Hvala vam. Da li se još neko javlja? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marton.

Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine podržavaju amandman našeg kolege iz Saveza vojvođanskih Mađara.
Znajući kako se radi u Vladi Republike Srbije smatramo da će kada na dnevni red bude došlo donošenje i sprovođenje Zakona o vraćanju imovine lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama biti vrlo mogući izgovori o kojima je govorio poslanik Varga; moguće je da jedan od izgovora bude nedostatak sredstava za povratak imovine lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama.
U tom smislu, amandman je jako dobar i mislim da bi ovo mogao da bude jedan od onih amandmana koji bi bili prihvaćeni u Skupštini Republike Srbije.
Kada sam već ovde, iskoristiću samo 30-ak sekundi da kažem nešto o drugoj vrsti imovine. Tu su saradnici gospodina ministra, ako on već nije tu, mogu da prenesu ministru Draganu Jočiću.
Naime, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine smo uputili dopis, pismo (naravno, potpisao ga je predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Bojan Kostreš) ministru policije Draganu Jočiću sa zahtevom da se formira specijalna radna grupa pri Ministarstvu unutrašnjih poslova koja će ispitati sve detalje vezane za privatizaciju i stečajni postupak zrenjaninske fabrike za preradu mesa "Bek".
Zrenjaninci, građani Vojvodine i mnogi građani Republike Srbije upoznati su sa svim aspektima privatizacije ove nekada veoma uspešne zrenjaninske klanice, jednog od lidera u izvozu sedamdesetih i osamdesetih godina u Republici Srbiji.
Smatramo da bi samo formiranje specijalne radne grupe pri Ministarstvu unutrašnjih poslova moglo da reši brojne zloupotrebe, finansijske malverzacije, nezakonito otuđenje imovine i slične prekršaje. Saradnici ministra su svakako ovo zapisali i mislim da vaš autoritet može da utiče na ministra Dragana Jočića da se ova radna grupa formira.
Na kraju, još jedanput, podržavamo amandman poslanika Lasla Varge. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS kolega Marko Milenković podneo je amandman na član 8. koji glasi – u članu 8. procenat 1% zamenjuje se procentom 5%, a posle reči „plata“ zapeta se zamenjuje tačkom i preostali deo teksta se briše.        
U Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu, a jedino što on garantuje našim građanima jeste privatizaciona rasprodaja našeg nasledstva, uzimanje novih kredita, porast spoljnog duga i upropašćavanje njihove budućnosti, posebno je loš predloženi član o kome sam govorio, gde se utvrđuje procenat od ukupnog iznosa sredstava za plate namenjen za ostvarene rezultate rada nameštenika i to 1% mesečnog platnog fonda za mesec koji prethodi mesecu za koji se isplaćuje plata, a za Upravu za zajedničke poslove republičkih organa i Avio-službu Vlade u iznosu od 15% mesečnog platnog fonda. Kada se čuje ovako nešto ne možete da ne odreagujete i ne uputite amandman da se izvrši ispravka ovakve formulacije, odnosno ovakve projekcije budžeta za 2008. godinu.
Zašto Vlada privileguje zaposlene u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa, zaposlene u Avio-službi Vlade? Zbog toga što kompletno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Tadićem, koristi usluge Avio-službe. U prošloj godini samo ministar Vuk Jeremić je leteo preko 23 puta. Da je leteo i više od toga, ali da je bar imao rezultate u svom radu i delovanju kao ministar inostranih poslova u očuvanju Kosova i Metohije i rešavanju državnih problema, ne bi bilo ničeg spornog. Isto tako, ministar pravde Dušan Petrović je prošle godine leteo na Kanarska ostrva, i samo jedan odlazak koštao je preko 20 hiljada evra građane Srbije. Jedan let „falkonom 50“ košta 1.800 evra, a ostajanje tokom noći košta 860 evra građane Srbije.
