Dame i gospodo narodni poslanici, evo neka i meni bude dozvoljeno da čestitam građanima Srbije koji slave danas slavu Svetog Nikolu, taj značajan praznik. Naravno, žalim što moramo ovog dana da raspravljamo o ovom budžetu.
Ova rasprava teče na jedan određen način, čini mi se da je pomalo u senci drugih zbivanja koja nam se događaju na političkoj i društvenoj sceni. Tri su krupna događaja koja možda malo bacaju u senku i ovu našu raspravu o budžetu. To su zbivanja u vezi sa Kosovom; to je sigurno i brilijantna odbrana gospodina Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu kojom on uspostavlja pravu meru stvari i, naravno, raspisani izbori za predsednika Republike, gde se građanima Srbije pruža prilika da isprave neke stvari koje su krenule lošim putem.
Ispred Srpske radikalne stranke uložio sam amandman na član 11. Biću slobodan da pročitam i član 11. koji je vrlo kratak.
Kaže se u tom članu: "Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini korisnika budžeta i u celini ili delimično se finansiraju sredstvima budžeta i poslovni prostor u državnoj svojini korisnika sredstava budžeta autonomnih pokrajina, gradova i opština ne plaćaju zakup u 2008. godini."
Šta smo mi sada predložili amandmanom? Mi smatramo da treba dodati posle stava 1. novi stav 2, koji glasi: "Korišćenje poslovnog prostora u državnoj svojini iz stava 1. ovog člana vrši se prema godišnjem planu korišćenja koji Vlada Republike Srbije dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje i on predstavlja sastavni deo Predloga zakona o budžetu Republike Srbije." Dali smo vrlo kratko obrazloženje – smatramo da je neophodno započeti racionalno korišćenje poslovnog prostora u državnoj svojini. Svi smo svedoci od 2000. godine naovamo, ako pratimo zbivanja, da je postojao čitav niz zloupotreba u vezi sa ovim poslovnim prostorom koji je u vlasništvu države. To ću kasnije obrazložiti na konkretnim primerima.
S druge strane, suočeni smo sada i sa već zabrinjavajućom pojavom uvećavanja administrativnog državnog aparata, uz priču da se racionalizuje služba, da se ide na jeftinu državu, što je floskula koja sigurno ne stoji. Šta imamo sada da se ova administracija počela agresivno širiti i zauzimati ove prostore? U kasnijem izlaganju navešću tipičan primer zdravstva.
Pre nego što pređem na detaljnije obrazloženje ovog našeg amandmana hteo bih da se osvrnem na dve stvari. Interesantno je što je ministar Cvetković ovde uredno prisutan, moramo da kažemo da prati sa dužnom pažnjom ovo što mi pričamo; s druge strane, vidljivo je da on ne daje odgovore na pitanja koja mu postavljamo, a koja su ključna.
U raspravi u načelu postavio sam dva ključna pitanja koja se tiču zdravstvene službe. Nisam dobio odgovor. Naime, zdravstvena situacija našeg naroda je teška, narod više oboljeva, narod više umire nego što je umirao do 2000. godine. Imamo belu kugu i biološki integritet nacije je uništen. Svake godine 30.000 se manje rodi, ili 30.000 više umre nego što se rodi. Mi biološki nestajemo sa ovih prostora.
Ova vlada kroz ovaj budžet demonstrira da ona ulaganje u zdravstvo smatra potrošnjom. Sve razvijene zemlje Evrope i sveta ulažu u zdravstvo minimum 8% bruto nacionalnog dohotka. Te brojke sam ovde izložio u raspravi u načelu. Razvijenije zemlje, Nemačka, Francuska - 10%, a Amerika 16,6%. U Americi se godišnje izdvaja 6.600 dolara po glavi stanovnika. Sada gledajte, cilj ove vlade je strateški - da smanji izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka za zdravstvo sa 6,4% na 5,9%. To je, verujte, nešto što apsolutno nije dopušteno. Molim komentar ministra.
