Poštovane kolege, poštovani građani, evo, i na ovom članu 13, koji je u vezi sa članom 22, oslikava se sva ozbiljnost rada Vlade i resornih odbora koji su nadležni da daju svoje mišljenje u vezi sa prihvatanjem nekog amandmana.
Član 13. u Predlogu zakona o budžetu glasi: "Izdaci organa i organizacija Republike Srbije izvršavaće se preko trezora Republike Srbije, koji će obavljati kontrolu tih izdataka, a koja obuhvata upravljanje procesima odobravanja preuzimanja obaveza i odobravanja plaćanja na teret budžetskih sredstava." Dragi građani, ovo što deluje ovako suvoparno može se, prevedeno na narodni jezik, ovako razumeti – u trezoru neko odgovorno lice proverava da li nalozi za plaćanje na teret budžeta poseduju pravu knjigovodstvenu dokumentaciju i da li imaju pokriće u zakonu i u novcu na toj budžetskoj klasifikaciji.
U svom obrazloženju za odbijanje ovog amandmana Vlada iznosi najnesrećnije moguće obrazloženje koje se svodi na sledeće: ovo se podrazumeva. Da se ovo podrazumevalo ne bi novinski stupci bili puni priča o tome da je političim strankama preneto više sredstava nego što im je to Zakonom o finansiranju stranaka i Zakonom o budžetu pripadalo. Znači, iako se podrazumeva, to u praksi ne znači da onaj ko je nadležan i odgovoran, a to je trezor, tu kontrolu i obavlja. Tvrdim, ta kontrola se ne obavlja i to se ne podrazumeva, iz dva razloga. Jedan je što Vlada i Ministarstvo ne dozvoljavaju kontrolu budžeta ni podnošenjem završnih računa; prvi je dat za 2006. i još o njemu nismo pričali, od 2001. nema završnih računa, pa Skupština, koja je nadležna za kontrolu, ne vrši kontrolu.
Kontrola samog Ministarstva finansija i Vlade, koja podnosi Republičkoj skupštini budžet, nije zakonom definisana, uređena i ne postoji kaznena mera kad Vlada zakasni sa podnošenjem Predloga zakona o budžetu, kao što je slučaj ove godine, i za nju ne postoji bilo koja vrsta mere sem novinskih tekstova i prozivanja u štampi.
Znači, ministar finansija i Vlada Zakonom o budžetskom sistemu, koji je sistemski zakon i jedan je od sledećih u raspravi, propisuju kazne za lokalne samouprave i sve svoje korisnike i fondove ako na vreme ne dostave predlog, ako isplate nešto iz budžeta a to nije bilo osnovano ili za to ne postoji knjigovodstvena dokumentacija kao podloga. Ali, za samog ministra, Vladu i Upravu za trezor ta odgovornost ne postoji.
Upravo amandmanom na ovaj član zakona tražim da se precizno utvrdi odgovornost trezora i tražim da taj član 13. sadrži prvi stav koji postoji i da se doda stav 2. u kojem piše: "Dotacije političkim strankama izvršavaće se preko trezora Republike Srbije koji će obavljati kontrolu iznosa dotacija u smislu njihove usklađenosti sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka i sredstvima opredeljenim Zakonom o budžetu."
Ako glasate protiv stava 2, odnosno ovog amandmana, vi glasate protiv parlamentarizma i protiv elementarnog poštenja koje moramo da ustanovimo u ovoj državi.
Znači, ovim amandmanom tražimo samo da onaj ko pare isplaćuje dobije rešenje od vas, gospodine ministre, koja je to knjigovodstvena isprava na osnovu koje strankama prebacujete novac. One ga ne trebuju same. Ne pišu vam ni pisma. Da bi neko popunio nalog i elektronski ga dao u obradu i preneo na račun strankama, koji je to dokumenat koji neko od vas u trezoru mora da ima kao podlogu? Šta mi to tražimo? Da takav knjigovodstveni dokument postoji i da neko ko za to prima platu pogleda - ima na budžetskoj stavci para, u skladu je sa Zakonom o finansiranju. Zar je to mnogo, ili je to elementarni odnos prema trošenju budžetskih para?
Znači, političke stranke koje primaju taj novac, Srpska radikalna stranka, ja u njeno ime tražim od vas da pre nego što prenesete novac vidite da li je to u skladu sa Zakonom o finansiranju stranaka i Zakonom o budžetu. Šta vi kažete – nadležnosti nekih drugih organa bi bile dovedene u pitanje ako vi ovo prihvatite. Dragi građani, poštovani građani, čista laž. Postoji neka navodna nadležnost Odbora za finansije, koji kontroliše finansiranje političkih stranaka u ovom smislu. Znate kakva je ta nadležnost? Kad se, na primer, ustanovi da je Demokratska stranka, što je ustanovljeno, dobila 13 priloga više nego što Zakon o finansiranju političkih stranaka dozvoljava po pojedinačnom fizičkom licu, Odbor za finansije može da podnese prijavu preko nadležnog suda za prekršaje koji to treba da stavi u postupak. Pa vi sad vidite koliko je moguće da po prijavi Jorgovanke Tabaković ispred SRS i Odbora za finansije neki sud za prekršaje, iako ima dokaze za to, stavi u sudsku proceduru taj prekršaj po kojem bi, doduše, po slovu zakona Demokratska stranka mogla da izgubi redovno finansiranje iz budžeta za celu ovu godinu. Da li mi pišemo zakone da se građani zamajavaju i da veruju da ćemo ih primenjivati ili da ih zaista primenjujemo?
