Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru Predloga ovog zakona, u članu 1, predlagač predlaže: "Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 4, dodaje se stav 5, koji glasi: "U skladu sa odredbama ovog zakona privatizuje se kapital i imovina u društvenim preduzećima osnovanim od delova preduzeća u Republici Srbiji čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ".
Naime, ovde se radi o privatizaciji delova preduzeća, ili celih preduzeća, koja su u periodu razbijanja, ili sukcesije bivše nam države Jugoslavije, ostala na području Republike Srbije i koja su imala različitu sudbinu. Međutim, kada govorimo o ovim preduzećima, njihovim organizacijama, moramo se setiti 1991. godine, uredbe Vlade iz tog perioda koja je štitila imovinu koja se nalazila na prostoru Republike Srbije. Sva ta imovina je stavljena pod specijalnu zaštitu od strane Republike Srbije i sve odredbe te uredbe su se odnosile na onu imovinu koja je bila na području Republike Srbije.
Ono što je bitno napomenuti, to je da mi vrlo malo govorimo o imovini naših preduzeća koja je ostala na prostoru bivših jugoslovenskih država. Moram spomenuti, posebno, imovinu velikih sistema iz Republike Srbije koja je ostala u Republici Hrvatskoj. Moramo spomenuti imovinu Naftne industrije Srbije i ogromna bogatstva koja su ostala tamo.
NIS je, prema knjigovodstvenim podacima, u Republici Hrvatskoj imao 30 benzinskih pumpi, osam odmarališta, brojna skladišta, zatim, učešće Republike Srbije u zajedničkom programu Jugoslovenskog naftovoda, koji se danas, sa kamatama i učešćem u ukupnom kapitalu, može meriti stotinama miliona evra.
Zatim, imamo elektroenergetska postrojenja od jugoslovenskog značaja, ono što bi danas trebalo da pripadne EPS-u, zatim, objekti ''Geneksa'', ''Centrotekstila'', Penzijskog fonda Republike Srbije, koji je imao više odmarališta i raznih drugih objekata.
Pored toga, imamo oko 319 objekata koji su bili u vlasništvu srpskih preduzeća, pre svega, poslovnih, industrijskih, turističkih, ugostiteljskih. O vrednosti ove imovine danas ne govorimo.
Mi moramo, u okviru sporazuma o sukcesiji, koji je potpisan i ratifikovan od strane svih bivših jugoslovenskih država, sesti i razgovarati, napraviti jedan deobni bilans.
Ali, u okviru tog deobnog bilansa, moramo razgovarati i o imovini fizičkih lica koja su napustila prostore bivših jugoslovenskih država.
Ovde moram akceptirati poseban problem izbeglica iz Republike Hrvatske, koji su ostavili ogromnu imovinu – kuće, imanja, okućnice, industrijske objekte, poslovne objekte, itd., i stečena prava Srba, koji su to ostvarili u Republici Hrvatskoj. Radi se o milijardama evra. O tome ne razgovaramo. Ova Vlada nijednog trenutka nije, bar u javnosti, iznela podatak da se o tome razgovara.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu raspolaže podacima da se radi o ukupnoj vrednosti, govorim o fizičkim licima, koja se kreće oko 30 milijardi evra. Pored toga, stalno ukazujemo Vladi Republike Srbije da imamo prava, po međunarodnom pravu, međunarodnim sporazumima koje su potpisale Republika Srbija i Republika Hrvatska, na pravičnu naknadu za svu oštećenu, oduzetu, zapaljenu imovinu, kao i stečena prava, o kojima, takođe, moramo razgovarati.
Nažalost, Vlada Republike Srbije nema razumevanje. Mi smo ih sa desetinama, možda, i stotinama dopisa obaveštavali o problemima Srba Krajišnika, o imovini, pokretnoj i nepokretnoj, o stečenim pravima, ali odgovora nema. Što je najpogubnije, nema ni fizičkog povratka.
Znači, radi se o privatnoj svojini, o stečenim pravima Srba, onome što je po međunarodnom pravu neprikosnoveno, o čemu se mora razgovarati, a ova država je preuzela na sebe tu obavezu brojnim sporazumima, a i brojnim zakonima.
