Zahvaljujem narodnom poslaniku Srđanu Šajnu. Reč ima narodna poslanica gospođa Vesna Pešić, po Poslovniku. Žao mi je gospođo Vesna Pešić, nisam uspeo ministra da dovedem.

Zaista sam htela da postavim jedno pitanje gospodinu ministru i to zaista nije bilo nikakvo svađalačko pitanje. Ne pitam ga ni za kakve malverzacije niti da li je on negde upetljan. Htela sam da postavim jedno pitanje u vezi sa privatizacijom, a zatim i sa ovim zakonom koji smo mi ovde dosta detaljno raspravljali, a to je zakon o besplatnoj podeli akcija javnih preduzeća i novčanim naknadama.
Moram prvo da kažem da je do sada privatizacija koja je tekla u Srbiji imala velike probleme i ovde smo u parlamentu slušali oko toga. Zaista je bilo dosta netransparentnog, prodavano je u bescenje, bile su nameštene te prodaje itd. Znači, bilo je i dobrih prodaja, jednostavno kako je išlo išlo je, ali nikada još do sada nije prodato nekome, a da to nije bio privatan kapital. Znači, da se od nekog društvenog vlasništva predaje u nekakvo privatno vlasništvo. I zato kažem - šta je bilo, znamo, ali sad hoću da postavim jedno pitanje.
Ide kroz štampu, a da građani i mi u parlamentu nismo o tome obavešteni, stigao je nekakav memorandum, nekakav dokument od strane Gasproma i Ruske Vlade u vezi sa NIS-om. Htela sam baš sa gospodinom ministrom da raspravljam o tom pitanju zato što je on započeo privatizaciju, ideju o privatizaciji javnih preduzeća, i htela sam da postavim pitanje direktno - koliko smo mi platili konsultantske usluge Meril Linč da nam ona kaže kako da privatizujemo NIS kao prvi koji je na redu?
Koliko smo para dali i da li pri tom može da ide jedna kampanja u javnosti da zbog južnog potoka, da bi gasovod prošao kroz Srbiju, da mi treba bez tendera da državi drugoj damo javno preduzeće? To je strahovito važno pitanje.
Znači, ne možemo drugoj državi davati bez tendera i kako će to da se odrazi na sve dalje privatizacije javnih preduzeća ukoliko ćemo tako da postupamo. Molim vas, "Politika" u uvodnicima svaki dan reklamira tako nešto, pa onda kaže i ovo - kao što je nekada Srbija se pozicionirala između zapada i istoka, jer taj gasovod povezuje preko Srbije, koji bi tu trebalo da prođe, istok sa zapadom, pa ćemo mi kao za vreme titoizma da se namestimo između zapada i istoka, pa ćemo da ubiramo nekakve plodove.
Čekajte molim vas, o čemu se tu radi? Prvo, ne može gospodin Popović, koji je zadužen za energetiku, da krije taj dokument. Prozivam i predsednika Republike. Pre neki dan je imao intervju. On je rekao tu nešto u tom pismu nije u redu, razgovaraćemo. Molim vas da se pismo, da se memorandum, dokument objavi, da javnost zna šta piše u tome, da nam se odgovori koliko je para plaćeno konsalting firmi.
Još nešto da vam kažem, koji je to gospodo kolonijalni mentalitet u ovoj Srbiji? Šta je nama? Hoćemo li mi tu crkavicu što imamo za to da potplatimo neke Ruse, kojima šta treba to malo što imamo nafte prerađevina u Srbiji, da im mi to damo? I to na ovaj način da se otima, bez ikakvog uticaja javnosti. Taj slugeranjski mentalitet koji se ovde pokazuje, samo da vam kažem, nijednoj vlasti nije sveća gorela do kraja.
Da vas podsetim na srpsku istoriju, najveći i najpoznatiji patriota Dragutin Dimitrijević - Apis, koji je bio vođa kao što znate Ujedinjenje ili smrt, odgovarao je za veleizdaju. Gospodo, ovde je reč o klasičnoj veleizdaji. Neko će da odgovara za ovo.
Znači, htela sam da gospodin ministar kaže šta piše u tom dokumentu, o čemu se tu radi, kada će javnost biti obaveštena, a to se odnosi i na predsednika Republike i na predsednika Vlade, svi su o tome obavešteni, samo ne mi. Molim vas, ne može se ovako rasturati i drugim državama poklanjati naša državna imovina.
