Podsećam vas kako je ušao u Narodnu banku. Pri tom, da se podsetimo, u toj Narodnoj banci bejahu neke slike neverovatne vrednosti, umetnička dela, sada ih nema.

Da li je tako, gospođo Vučić? Bile su slike neverovatne vrednosti, umetnička dela u Narodnoj banci. Sada ih nema. Podsećam vas, Muzej istorije Jugoslavije, neverovatna pljačka; Muzej savremene umetnosti na Ušću; upravo ovog trenutka se iz muzeja u neki depo Mlađana  Dinkića...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću...)
... odnose dela ogromne vrednosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, posle 3. februara počinjemo sa raščišćavanjem svih kriminalnih afera, jer će onda predsednik Srbije biti gospodin Tomislav Nikolić, pa će onda moći sve službe da rade svoj posao.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 12. Kako bi građanima bilo jasno o čemu se radi, ovako glasi član: ''Predmet prodaje je 70 posto kapitala koji se privatizuje, osim ako propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata, odnosno uslovi i način pojedinih privrednih i drugih delatnosti nije drugačije uređeno. Procenat kapitala koji se prodaje u subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom čiji pravni položaj, odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti nije uređen posebnim propisima, određuje Vlada. U subjektu privatizacije koji se restrukturira u skladu sa ovim zakonom, prodaje se  celokupni kapital ili imovina.''
Sada ću objasniti na šta se moj amandman svodi i, po meni, gde bi tu bile prednosti kada bi se usvojili ovi amandmani i mnogo bi bilo bolje regulisano ne samo ovaj član, nego celokupna privatizacija, naročito ovih javnih preduzeća gde je država većinski vlasnik.
Amandman koji sam podneo na član 12. stav 1, 2. i 3. Predloga zakona glasi - u članu 12. u stavu 1. procenat "70" zamenjuje se procentom: "49". U stavu 2. posle reči "određuje Vlada" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "a najviše do 49 posto". Stav 3. se briše. Moj motiv je bio, ne samo ovo što smo pričali i što su poslanici SRS i ostali poslanici davali amandmane, da bi se popravio ovaj Zakon o privatizaciji, koji je izuzetno bitan, ne samo za građane, nego i za državu Srbiju.
Samim tim kad bi mi ove firme, preduzeća, javna preduzeća, a znamo i sami da je sada priča oko NIS-a, energetski sistem bi se prodavao, Aerodrom, Galenika bi ušla u ovaj deo, to su firme strateški vrlo bitne za Srbiju. Naročito ako krenemo od NIS-a, davali bi mogućnost da neko ko kupi 70% akcija NIS-a bio bi monopolista. Bukvalno bi bio monopolista i mogao bi nam određivati kako cene derivata, tako bi se sve to provlačilo na dalje, a samim tim bi taj vlasnik mogao da utiče na kreiranje kursa dinara zbog povećavanja cene energenata i ostalog.
Kada bi se sada pogledao EPS, mi kada bi ušli u ovu privatizaciju kako je predloženo ovde sa 70%, to bi stvarno bilo pogubno za srpsku privredu. Ako vi nekome prodate 70% EPS-a, to bi stvarno bilo nešto što bi kupac koji bi kupio EPS, on bi mogao da svojim diktiranjem cena bukvalno da nas dovede u takvu apsurdnu situaciju da bi on diktiranjem svojih cena podigao i cene svih ostalih cena na malo.
Jednostavno bi mogao da određuje da li će da izvozi struju. Mogli bi čak da dođemo u situaciju da on svojom odlukom i svojim bordom direktora može da odluči da jednostavno neće sada da snabdeva Srbiju strujom, nego bi mogao jednostavno da izvozi svu tu struju.
Kada se dotaknemo ovoga zašto smo mi išli na 49%, smatramo da je 49% prodaje kapitala nešto što garantuje Republici Srbiji i njenim građanima i akcionarima ovih javnih preduzeća da će država voditi razvojni put ovih firmi. Država će se truditi da socijalni program bude urađen da se sindikati pitaju, da jednostavno sve te firme budu još jače firme, da se dokažu kroz razvojni program, socijalni program prema zaposlenima, kroz zapošljavanje, kroz nešto što će donositi više i para u budžet i sve ostalo.