Spomenuću Zakon o izbeglicama, kojim je Republika Srbija preuzela na sebe obavezu da će se u razgovorima i dogovorima i neposrednim kontaktima sa Vladom Republike Hrvatske rešiti pitanje individualnih i kolektivnih prava Srba iz Republike Hrvatske, ali pomaka nema. Hvala.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč povodom ovog amandmana?
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo, građani Srbije, gospodine Dinkiću, moram da kažem da me je u raspravi u načelu iznenadio vaš kolega, gospodin Đelić, tako vas je fanatično branio.
Znam da baš niste bili u nekim super odnosima, ali moram da priznam – vi ste danas dosta smireni i mirno reagujete. On vas je fanatično branio, što je, možda, za vašu pohvalu.
Imam težak zadatak, trenutno je predsedavajući gospodin koji vaš lik i ''nedelo'' brani do granica fanatizma. Ali, da se vratimo na amandman.
Moj uvaženi kolega, gospodin Krasić, podneo je amandman da se član 2. briše. Zbog čega?
Evo, u članu 2, pročitaću nadležnosti Agencije: "Agencija za privatizaciju jeste pravno lice, koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše i inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa zakonom". Vi dodajete ovde još jednu nadležnost, a to je: "kao i poslove likvidacionog upravnika, neposredno ili preko ovlašćenog lica (poverenik Agencije), u skladu sa ovim zakonom".
Nije dobro, gospodine Dinkiću, da Agencija ima apsolutnu i jedinu kontrolu u celom procesu privatizacije. Tu se otvaraju mogućnosti mnogih malverzacija. Znate, postoji kontrola samo od jedne strane, a, drugo, vi ste se toliko zalagali za transparentnost svojevremeno, sa gospodinom Milivojevićem i ostalim Otporašima. Najgore je rešenje što Agencija sada ima mogućnost da ovlasti neko lice kao likvidacionog upravnika. Znači, po svom nahođenju i po svom izboru.
Priznaćete da je krajnje nelogično da likvidacija, za razliku od stečaja, ne mora da se sprovede sudskim postupkom. Čemu onda Trgovinski sud?
Dobro pročitajte ovaj amandman, razmotrite ga, on se odnosi na brisanje člana 2. Moram da kažem da i ceo član 5, stari, koji je predviđen ovim članom 2, nije dobro napisan i trebalo je da radite mnogo više na njemu, da se neke odredbe iz njega, konkretno, neke nadležnosti Agencije prebace i na Trgovinski sud i Ministarstvo.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Kragujevca, pre svega, ali i svih drugih koji žive u gradovima gde su bivši, nadam se, i potencijalni kooperanti Fabrike automobila ''Zastava'', moram da postavim pitanje gospodinu Dinkiću, ministru čiji je resor, pre svega, da brine o preostalim sistemima koji su, pod vođstvom Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića i onog nesrećnog tadašnjeg ministra za rad, boračka i socijalna pitanja, a lažnog sindikalca, Dragana Milovanovića, doživeli sudbinu kakvu su doživeli 2001. godine, prilikom otpočinjanja procesa privatizacije i restrukturiranja, odnosno,  kako je ispravnije da se kaže na srpskom jeziku, restrukturisanja preduzeća o kojima država treba da se brine, sistemima koji treba da se privatizuju.
Gospodine Dinkiću, kako je došlo do toga da Fabrika automobila ''Zastava'', kako je bilo dogovoreno, ne uđe u proces privatizacije do kraja ove godine, odnosno da se ne raspiše tender za Fabriku automobila, za koju, verovatno, i vi mislite, kao i ostali ministri u Vladi, ovi iz DS-a, da nema nikakvu budućnost?
Za razliku od vas, ja tako ne mislim. Naime, reći će neke kolege narodni poslanici, koji su iz nekih drugih gradova, a dešavalo mi se to u TV emisijama, kako je iluzorno da razmišljamo o tome da obnavljamo automobilsku industriju u Srbiji u situaciji kada smo pretrpani uvozom stranih automobila, kako to nema nikakve šanse, zašto se mi, uopšte, zanosimo tom idejom. Stvarnost je, ipak, drugačija.
