Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Predlažem da obradimo još jedan amandman i da ostale amandmane ostavimo za sutra.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da iskoristim priliku da ne samo mom kolegi Zoranu Despotoviću koji je napisao ovaj amandman, nego i svim vernicima čestitam slavu Svetog Nikolu. Obrazložiću amandman koji je moj uvaženi kolega Zoran Despotović podneo na član 19. tražeći da se član 19. briše.
Inače, da bi građani znali o čemu se radi u članu 19, član 19. glasi: "Funkcioner koji rukovodi radom direktnog korisnika budžetskih sredstava može, uz saglasnost Vlade, preneti direktoru Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije ovlašćenje za raspolaganje odobrenim aproprijacijama utvrđenim ovim zakonom, koje se odnose na kapitalne investicije i održavanje objekata u svojini Republike Srbije, osim za kapitalne investicije iz NIP-a."
Ovde se odmah nameće, već u prvoj rečenici, reč - funkcioner. Mene sad stvarno interesuje, a siguran sam i mnoge druge, šta to znači. Da li je to stranački funkcioner, funkcioner DS-a? To može da bude i funkcioner u fudbalskom klubu ili bilo čemu. Konkretno, funkcioner je visoko zvanje ali nema nikakvu konkretnu težinu niti ima baš ovako opisano zvanje, stručnost ili bilo šta. Funkcioner kao funkcioner ne mora da bude niti stručno lice, nego se jednostavno nalazi na toj funkciji.
Znači, po samom položaju, zato što se nalazi tu, jer je funkcioner, njemu se daju toliko velika ovlašćenja i kaže se da funkcioner koji rukovodi radom direktnog korisnika budžetskih sredstava može, uz saglasnost Vlade, preneti direktoru Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije ovlašćenje za raspolaganje odobrenim aproprijacijama utvrđenim ovim zakonom, koje se odnose na kapitalne investicije i održavanje objekata u svojini Republike Srbije.
Sad se ja pitam, šta ovo znači? Ovo znači bukvalno da funkcioner po nalogu Vlade, što bi moglo stvarno izazvati sumnju... I, postavlja se odmah pitanje da li je on poslušnik; taj funkcioner mora da bude poslušnik stranke koja ga je delegirala. Da li će ta sredstva stvarno biti preneta tom direktoru, kako će biti, da li će biti sa nekom pozadinom. Stvara se mogućnost za manipulacije i postoje velike sumnje da ta sredstva neće biti usmerena tamo gde treba i da se neće adekvatno trošiti. Iz ovog se vidi cilj ovog člana, jer će Vlada da manipuliše bukvalno sredstvima budžeta i da to sve naizgled pokrije zakonskim propisima.
Postavlja se pitanje da li su određeni uslovi pod kojima se taj funkcioner, koga vi ovde navodite kao funkcionera koji rukovodi radom direktnih korisnika budžetskih sredstava, može obratiti Vladi za dobijanje saglasnosti radi prenošenja sredstava direktoru Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. E sad, koji su to kriterijumi, kako će on objasniti Vladi da će Vlada da mu da odobrenje da on usmeri ova sredstva ali da ne sme da dira sredstva NIP-a? To nikako ne sme, to će Đilas sve da pokupi, da podeli, da utroši u kampanju DS-a, Tadića, iako će građani vrlo dobro da prepoznaju i već znaju da je Tomislav Nikolić jedini pravi predstavnik i kandidat za predsednika Srbije; bez obzira na pare koje ćete vi usmeriti na kampanju Tadića, građani već znaju.
Ovde se sad stvarno nameće da je ova konstelacija vaših članova sve po stranačkoj hijerarhiji; Vlada je ovde, funkcioner je iz vaše stranke, on sprovodi na nižu instancu, jednostavno usmerava pare i gde će te pare završiti, videćemo. Obrazložiću ja posle i ovaj vaš koncept gde ćete usmeriti pare.