Platili smo, neka plati gospodin usluge Meril Linč iz svog džepa, što smo mi to platili? Ko će to nama da nadoknadi. Dokle ćemo mi to da plaćamo? Znači, to je jedna krupna tema koja se odnosi na funkcionisanje države, da vidimo šta je danas patriotizam, ko rasprodaje ovu državu. Htela sam da dobijem informacije povodom toga, ali evo gospodin ministar ima mnogo važnije poslove nego kad se rasprodaje srpska država.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da u ime poslaničke grupe SPS potvrdim ovo što je naš drug Mrkonjić rekao da se nikada neće reklamirati sa ovog mesta na kome sedi. To je u prirodi njegovog bića, ali isto tako nema potrebe jer iza njega stoje dela, a dela govore.
Javio sam se po Poslovniku da protestujem što na pitanje koje smo otvorili pre dva sata ministar nije dao odgovor. To što uvaženi gospodin Vujadinović odgovara umesto ministra ne računam, jer on odgovara na pitanja koja nisu postavljena, a tražim odgovor od ministra na pitanje koje je postavljeno. Ovde je, gospodine Vujadinoviću, ključno pitanje restruktuiranje preduzeća koja su u restruktuiranju. Prodaje se celokupan kapital ili imovina. Da li je tako? Jeste.
Pitam još jednom ministra da objasni javnosti zašto poverioci, koji su dužni da otpuste dug, nemaju pravo da naplate svoja potraživanja od prodatog kapitala ili imovine, jer se celokupan kapital i imovina prodaju. To je ključno pitanje. Gospodine Vujadinoviću, vi ste vešto pobegli od ove teme i nabrajali čitav niz pitanja za koja mislite da ćete da skrenete temu koja je ovde postavljena.
Samo želim da vas upozorim, gospodine Vujadinoviću, poslanička grupa SPS to je saopštila, čak smo upotrebili izraz - klanjamo se svakoj privatizaciji koja je bila poštena. Svakom ko je kupio preduzeće, pokrenuo proizvodnju, investirao, sačuvao zaposlene, a to je suština privatizacije, i mi se klanjamo, to smo rekli.
Nabrajajući primere, nabrajali smo one gde nije to. Tu tražimo odgovore, jer je Srbiji potrebno prvo da vrati poverenje, ako je uopšte moguće da vrati poverenje u privatizaciju. Srbija je nezaposlena, trebaju joj takvi procesi koji će da omoguće zapošljavanje, pokretanje privrede. Tu je suština.
Samo da vas upozorim, inače nemam ništa protiv kada se vi javite za reč, nama počinju odmah da stižu nova pisma. Pošto sam iz Beograda ne mogu da stignem da nabrojim te privatizacije koje su u Beogradu, od C marketa, Centrotekstila, Fabrike šećera, Robnih kuća, Soko Štark, PIK Zemun, PKB, više se ne zna. Ne mogu da stignem da nabrojim sve to. Evo stiže malopre, kažete - zašto brinemo o radnicima? Ko će da brine? O kome treba brinuti nego o radnicima?
Evo samo detalj, Društveno preduzeće ŠIK Kučevo, stiglo je pre 15 minuta. Prodato je stranom državljaninu, Nemcu, preko Agencije i to pre nepunih par meseci. Od momenta kupovine pa do pre deset dana proizvedena je određena količina vodootporne šperploče, koju je isporučio svojoj firmi u Nemačkoj. Usput je prodao i neke mašine, novac prisvojio, da bi pre mesec dana napustio svoju firmu i poslao obaveštenje da se više ne vraća.
U međuvremenu su poverioci pokrenuli stečajni postupak, koji je uveden pre 20 dana po hitnom postupku. Od preko 500 radnika ostalo je njih desetak, dok su svi dobili otkaz i kako tamo kaže - sledi sve po zakonu itd. Zapravo rasprodaja. Ko je ovde gubitnik? Ovih 500 radnika. Ko treba da ih zaštiti? Treba da ih zaštiti država i SPS će sve vreme rasprave navoditi takve primere, sa ciljem da se oni razreše i država preuzme odgovornost da se sve to uvede u red.

