Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)

Na član 11. amandman je podneo poslanik Zoran Despotović.

Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 11. i predložio da se briše. Obrazloženje: ''Rešenje predviđeno ovim članom zakona kojim se raspon vrednosti kapitala ili imovine u subjektu privatizacije utvrđuje metodom javne aukcije je loše i može voditi u razne zloupotrebe.''
Mišljenje Vlade je da se amandman ne prihvati ''iz razloga što je ova odredba bila sadržana i u osnovnom tekstu zakona iz 2001. godine, a predložena izmena je pravno-redakcijskog karaktera. Takođe, ukazujemo da je predlagač amandmana pogrešno interpretirao normu. Predloženim članom nije predviđeno da se aukcijom utvrđuje raspon vrednosti kapitala, već da će se za subjekte privatizacije koji se privatizuju metodom aukcije utvrđivati raspon vrednosti kapitala.
Tačno je da je u julu 2001. godine stupio na snagu Zakon o privatizaciji, ali tačno je da ste tim zakonom sve što je iole radilo uništili i urušili za ovih sedam godina. Tek ste se sada setili da ukažete na potrebu i nama narodnim poslanicima, a i građanima Srbije, tačnije da izmenite pojedine odredbe ovog zakona radi poštenije privatizacije.
U stvari, ono što je u Srbiji već sedam godina razgrađeno, teško će nekom poći za rukom da to dovede bar približno na one pozicije gde su i radnici i poslodavci bili zadovoljni. No, sada ovim predlogom zakona želite da sprečite priliv kapitala koji potiče od kriminala i korupcije ili pranja novca. Pitam vas - kako, kada ste većinu preduzeća u Srbiji kupili baš tim i takvim prljavim novcem, pa sada želite da uvedete red u postupcima privatizacije, što poslanici SRS, a i građani Srbije smatraju da je što se toga tiče ovaj predlog zakona mnogo zakasnio.
Kroz hronologiju privatizacija koje ste vi vršili od 2001. godine pa nadalje, pod sumnjivim okolnostima, vidi se smanjenje vrednosti firmi koje ste privatizovali, sumnjivi kupci firmi u finansijskom i kriminalnom smislu, a vaši su, kako poslovni, tako i lični prijatelji.
Tada se nije proveravalo poreklo imovine tih sumnjivih biznismena koji su se obogatili od dolaska DOS-a na vlast, koristeći vaše veze i privilegije. Primera za takve privatizacije je puna Srbija, a navešću vam par firmi iz opštine iz koje dolazim, znači Prijepolje, a to su, kao što sam više puta sa ove govornice rekao, Tekstilni kombinat "Ljubiša Miodragović", Fabrika obuće "Limka", koja je trenutno u likvidaciji, a već su dovedene i druge na isti način, poput Fabrike "Iris", poput ZZ "Poljoprodukt", koja je bila glavna osnova seljaku da plasira svoje proizvode, dok danas niti imaju kome, osim raznim nakupcima, koji ih ucenjuju.
Mogu navesti i FAP, koji je u sklopu Fabrike automobila "Priboj", znači FAP sa nadgradnjom, koji zapošljava ukupno sa "Pribojem" oko 1.200 radina, a Prijepolje trenutno ima 380 zaposlenih, mada privatizacija još nije ni približno krenula. Gospodin ministar nije tu, on je upoznat sa tim da je češka "Tatra" bila zainteresovana, ali taj tender je propao, koliko se sećam. Međutim, radnici su nezadovoljni što se tiče nadgradnje u Prijepolju.
Sagledavajući zadnjih sedam godina vaše vladavine, da su sve firme ili namerno gurnute u stečaj ili u likvidaciju, ili privatizovane po izuzetno niskim cenama, koje u tom trenutku nije oslikavala pravu vrednost privatizovanih firmi. Radnici su ostali bez posla, bez egzistencije njihovi članovi porodice, bez ikakve perspektive za ponovno zapošljavanje. Većina tih privatizacija se obavlja da bi budući vlasnici firmi za male pare dobijali kako osnovna, tako i obrtna sredstva.
U mnogim firmama nije urađen ni socijalni ni razvojni program, dok uloga sindikata koji treba da štiti interese radnika svedena je na minimum, zanemarljiva, bolje rečeno nikakva. Primećuje se sve veći talas nezadovoljstva radnika privatizovanih firmi u Srbiji. Akcije koje su deljene u privatizovanim firmama većinom ne vrede mnogo, niti je na berzi interesovanje za njih.
Ne samo da su akcije obezvređene, već i sav trud i uloga, ulaganje radnika kroz svoj radni vek u ta preduzeća je urušen i degradiran. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Srbije, po Poslovniku.