Na ovaj način se direktoru Republičke direkcije daju ogromna ovlašćenja i odrešene ruke da troši ogromna sredstva, a građani na lokalnom nivou najbolje mogu videti gde se i koliko manipuliše tim sredstvima. To je tačno ono kad se pogledaju opštinski budžeti. Ovo je stvarno perfidan član i omogućava da se sumnja u ispravnost ovih odluka i da se sumnja gde će se pare potrošiti.
Ali, vi ste kroz ovaj član hteli da sve to pokrijete, da to sve tako izgleda pravno i legalno i da se pokrijete kroz legitimitet. Međutim, ako se malo vratimo unazad, to su sredstva koja su se koristila a i koja će se koristiti isključivo u političke svrhe, kada to Vlada proceni da je potrebno radi opstanka na vlasti.
Brisanjem ovog člana bi se sprečila ta vrsta manipulacije sredstvima iz budžeta. Ta sredstva iz budžeta bi bila vidljiva i lakša za proveru od strane nadležnih organa, a i građana Srbije. Na ovaj način Vlada ostavlja mogućnost da se sumnja u način raspolaganja narodnim parama.
Ujedno želim da iskoristim priliku i da ispunim obavezu prema kolegi Despotoviću koji je više puta i u vašem prisustvu, gospodine ministre, ukazivao na problem graničnog prelaza na Jabuci. On je to govorio, ukazao je na problem u više navrata i vama i Ministarstvu poljoprivrede; i policiji se obraćao, zato što je to veliki problem na graničnom prelazu Jabuka između Srbije i Crne Gore. Na graničnom prelazu Jabuka postoji stvarno nelogičnost, a to ću povezati sa ovim sredstvima koja izdvajate iz dela Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. Vidim da su odvojili 2.900.000 dinara za rekonstrukciju graničnog prelaza Horgoš. SRS nema ništa protiv toga, gospodine ministre, da se popravi stanje na graničnom prelazu Horgoš, daleko od toga, i treba da se sve uredi i popravi, ali moramo da znamo da se Srbija graniči sa Crnom Gorom, pa je taj prelaz Jabuka... Sada ću vam reći konkretno zašto.
Bio sam ovih dana u Prijepolju i obilazio sam to. Postoji jedan veliki apsurd na Jabuci. Imate naš granični prelaz, pa imate pet kilometara, da kažemo, ničije zemlje, pa tek onda dolazi ispostava Crne Gore. Sad vi vidite kako će sad tu građani koji žele da pređu, da dođu pet kilometara, znači idu, a to je većinom prelaz gde ljudi prelaze, nose prehrambene proizvode iako, moram da naglasim, na tom graničnom prelazu Jabuka ne može niko da prenese nijedan poljoprivredni proizvod...
Nijedan poljoprivredni proizvod ne možete preneti preko tog graničnog prelaza, jedino oni koji nekako uspeju da pređu plaćaju 18% PDV na robu koju koriste. Verujte, stvarno se očekivalo da ćete vi uvrstiti i ovaj granični prelaz i da će se on srediti.
Evo, reći ću vam konkretan primer: Žunić Savo je gospodin koga su svi... Pošten, najbolji zemljoradnik i poljoprivrednik tamo, poznat po proizvodnji krompira. On ne može nikada da ode i proda taj krompir u Crnoj Gori zato što, jednostavno, ni fizički ne može to da se uradi, a drugo, zabranjeno je da se prenosi roba. To je nešto što ste stvarno mogli da uradite... Nemamo ništa protiv toga što ste izdvojili sredstva za revitalizaciju objekta na Horgošu, ali ste mogli i ovo. Ovo je problem na koji se dugo ukazivalo.
Reći ću vam da Republička direkcija za imovinu Republike Srbije za plate izdvaja 88 miliona, da ima stalne troškove u visini od 107.500.000. To su stvarno veliki troškovi.