Nije on komentarisao ni naše ukazivanje na direktno kršenje zakona kroz ove stavke koje su date u Ministarstvu za zdravlje, kroz različite projekte. Ponovo pitam, i želim da mi se odgovori, kako to mogu kapitalne donacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja da se dozvole ovim budžetom, a da se u obrazloženju kaže - izgradnja, investiciono ulaganje i tekuće održavanje zdravstvenih ustanova? Kako može donacija da se da osiguravajućem zavodu da bi on ulagao u tekuće investiciono održavanje i građevinske radove, kada je za to nadležan onaj ko je osnovao ustanovu? Zna se ko je to. To je država Srbija. Nemamo odgovore na ključna pitanja koja smo ovde postavljali.
Isto tako, ukazivali smo kako je moguće da se vrši zloupotreba, da se govori, recimo, o programu sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana; onda u tom programu lepo piše da se odvajaju sredstva za nabavku skenera u dečijoj klinici. Odgovorite, molim vas, kako možete to da stavite u ovaj budžet i da smatrate da je to u redu? To je nešto što sam morao prethodno da kažem.
Interesantno je da je kolega Dimitrijević iz poslaničke grupe SPS dosta govorio o zdravstvu. Sada bi čovek rekao, nije mesto, mi raspravljamo o budžetu. Zašto govori? Nemamo gde drugde da govorimo o mukama koje tište građane Srbije kada je zdravstvena politika u pitanju. U skupštinskom Odboru za zdravlje se o tome ne raspravlja. Skupštinski Odbor za zdravlje je postao manifestaciono polje gde se reklamira ministar i određena kategorija ljudi iz nevladinog sektora.
Na poslednjoj sednici skupštinskog odbora imali ste potpuni fijasko, tema je bila - zdravstvena politika i dečija zdravstvena zaštita.
Učešće je uzelo dvadesetak ljudi iz raznih institucija i organizacija, a usred rasprave, kada smo se prebrojali ko je prisutan od članova Odbora, imali smo tri, zamislite to - predsedavajući i dva člana iz SRS, koji inače ne učestvuju u radu. Potpun fijasko tog odbora! Ovo na šta smo ukazivali je razlog zašto ne učestvujemo u radu i nećemo učestvovati; taj odbor ne radi svoj posao, on štiti ministra zdravlja i on je postao jedna tribina gde treba samo da se glorifikuje njegov rad, a rad nije dobar.
No, da se vratim opet samoj temi, a tema je ovaj amandman. Zašto smo predložili da Vlada daje svake godine Skupštini predlog korišćenja poslovnog prostora? Poslovnim prostorom upravlja u državi Srbiji Republička direkcija za državnu imovinu. Kaže se da ta direkcija nema podatke o celokupnoj imovini u državnom vlasništvu. Ono što znamo, u Beogradu imate 250.000 m2 tog prostora. Interesantno je da nema nacionalizovane imovine u opisu tog prostora, ona je nacionalizovana pedesetih godina, nego imate samo ono što je izgrađeno i što je dobijeno posle toga. Interesantno je da od izdavanja tog poslovnog prostora godišnje samo u Beogradu imate 10 miliona evra, što se troši na tekuće troškove. Po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, to će se koristiti za investicije i za infrastrukturu. Nadam se da će to tako i biti. Ovde je 1450 zakupaca. Znači, značajna sredstva se ovde ostvaruju.
Samo ću da vas podsetim na nekoliko poznatih afera, koje nalažu da se treba odnositi prema tom prostoru na jedan bolji, domaćinski način. Gospodin Dinkić je 25. decembra 2001. godine Studiju B dao, ustupio 3.400 m2 prostora na Novom Beogradu. Kolika je bila zakupnina - 1.280.000, što znači mesečno 4,3 evra po m2, a na toj lokaciji prostor se izdaje, zna se, za daleko veća sredstva – od 20 do 30 evra po m2. Šta to znači? Država Srbija gubila je 70.000 evra mesečno, a na godišnjem nivou izgubljen je jedan milion. To je teška zloupotreba. Mi smo na to ukazivali. To nikoga ne interesuje.
Ako se samo podsetite prostorija ZOP-a, kako su deljene komercijalnim bankama, na jedan naturalan način, kažu - dobro, mi uzimamo prostorije i delimo te prostorije komercijalnim bankama koje su sada ovde uspostavljene, ali, evo, preuzeće se radnici tih banaka kao kontrausluga.