Drugo, firme koje će se baviti i trudiće se da steknu sve licence ISO kvaliteta, da poboljšanje kontrole kvaliteta bude na maksimalnom nivou, gde bi se moglo odraziti, kada kažem kontrole kvaliteta naročito mislim na Galeniku, koja će biti predmet privatizacije po ko zna koji put u ovom hronološkom nizu, gde je sigurno kontrola kvaliteta na visokom nivou i da će to biti nešto što bi bilo apsurdno da se većinski kapital proda.
Zašto baš tih 70%? Sada ću vam reći, uzeću primer jedne firme koja objašnjava zašto 70% nije poželjno da se proda. Uzeću vam primer firme "Posavina" Obrenovac. Datum prodaje na aukciji je bio 14. 09. 2006. godine. Procenat ukupnog prodajnog kapitala baš tih 70%. Prodajna cena je bila 56 miliona 309 hiljada dinara, početna cena. Investicioni program koji je bio određen tu pet miliona 268 hiljada dinara. Kupac je "Intereksport d.o.o.", društvo ograničene odgovornosti, znači da odgovara sa svojim kapitalom, dva stola, tri stolice i to mu je to.
Kupac je bukvalno za 11 puta kupio firmu jeftinije "Posavina", jer je procenjena vrednost neto kapitala iste firme 11.178.785 evra, po podacima dobijenim iz firme. Manjinski akcionari, a ima ih 675 članova, nisu u organima upravljanja, što je nezamislivo. Po broju akcija oni moraju da imaju glas i moraju da budu u skupštini akcionara.
Ovde je očito kršenje baš tog dela, gde se vidi da većinski vlasnik čini preko 70. Njemu više nije interes ni da otkupljuje taj deo akcija, ali može da manipuliše, da zloupotrebljava sve ove ostale podatke. Reći ću vam kako je to ispalo, kako se zloupotrebilo.
Kupac poseduje veliki broj firmi, a i dalje kupuje preduzeća, čak i na imena članova porodice. Primer, Trgovinsko preduzeće u Šidu vrši preregistraciju firme, uzima kredit, iako postoji zabrana suda za isto. Ako uzme kredit, a zabranjeno je, on daje hipoteku na nešto što bukvalno on još nije ni postao, nije postao vlasnik.
Robne kuće, da bi znali svi to, "Posavina" koja je imala najviše svojih maloprodajnih velikih objekata, a to su Robne kuće u Obrenovcu, sada niko tamo ne radi, oni izdaju sada pod zakup to. Naplate zakupnine za 2006. i 2007. godinu nisu išle preko žiro-računa preduzeća. Kontrola od strane Agencije bila je više radi proforme. Firma je ta ista preregistrovana, velika je veza između Agencije za privatizaciju i rukovodstva te firme. Veliki falsifikat je izvršen u preregistraciji.
Ministre, kada se uvidi takav neki prestup, to bi trebalo odmah raskinuti ugovor i pokrenuti sankcije protiv toga ko je radio. Firma "Posavina" je osnovana 1946. godine, a novi vlasnik je nju preregistrovao i navodi da su je osnovali 2002. godine, a kao direktor se vodi gospodin Velimir Smolić, iako je čovek, isti taj gospodin, došao u Obrenovac tek krajem 2006. godine. Nije mogao ni fizički tu da bude.
Drugo, da ne pričam da je to javna priča da neko iz strukture vlasti je u toj firmi, mogao bih još mnogo primera da ispričam o svim ostalim događajima i firmama. Reći ću i primer Aerodroma "Nikola Tesla", da ne ponavljam šta je rečeno o gospodinu Krištu, ali me interesuje kako to da poslodavac koji je došao, gospodin Krišto, a pre njega gospodin Nedeljković, ima pravo da ukine sindikalnu organizaciju koja ni sada ne postoji, da se bukvalno vrši pritisak na zaposlene na Aerodromu "Nikola Tesla" da odu sami dobrovoljno i da će za to dobiti šest neto plata.