Zbog svih tih privilegija i korišćenja Avio-službe i svih službi koje su navedene u ovom članu 8. pravi se velika razlika, tako da Vlada za radnike koji rade u Avio-službi odvaja 15%, a za druge radnike koji rade u državnoj upravi samo 1%. Kolega Marko Milenković je zbog toga podneo ovaj amandman da bi ukazao na veliku razliku u izdvajanju sredstava za njihov platni fond i da bi se ta nepravilnost ispravila. Predlažem vam, u ime SRS i kolege Marka Milenkovića, da prihvatite ovaj amandman i ispravite grešku koju ste napravili u projekciji budžeta za 2008. godinu.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Albijaniću, razumela sam da ćete vi da glasate za ovaj amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke Marka Milenkovića. Ako sam vas dobro pratila, a jesam, i vaše zalaganje kao potpredsednika Narodne skupštine, čini mi se da ste pre nešto više od mesec dana izašli i sa skupštinske govornice tražili slično rešenje. Vi se zalažete, kao potpredsednik Skupštine i kao narodni poslanik, da položaj službenika i nameštenika bude bolji, jer je zakon koji je izglasan u Narodnoj skupštini Republike Srbije loš i zato što znate da ti ljudi, koji i vas kontaktiraju, kao i sve nas, žive izuzetno teško.
Neprimereno je da privilegovani službenici u zajedničkoj upravi ili u Avio-službi, kako je to rekao kolega Valjarević, a napisao Marko Milenković u amandmanu, mogu da imaju 15 puta veće plate, da se bahato ponašaju, da je taj raspon 1:10 ili prema 20. A da ne govorimo o drugim javnim preduzećima, koja je već raskrinkao Dragan Todorović kao predsednik Administrativnog odbora, kolike su plate službenika sa istom kvalifikacijom u tim preduzećima, da ne govorim o direktorima i o Kontroli leta, Elektroprivredi, o NIS-u. Samo da govorimo o Avio-službi i o zajedničkoj upravi i zašto takav diskriminatorski odnos.
Gospodine ministre, ako smatrate da vaš vozač, dakle, onaj koji se brine o vašoj bezbednosti, treba da ima platu od 18 hiljada, a pri tom 20 i više godina staža, a vi imate platu preko 100 hiljada dinara, ne znam ni kolika vam je plata, onda to vama neka služi na čast.
Ili, da službenici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji isto tako imaju preko 20 godina radnog staža, imaju platu 21 hiljadu, a da ovi drugi budu privilegovani pa da imaju tri puta veće plate. Onda se svaki zaposleni pita... Pa, nije to kako je koga kolevka zaljuljala, pa kako je kome zapalo.
Znate, neko se rodi u siromašnoj porodici pa se muči, pa se školuje, toliko ljudi sa sela, iz raznih krajeva, iz skromnih porodica dostigne zvanje i obrazovanje, neki drugi ne, ali časno i pošteno rade, a ovde se radi o tipičnoj diskriminaciji odlukom Vlade.
Ispričaću vam za situaciju koja se desila juče. Juče smo kolega Jadranko Vuković, dr Cvetanović i moja malenkost u jednom danu, po odobrenju gospođe Tamare, pošto je to bio naš službeni odlazak, otišli u srpsko Sarajevo, odnosno istočno Sarajevo, u Lukavicu; desio se jedan tragičan događaj za našu stranku, izgubili smo jednog časnog člana, koji je juče sahranjen na groblju u Lukavici. Vozač Narodne skupštine Republike Srbije, koji ima gotovo 30 godina radnog staža, u jednom danu je, uz brigu za svoju bezbednost, ali vozio je i tri narodna poslanika, prevalio put od 780 km, a taj čovek nema 20 hiljada dinara platu. Da li je to vama normalno? Kako onda da ne prihvatite... I to po takvom snegu i takvom nevremenu kakvo je bilo juče, a morali smo usred noći prethodnog dana da krenemo, juče da to obavimo i da se vratimo sinoć, odnosno noćas kasno u Beograd.
To nije u redu, gospodine ministre, jer ih je zakon doveo na najniže moguće grane. Krenite samo po zgradi Skupštine da razgovarate sa službenicima i nameštenicima. Svakog dana koristite, kao i mi, gospodine ministre, i vaša saradnica, mogućnost da ručate u restoranu Narodne skupštine. Da li ste pitali one ljude dole koji dnevno spreme možda 500 obroka, ne znam ni koliko je to, 250 poslanika, pa koliko zaposlenih, pa koliko novinara...
Pogledajte te ljude, svi imaju srednju stručnu spremu, oni koji rade, a oni koji su na šefovskom mestu, što u restoranu ili kao šef kuhinje, verovatno i više obrazovanje, i koliko godina staža; njihove plate su 16 hiljada dinara. Oni svakog dana nastoje da budu maksimalno servilni, korektni prema ljudima koji dolaze tamo, a državni su funkcioneri, ili zaposleni, i da urade svoj posao najbolje moguće i to u kratkom vremenskom roku.