Vidim da vam je neprijatno, kolega Albijaniću, javljam se po članu 93. Poslovnika i 226, možete da mi date odgovore na sva pitanja. Zanima me gde se nalazi Mlađan Dinkić.
On je jutros bio 20 minuta, mislim ni toliko, u skupštinskoj sali, otišao je nekim poslom, a onda, pošto očigledno da nije obavešten da imate probleme u vladajućoj koaliciji, moram da obavestim građane, što su mogli i da vide, da niste imali kvorum da izglasate budžet za 2008. godinu, red je da nam kažete kada će ministar da se vrati, kako bismo mogli da razgovaramo o amandmanima koje smo podneli na izmene i dopune Zakona o privatizaciji, iz razloga što kolege srpski radikali čitavog dana, danas i juče, juče je otišao zbog rođendanske proslave, pokreću pitanja zloupotrebe u procesu privatizacije iz raznih krajeva Srbije.
Dakle, uopšte nismo govorili ovde uopšteno, nego sa konkretnim primerima šta se sve desilo, zbog činjenice da su bliski saradnici režima DOS-ovskog, pre svega DS, zloupotrebili svoj položaj, odnosno upotrebili ga za sebe i za sticanje enormnog bogatstva, a da su radnici ostali oštećeni. Sve ovo što je govorio kolega Despotović, ono što sam govorila juče o fabrici automobila, "Filipu Kljajiću", "Raketi" Užice, "Magnohromu" Kraljevo, PIK-u Zemun, samo su neki u nizu primera gde su radnici u procesu tzv. tranzicije ostali bez ičega, na ulici, zbog toga što su zakoni bili loši, a niste želeli da prihvatite ni 2001, ni 2004, ni sada 2007. godine amandmane SRS.
Zaista je najinteresantniji član 6. sa otpustom dugova od strane Republičkog fonda, jednog i drugog, za socijalno osiguranje, zdravstvo, Republičkog fonda za razvoj i da nam objasnite, celog dana to pitamo Mlađana Dinkića, ne mogu da odgovaraju njegovi saradnici, gospođica i gospodin pomoćnik državni sekretar, nemaju na to pravo, da li su ti srpski tajkuni, koji su se obogatili za vreme DOS-ovskog režima, platili državi sve one dugove koje su nasledili kada su kupili ta preduzeća.
Lako je bilo da kupe za dva-tri evra fabrike i da ljudi ostanu bez posla, ali njihov dug prema državi i prema drugim poveriocima je jako veliki i nas interesuje da nam to neko odgovori, kako se ta grupacija množila, širila se godinama. Sada je izborna kampanja i mi moramo kao odgovorni ljudi da uputimo građanima poruku - ko je taj ko će da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. Neće Dinkić, neće Tadić, jer su to sve njegovi tajkuni, neće Božidar Đelić, jer je on jedan od njih, hoće Tomislav Nikolić.
Zbog toga, gospodine Albijaniću, dok se ne snađete i ne pronađete Mlađana Dinkića, koristim priliku, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, građani Kragujevca i Šumadije, da vas pozovem kao domaćin tog skupa, da u ponedeljak, 24. decembra, u 18,00 časova dođete na početak pobedničke kampanje gospodina Tomislava Nikolića.
U Kragujevcu, u Sportskoj dvorani "Jezero", održavamo veliki predizborni miting, očekujemo dolazak velikog broja ljudi, mnogo većeg nego što sama dvorana može da primi, svesni činjenice da će Kragujevčani i Šumadinci, baš kao i svi građani Srbije svim srcem glasati za promene, za Srbiju, za Tomislava Nikolića. Hvala.

Hvala gospođici Jovanović. Što se tiče dolaska ministra, izvinjavam se što smo imali nastavak rada u neuobičajeno vreme. On je mislio da će nastavak biti u 15,00 časova i obavešten je da dođe i u putu je, pa vas molim za razumevanje. Saradnici su tu.