I, ono što se standardno kroz budžet pojavljuje, to su usluge po ugovoru i tekuće popravke i održavanje i onda imamo specifikaciju za šta ste vi dali pare. Zgrade i građevinski objekti - aproprijacija u iznosu od 484 miliona dinara, namenjeno za izgradnju kompletnog emisionog objekta RTS-a na Avali. Niko vam ništa neće reći da se ne uloži, jer Avalski toranj je bio simbol Beograda.
Svi znamo da je taj toranj bio prepoznatljiv, ali morate da kažete, gospodine ministre, da se zna ko je srušio taj toranj, i ne samo ovaj toranj, pa sada srpski narod plaća sve ovo što su vaši prijatelji srušili. Bombardovali su ovu zemlju, pa su izginuli nedužni ljudi kada su nas NATO agresori, njih 18 u koaliciji, bombardovali. Na kraju srpski narod iz budžeta odvaja za ono što su vaši prijatelji ... Kažem, vaši prijatelji, jer oni vas podržavaju i na njihovim krilima ste došli na vlast 5. oktobra. Sada srpski narod plaća ovo.
Avalski toranj treba da postoji, i to je odlično da se pojača signal, ali da bude servis građana, a ne servis jedne ili dve stranke. Građani treba da znaju da su ovolike pare izdvojene zato što su NATO zlotvori srušili ovaj toranj i sada će morati da se plaća.
Za rekonstrukciju i adaptaciju poslovne zgrade Agencije za privredne registre predviđen je iznos od 2.900.000 dinara. Te pare idu tu, ova sredstva će se usmeriti i onda će taj funkcioner moći da usmeri ova sredstva i da se kroz izvođenje radova neko obogati, da uzme pare. A mi dolazimo u apsurdnu situaciju da Srbi iz Pljevalja, Prijepolja, Jabuke ne mogu da pređu granicu prema Crnoj Gori. Objasnite nam, gospodine ministre, kolika su finansijska sredstva bila potrebna da se taj punkt koji je na Jabuci pomeri 5 km prema crnogorskoj granici, da ljudi jednostavno za minut mogu da pređu granicu.
Očito je da vaša vlast ne misli na građane koji žive u perifernim delovima Srbije, u tzv. devastiranim područjima, u prevodu - opustošenim i osiromašenim područjima; e, tu je već sasvim druga situacija. Ako se Srbija svodi na ovo što vi zamišljate - Beograd, Novi Beograd i sva ova gradnja, to nije tačno. To uopšte nije tačno, Srbija je na granicama koje sada postoje. Možemo biti nezadovoljni mi srpski radikali jer mi imamo našu teoriju o velikoj Srbiji.
Kažem vam, gospodine ministre, mogli ste da izdvojite pare i za ovo, ali očita je nebriga Vlade, i ne samo Vlade. Srećom, biće izbori 20. januara pa će građani cele Srbije, a videćete i ovo što sam vam pričao, srpski živalj u ovim opštinama i muslimanski u Raškoj oblasti glasaće za Tomislava Nikolića, jer su prepoznali ko brine o tom narodu i ko će uložiti sredstva. Siguran sam da će 20. da se prepozna ko je pravi predsednik, ko će brinuti o interesima svih građana Srbije, ne samo u Srbiji, već i u dijaspori, i o građanima koji žive dobro, a i o onim najsiromašnijim koje ste vi doveli dotle. Pravi čovek, pravi domaćin je gospodin Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke, što ćete videti 20. januara.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili raspravu o amandmanima za danas, dao bih reč ministru Cvetkoviću.

Dame i gospodo, na kraju rasprave želeo bih da vam se obratim i dam neka svoja zapažanja, možda odgovore ili komentare na ono što sam danas čuo. Zapravo, pošto je juče ispalo tako da nisam mogao da se javim, obuhvatio bih i deo rasprave koja je vođena juče. Istovremeno bih želeo da se zahvalim što je parlament radio u okviru dnevnog reda u najvećoj meri, sa vrlo malo pozivanja na Poslovnik, i što su diskusije uglavnom bile vezane za amandmane, mada su neke bile malo šire, ali ipak je to bilo jako dobro. Koncentrisao bih se na ono što je bilo vezano za dnevni red.