Nije urađen ni socijalni program, niti da se proglase tehnološkim viškom, niti bilo šta drugo. A sada kada bih krenuo od Aerodroma "Nikola Tesla", mi znamo i za VIP salone i pare koliko su otišle, pare koje su otišle generalnim direktorima po povoljnim uslovima i sve ostalo. Planira se da se otpusti 400 radnika.
Imam još podataka, ali evo kada je došao ministar, voleo bih da baš pričamo oko Galenike. Gospodine ministre, tu sam pričao i prošli put, gospodin Đelić je bio tu, ali on nije baš nešto upućen u Galeniku, vi mnogo bolje poznajete situaciju u Galenici.
Znate da je Galenika onim transformacijama koje su bile i vlasničkom strukturom od gospodina Milana Panića, pa nadalje, sve podelom na Galenika lekove i na Galenika holding, menjala već svoju vlasničku strukturu, da je posle došlo i do tužbe, protivtužbe gospodina Panića. Gospodin Panić je dobio na sudu u Parizu, koliko se sećam tri miliona odštetnog zahteva. To su sve radnici Galenike iz svojih sopstvenih prihoda platili.
Gospodine ministre, voleo bih da vi objasnite gde su se te pare izgubile, koje su bukvalno odvajane i radnici Galenike su sami isplatili ono što je neko drugi zabrljao. Oni su morali da ispravljaju krive Drine i da plate odvajajući od svojih ličnih dohodaka, oni su sve to lepo isplatili.
Mi znamo kako je bilo 5. oktobra, šta je bilo. Već su 6. upali sa maskirnim kapama u Galeniku, nisam konkretno mislio na gospodina Dinkića, nije on tada ušao, ali zna problematiku Galenike, uzeli su pare koje su našli u trezoru, dinare i devize, i onda se krenulo na rasparčavanje Galenike.
Konkretno ću vam reći, gospodine Dinkiću, Galenika u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Rusiji ima ogroman svoj kapital, svoja odmarališta, čak i neke procesne delove proizvodnje smo imali, a ništa se nije od toga vratilo imovini Galenike. To se sve dešavalo u periodu vladavine DOS-a, u periodu 2001. godine.
Posle toga je došao onaj period razvojne i pravljenja nove fabrike još za vreme Panića kada je on došao tu. Ta fabrika i dalje stoji nezavršena. Postavio sam gospodinu Đeliću pitanje, a postavljam i vama - čiji je interes da se ta fabrika ne završi ovoliko godina i da se ne uzme kredit, iako su Italijani nudili? Kada sam to spomenuo, onda je gospodin Đelić rekao - da sada ćemo uzeti kredit od Italijana i završićemo tu fabriku i ići će Galenika napred.
Galenika je firma koja je sigurno velika firma, dobra firma, sa tradicijom u Evropi i u svetu. Drugo je problem što je Jugohemija i Habitfarm, firme koje žele da uzmu monopol na ovom našem domaćem tržištu.
Drugo, interesuje me, gospodine ministre, gde su akcije Galenike, koja je imala akcije u Komercijalnoj banci, u Jugohemiji, nema nigde sad da se spominje gde su te akcije, koja je vrednost akcija, nego jednostavno sve što je bilo od Galenike to se sve raščistilo na sve strane, a onda dođe gospođa Slavica Radović, ona pokupi svoja sredstva, gospodin Stripčić pokupi svoja sredstva, ne kažem svoja, nego sredstva od radnika koji su pošteno radili, a to je na pravom mestu ženska populacija koja radi u tri smene.
Pa se planira i ono što sam rekao da se izmesti ampulno odeljenje u Tursku, Portugaliju, tako da bi se Galenika što više osiromašila i da bi Galenika došla, da bi neko kupio te akcije Galenika i onda će nam on određivati.