Da vas podsetim, setite se samo kriminalnih radnji u Subotici za koje su optuživali gospodina Kasu i gospodina Agoštona. Kaže se da je tamo 200 lokala jednostavno nestalo iz spisa. Da vas podsetim da je upućeno 20 krivičnih prijava. I "Otpor" je uputio krivičnu prijavu povodom nestanka ili izdavanja, od strane Kase, Prvoj preduzetničkoj banci prostorija državnih firmi, naravno firme "Magnohrom". To su poznate stvari. O tome je naširoko pisano.
Ako gledate kako je prodat "Jugoagent" za 151 milion dinara, onda ćete videti da je izostavljen poslovni prostor u Skoplju, Kopru, Rijeci, Zadru, Dubrovniku, jednostavno nije postojao, ali taj prostor je kasnije prodavan. Ko je uzeo pare, veliki je znak pitanja. Sada bih mogao da ređam u nedogled, čitav je niz ovih primera gde je zloupotreba vršena.
Da se vratim na teren zdravstva i na ono što je sporno. Država Srbija, i u Beogradu, ima 250.000 m2 poslovnog prostora. Da vas podsetim na zgrade SIV-a, SIV I, SIV II, SIV III, gde prostorije zvrje prazne, nemaju određenu namenu, niti se tamo događaju određeni sadržaji.
Mada imamo ove prostore koji su sasvim namenski građeni za upravu, saznajemo da se gradi nova zgrada zavoda za osiguranje, koji ima svoje prostorije. U nestašici kakvu mi sada imamo, kada zavod za osiguranje iskazuje gubitke, naravno ministar finansija kriv je za to, neće da odvoji dovoljno sredstava, navodno po tački 22) zakona, neće da uputi potreban novac i već je gubitku taj zavod, taj zavod sada gradi na lokaciji bolnice "Dragiša Mišović" potpuno novu upravnu zgradu. Ono što je još gore, taj zavod koji je imao 60 zaposlenih 2000. godine i obavljao normalno svoj posao, sada ima 200 zaposlenih i najavio je da prima ove godine još 300 novih administrativnih radnika. O čemu se radi? Gde su odgovori? Mi tražimo odgovore na sve to.
Šta smo dobili kao odgovor, time ću završiti, kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u članu 11. regulišu pitanja vezana za izvršenje budžeta, u smislu da korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini ne plaćaju zakupninu." To znamo, nismo idioti. Što prepričavate sadržinu člana 11? "Iz tog razloga se ne bi moglo prihvatiti da se ugradi odredba prema kojoj plan korišćenja poslovnog prostora utvrđuje Vlada i da kao takav bude sastavni deo zakona o budžetu." Uopšte ovo prvo ne proizilazi iz drugog, ovo drugo ne proizilazi iz prvog, to je elementarna logika. Onda ide ono što možda smatrate da je primarno: "Predložena odredba je u suprotnosti sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu kojim je utvrđen sadržaj zakona o budžetu."
Sada vam je lepo objasnio gospodin Martinović o čemu se radi. Opet, ako pogledate član 10... Ja sam citirao ovo u dva maha, pa to možete da mi odbijete i ja završavam. Ako pogledate član 10. na koji se pozivate... Evo, ministar je dobio poklone i vrlo je zadovoljan, verovatno je to važnije od ovoga što mi pričamo, ali nema veze. U tom članu 10. na koji se vi pozivate, ili ovi vaši saradnici, kaže se u jednom delu – poseban deo budžeta obuhvata finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Mi mislimo da je ovo mogućnost da se i ovakav plan dostavi i da bude sastavni deo budžetskog sistema, a plus ono što vam je Martinović lepo objasnio, daleko je pravno jače i sadržajnije.
Prema tome, nećemo glasati za ovaj budžet, ali apelujemo na vas, uključite se malo i dajte neke suštinske odgovore. Ovaj budžet je, mogu slobodno da kažem, nenarodni budžet, jer on direktno atakuje na zdravlje naroda i građana Srbije.