Juče je bila jedna diskusija vezana za dug koji se pojavljuje prema Vojsci u širem smislu, da li su to civilna lica, aktivna lica, penzioneri itd. Postavljeno je pitanje da li je ovaj budžet to predvideo, sa nevericom da je mogao to da obuhvati. Upoznat sam sa tim problemom, imao sam nekoliko razgovora sa tim udruženjima, ali još uvek nismo uspeli da sagledamo veličinu tog problema. Prema mišljenju tih ljudi, tu se radi o ogromnim ciframa tipa 800 miliona evra itd., tako da je ovaj budžet obuhvatio samo jedan skromni deo za koji se očekuje da će ići u narednoj godini. Ukoliko se ispostavi da je sve to tako kao što se govori, onda bismo morali da planiramo jedan pristup, koji bi krenuo od 2009. godine, da to prihvatimo kao jedan javni dug na isti način kao što će biti obuhvaćena i restitucija, kao što je sada stara devizna štednja.
Dalje, juče je bilo govora o dokapitalizaciji i tu ste apostrofirali nekoliko stvari: Komercijalnu banku, Poštansku štedionicu, a isto tako i Korporaciju za osiguranje stambenih kredita, pa je bilo pomešano tu oko agencije ove ili one. Naravno, mi možemo imati različite stavove o svim tim pitanjima, ali suština jeste otprilike sledeća: vi imate opcije da nešto uradite i da nešto ne uradite i u zavisnosti od toga šta uradite takvi će efekti da budu.
Znači, mi imamo Komercijalnu banku gde je država ne većinski, ali jedan od značajnih akcionara; sama država neposredno je vlasnik preko 40%. Tu imamo profesionalnog investitora sa 25%. Dakle, ova dva akcionara drže većinski komad u toj banci i ta banka je trenutno jedna od naših najjačih banaka. Ona vrši ekspanziju na okolna tržišta, kao što su Republika Srpska, Crna Gora, Makedonija, i u okviru toga organi banke su doneli odluku da zbog svih tih potreba i razvoja idu u dokapitalizaciju.
Znači, mi se sada nalazimo u opciji da kažemo - da, mi ćemo učestvovati u toj dokapitalizaciji, ili - ne, nećemo učestvovati. Iako to može da se uvije u razne stručne rasprave, efekat je prosto sledeći: ako ne učestvujemo neko drugi će učestvovati, a taj koji će učestvovati povećaće svoje učešće, a naše učešće će pasti. Ono za šta smo se založili u ovom budžetu nije da osvajamo neka nova učešća u Komercijalnoj banci, već da zadržimo naše učešće i u tom smislu jeste predlog da se u okviru budžeta predvidi participacija u dokapitalizaciji do nivoa aktuelnog učešća. Mi možemo da kažemo - u redu, odustajemo od toga, neka neko drugi uđe. To je isto jedna od opcija, ali moramo biti svesni da ta opcija izaziva da naše učešće ide dole i da jednog trenutka možemo biti daleko manjinski partner koga niko ništa neće da pita. Mi smatramo da to nije dobra opcija, pogotovo što je banka u ekspanziji i što svako učešće nama omogućava da ta sredstva koja uložimo višestruko naplatimo ako jednog trenutka budemo želeli da to uradimo.
Što se tiče Poštanske štedionice, situacija je vrlo slična. Poštanska štedionica se nalazi u lošoj situaciji i ona će praktično ovom dokapitalizacijom biti ozdravljena i pojaviće se mogućnost da odigra vrlo značajnu ulogu u periodu koji je pred nama. Mi, naravno, možemo doneti odluku da ne ulazimo u dokapitalizaciju, da pustimo Poštansku štedionicu, da se onda otvori pitanje njenog funkcionisanja. Ona opslužuje masu penzionera i tako dalje, a šta će se dalje desiti, ne bih hteo da spekulišem. U svakom slučaju, odluka koja je ovim budžetom data jeste da učestvujemo u toj dokapitalizaciji i da kroz tu dokapitalizaciju omogućimo Poštanskoj štedionici da stane na noge. Imamo i dalje programe kako da se ona dalje razvija u jednom pozitivnom smislu.
