Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da odgovorim na ovo pitanje.
Tender za "Zastava automobile" biće raspisan do kraja ove godine, tačno 27. decembra, rezervisan je prostor i u ''Financial times''-u i u domaćim štampanim medijima. To je međunarodni tender, trajaće tri meseca rok za izražavanje interesa, a konačne ponude će se dostavljati do kraja maja sledeće godine. Dajemo nešto duži period, kako bismo time potencijalnim kandidatima kompenzirali ono što ćemo propustiti za vreme novogodišnjih i božićnih praznika.
Od kada sam preuzeo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, sa svojim saradnicima, obavio sam, kako ja, tako i moji saradnici, razgovore s ozbiljnim proizvođačima automobila na svim kontinentima. Očekujemo da će ovaj tender biti uspešan. Videćemo ko će se prijaviti, tržište će pokazati ko će biti najbolji.
Naša je odluka da sledeće godine, početkom godine, predložimo novi koncept industrijskog razvoja Srbije, koji će, između ostalog, podrazumevati i posebne podsticajne mere za tri industrijske grane. Jedna od njih će biti automobilska industrija, zatim, informatika i telekomunikaciona oprema i elektronika. To su tri grupacije industrijskih proizvoda za koje ćemo predložiti posebne podsticajne mere. Zašto automobilska industrija? Zato što već sada imamo proizvodnju dosta komponenata u Srbiji, zato što imamo automobilsku industriju s tradicijom, zato što imamo osposobljenu radnu snagu za tu industriju, zato što se može mnogo ljudi zaposliti u toj industriji.
Naša je odluka da, ukoliko budemo imali više konkurenata na tenderu za "Zastavu", ponudimo onome ko izgubi tender za "Zastavu" da sagradi novu grinfild fabriku. Naš cilj je da završimo uspešno privatizaciju "Zastave" i da, ukoliko imamo veću konkurenciju od one koja je neophodna za "Zastavu", omogućimo još jednu fabriku automobila u Srbiji, pored ove.
Što se tiče proizvodnih linija koje trenutno rade u "Zastavi", jedna radi u potpunosti, to je ova gde se montira "punto", odnosno "zastava 10". Takođe se osposobljava linija za montažu "astre klasik", a treća je prazna, čekamo novog kupca "Zastave", da odluči šta će biti u tom programu.
Verujem da ćemo, otpočinjanjem tendera za "Zastavu", tokom sledeće godine imati rešen problem automobilske industrije u Srbiji, posebno imajući u vidu da sve više kompanija dolazi i traži podsticajna sredstva za izgradnju grinfild fabrika u oblasti delova. Prirodno je da onda imamo i kompletnu proizvodnju automobila, kako bismo zaposlili sve te kooperante.
Ono što je jako važno, bilo bi dobro da u narednom periodu, pošto imamo dobru saradnju sa Ruskom Federacijom, pokušamo da proširimo i njihovu listu proizvoda, da se i automobili mogu bez carine izvoziti u Rusku Federaciju, što sad nije slučaj. Sada možemo izvoziti delove, i to je velika pogodnost, ali bi bilo dobro i pokušavamo da pregovaramo na tu temu, da se i gotovi automobili mogu izvoziti, jer naše tržište nije dovoljno veliko da bismo imali suviše ponuđača iz automobilske industrije, pošto imamo stanovnika koliko imamo. Ali, za ambicioznije planove, bilo bi jako dobro da dobijemo bescarinski izvoz automobila u Rusiju. Hvala.

