Predloga zakona o budžetu amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Mislim da mi neće biti težak zadatak i pretpostavljam da će ministar da prihvati ovaj amandman u toku iznošenja mojih argumenata za usvajanje ovog amandmana, tako da gospođa Vjerica Radeta, koja takođe želi da govori o ovom amandmanu, neće imati potrebe za tim. Poznato vam je da je narodni poslanik Zoran Krasić jedan od najboljih pravnih teoretičara i praktičara u Srbiji. To su priznale i mnoge kolege, ali najveće priznanje je dobio svakako svojevremeno od najmlađeg profesora, odnosno doktora pravnih nauka prof. dr Vojislava Šešelja kada je gospodina Krasića, zajedno sa Aleksandrom Vučićem i Slavkom Jerkovićem, imenovao za svog pravnog savetnika.
Gospodine ministre, mi ovim amandmanom gospodina Krasića ne zadiremo u samu raspodelu sredstava po članu 5. ovog zakona, koja se raspoređuju na oko 500 pravosudnih organa, nego želimo da ukažemo na nešto drugo. Želimo da afirmišemo princip podele vlasti u Srbiji na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, jer ono kako ste vi predvideli u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu sigurno ne dovodi do toga, nego do zavisnosti sudske vlasti od izvršne vlasti, a pre svega od ministra pravde.
U članu 17. stav 1. ovog zakona je predviđeno da će ministar pravde sredstva dobijena od sudskih taksi koja se nalaze na evidencionom računu usmeravati prema određenim sudovima. Zatim, sredstva koja sudovi dobijaju kao indirektni korisnici budžetskih sredstava takođe će po nalogu ministra pravde moći da se koriste i da se troše, a naredbodavac za trošenje i raspolaganje tim sredstvima će biti predsednik sudskog organa ili tužilac, naravno, ukoliko bude tih sredstava, odnosno zavisno od mere u kojoj ona i postoje. Zatim, u stavu 4. ovog člana predviđeno je da će prilikom nabavke određenih sredstava za veći broj sudova o tome odlučivati ministar. Na kraju se kaže da Ministarstvo vrši nadzor nad trošenjem tih sredstava ukoliko ta sredstva nisu trošena na najbolji mogući način, a poznato nam je na koji način se vrši kontrola budžetskih sredstava, tako da sve to može i treba da bude izvan uticaja ministra pravde.
Ovo Ministarstvo pravde, a i svi ministri pravde od 2000. godine trudili su se da pospeše negativnu selekciju.
Mada mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da najveći broj sudija i tužilaca jesu časni i pošteni ljudi, na koje ne može ni na jedan način da se utiče da svoj posao rade u skladu sa Ustavom i zakonom i na osnovu svog sudijskog ubeđenja, nije isključena mogućnost da ministar pravde može da ostvari veliki uticaj na zaposlene u određenim organima pravosuđa, kao što su Tužilaštvo za ratne zločine, Specijalni sud. To su valjda miljenici u kompletnom sistemu pravosuđa i ministra pravde i mnogih ministara u Vladi Republike Srbije. Mi želimo to da sprečimo. Zapravo, odvode građane Srbije i zastrašuju ih tamo u tim sudovima. Mi poštujemo sud i sudske organe, ali smatramo da građani Srbije treba da izražavaju svoju slobodnu volju pred sudovima, a ne da budu ucenjivani, maltretirani, kao što to čine Tužilaštvo za ratne zločine i Specijalni sud u vrlo velikom broju slučajeva.
Ovaj put bih želeo da zatražim objašnjenje od ministra pravde, kao člana Visokog saveta sudstva, kada planira da u jednom malom mestu, u Krupnju, izvrši popunu Opštinskog suda. Više puta sam ukazivao da u tom sudu postoje samo predsednik suda i još jedan sudija. Možete misliti koliko je spora pravda za građane Krupnja ukoliko imaju predsednika i samo jednog sudiju.
Ukoliko bi ovaj član 17. ostao ovakav, onda bi došlo do velikih razlika u materijalnoj i tehničkoj opremljenosti među sudovima. Poznato mi je da u nekim sudovima postoji već broj automobila nego što ima sudija, a u drugim nema nijednog automobila. Zatim, postoje problemi sa kadrovima koji vrše programiranje u sudovima i to je nešto na šta se mora u narednom periodu obratiti veoma velika pažnja.