Takođe, bilo je pitanje vezano za dokapitalizaciju Korporacije za osiguranje stambenih kredita. Dakle, mi smo pustili jednu liniju koja je omogućila jednom širem krugu zainteresovanih da dođu do povoljnih, beneficiranih kredita, i to je bio jako povoljan uticaj, a sa druge strane ljudi su bili jako srećni što im se pružila jedna takva mogućnost. Naravno, kada osiguravate kredite morate da imate neki kapital koji stoji iza tog osiguranja. Mi smo iscrpli onu mogućnost koju smo imali sa postojećim kapitalom, i postavlja se pitanje da li sa tim da nastavimo ili ne. Jedna opcija je da završimo dokapitalizaciju, nastavimo to i u narednoj godini, a druga opcija je - stavimo to ad akta i neka ta firma prestane da radi ili zovimo nekog privatnika sa strane da on uđe. Verujte da takvih privatnika ima jako mnogo i oni bi jedva čekali da uđu u takvu firmu. Naravno, mi smo doneli odluku da treba da podržimo tu firmu, ali je moguća i ta odluka koja je predložena - da se mi povučemo i da damo nekom drugom. Mi smatramo da to nije dobro.
Eto to je ukratko izložena priča, vezano za te dokapitalizacije.
Imali smo dosta rasprava o tom famoznom Zakonu o budžetskom sistemu, pitanja da li nesklad sa tim zakonom ima nekog smisla, pravnog ili ne. Ja ne bih ulazio u pravne formulacije, jer se ne smatram tu baš kompetentnim, ali obrazloženje kaže da taj amandman koji je dat remeti neku ravnotežu koja je u profesionalnom i stručnom smislu neophodna i zbog remećenja te ravnoteže ti amandmani se ne prihvataju.
Čuli smo ovde izjavu da to nije baš sasvim tačno jer su amandmani deo jedne šire priče i da kada bi se uzelo ne pojedinačno, nego njih 10 ili 15, da bi onda došlo do tog uklapanja, što je verovatno tačno; ja nisam probao, možda to jeste tako gledajući paket tih amandmana, međutim, pojedinačno se oni zaista ne uklapaju. Osim toga, u mnogo slučajeva postoje zahtevi za nekim promenama, tekstualnim, koje potpuno odudaraju od smisla. Evo, ja ću vam navesti neki primer.
Na primer, predlaže se da se pozicija koja se vodi na šestici prekategoriše u poziciju na četvorci, evo da kažem, da se nabavka domaće finansijske imovine prebaci na subvencije. To su sasvim različite stvari. Mora se razumeti da subvencija sa stanovišta budžeta predstavlja definitivni trošak, a to je rashod. Znači, subvencija, to, prosto rečeno, na srpskom znači poklon. Nekome ste dali nešto, poklonili mu, on je to uzeo, vi to više nemate i to je vaš trošak.
Ako idete u nabavku te finansijske imovine, što malo rogobatno zvuči, ali to je formalni naziv te pozicije, vi u suštini ne poklanjate nikome ništa. Vi ulažete pare i postajete vlasnik nečega. Sama reč nabavka znači da ste vi nešto nabavili. Kada odete u samoposlugu, pa nabavite hleb, vi niste ništa potrošili.
Vi trošite tek kada taj hleb pojedete, a dokle god je on kod vas, onda ste vi u istoj situaciji kao i pre njegove nabavke.