Da nastavimo rad. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo, građani Srbije, nastaviću sa čitanjem krivične prijave protiv Bojana Krišta, Branimira Božovića, Ljiljane Simonović, Olivere Marković, Slobodana Bojića, Franca Žerjava, Tomislava Ivkovića, Ljiljane Marinković, Miodraga Marinkovića, Stanimira Miljkovića, Nikole Carevića, Mališe  Hristolua i Darka Nikolića. Udruženje radnika i penzionera "Beolota" je uputilo tu krivičnu priču. Žao mi je što tu nije gospodin Dinkić, jer je Bojan Krišto njegov đak, njegov pulen.
Nastavićemo sa prijavom. Znači, kako smo već pročitali, Bojan Krišto ulazi u zgradu "Srbijalota" Uskočka 4-6. Bojan Krišto je zloupotrebama i sebi pribavio stan od 208 metara kvadratnih u ulici Internacionalnih brigada br. 7.
(Predsedavajući: Molim vas da vodimo računa o podacima.)
Čitam krivičnu prijavu za koju su me radnici zamolili.
(Predsedavajući: Ne mora značiti da je istina.)
Ne mora, nisam rekao da je istinito.
Bojan Krišto kupuje 3.000 mašina za uplatu lotoa bez tendera, nadovezujući se na prethodni tender direktora "Srbijalota" Ive Lubarde. Nabavka automobila "škoda oktavija" skuplja za pet hiljada evra, a to je regularna cena po Francu Žerjavu koji je to potpisao. Korišćenje Pink avio-taksija Dubai dva puta nedeljno London-Dubrovnik. Trenutno u lutriji ima 80 automobila i voze odabrano zaposleni, na raspolaganju su 24 časa, čak idu na odmor u inostranstvo i dobijaju bonove za benzin na račun lutrije.
Na svim tenderima pobeđuje firma Stanimira Miljkovića, ili njegov brat, ako se javi neko povoljniji - tender se poništava. Za te usluge da pravno upakuje nezakonite radnje zadužena je pravnik, direktor za pravne poslove, Olivera Marković. Kupuje se sve i svašta i tu treba proveriti knjigu ulaznih faktura.
Jedino ko ima pravo priređivanja igara na sreću je državna lutrija Srbije, a "Beolot" i "Srbijalot" su agenti. Prvo su dobili pet posto od ukupnog prometa, a kasnije Bojan Krišto donosi odluku koliko udeli od trošenja i rasipanja udeli i naduvene račune potpisuje tadašnji direktor "Beolot" Franc Žerjav, i tadašnji direktor "Srbijalot" Branimir Božović.
Ima još interesantnih detalja oko nabavke softvera. Npr. za jedan softver potpisuje v.d. direktora "Srbijalota" Slobodan Bojić, za jedan softver potpisuje v.d. direktora "Beolota" Franc Žerjav, iako nemaju pravo priređivanja igara, pa samim tim ni obavezu plaćanja. Godine 2006. Franc Žerjav potpisuje prodaju poslovne zgrade u ulici Svetozara Markovića br. 40, prizemlje i sprat, vlasništvo "Beolota", obzirom da je tu i kapital države 75,5%, ne traže saglasnost za imovinu Republike Srbije i bez traženja saglasnosti i dobijanja dozvole prodaju poslovnu zgradu "Metals banci", a sredstva se prebacuju na račun Državne lutrije Srbije. Ljiljana Simonović finansijski direktor i Olivera Marković, pravnik i direktor, učestvuju u tome.
Na koji način, kada su "Beolot" i Državna lutrija Srbije dva različita subjekta? Godine 2006. svi poslovni objekti "Beolota" sa teritorije grada Beograda prelaze u vlasništvo "Srbijalota", sa zaposlenima koji su preživeli čistku Bojana Krišta i Ljiljane Simonović.
Inventar, stolovi, stolice se rasipaju, a najveći kupac je jedna od prijateljica Branimira Božovića. Finansijski direktor "Srbijalota" Jelena Radusina je dobila sporazumni raskid ili tehnološki višak, zato što nije htela da potpiše na zahtev Bojana Krišta amortizaciju poslovne zgrade u Uskočkoj 4-6 za 30 posto, jer Krišto ima naviku da prodaje tuđe, a on uzima novac.
Šef voznog parka i magacina Miodrag Marinković, automehaničar, magacin je prostorija gde se skladište instant srećke "ogrebi i blago tebi" sa nagradama robnim, kao što su "mercedesi" i novčani, kao što je 50.000 evra i druge sitnije nagrade. Jedna serija je 10 miliona komada. Postoji osnovana sumnja da se štampa više po pravilima utvrđene količine.
Šta je još interesantno? Ljiljana Marinković je šef računovodstva u "Državnoj lutriji Srbije", pa samim tim i računi imaju prohodnost.
Listiće za loto štampa firma "Intergraf" Kotež, Krnjača, vlasništvo sestre Predraga Markovića iz G17 plus i bivšeg predsednika Skupštine Srbije. Listići su lošeg kvaliteta, iskrivljen bar-kod, pa se često bacaju u većoj količini.
Servisiranje novih uplatnih mašina za loto, firma Stanimira Miljkovića ili brata, 12 komada mašina za 10.000 evra. Udruženje radnika i penzionera Beolota je primorano da podigne krivične prijave protiv gore navedenih lica iz razloga što imovina u subjektu privatizacije je uništena i pokradena, a zaposleni su otpušteni i proglašeni su tehnološkim viškom, dok su na njihova mesta primljeni zaposleni preko omladinske zadruge, uglavnom deca direktora i ostalog rukovodećeg kadra, što je protivzakonito.
Udruženje radnika i penzionera smatra da poslovodstvo preduzeća namerno priprema stečaj "Beolota" i da kada uvedu stečaj, nakon toga primoraju stečaj i "Srbijalot"-a, kako bi na taj način sprečili radnike i penzionere da upišu akcije u subjektu privatizacije. Udruženje radnika i penzionera smatra da se namerno vrši uništavanje preduzeća koje su kadrovski stručne i pripremljene za organizovanje igara na sreću iz osnovnog razloga da se taj posao preuzme u privatnoj režiji i da se preproda nekom trećem operateru za koji bi se uzela provizija.
Moram da kažem nešto o liku i nedelu Bojana Krišta. Gospodin Bojan Krišto je nagrađen mestom direktora Aerodroma "Nikola Tesla", a ovde nam je juče gospodin Dinkić ili neko od ministara objašnjavao član 3. ovog predloga zakona, znači krivična dela po osnovu kojih ne mogu neka lica ili privredni subjekti da budu u procesu privatizacije, da učestvuju u procesu. Napomenuo je da neko ko ima krivičnu prijavu za ovakva krivična dela ne može da obavlja ni neke funkcije u državnim preduzećima.
Postavljam pitanje, prvo ministru pravosuđa - da li je krenuo sa istragom, sa krivičnim radnjama; i za ministra unutrašnjih poslova - da li je preduzeo neophodne mere da se lica iz ove krivične prijave liše slobode i da se pokrene istraga protiv njih.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković,  po amandmanu.