Želim da iskoristim priliku da kažem da prilikom donošenja zakona o sedištu sudova, bez obzira na preporuke EU i drugih međunarodnih organa i onih koji vrše kondicione pripreme sudija i tužilaca u Srbiji, moramo voditi računa o teritorijalnoj udaljenosti onih ljudi koji se eventualno mogu pojaviti kao stranke pred opštinskim sudovima. Kao primer moram da navedem mesto iz kojeg ja dolazim, a to je Ljubovija, gde postoje sela koja su od sedišta Opštinskog suda udaljena i po 40 km; Ljubovija je od Loznice udaljena 70, tako da ukoliko bi došlo do ukidanja Opštinskog suda u Ljuboviji imali bismo situaciju da bi građani Srbije u slučaju potrebe zaštite svojih prava pred sudovima morali da putuju po 70 km, odnosno i do 140 km, što bi usporilo efikasnost suda, a samim tim učinilo i skupljim postupak za građane.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Periću. Reč, po ovom amandmanu, ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste obrazloženje kolege Srete Perića vezano za amandman koji je kolega Zoran Krasić podneo na član 17, odnosno kojim je predložio da se član 17. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu briše.
Najpre ću da citiram dva stava člana 17. da bi bilo jasnije zapravo o čemu se ovde radi i zbog čega mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da ovaj član mora da se briše. U prvom stavu se kaže: "Ministar nadležan za poslove pravde nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi na evidencione račune pravosudnih organa, kao i za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu sudskih taksi sa računa budžeta na podračune pravosudnih organa." U poslednjem stavu kažete: "Ministarstvo nadležno za poslove pravde vrši nadzor nad trošenjem sredstava iz razdela 5 - Pravosudni organi, ako zakonom ili drugim propisom nije drugačije određeno."
Brisanje ovog člana je predviđeno zato što je neprihvatljivo da izvršna vlast preko izvršavanja budžeta može na bilo koji način da utiče na sudsku vlast i da platama ucenjuje zaposlene u pravosuđu.
Vi ste u obrazloženju rekli da ne prihvatate amandman iz razloga što izvršna vlast preko izvršavanja budžeta ne utiče na sudsku vlast, pa kažete: "Naime, predloženi član je u potpunosti u skladu sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu, jer su inače i sredstva za pravosudne organe utvrđena posebnim delom budžeta, koji obuhvata finansijske planove svih direktnih korisnika budžetskih sredstava, a prema tome i pravosudnih organa, shodno principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Članom 17. Predlogom zakona je regulisano tehničko pitanje prenosa sredstava u skladu sa odobrenim aproprijacijama na podračune preko 500 pravosudnih organa, i to na način da je nadležnost za izdavanje naloga za ovaj prenos data ministru pravde, dok je izdavanje naloga za trošenje ovih sredstava u nadležnosti budžetskog korisnika tj. samog pravosudnog organa."
Dakle, vaše obrazloženje, gospodine ministre, ili obrazloženje Vlade Republike Srbije, ne odgovara suštini onoga zbog čega smo mi podneli amandman i vi zapravo niste objasnili zašto ovaj amandman kolege Zorana Krasića nije prihvaćen. To što je vaše predloženo rešenje u skladu sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu, naravno, nema nikakve veze sa našim amandmanom. Govorili smo danas o tome šta znači da li je neki član ovog Predloga zakona o budžetu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, i to je potpuno nebitno. Ja moram još jednostavnije od kolege Martinovića, koji je danas o tome govorio, da objasnim, pre svega zbog javnosti; volim da me građani Srbije razumeju, dakle, ne samo pravnici. Stručno se apsolutno slažem sa kolegom Martinovićem, ali ako mi podnesemo amandman na ovaj predlog budžeta, na bilo koji član koji je, kako vi kažete, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i ako vi u Vladi procenite da je naš amandman dobar i prihvatite taj amandman, ili ga prihvate narodni poslanici, onda je potpuno normalno da to podrazumeva da mora da se menja i Zakon o budžetskom sistemu. To i jeste naš cilj.
Dakle, mi tvrdimo sedam godina da vi dosovci donosite zakone koji su štetni i loši za građane Srbije. Mi kroz svaki zakon pokušavamo da vam skrenemo pažnju amandmanima da taj zakon nije dobar, ali nije dobar ni onaj na koji se ovaj predloženi na ovaj ili onaj način naslanja, nadovezuje, dopunjuje ga itd. To upravo jeste suština delovanja poslaničke grupe SRS.