Smatramo da to nije u redu i da ste morali da napravite drugačije, da prekomponujete budžet, poziciju u stavkama, da se tim ljudima pomogne. Jer, za tako odgovoran posao koji rade pošteni i vredni ljudi koji čitav život provode u državnim organima (kako ćete onda da motivišete nekog mladog čoveka), oni ne da nisu nagrađeni nego su kažnjeni.
To je jedna vrsta socijalne pomoći, ako pogledate, jer oni nemaju striktno radno vreme. Reći će neko, i naravno, najteže je onome ko nema posao, a takvih je preko milion u Srbiji. Moram da vam kažem da ti ljudi, ja sam samo neke pobrojala, nemaju striktno radno vreme. Reći ćete, plaća im se prekovremeni rad. Ma malo sutra im se plaća, to je nekih 100 ili 200 dinara, ne znam koliko; kada nam ove naše saradnice koje rade kao tehnička lica pri poslaničkim klubovima ili kabinetima potpredsednika dostave koliko su imali sati prekovremenog rada, to je za mesec dana nekoliko stotina dinara. Oni ne postavljaju pitanja, svi su lojalni, svi hoće da rade u državnoj instituciji, svi rade za državu, pre svega, ali to stvarno nema smisla.
Zbog toga je bilo potrebno da i na Odboru za finansije, što smo vam i rekli, i kao predlagač budžeta ispravite tu nepravdu i da prihvatite amandman kolege Milenkovića; da nađete vi neko drugo rešenje ako nećete da prihvatite amandman srpskog radikala, ali da se tim ljudima pomogne, jer zaista je njihov dalji opstanak i egzistencija u pitanju. Gospodine ministre, iako su svesni da rade odgovoran državni posao, oni ipak na neki način demoralisani dolaze na posao. Oni znaju da će to profesionalno da urade i trude se da ne naprave nikakvu grešku, ali zamislite vi kakav je njihov život kada u teškim uslovima žive, a rade za takvu platu, a ipak je odgovornost na njima i posao koji svi oni obavljaju je ozbiljan. Hvala.

Da, gospođice Jovanović, zalažem se da položaj službenika u državnoj upravi bude bolji, tu ističem i vozače, položaj svakako mora da se poboljša. Da li još neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, čitav član zakona o budžetu, član na koji se odnosi amandman narodnog poslanika Marka Milenkovića, ima za cilj samo jednu stvar - da prikaže Vladu Republike Srbije tako da ona štedi novac građana Srbije. Štedi ga tamo gde najmanje novac može da se potroši. U čemu je problem?
Još od dolaska DOS-a na vlast od 5. oktobra u raznim javnim preduzećima, na primer, uveli su ograničenje o primanju radnika u radni odnos. Međutim, stvari su se od 2000. godine, odnosno 2001. do kraja 2007. godine prilično promenile, i tu morate da se složite. Naravno da javna preduzeća koja rade imaju potrebe za novim radnicima. Međutim, ta uredba Vlade Republike Srbije ostaje ista, ne mogu nove radnike da primaju u radni odnos. Pitao sam se zašto na tome insistiraju.
Navešću primer "Jugopetrola". Tamo isto važi ta uredba Vlade, ne mogu da prime nove radnike u radni odnos. Predali su zahtev za sistematizaciju radnih mesta koja ne podrazumeva nove radnike, međutim, došli su sada u situaciju da ne mogu da prodaju gorivo, jer nema najobičnijih manipulanata na benzinskim pumpama. Baš u tom delu se pojavljuje problem i zloupotreba. Pošto ne mogu da prime nove radnike, pribegava se nečemu drugom – angažuje se nekakva zadruga koja će da ustupi radnike koji će da rade za "Jugopetrol", odnosno manipulativnu mrežu NIS-a. Kako sada to izgleda? Angažuje se samo jedna kuća za čitavu Srbiju i za sve benzinske pumpe. Treba li da vam kažem kako se zove ta firma? "Sigurnost" Vračar. Gle čuda, baš komšije DS-u, baš komšije. Nikome drugome, nego baš DS-u.