Na član 6. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Suzana Grubješić.
Vlada i Odbor za privatizaciju prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić. Vlada i Odbor za privatizaciju prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, postao sastavni deo Predloga zakona.
Pauza do 13,00 časova.
(Posle pauze – 13.15)

Dame i gospodo narodni poslanici, imam, pre svega, jedno obaveštenje za vas, pomeramo dan za glasanje o budžetu za 2008. godinu. Bićete obavešteni o novom datumu kada će biti dan za glasanje.
Nastavićemo raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, s tim što određujem pauzu od 45 minuta i u 14,00 časova se nastavlja rasprava o amandmanima. Hvala.
(Posle pauze – 14.05)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.

Na član 9. amandman je podneo poslanik Saša Valjarević.

Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević. Izvolite, gospodine Valjareviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član broj 9, da se kompletan član briše.
Pre nego što budem krenuo da obrazlažem o tome zbog čega smatramo da treba da se briše član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, poslanici SRS, kada je 2001. godine donet prvi Zakon o privatizaciji, ukazivali su na propuste u tadašnjem Predlogu zakona. Međutim, tada nije bilo sluha da se prihvate tadašnji amandmani i izmene u okviru predloženog zakona.
Sada, posle sedam godina, vi predlažete da se, u okviru Predloga zakona o privatizaciji, uvrsti da se zaštiti budžet Republike Srbije od priliva kapitala koji potiče iz kriminala, korupcije, pranja novca i da se uvedu određena ograničenja u zakonu u pogledu uslova učešća u postupcima privatizacije, kao dodatni razlozi za raskid zaključenih ugovora.
Od 2000. do 2007. godine nekoliko hiljada preduzeća je već privatizovano. Znamo da je u tim privatizacijama ušlo mnogo prljavog novca, odnosno novca koji je stečen na nezakonit način. Dokaz tome su svakodnevne afere koje se otkrivaju u okviru privatizacija koje su izvršene u svim lokalnim samoupravama, gde su pojedini kriminalci ili ljudi koji su sa one strane zakona, novcem stečenim na nezakonit način učestvovali u privatizacijama i kupovali su određena društvena preduzeća, tako da su, maltene, postali gospodari tih lokalnih samouprava.
Šta se dešavalo u tim privatizacijama? Niko nije smeo da se pojavi na licitacijama, i ako se pojavi, to su bili samo fiktivni ljudi koji su podizali određenu cenu. Imali su uticaja i na stečajne upravnike, koji su vršili nerealnu procenu vrednosti imovine, tako da u toku privatizacije mnoga društvena preduzeća, koja su mogla da nastave da rade i koja su bila, da kažemo, u dobrom stanju, nisu bila dovedena do toga da moraju da idu u stečaj, prodata su za nerealno nisku cenu.
Primer takve privatizacije dolazi i iz opštine Požarevac, gde su posle 5. oktobra svi miljenici tadašnjeg DOS-ovog režima krenuli da kupuju jedno po jedno društveno preduzeće u opštini Požarevac i uopšte u Braničevskom okrugu.
Evo, sada najnovija afera koja je izašla u javnost je kada je bilo pohapšeno preko 30 i nešto učesnika u samoj toj aferi, to je društveno preduzeće ''Avala'', koje je jedno od najvećih ugostiteljskih preduzeća u Braničevskom okrugu, koje je imalo ogromnu vrednost kapitala, sa samim objektima, počev od hotela koji je jedini hotel u opštini Požarevac.
Daću vam samo uporedno, oni su za 5.000.000 dinara tada 2002. godine kupili kompletno ugostiteljsko preduzeće ''Avala'', a za prodaju Matijeviću samo jednog lokala uzeli su preko 10.000.000. Sada vidite kolika je to razlika. To je jedan od ugostiteljskih objekata, a ima ih preko 10, pored hotela koji se nalazi u samom centru grada.
Tako da otkrivanjem i drugih nezakonitih radnji koje su bile u okviru te privatizacije krenulo je klupko da se odvija i počeli su od grada do grada da otkrivaju fantomske firme. Na kraju su došli i do Javnog komunalnog preduzeća ''Čistoća'' Beograd, gde je učestvovao i član DS, inače generalni direktor Ignjatović, gde je za nekoliko milina evra oštećena država u toj samo privatizaciji i u svim tim nelegalnim i nezakonitim radnjama koje su pratile kompletno kriminalno udruženje. To je samo jedna od privatizacija.