Vi raspolažete, po ovom predlogu budžeta, gospodine Cvetkoviću, sa osam milijardi evra narodnih para i sa još više od milijardu evra za koje nameravate da zadužite građane Srbije. Vi ovde ne umete narodnim poslanicima da odgovorite ni na jedno postavljeno pitanje. Opet ponavljam, ne zameram ja vama, jer vi ne možete da znate odgovor na svako od ovih pitanja, ali ubeđena sam da bi na ovo pitanje o kojem sada želim da govorim znao da odgovori ministar Dušan Petrović. Onda biste i vi, ako ste saglasni sa ovim odgovorom Vlade ili ako ste ga uopšte pročitali, razumeli da smo mi u pravu kada tvrdimo da izvršna vlast preko izvršavanja budžeta ucenjuje sudsku vlast. To nam se desilo pre svega nekoliko dana, ne znam, petnaestak dana, koliko je prošlo od kada su zaposleni u sudskoj upravi štrajkovali zbog malih plata.
Šta je tada bilo? Da li je tačno da je tada Tadićev ministar Dušan Petrović izašao pred te zaposlene koji su štrajkovali i rekao da mogu dobiti veće plate ako njih 2000 napusti pravosuđe, odnosno ako daju otkaze? S druge strane, obećava da će da zaposli 2300 ljudi u pravosuđu. Zar to nije ucena? Zar to nije najbolji primer kako izvršna vlast utiče i pokušava da utiče na zaposlene u pravosuđu? I šta će ljudi, preti im se otkazom, onda kažu - bolje i plata od 12.000 dinara nego otkaz.
Vi na taj način vršite pritisak, gospodine Cvetkoviću, na sve sfere života u Srbiji. To je zaista nedopustivo. Nedopustivo je da vi objašnjavate nama, kao da smo mi debili pa ne razumemo ono što pišemo i o čemu vam ovde govorimo, i vi nas ubeđujete da nije tačno da vi vršite uticaj.
Pa vi, gospodine Cvetkoviću, vi iz Demokratske stranke, od Đinđića do Tadića, sedam godina lažete građane Srbije da ćete doneti pravosudni budžet. To je ono za šta se zalaže SRS. Vi sedam godina pričate da ćete od narednog budžeta imati pravosudni budžet. Gde je pravosudni budžet? Nema ga. Nema ga zato što vama treba da utičete preko plata na onog nesrećnika Vukčevića, specijalnog tužioca za ratne zločine, na ovog Mrdaka, njegovog zamenika. Vama trebaju specijalni sudovi, specijalne sudije. Vi njima određujete duplo i tri puta veće plate nego ostalim časnim i poštenim sudijama koji su verovatno sposobniji od onih koje ste vi proglasili specijalcima u vršenju poslova. Specijalci su zato što obavljaju specijalne zadatke za Karlu del Ponte, za SAD, za NATO, za sve one koji podržavaju Borisa Tadića u ovoj izbornoj kampanji.
Dakle, ne dozvoljavamo vam da obmanjujete građane Srbije. Naš amandman je potpuno u skladu sa stavovima SRS – jedini način da sudska grana vlasti bude apsolutno samostalna u vršenju svog posla jeste da raspolaže budžetom.
Mi imamo na dnevnom redu i zakon o sudskim taksama. Opet povećavate sudske takse. Sudske takse su dostigle takav nivo da se građani ne usuđuju ni da se tuže i sude za nešto gde zaista imaju razloga jer im sudska taksa i sudski troškovi budu skuplji od onog za šta žele da dokažu svoje pravo na sudovima.
Dakle, vi ovo nazivate samo tehničkim poslom Ministarstva pravde. Ne, mi srpski radikali ovo nazivamo direktnim uticajem Demokratske stranke Borisa Tadića i njegovih ministara na deo pravosuđa, na one na koje možete da utičete. To su oni, podsećam vas, što su bili sekretari zemljoradničkih zadruga, pa ste ih postavili za sudije. Nemam ništa protiv sekretara zemljoradničkih zadruga niti protiv zemljoradničkih zadruga, ali neko ko nema iskustva, ni pripravničkog, u sudu ne može biti predsednik suda. Podsećam vas i na one koje ste na istoj sednici Skupštine postavili za sudije, a 10 minuta posle toga za predsednike sudova. E, to su oni na koje vi utičete, gospodine Cvetkoviću, to su oni koji još uvek neće da kažu da je Boris Tadić slagao građane Srbije kada je obećao da će rešiti aferu Bodrum, ali o tome ću povodom nekog drugog amandmana.