Ovde se ne radi o projektu, i zato je potrebno da Vlada Republike Srbije, što ona neće da uradi, ali zato će Tomislav Nikolić, svim srcem, kada bude izabran za predsednika Republike, da utiče na to da se nađe najpovoljnije rešenje za ''Zastavu''. Ovde je problem u tome, gospodine Dinkiću, što sedam godina niste ''Zastavi'' našli strateškog partnera. Onda ste prošle godine, kao neko ko, navodno, nema dlake na jeziku, pa baš vas briga, nije vam tamo neko biračko telo, niste ni prošli cenzus na lokalnim izborima, rekli – ja sam taj koji ću da saopštim da oni ne mogu više da žive na grbači naroda, radnici ''Zastave – zapošljavanje i obrazovanje'', koje u međuvremenu niste ni obrazovali ni zaposlili. Onda će im dati, u nagodbi s vama, tu otpremninu, a šta dalje sa fabrikom?
Radi se o tome da su stručnjaci, pre svega, moram da istaknem zalaganje ljudi iz Regionalne privredne komore Kragujevca, a i poslovnog rukovodstva, pre svega, dela poslovnog rukovodstva Fabrike automobila, precizno izračunali da srpsko tržište godišnje može da apsorbuje 60.000 novih automobila.
U sadašnjoj situaciji, kada se sve uzme u obzir, dakle, koliko zastupnika stranih proizvođača, kompanija širom sveta, ima, kada se uzme u obzir naše okruženje, pre svega, rumunska proizvodnja ''logana'', što je u ovom delu Evrope i Balkana najveća konkurencija ''Zastavi'', kada se uzme u obzir proizvodnja ''Fiatovog'' modela ''marea'', koji se sada drugačije zove, ovaj koji je doživeo restajling u Turskoj, i kada se uzme u obzir to da ''Zastava'', tako dekomponovana, ali sa linijom za proizvodnju automobila, treba da bude osnov za bilo koju fabriku u svetu, onda je potrebna pomoć Vlade Republike Srbije, koja se uopšte više, ako ste primetili, dame i gospodo poslanici, ne oglašava po tom pitanju. Od onih Bubalovih izjava s početka ove godine i otpuštanja radnika ZZO, niko nije otvoreno govorio o tome kada će i na koji način da se izvrši privatizacija i da li imate u vidu ili lobirate za neko strateško partnerstvo.
Zbog toga ste vi dužni, gospodine Dinkiću, da nam kažete na koji način mislite da to rešite?
Dakle, u igri je više potencijalnih partnera za kupovinu ''Zastave'', ali vi morate da znate da ćemo mi dostići na svetskom tržištu veću cenu samo u slučaju ako stignu obećane pare.
Vi ćete reći – mene baš briga, ali vi ste tada bili ministar finansija. Dakle, 19. maja 2006. godine, u sali Skupštine grada Kragujevca ste održali govor pred poslovodstvom i pred predstavnicima Sindikata i lično ste im obećali, gospodine Dinkiću, da će ''Zastava'' dobiti još 15.000.000 pomoći za obnovu proizvodnih kapaciteta, a u ovom trenutku je za lakirnicu potrebno oko 20.000.000 evra. Izvinjavam se stručnjacima ''Zastave'' ako ne govorim, što kažu, u milion precizno, ali, otprilike, toliko.
Dakle, jedina šansa je, obzirom na ovaj probni ugovor sa ''Opelom'', oko ''astre klasik'', koja se prodaje preko dilerske ''Zastavine'' novoosnovane kuće, da konkurišemo ili kod ''Dženeral motorsa'' ili kod bilo kog drugog velikog proizvođača sa linijom za proizvodnju bilo kog drugog automobila. Ako se osposobi, a ne može to da se uradi bez pomoći Vlade, linija za proizvodnju bilo kog automobila, kod kojih će da se menja, kako dolazi novo vreme, sam izgled itd., kako to proizvođač ili onaj ko osmišljava novi automobil zahteva, ako budemo u tome uspeli, odnosno ako država pomogne na takav način, ne samo da će automobilska industrija imati budućnost, nego i kompletan pojas oko Fabrike automobila, a to je velika površina, pre svega, zbog braunfild investicija za pokretanje onih pogona koji su do sada neiskorišćeni.
Dakle, to su sve stručne analize koje su ljudi radili, pre svega, iz Privredne komore, ali i stručnjaci iz Fabrike automobila.