Imali smo društveno preduzeće ''Angopromet'' koje je imalo u svakom gradu i u svakom selu svoju prodavnicu ili svoj lokal, i to na najboljem mestu u svakom od gradova, u samom centru. Dešava se da sitni švercer, koji je do 2000. prodavao na buvljim pijacama, postaje jedan od vlasnika jednog od najmoćnijih trgovinskih preduzeća u Braničevskom okrugu.
Posle toga, pošto sa svojim zaštitnicima, koji su tada bili u lokalnoj samoupravi, dolazi do svađe, izgleda kada je trebalo da dođe do podele plena koji su uspeli da u toj privatizaciji odrade, oni onda njega krivično gone, kao zbog utaje poreza, i sada dolazi do toga da to preduzeće odlazi u stečaj, da radnici ostaju na ulici i još je u postupku sudski proces.
To su samo dva primera koliko je bilo prljavog novca i raznih mahinacija u procesu privatizacije, gde je posle sedam godina preko milion ljudi ostalo bez posla. Meni je opet krivo, jer i juče, kada sam obrazlagao amandman kolege Nebojše Stefanovića, nije bio prisutan ministar Dinkić da ga upitam, s obzirom da je on bio jedan od glavnih kreatora prodaje i uništavanja našeg kompletnog bankarskog sistema, gde su u Požarevcu, gde je bilo sedište Beogradske banke, jedne od najboljih banaka tada u Srbiji, za jedan dan 400 radnika je ostalo bez posla kada je odveo Požarevačku banku u stečaj.
Sve te mahinacije, u okviru svih ovih privatizacija i uništavanja ove privrede dovelo je do toga da mi sada u Srbiji, kada se pomene privatizacija, građani prosto počinju da strepe da li će sutra imati poso i kako će obezbediti egzistenciju za svoje porodice. Tako da ta priča ministra i uopšte kompletnog rukovodstva sadašnje Vlade i uopšte DOS-a od 2000. godine u Evropskoj uniji, o životu u nekim boljim uslovima, o životu u blagostanju, od te priče nema ništa.
To je samo jedna bajka koja je ispričana tada građanima koji su tada poverovali, ali ne verujem da će ikada više poverovati u takvu lepu priču, jer se vidi da posle svih ovih privatizacija i svih mahinacija koje su bile, mnogi ministri koji su došli od 2000. godine, postaju multimilioneri, pa smo imali primer Đelića, koji je posle jedenog mandata, kao ministar u Vladi Zorana Đinđića, postao je bogatiji za 11.000.000 evra. Tu imamo isto i gospodina Vlahovića, koji je jedan od učesnika privatizacije ''Novog doma'', koji je isto imao najbolje lokale za proizvodnju i prodaju nameštaja u svim gradovima u Srbiji. Tako da se odjednom pojavljuju enormno bogati predstavnici vlasti, koje ova priča mnogo i ne dotiče, jer imaju sve poluge vlasti da mogu da se štite, imunitet i sve ostalo.
Međutim, sve to će se promeniti posle 20. januara i kada bude došlo do pada ove Vlade, kada građani budu svim srcem glasali za Srbiju i Tomislava Nikolića, kada bude došlo do promene čelnog čoveka ove države, koji će znati kako da vodi ovu državu i koji će putinovskim metodama izvršiti kontrolu svih privatizacija koje su izvršene od 2000. do 2007. godine.
Što se tiče amandmana na član 9, tražili smo da se briše, odnosno uložio sam amandman u ime poslanika SRS. Smatramo da bi predviđeno zakonsko rešenje bilo na štetu poverilaca, subjekata privatizacije, pa bi odluka o zabrani izvršenja naplate u toku postupka privatizacije mogla da bude osnov za korupciju.
Znači, mi vas upozoravamo i ukazujemo vam na nedostatke i na loša rešenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Niste nas slušali od 2000. godine, pa ste opet došli na to da ono što su vas srpski radikali upozoravali sada predlažete.