Znači, taj ugled Odbora za finansije koji čuvate navodno, jer je on za to nadležan, u stvari je virtuelan, nije stvaran uticaj. Odbor za finansije nema pravo da direktno utiče bilo kojom vrstom kaznene mere za prekršaj Zakona o finansiranju, i ne treba da ima uticaj. Ministar za finansije, kao ključar državne kase, treba da obezbedi ovu kontrolu. Za to ima mehanizme, za to ima stručne ljude, za to ima pravo koje mi narodni poslanici od njega tražimo.
Ovo je jedan toliko realan, normalan zahtev koji podnosimo kao amandman, a vi dajete obrazloženje koje u jednom delu nije istinito. I, vrlo mi je drago da je moj mladi kolega Aleksandar Martinović pravnički obrazložio neosnovanost pozivanja na zakon istog ranga.
Ne ulazim u pravničku proceduru koju je on dovoljno obrazložio, samo ću ući u osnovanost vašeg navoda.
Član 26. Zakona o budžetskom sistemu na neki način obesmišljava podnošenje amandmana, ali se mi njega držimo. Znači, kalkulator, cifre, brojke i papiri zaista stoje iza svakog amandmana koji je Srpska radikalna stranka podnela. Nijedno pravo nismo ustanovili a da na drugoj strani nismo oduzeli tamo gde smatramo da treba. To smo radili tako što smo oduzimali onu dokapitalizaciju Komercijalnoj banci i Poštanskoj štedionici koju ste već jednom dokapitalizovali prošle godine u 11. mesecu, kao tehnička vlada, sa 16,5 miliona evra dok je Dinkić bio ministar finansija. Gubitak Poštanske štedionice je iznosio milijardu i 150 miliona, a vi ste im dali milijardu i 320 miliona dinara.
Znači, vi krađu pokrivate iz ovog budžeta i to možete da radite, a mi ne možemo da te pare skinemo sa te pozicije i da ih namenimo poljoprivredi, da namenimo za bolji rad države, za one slojeve stanovništva koji zaista teško žive. I još dajete obrazloženje koje ostaje dokumenat. Vi laž i neistinu stavljate u stenografske beleške, nešto što je istorija ove skupštine.
Znači, ravnoteža pozicija u budžetu, prihodne i rashodne strane, sve vreme je poštovana, kod svih ostalih amandmana koji zadiru u iznose novca koji se namenjuju po određenim pozicijama.
Kad je u pitanju ovaj amandman tražila sam da se vaša odgovornost ustanovi, da ne bi bilo moguće da vi članom 22, povodom koga ću verovatno opet morati da se javim i da govorim o tome, stavljate rešenje po kojem ... Pa, ovo je nešto najbesmislenije, posle ove dokapitalizacije, što sam pročitala. Vi u članu 22, koji je u vezi sa ovim o kojem govorim, pišete da političke stranke koje su u 2007. i u ranijim godinama utrošile sredstva opredeljena zakonom... Tu je ona sama došla političkim strankama, one utrošile opredeljena ... Znate, ''se'', ta povratna zamenica ''se'' ukazuje da ne postoji počinilac. Ne, ništa se ne dešava samo od sebe. Neki ljudi rade, greše, pišu namerno ili nenamerno, ali ovde ne postoji ni krivica ni greška stranaka. Vi kažete da one koje su to utrošile, opredeljena sredstva u toj i ranijim godinama, a nisu vratile, treba da vrate.
Retroaktivnost, Ustavom zagarantovana, sa posebnim obrazloženjem kad se zadire u ranije godine, gospodine ministre, vrlo je ozbiljna stvar. Vi uvodite budžet trogodišnje jer je to svetska moda i praksa za unapred. Pa, vi ste unapredili tu modu da vraćate budžet tri godine unazad, da stranke vrate ono što nisu tražile, a što ste vi, i to je sad šlag na torti, budžetom, završnim računom za 2006. godinu, niste rekli da je prekoračeno.
Pozicija na strani 128. završnog računa, piše - dotacije nevladinim organizacijama, ekonomska klasifikacija 481, izvršenje 99,99%. Ko sada ovde laže i koji od ova dva papira nije istinit? Završni račun ili ono što predlažete članom 22. u vezi sa članom 13. koji tražim da se promeni? Samo jedno znam, stranke ne trebuju sredstva, vi im prenosite. Kada imate pravo da raspolažete novcem vi morate da preuzmete i obavezu za to. Ova obaveza je toliko podrazumevajuća, toliko minimalna da zaista apelujem na sve kolege u Skupštini da, u ime parlamentarizma, izglasaju stav 2. člana 13. ovog zakona.