Takođe, bilo je primedaba na smanjenje pojedinih pozicija, na uštrb nekih drugih. Ja bih izvukao kao karakterističnu onu koja je data a vezana je za podsticaj poljoprivrede, što smatram da je jako dobro, ali je dat predlog da se smanje sredstva za železnicu. Treba imati u vidu da je železnica, nažalost, mi bismo voleli da nije tako, u situaciji da se fond plata finansira iz budžeta. Pare koje su predviđene u suštini pokrivaju rashode zaposlenih, kojih ima oko 20 hiljada. Sada vi kažete u svom predlogu - skinite od tih para, pa dajte poljoprivredi. U poljoprivredi je to u redu, ali verujem da bi ljudi koji rade na železnici bili jako uzbuđeni da saznaju da im je skinuto 20% od plata koje idu prema njima iz budžeta.
Znači, kada dajete takve predloge bilo bi dobro da razgovarate sa resornim ministrima i da vidite o čemu se tu radi. Meni se čini da je jedan od glavnih razloga za odbijanje amandmana taj što to nije usaglašeno sa njima. Moguće je da negde imaju uštede i da ne bi bio problem da se onda to prihvati.
Bilo je jedno pitanje što se tiče visine budžeta i njegovog rasta, odnosno, da budem precizan, prihoda u budžetu za koji je ocenjeno da je jako mali - 9,9%, ako se ima u vidu da će inflacija biti između 9 i 10% ove godine, i plus imamo rast BDP-a od nekih 7%, što je rečeno da je negde oko 15 ili 16%, a sami prihodi rastu za manje od 10%, tako da te nominalne cifre izgledaju neupareno.
Ta primedba je u osnovi tačna. Međutim, ovde se radi zapravo o tome da smo mi u prihodima koji su služili kao osnovica za upoređivanje u 2007. godini imali jednu stavku koja se zvala treća licenca, koja je praktično podigla prihod ove godine na nerealni nivo. Kada vi izvučete tu treću licencu i smanjite taj prihod na realni nivo, uporedite prihod koji je planiran u 2008. godini, onda rast nije 9,9%, nego je vrlo sličan tome o čemu se sada govori - znači, oko 16 ili 17%.
Dalje, bio je jedan veliki broj primedaba koje su se odnosile na agencije, da se ukinu, da im se obriše finansiranje, da im se promene nazivi, i u osnovi tih primedaba je bio jedan negativan stav prema agencijama, da li su to sada neki novi centri moći koji su samostalni itd. Mislim da je taj stav politički stav i ne bih davao odgovore na to. Ono što je sigurno jeste da budžet nije mesto gde se one ukidaju. Znači, postoje zakoni kojima su te agencije osnovane i ako neko smatra da one ne treba da postoje, jednostavno, ukinite te zakone i kada ih ukinete budžet će automatski da izbaci te cifre, bez ikakvih problema. Znači, budžet je refleksija nečega što je regulisano drugim propisima.
Bilo je pitanja o transfernim sredstvima i naveden je primer Bora, da su dobili manje sredstava.
Moram da vam kažem da je tačno da je Bor dobio manje sredstava ove godine. Ja sam se isto pitao zašto, međutim, morate razumeti da raspodela sredstava od republičkog budžeta ka lokalnim samoupravama nije ostavljena na arbitrarnu procenu ministru ili njegovim saradnicima u Ministarstvu finansija, već je napravljen jedan komplikovan model koji je nepristrasan u odnosu na bilo koju pojedinačnu lokalnu samoupravu. Dakle, to je model koji postoji u Trezoru; imate ulazne parametre, imate cifru i na bazi ulaznih parametara koji su karakteristika svih tih opština i na bazi ukupne cifre generiše se izlaz prema svim opštinama.
Ono što mogu da vam obećam jeste da za svaku opštinu, odnosno lokalnu samoupravu koja želi da sazna koji su ti parametri i kako je to određeno, molim vas da mi date zahtev, ja ću vam dati te izvorne liste da pogledate i da vidite kako funkcioniše taj model i zašto je došlo do povećanja, smanjenja itd. To mogu da vam dam.