S tim što, gospodine Topaloviću, vi ste pročitali nečiju krivičnu prijavu, navodi ne moraju biti tačni. To je važno istaći. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pogotovo poslanici koji su bili poslanici i u prethodnom mandatu, vrlo dobro se sećaju da unazad četiri godine u ime poslaničke grupe SRS sa ove govornice upozoravam na neverovatnu pljačku koja se odigrala upravo u Lutriji Srbije dolaskom Bojana Krišta i...

Molim vas da vodimo računa.

Molim vas, donosio sam papire, ako vi tada niste predsedavali ili ako ste zaboravili ili ako vas boli to što je Bojan Krišto iz G17, to je vaš problem. Podsećam građane Srbije da skoro četiri godine prva pljačka se odigrala tako što je Lutrija Srbije, državno preduzeće, pretvoreno u Lutriju Srbije d.o.o. Ona fun ili fan firma. Od onda počinju, dame i gospodo, neverovatne pljačke.
Zahtevam od Ministarstva finansija da svim narodnim poslanicima dostavi dokumentaciju koliko je sredstava ubirano uvek kada je loto u pitanju, odnosno kada su sve igre na sreću u pitanju, a idu preko toga, koliko je u skladu sa zakonom izdvajano iz tih sredstava u humanitarne svrhe, koliko je odlazilo dalje da takmičari, učesnici u igrama na sreću dobiju nagrade, ukoliko su ih dobili. Koliko je para opljačkano?
Tražim da finansijska inspekcija uđe u Lutriju Srbije i da konačno stavimo tačku bar na jednu od ovih afera. Doduše, tražio sam i da se ispita gde su pare sa Kipra, koje je Dinkić pronaša na Kipru i on je zadnji koji ih je pronašao. Podsećam da su bili mnogi ministri iz one prve DOS-ovske vlade i odlazili i pronalazili su pare, i ostajale su tamo, i posle toga ih nema.
Želim da ukažem na još jednu, da ponovim, za još jednu pljačku koja se odnosi na kontrolu leta. Jedina firma koja ima između Srbije i Crne Gore, zajednička firma za Srbiju i Crnu Goru je kontrola leta. Upravo zbog toga što su odlični ventili i tamo i ovamo da se može mnogo štošta opljačkati. Doduše, Dinkić više ne nosi čarapu i kalašnjikov, ali uzima više nego što je uzimao.