Međutim, mislim da je već kasno, jer je ogromna količina prljavog novca ušla u Srbiju i u svu ovu privatizaciju koja je izvršena, a ostalo je veoma malo. Zato vas upozoravamo da usvojite ovaj amandman na član 9, a videćemo da li ćete vi poslušati glas razuma i krenuti da razmišljate o građanima Srbije, a ne samo o svojim ličnim ili stranačkim interesima.

Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo, građani Srbije, pošto je rasprava o amandmanima na privatizaciju, Udruženje radnika i penzionera "Beolota" zamolilo me da pročitam deo krivične prijave koju je podnelo protiv rukovodilaca Državne lutrije Srbije.
Predmet: Krivična prijava protiv poslovodstva "Beolota" DOO Beograd, "Srbijalota" Beograd i Državne lutrije Srbije. "Podnosimo krivičnu prijavu protiv Bojana Krišta, generalnog direktora Državne lutrije Srbije, Branimira Božovića, izvršnog direktora Državne lutrije Srbije, Ljiljane Simonović, finansijskog direktora Državne lutrije Srbije, Olivere Marković, direktora za pravne poslove, Slobodana Bojića, v.d. direktora u "Srbijalotu", v.d. direktora u "Beolotu" i v.d. direktora u Državnoj lutriji Srbije, Franca Žerjava, do aprila 2007. v.d. direktora "Beolota", Tomislava Ivkovića, šefa u "Srbijalotu", predsednika Samostalnog sindikata i još nekoliko fizičkih lica".
O čemu se radi? Radnici su se obratili, zamolili su da se to pročita baš kada je rasprava o privatizaciji, a zbog čega, čućete. "Podnosimo krivičnu prijavu, izražavamo osnovanu sumnju da su gore navedeni zloupotrebili svoj položaj prekoračivši ovlašćenja u mnogo slučajeva i u mnogim segmentima, pa tako smišljeno i sa namerom, a radi ličnog bogaćenja, naneli neprocenjivu štetu društvu u periodu od jula 2004. godine, odmah po donošenju Zakona o igrama na sreću. Juni 2004. godine, Zakon o igrama na sreću, tri subjekta: Lutrija Srbije, Uskočka 4-6, Beograd; Lutrija Beograd, Njegoševa 13, Beograd; Narodna lutrija, Bulevar oslobođenja, Novi Sad.
Bojan Krišto je 23. septembra imenovan u "Službenom glasniku" za direktora Državne lutrije Srbije. Gospodin Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, dolazi do netačnog proračuna dugovanja lutrijskih preduzeća prema državi.
Zahtevamo reviziju primene zakona i objašnjenje Uprave za igre na sreću na čelu sa Vladimirom Ilićem. Utvrđeno je tada: "Srbijalot" 63% državnog kapitala, 37% lutrijski; "Beolot" 75% državnog kapitala, 25% lutrijski; "Panonija" proglašava se stečaj i rasprodaja imovine.
Od juna 2004. godine do 23. septembra 2004. godine ispitati koliko je novca uzeo Bojan Krišto od "Beolota", uz odobrenje direktora Franca Žerjava i finansijske direktorke Ljiljane Simonović, na ime marketinga.
Do januara 2005. godine Bojan Krišto, kao direktor Državne lutrije, sa sedištem u prostorijama "Beolota", u Svetozara Markovića, organizuje reorganizaciju, uz zdušnu pomoć finansijskog direktora Ljiljane Simonović, direktora Franca Žerjava i pravnika Olivere Marković, troši sredstva "Beolota" za neprestane građevinske radove, nabavke, putovanja, naduvane račune preko spornih marketing agencija, kao npr. "Srebrntuš".
U januaru Bojan Krišto sa svitom dolazi u poslovnu zgradu "Srbijalota", Uskočka 4-6, i pravi vakuum u izvlačenju lotoa od 18. 1. 2007. godine, zapravo, ukida do tada igre kao što su "Sportska prognoza", "Dva izvlačenja lotoa 7 od 39", nezakonito rasprodaje fondove od drugih igara u fond za sedmicu, za "Loto 7 od 39" i sklapa ugovor sa "Pink" televizijom za izvlačenje lotoa, a taj ugovor do današnjeg dana predstavlja poslovnu tajnu". Javiću se ponovo.