Hvala, gospodine ministre.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Narodni poslanik Milena Stanković, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, ja sam Kragujevčanka i volela bih da se sve ovo što ste vi sada rekli obistini, a da nema istine u ovome što govori gospođica Jovanović. Međutim, zaista sumnjam da će iko investirati u "Zastavu" i u Srbiju, kao državu koja nema definisane granice, koja se svađa sa susedima i kojoj svakodnevno neko preti nekim novim ratovima.
Razlog zbog koga sam se javila za reč nije bio taj što sam želela preterano da se uključujem u diskusiju koja se vodi između gospođice Jovanović i gospodina Dinkića, već što sam želela da, po čl. 225. i 226, obavestim poslanike i zatražim odgovor na pitanje koje ću sada postaviti, od nadležnih ministara koji trenutno nisu ovde.
Ovo što ću sada pitati ima veze s ovim što sam rekla. Kontaktirana sam od strane naših članova iz Batočine, koji su me obavestili o tome da je naplatna rampa u Batočini zatvorena, zato što se danas desio strašan skandal. Iz kamiona koji je prevozio bombe, ispalo je 18 sanduka sa bombama, a da vozač koji je vozio taj kamion to uopšte nije primetio. To je strašno i govori o tome koliko smo mi, zapravo, nebezbedni.
Ono što ovom prilikom postavljam kao pitanje jeste – gde su te bombe išle, odnosno za koju su svrhu te bombe bile namenjene, ko je odgovoran za to što su bombe ispale iz tog kamiona, odnosno kako su one u taj kamion bile spakovane?
To znači da je svako ko je bio na autoputu u trenutku kada je taj kamion prolazio bio ugrožen. Postavljam pitanje – kada će se neko od nadležnih ministara, u ovom trenutku još uvek ne znamo ko je to, da li je to ministar vojni, ili ministar unutrašnjih poslova, oglasiti i objasniti šta je razlog što se ovaj skandal desio? Takođe, postavljam pitanje – ko će podneti ostavku, a ko će ostati bez posla zbog ovog strašnog skandala koji se desio?
Međutim, mislim da je najvažnija stvar i najvažnije pitanje – gde su te bombe krenule, koja je njihova svrha i tražim da mi se odgovor na ovo pitanje hitno da. Pitanje se upućuje Ministarstvu vojnom i MUP-u.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko rečenica o amandmanu koji sam podneo na član 3, želim da kažem nešto o obaveštenju koje nam je Vlada dostavila pre nekoliko minuta, potpisnik tog obaveštenja je potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Inače, Vlada nas obaveštava da će prilikom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji predstavnik Vlade biti i dr Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga.
Ovo je još jedan od dokaza da se Vlada Srbije, očigledno, igra s Narodnom skupštinom, da, apsolutno, ne uvažava dostojanstvo zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Mogu samo da izrazim čuđenje što Vlada Srbije nije poslala da obrazlaže zašto se ne prihvataju amandmani na Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji, recimo, ministra sporta, ili ministra poljoprivrede, ili ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. On bi još najbolje odgovarao, pošto je očigledno da Vlada Srbije štiti pojedine ministre od narodnih poslanika.

Gospodine Martinoviću, nemojte da potcenjujete gospodina Bubala, a Vlada Srbije poštuje Narodnu skupštinu, zato što će u svakom trenutku u sali biti ministar. Hvala vam i ja vam sada vraćam vreme za amandman.