Sada pogledajte sledeću situaciju: znači, hiljadu i više radnika koji rade za "Jugopetrol" prima platu preko zadruge "Sigurnost" Vračar, i hajde da kažemo da je to u redu, međutim, nije, jer njihova plata je dva puta manja nego plata njihovih kolega koji rade u "Jugopetrolu". Gde je razlika? Uzima "Sigurnost" Vračar. Tako to radi Vlada Republike Srbije, tako to radi NIS. Izračunajte sada, hiljadu radnika, otprilike im se krade 15.000 dinara po radniku mesečno, to je 15 miliona. Dakle, 15 miliona "Sigurnost" Vračar strpa u džep zahvaljujući nesreći građana Srbije. Ko pomaže u tome? Vlada Republike Srbije. Ko realizuje? Direktor NIS-a. Ko deli pare? Verovatno i članovi Vlade i direktor NIS-a, a i vlasnicima firme "Sigurnost" Vračar nije loše.
Ne može neko da mi kaže da Vlada Republike Srbije i NIS nisu mogli da reše ovaj problem i da reše status tih lica u "Jugopetrolu". Mogli su, isti novac i dan-danas daje "Jugopetrol" za te radnike kao da su u radnom odnosu. Ali, onda ne bi mogla zadruga "Sigurnost" Vračar da zaradi. U tome je problem sa vama, gospodo. Nemojte više ovakve lažne članove da nam podnosite. Ta ograničenja koja pravite, to su relativno male uštede u odnosu na sve one zloupotrebe koje sebi dajete za pravo da radite.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik dr Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo neka i meni bude dozvoljeno da čestitam građanima Srbije koji slave danas slavu Svetog Nikolu, taj značajan praznik. Naravno, žalim što moramo ovog dana da raspravljamo o ovom budžetu.
Ova rasprava teče na jedan određen način, čini mi se da je pomalo u senci drugih zbivanja koja nam se događaju na političkoj i društvenoj sceni. Tri su krupna događaja koja možda malo bacaju u senku i ovu našu raspravu o budžetu. To su zbivanja u vezi sa Kosovom; to je sigurno i brilijantna odbrana gospodina Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu kojom on uspostavlja pravu meru stvari i, naravno, raspisani izbori za predsednika Republike, gde se građanima Srbije pruža prilika da isprave neke stvari koje su krenule lošim putem.
Ispred Srpske radikalne stranke uložio sam amandman na član 11. Biću slobodan da pročitam i član 11. koji je vrlo kratak.
Kaže se u tom članu: "Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini korisnika budžeta i u celini ili delimično se finansiraju sredstvima budžeta i poslovni prostor u državnoj svojini korisnika sredstava budžeta autonomnih pokrajina, gradova i opština ne plaćaju zakup u 2008. godini."
Šta smo mi sada predložili amandmanom? Mi smatramo da treba dodati posle stava 1. novi stav 2, koji glasi: "Korišćenje poslovnog prostora u državnoj svojini iz stava 1. ovog člana vrši se prema godišnjem planu korišćenja koji Vlada Republike Srbije dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje i on predstavlja sastavni deo Predloga zakona o budžetu Republike Srbije." Dali smo vrlo kratko obrazloženje – smatramo da je neophodno započeti racionalno korišćenje poslovnog prostora u državnoj svojini. Svi smo svedoci od 2000. godine naovamo, ako pratimo zbivanja, da je postojao čitav niz zloupotreba u vezi sa ovim poslovnim prostorom koji je u vlasništvu države. To ću kasnije obrazložiti na konkretnim primerima.
S druge strane, suočeni smo sada i sa već zabrinjavajućom pojavom uvećavanja administrativnog državnog aparata, uz priču da se racionalizuje služba, da se ide na jeftinu državu, što je floskula koja sigurno ne stoji. Šta imamo sada da se ova administracija počela agresivno širiti i zauzimati ove prostore? U kasnijem izlaganju navešću tipičan primer zdravstva.
Pre nego što pređem na detaljnije obrazloženje ovog našeg amandmana hteo bih da se osvrnem na dve stvari. Interesantno je što je ministar Cvetković ovde uredno prisutan, moramo da kažemo da prati sa dužnom pažnjom ovo što mi pričamo; s druge strane, vidljivo je da on ne daje odgovore na pitanja koja mu postavljamo, a koja su ključna.
U raspravi u načelu postavio sam dva ključna pitanja koja se tiču zdravstvene službe. Nisam dobio odgovor. Naime, zdravstvena situacija našeg naroda je teška, narod više oboljeva, narod više umire nego što je umirao do 2000. godine. Imamo belu kugu i biološki integritet nacije je uništen. Svake godine 30.000 se manje rodi, ili 30.000 više umre nego što se rodi. Mi biološki nestajemo sa ovih prostora.