Vlada mora do kraja godine da izađe s predlogom o tome šta misli. Neophodna je finansijska injekcija da bi se to završilo kako treba, jer u tom slučaju bi ne samo grad Kragujevac bio podignut na noge, nego bi i svi kooperanti koji treba da posluju i da nastave dalje da rade s ovim komponentama vezanim za ''zastavu 10'', samim tim, bili motivisani da nastave saradnju, pre svega, da se nađu rešenja za one koji ne poštuju već potpisani ugovor.
Mi imamo sada problem, govorimo o sklapanju ''zastave 10'' u Kragujevcu, zbog činjenice da su u procesu privatizacije, pojedini, Vladi poznati tajkuni, ali ne toliko široj javnosti, nije to baš neko kao što je Janjušević, Kolesar ili Dragan Đilas...

Gospođice Jovanović, molim vas da vodite računa.

Vodim računa, gospodine Albijaniću, ali vi treba da vodite računa da me ne prekidate u situaciji kada govorim o ljudima koji su ostali bez posla i kada otvaram jedan problem, za koji sam ministar zna, kao i čitava Srbija, da je veliki i da treba da ga rešava i naredna vlada.
Lako je vama, gospodine Albijaniću. Vi ste iz svog grada došli, školovali se, ostali da živite u Beogradu. Ja sam u svom rođena, odakle počinje kampanju budući predsednik Srbije, u ponedeljak, 24. 12. u 18 časova, gospodin Tomislav Nikolić, koji je, takođe, tamo rođen i u koga, sigurna sam, radnici imaju poverenja i nadu da će on uticati, sa pozicije predsednika Srbije...

Molim vas da ne ometate govornika.

Kaže: ''S tim u vezi, obaveštavam vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenog predloga zakona, određen dr Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga''.
Gde vam je kolega Bubalo? Doći će? Ne mogu da ponavljam sve ovo. Vi zapamtite dobro, pa mu prenesite.
Dakle, dužni ste da nam kažete da li, u tom smislu, imate i dalje kontakt s rukovodstvom Fabrike automobila, da li su vam poznati svi ovi problemi i šta vi mislite o ovoj i jedinoj racionalnoj ideji, a to je da se linija proizvodnje osposobi za bilo kog kupca koji će bilo koji automobil moći da sklapa tamo. Pre toga je potrebno, i te kako, da Vlada Republike Srbije da dodatna sredstva.
Prodajom zgrada, objekata i svega onoga što ''Zastava'' ima ne mogu da dođu do te magične sume od 20 miliona za Lakirnicu, i još 10 je najmanje potrebno, znači, 30 miliona evra.
Pogledajte kakve su sve uštede moguće u budžetu. Samo je za Agenciju za promociju izvoza odvojeno u budžetu, čista trošadžijska stavka, za pranje para, 2,5 miliona evra. I te kako je trebalo da se založite da, pre nego što se raspiše tender, ''Zastava'' dobije taj novac. Tako bismo bili sigurni da Fabrika, grad Kragujevac i cela Srbija i automobilska industrija imaju i te kakvu budućnost.
Vidite da se ljudi bore. Neko je mislio da je to čist dilerski posao sa prodajom "astra klasika".
Znate, oni su bili prinuđeni da to urade, da nekog potencijalnog partnera na taj način privuku, jer neće nijedan veliki proizvođač iz bilo koje grupe, naročito "Dženeral motorsa", da dođe na naše tržište ako tu nema automobila koje oni proizvode, ako nisu prisutni na tržištu, jer tu idu ostale komponente.
Hoću da vam kažem da je kod ovih kooperanata koji su dužni da proizvode komponente za "zastavu 10" veliki problem.
Što se tiče guma, proizvođača guma za "zastavu 10", mi u Srbiji ih nemamo, jer nijedan proizvođač nije mogao da ispuni standarde koje "Fiat" traži. To je veoma veliki kompleksan problem, s kojim mora da se suoči Vlada. Nije to nešto od čega zavisi sudbina jednog čoveka, nego na stotine hiljada ljudi.
Tražim od vas odgovor i očekujem do kraja ove rasprave, gospodine Dinkiću, da ćete da mi kažete kakve su vaše namere i kako je moguće da, pored svih tih apela i vašeg ličnog obećanja, pre svega, Predraga Bubala, on se isticao u tome, još uvek obećanih 15 miliona evra nije stiglo? Hvala.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, gospodin Mlađan Dinkić, izvolite.