Gospodine Albijaniću, vi mene očigledno provocirate da vam ukažem na to da ste na drastičan način prekršili Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Molim vas, ja ću imati razumevanje, zato što vi često nešto uradite, a mnogo ne mislite, pa, evo, sada neću da reagujem po Poslovniku, ali vas upozoravam, budete li me još jedanput na tako bezobrazan način prekinuli, imaćete raspravu po Poslovniku dok se ne završi današnji dan.
Dakle, budite mirni, radite svoj posao, a koliko znam, vaš posao nije da budete drveni advokat Vlade. Ako ste drveni advokat vašeg ministra i vaše poslaničke grupe, nemojte da budete drveni advokat Vlade, nije vas za to izabrala Narodna skupština Republike Srbije.
Dakle, zaista je nedopustivo da Vlada Srbije štiti pojedine ministre od narodnih poslanika. Očigledno je da je Vlada htela da zaštiti, najpre, ministra za odbranu Dragana Šutanovca, pa je ovde odredila i nekakve poverenike, ljude koji su sedeli, ili čak nisu ni sedeli, a nisu imali pravo da diskutuju i da se javljaju za reč povodom amandmana narodnih poslanika, pa je onda naknadno odredila ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da ovde objašnjava zašto Vlada ne prihvata pojedine amandmane na Zakon o Vojsci i Zakon o odbrani, a čovek pojma nema ni šta mu piše u zakonima koji dolaze iz njegovog ministarstva, a kamoli šta piše u zakonima koji dolaze iz Ministarstva odbrane.
Sada imamo opet istu situaciju, da nam Vlada Srbije, pored resornog ministra, koji je jedino pozvan da ovde sedi i da obrazlaže zašto Vlada ne prihvata amandmane narodnih poslanika, ovde šalje i dr Predraga Bubala, ministra trgovine i usluga, a, koliko znam, to ministarstvo nikakve veze nema sa privatizacijom društvenog i državnog kapitala u Republici Srbiji.
Očigledno je da Vlada Srbije, pored Dragana Šutanovca, želi da zaštiti i Mlađana Dinkića od oštrih kritika, naravno, argumentovanih, koje će mu sigurno uputiti narodni poslanici SRS-a. Ali, evo, dobro je što građani Srbije prate ovaj prenos i mogu da vide kakav odnos ima Vlada, tzv. demokratska Vlada, prema najdemokratskijoj instituciji u Republici Srbiji, a to je Narodna skupština Republike Srbije.
Što se tiče samog amandmana, izgleda da predlagač ovog zakona nije čuo za jedno od osnovnih načela krivičnog postupka, a to je da se svako smatra nevinim dok ne bude suprotno dokazano, pravosnažnom sudskom presudom. To je jedno od osnovnih načela demokratskog krivičnog zakonodavstva, vekovima postoji i ugrađeno je i u naš Zakonik o krivičnom postupku.
Očigledno je da onaj ko je pisao Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji za to načelo nije čuo, pa se onda u isti koš svrstavaju oni koji su pravosnažno osuđeni za neko krivično delo i oni protiv kojih ne postoji nikakva presuda, već se samo vodi krivični postupak.
Naime, u članu 3. stav 2. tačka 4) Predloga zakona o izmenama Zakona o privatizaciji doslovno stoji ovakav tekst: ''Posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi: "fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak za sledeća krivična dela".
Dakle, u istu ravan se stavlja i onaj ko je osuđen i onaj protiv koga se vodi krivični postupak.
SRS je nekoliko puta ukazivala na činjenicu da naš pravni sistem počinje ozbiljno da boluje od jedne pravne i političke bolesti, koja se zove tribunalizacija.
Radi se o tome da je Haški tribunal, verovatno, jedina sudska institucija u svetu gde iste sankcije trpe i oni koji su osuđeni i oni protiv kojih se vodi postupak, a najbolji primer za to je upravo predsednik SRS-a, dr Vojislav Šešelj, koji se od februara 2003. godine nalazi u Haškom tribunalu. Suđenje je počelo tek pre mesec dana, ne znamo kada će da se završi i, praktično, dr Vojislav Šešelj je počeo već da izdržava kaznu zatvora, i to na najnečovečniji mogući način, a da mu kazna još uvek nije izrečena, niti mu je na valjan pravni način dokazana krivica.
Otprilike, isti princip sadržan je i u Predlogu zakona o izmenama Zakona o privatizaciji. Zaista je nedopustivo da se sprečavaju pojedina fizička lica da učestvuju u postupku privatizacije društvenog ili državnog kapitala, zbog toga što se protiv njih vodi krivični postupak.
Osnovni je red, osnovno je pravilo da sankcije može da trpi samo onaj ko je zaista kriv, a ko je kriv, a ko nije, ne može da zna ministar, to treba da utvrdi sud, pravosnažnom sudskom presudom.
Predložio sam u svom amandmanu da se u članu 3. stavu 2, u tački 4), reči: "ili protiv koga se vodi postupak" brišu. Mislim da je to u skladu s nekim elementarnim ustavnim principima i s principima Krivičnog zakonodavstva.
Mene čudi što Zakonodavni odbor, kada je razmatrao zakonitost Predloga zakona o izmenama Zakona o privatizaciji, nije doneo zaključak da ovakva odredba u zakonu o privatizaciji nije u skladu s Ustavom.
Ustavno je načelo da se neko može smatrati krivim samo ako protiv njega postoji pravosnažna sudska presuda. Zakonodavni odbor je morao da donese zaključak kojim stoji na stanovištu da ovakva odredba u zakonu o privatizaciji nije u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Kada već govorimo o krivičnoj odgovornosti, mene zanima, gospodine ministre, da li pripremate neki zakon, ili to, možda, piše u Zakonu o privatizaciji, kojim ćete regulisati pitanje krivične odgovornosti onih koji su posle 5. oktobra 2000. godine, sa crnim čarapama na glavi, upadali u Upravu carina, u NBJ, koji su osnivali krizne štabove po javnim preduzećima i ustanovama, koji su harali i pljačkali nekoliko meseci, sve dok u januaru 2001. godine nije uspostavljena, odnosno formirana Vlada Zorana Đinđića.
Ko će da odgovara za brojne finansijske malverzacije, za mahinacije, za brojna krivična dela koja su u tom periodu, skoro više od tri meseca, učinjena, a u kojima su učestvovali pojedini visoki funkcioneri, pre svega, DS-a i G17 Plus?
Sada očekujem da gospodin Mića Albijanić kaže nešto na tu temu, odnosno da me spreči da nastavim dalje, pošto on, očigledno, ima ovde ulogu advokata svog partijskog šefa Mlađana Dinkića.
Inače, želim da obavestim građane Srbije da će jedna od osnovnih tačaka programa Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije biti bespoštedna borba protiv kriminala i korupcije. Gospodin Tomislav Nikolić, kao budući predsednik Srbije, od 20. januara 2008. godine, tražiće od sudskih organa, pre svega, da pozovu na oštru krivičnu i materijalnu odgovornost sve one koji su u proteklih sedam godina brutalno pljačkali državu i građane, a među tim kriminalcima i pljačkašima ima mnogo visokih funkcionera DS-a i ...

Pazite, gospodine Martinoviću, molim vas, na rečnik.

Kažite mi, gospodine Albijaniću, koji sam član Poslovnika prekršio.

Uplašio sam se da ćete da prekršite Poslovnik, pa sam vas upozorio. Izvinite, molim vas.