Ova vlada kroz ovaj budžet demonstrira da ona ulaganje u zdravstvo smatra potrošnjom. Sve razvijene zemlje Evrope i sveta ulažu u zdravstvo minimum 8% bruto nacionalnog dohotka. Te brojke sam ovde izložio u raspravi u načelu. Razvijenije zemlje, Nemačka, Francuska - 10%, a Amerika 16,6%. U Americi se godišnje izdvaja 6.600 dolara po glavi stanovnika. Sada gledajte, cilj ove vlade je strateški - da smanji izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka za zdravstvo sa 6,4% na 5,9%. To je, verujte, nešto što apsolutno nije dopušteno. Molim komentar ministra.
Nije on komentarisao ni naše ukazivanje na direktno kršenje zakona kroz ove stavke koje su date u Ministarstvu za zdravlje, kroz različite projekte. Ponovo pitam, i želim da mi se odgovori, kako to mogu kapitalne donacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja da se dozvole ovim budžetom, a da se u obrazloženju kaže - izgradnja, investiciono ulaganje i tekuće održavanje zdravstvenih ustanova? Kako može donacija da se da osiguravajućem zavodu da bi on ulagao u tekuće investiciono održavanje i građevinske radove, kada je za to nadležan onaj ko je osnovao ustanovu? Zna se ko je to. To je država Srbija. Nemamo odgovore na ključna pitanja koja smo ovde postavljali.
Isto tako, ukazivali smo kako je moguće da se vrši zloupotreba, da se govori, recimo, o programu sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana; onda u tom programu lepo piše da se odvajaju sredstva za nabavku skenera u dečijoj klinici. Odgovorite, molim vas, kako možete to da stavite u ovaj budžet i da smatrate da je to u redu? To je nešto što sam morao prethodno da kažem.
Interesantno je da je kolega Dimitrijević iz poslaničke grupe SPS dosta govorio o zdravstvu. Sada bi čovek rekao, nije mesto, mi raspravljamo o budžetu. Zašto govori? Nemamo gde drugde da govorimo o mukama koje tište građane Srbije kada je zdravstvena politika u pitanju. U skupštinskom Odboru za zdravlje se o tome ne raspravlja. Skupštinski Odbor za zdravlje je postao manifestaciono polje gde se reklamira ministar i određena kategorija ljudi iz nevladinog sektora.
Na poslednjoj sednici skupštinskog odbora imali ste potpuni fijasko, tema je bila - zdravstvena politika i dečija zdravstvena zaštita.
Učešće je uzelo dvadesetak ljudi iz raznih institucija i organizacija, a usred rasprave, kada smo se prebrojali ko je prisutan od članova Odbora, imali smo tri, zamislite to - predsedavajući i dva člana iz SRS, koji inače ne učestvuju u radu. Potpun fijasko tog odbora! Ovo na šta smo ukazivali je razlog zašto ne učestvujemo u radu i nećemo učestvovati; taj odbor ne radi svoj posao, on štiti ministra zdravlja i on je postao jedna tribina gde treba samo da se glorifikuje njegov rad, a rad nije dobar.
No, da se vratim opet samoj temi, a tema je ovaj amandman. Zašto smo predložili da Vlada daje svake godine Skupštini predlog korišćenja poslovnog prostora? Poslovnim prostorom upravlja u državi Srbiji Republička direkcija za državnu imovinu. Kaže se da ta direkcija nema podatke o celokupnoj imovini u državnom vlasništvu. Ono što znamo, u Beogradu imate 250.000 m2 tog prostora. Interesantno je da nema nacionalizovane imovine u opisu tog prostora, ona je nacionalizovana pedesetih godina, nego imate samo ono što je izgrađeno i što je dobijeno posle toga. Interesantno je da od izdavanja tog poslovnog prostora godišnje samo u Beogradu imate 10 miliona evra, što se troši na tekuće troškove. Po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, to će se koristiti za investicije i za infrastrukturu. Nadam se da će to tako i biti. Ovde je 1450 zakupaca. Znači, značajna sredstva se ovde ostvaruju.
Samo ću da vas podsetim na nekoliko poznatih afera, koje nalažu da se treba odnositi prema tom prostoru na jedan bolji, domaćinski način. Gospodin Dinkić je 25. decembra 2001. godine Studiju B dao, ustupio 3.400 m2 prostora na Novom Beogradu. Kolika je bila zakupnina - 1.280.000, što znači mesečno 4,3 evra po m2, a na toj lokaciji prostor se izdaje, zna se, za daleko veća sredstva – od 20 do 30 evra po m2. Šta to znači? Država Srbija gubila je 70.000 evra mesečno, a na godišnjem nivou izgubljen je jedan milion. To je teška zloupotreba. Mi smo na to ukazivali. To nikoga ne interesuje.