Naravno, smatram da je ova okolnost mnogo bolja nego da ministar ili neko drugi može samostalno da deli, neke voli, neke ne voli, tako da je to stvar modela, s tim što u okviru toga postoji komisija koju vodi naš predstavnik iz Ministarstva, a nju inače čine predstavnici različitih stranaka.
Bilo je pitanje da li se VMA inkorporirala u naš zdravstveni sistem. To je pitanje danas postavljeno. Mogu da vas obavestim da je na Vladi doneta izmena plana mreže zdravstvenih ustanova i u okviru te izmene VMA bi trebalo da uđe u sistem od 1. januara 2008. godine, odnosno tada će Republička zajednica zdravstvenog osiguranja da zaključi ugovore sa VMA i onda će iz toga da slede prava koja proističu... Ne znam detalje, ukoliko želite još detalja, napravite poslaničko pitanje, pa ćemo vam dostaviti. Ali, ovo je informacija koju imam.
Takođe, iznete su određene primedbe i predlozi, naročito od strane predstavnika manjina, da se nekih 10 miliona skine sa nekih pozicija itd. Međutim, moram da kažem sledeće: mi se nalazimo u fazi kada polako iz tzv. linijskog budžetiranja prelazimo na programske budžete. Programski budžeti jesu takvi da umesto da se prave ukupne stavke koliko treba za plate, za troškove, za ovo i ono, u suštini se pravi neka vrsta mini-projekata, od kojih svaki ima svoje pojedinačne stavke, a zbir tih mini-projekata predstavlja aktivnost jednog ministarstva. To se zovu programski budžeti. Mi ove godine imamo pet ministarstava sa programskim budžetima. Znači, to je novo, u budućnosti ćemo imati da su sva programska.
Ti predlozi koji su dati odnosili su se na Ministarstvo vera i Ministarstvo prosvete, a to su upravo ministarstva sa programskim budžetima. Kod programskih budžeta vi ne možete iz jednog programa da iščupate stavku.
Morate da kažete - ceo program mi ne treba, supstituišem ga drugim programom. Ako iščupate iz jednog programa jednu stavku, vi obarate program i obesmišljavate one ostale stavke.
Znači, vama se obraćam, trebalo je da izađete, ako želite neki poseban program, i da kažete - ovaj program nam ne treba, umesto tog programa predlažemo taj i taj, da to usaglasite sa resornim ministrima i ne bi bilo nikakvih problema da to bude prihvaćeno. Ovako uzgred da kažem, vi ste tražili da se smanji ishrana u domovima za određeni iznos, koja je u okviru tog programa, što je, naravno, bilo neprihvatljivo.
Imamo niz pitanja vezanih za Vojvodinu. Dao bih samo sledeći odgovor, a pošto ćemo se sutra videti potražiću još malo detalja. Znači, sam Ustav kaže da se budžet Vojvodine izračunava na neki procenat, to je 7% od budžeta.
Rekli smo da budžet nema jasnu definiciju. Mi smo dali da iznos budžeta u suštini predstavlja rashode budžeta, a rashodi budžeta su, prema ovoj godini, oko 650 milijardi, što znači da bi budžet Vojvodine trebalo da iznese sedam puta šest, oko 45-46 milijardi, to možete sami izračunati. To je onako kako mi vidimo taj iznos. Odakle će se on puniti, to je sada druga stvar, tu ima raznih stavki. Gledajući na ono što će, bar sa strane republičkog budžeta i drugih izvora od Republike, da dođe mislim da će on skoro sigurno biti veći, tako da ćemo opravdati to što se kaže - najmanje 7%, pogotovo ako imate u vidu da će polovina sredstava od DDOR-a, koji će se realizovati u 2008. godini, biti preneto, a to ipak za budžet Vojvodine nije tako malo.
Malo sam bio duži nego što sam nameravao. Hvala na pažnji.

 Zahvaljujem se gospodinu ministru.