Ako se samo podsetite prostorija ZOP-a, kako su deljene komercijalnim bankama, na jedan naturalan način, kažu - dobro, mi uzimamo prostorije i delimo te prostorije komercijalnim bankama koje su sada ovde uspostavljene, ali, evo, preuzeće se radnici tih banaka kao kontrausluga.
Da vas podsetim, setite se samo kriminalnih radnji u Subotici za koje su optuživali gospodina Kasu i gospodina Agoštona. Kaže se da je tamo 200 lokala jednostavno nestalo iz spisa. Da vas podsetim da je upućeno 20 krivičnih prijava. I "Otpor" je uputio krivičnu prijavu povodom nestanka ili izdavanja, od strane Kase, Prvoj preduzetničkoj banci prostorija državnih firmi, naravno firme "Magnohrom". To su poznate stvari. O tome je naširoko pisano.
Ako gledate kako je prodat "Jugoagent" za 151 milion dinara, onda ćete videti da je izostavljen poslovni prostor u Skoplju, Kopru, Rijeci, Zadru, Dubrovniku, jednostavno nije postojao, ali taj prostor je kasnije prodavan. Ko je uzeo pare, veliki je znak pitanja. Sada bih mogao da ređam u nedogled, čitav je niz ovih primera gde je zloupotreba vršena.
Da se vratim na teren zdravstva i na ono što je sporno. Država Srbija, i u Beogradu, ima 250.000 m2 poslovnog prostora. Da vas podsetim na zgrade SIV-a, SIV I, SIV II, SIV III, gde prostorije zvrje prazne, nemaju određenu namenu, niti se tamo događaju određeni sadržaji.
Mada imamo ove prostore koji su sasvim namenski građeni za upravu, saznajemo da se gradi nova zgrada zavoda za osiguranje, koji ima svoje prostorije. U nestašici kakvu mi sada imamo, kada zavod za osiguranje iskazuje gubitke, naravno ministar finansija kriv je za to, neće da odvoji dovoljno sredstava, navodno po tački 22) zakona, neće da uputi potreban novac i već je gubitku taj zavod, taj zavod sada gradi na lokaciji bolnice "Dragiša Mišović" potpuno novu upravnu zgradu. Ono što je još gore, taj zavod koji je imao 60 zaposlenih 2000. godine i obavljao normalno svoj posao, sada ima 200 zaposlenih i najavio je da prima ove godine još 300 novih administrativnih radnika. O čemu se radi? Gde su odgovori? Mi tražimo odgovore na sve to.
Šta smo dobili kao odgovor, time ću završiti, kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u članu 11. regulišu pitanja vezana za izvršenje budžeta, u smislu da korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini ne plaćaju zakupninu." To znamo, nismo idioti. Što prepričavate sadržinu člana 11? "Iz tog razloga se ne bi moglo prihvatiti da se ugradi odredba prema kojoj plan korišćenja poslovnog prostora utvrđuje Vlada i da kao takav bude sastavni deo zakona o budžetu." Uopšte ovo prvo ne proizilazi iz drugog, ovo drugo ne proizilazi iz prvog, to je elementarna logika. Onda ide ono što možda smatrate da je primarno: "Predložena odredba je u suprotnosti sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu kojim je utvrđen sadržaj zakona o budžetu."
Sada vam je lepo objasnio gospodin Martinović o čemu se radi. Opet, ako pogledate član 10... Ja sam citirao ovo u dva maha, pa to možete da mi odbijete i ja završavam. Ako pogledate član 10. na koji se pozivate... Evo, ministar je dobio poklone i vrlo je zadovoljan, verovatno je to važnije od ovoga što mi pričamo, ali nema veze. U tom članu 10. na koji se vi pozivate, ili ovi vaši saradnici, kaže se u jednom delu – poseban deo budžeta obuhvata finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Mi mislimo da je ovo mogućnost da se i ovakav plan dostavi i da bude sastavni deo budžetskog sistema, a plus ono što vam je Martinović lepo objasnio, daleko je pravno jače i sadržajnije.
Prema tome, nećemo glasati za ovaj budžet, ali apelujemo na vas, uključite se malo i dajte neke suštinske odgovore. Ovaj budžet je, mogu slobodno da kažem, nenarodni budžet, jer on direktno atakuje na zdravlje naroda i građana Srbije.