Izvolite. Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Ja ću vrlo kratko da iznesem tri primedbe koje zaista ne bi bilo u redu da ostavim za sutra. Znači, još ćemo mi o ovome pričati, ali osnovno je - ko je i iz kojih razloga doneo odluku da se dokapitalizuju Komercijalna banka i Poštanska štedionica, a svojevremeno je odustao od održavanja učešća u Nacionalnoj štedionici? Vlada u istom sastavu, mislim na politički sastav, svojevremeno je odlučila da izađe iz Nacionalne štedionice da bi gospodin Dinkić i ekipa koja je to formirala na lažnom imenu i zloupotrebom državnih para izvukli enormne profite.
Šta mene danas brine? Šapu nad Komercijalnom bankom ima ponovo Dinkić. Vi kažete - organ upravljanja je doneo odluku o dokapitalizaciji. Ko čini organ upravljanja Komercijalne banke, ako država Srbija ima učešće od 24 - 25%? Znači, vaši delegirani predstavnici, a u nadležnosti Agencije za osiguranje depozita, moraju imati uticaja na tu odluku.
S pravom sumnjam, zbog štete u budžetu i zbog para svih građana, da je gospodin Dinkić ponovo osmislio varijantu da što bolje proda državnim parama udešenu mladu, a kako će se sutra trošiti pare, mi opet o tome nećemo imati jasne račune.
Zašto sumnjam? Ko je doneo odluku da se tri šećerane prodaju za po tri evra? Ali se dug od 20 miliona evra prema NIS-u, kao preuzeta obaveza kupca, političkog prijatelja tadašnjeg predstavnika Izvršnog veća Vojvodine, gospodina Kostića i Čanka, našao kao sporan, i dan-danas se o tome vode ne rasprave, nego sporovi. Znači, Javno preduzeće NIS, koje koristi beneficije od ove države, a na štetu budžeta, oprašta dug, a onaj ko je kupio šećeranu za tri evra i preuzeo dug nije izmirio dug prema državi.
Ne generalno i principijelno, i pojedinačno me brine što uvek država trpi štetu i uvek budžet ostane kratak za iznos tih i takvih dokapitalizacija. Znači, organ banke nije nezavisan od države. Ili se ponaša isto kao organ uprave u Mobtelu, gde niko od tih članova Upravnog odbora nije štitio imovinu Javnog preduzeća PTT Srbije i države.
Drugo, kažete - nabavka finansijske imovine i subvencije. Gospodine ministre, teška je ona moja tašna koju nosim; pozicija 621 kaže - nabavka finansijske imovine, u istoj korpi su i krediti i akcije. Vi kažete - nisu subvencije, ne dajemo na poklon. Mi namerno tražimo da poljoprivredi bude poklon, da penzije za poljoprivrednike budu poklon. Iz vaše pozicije ne znam da li je to kupovina akcija ili je kredit, kao što iz pozicije - pokriće deficita ne znam šta je donacija, šta je kredit, a šta je u stvari pokriće tih troškova iz budžeta. To je ona primedba koja se iznosi od prvog dana. Ne možete reći - imam 100 dinara, ako je od tih 100 dinara 50 kredit, 20 poklon, a samo 30 je ono što građani prihoduju.
Imam primedbu i na ono što kažete da je programski deo budžeta. Ne možete da nam predlažete programski deo budžeta, a niste strategije, koje vam predviđa i Zakon o budžetskom sistemu, a i ovako koncipiran budžet. Da li da se usvoje? Koliko znam, samo energetika ima strategiju za razvoj. Znači, vi morate pred ovu skupštinu, i na to imam amandman, kao Vlada da predložite, mi da usvojimo, pa onda da proizađe trošenje programskog budžeta. Ali, da ne dužim, nastavićemo sutra.

Zahvaljujem se. Stali smo kod amandmana na član 20. narodnog poslanika Jovana Daje.
Želim vam prijatno popodne. Nastavak je sutra u 10.00.