Šta će se desiti, gospodine ministre, kada se proda 70%, to je većinski kapital, dođe većinski gazda i kaže - sada zabranjujem da se radi, da se proizvodi u Galenici penicilin. Ministra to i ne interesuje, on onako čavrlja.
Šta će se desiti s time, a šta će se desiti sa najpopularnijim lekom kako ste vi došli 2000. na vlast, sa bensedinom? Reći će – nema ni bensedina. Neće ovaj narod nikako moći da se normalizuje, uz ovo sve što im se dešava.
Očito da je princip privatizacije koju vi zagovarate 70% nešto što je vrlo loše.
I sad vam kažem, neko kad kupi 70% akcija i postane 70% vlasnik kapitala, on onda nema ni toliko veliki interes da otkupljuje i onih 30% akcija. Jednostavno, on ima većinu.
Drugo, to što on ima, onda može da vrši pritisak i na zaposlene i na sve ostale strukture kao što su sindikat, da ih ugrožava kroz posao, da nema uopšte razvojnog puta, da jednostavno napravi neki socijalni program, a po zakonu znate svi 10% poslodavac ima pravo da otpusti radnika, da ih pošalje na biro, bez objašnjenja i proglašenja tehnološkim viškom, tek preko 10% vam je nešto što mora da se radi socijalni program i sve ostalo.
Kažem i za EPS, vi ćete da prodate i EPS 70%. Dođu kupci, kupe ovi tajkuni, koji ionako drže taj resor oko elektrodistribucije, i oni odrede cenu struje koju neće moći nijedan građanin koji pošteno radi da plaća. Kažu – sad nećemo da vam damo struju, sad ćemo malo da izvozimo mi struju, a vi ćete da se smrzavate usred grejne sezone.
Drugo je privatizacija JAT-a. Možemo mi da privatizujemo JAT, pa će drugi da lete, ali aerodrom ne može. Ne može da se privatizuje aerodrom, jer će onda nama neko da određuje kontrolu leta i kad će da lete, pa kad će biti aerodromske takse. Ionako su nam sad najveće takse sigurno u svetu.
Galenika, to sam vam rekao, i sve ovo, NIS Jugopetrol, ako njima date više od 70%, ko dođe on će diktirati cenu nafte i naftnih derivata.
Neće se to samo odraziti kroz cenu nafte koju će građani da plaćaju, nego će sve ostale energente da povuče, odmah će skočiti cene na malo, sve će cene da poskupe robe i šta ćemo onda da pričamo, o čemu ćemo da pričamo? Onda ćemo da pričamo – loše smo uradili zakon, tj. vi ste uradili loše zakon, ali će tad biti kasno jer će neko već da uzme.
Dalje, taj koji ima 70% kapitala, da li stvarno mislite da je njemu interes da on toliko ulaže sad u firmu kad ima većinu, niti mu je interes da štampa akcije ili da iz dobiti izdvaja u razvojni plan da firma napreduje, da kupuje osnovna sredstva, mašine, snabdeva nove pogone, da širi proizvodnju, da nove programe uvodi, da deli dobit sa akcionarima, da izdvoji sredstva u dividendu koju će akcionari da dobiju.
Svi ovi akcionari do sada su bili pošteni, pa su plaćali tu dobit, za razliku od gospodina Đelića koji nikada nije platio, a vi kao ministar za ekonomiju, vi bi trebalo da pokrenete prijavu protiv gospodina Đelića i njegovih akcija u Meridijan banci.
I tu ste napravili presedan, pa ste u taj zakon ubacili zakon da neko ko je čuvao akcije tri godine sad neće plaćati porez na dobit. Kako su svi ovi ljudi plaćali porez na dobit? To je direktno napisano zbog gospodina Đelića.
Da vas pitam samo još nešto, ministre. Pošto vidim da mi gospodin Albijanić već suflira da mi vreme polako ističe, naše vreme tek dolazi, da vas samo pitam: po kom to osnovu i zakonu stranci koji kupuju naše akcije ovde, od naših uspešnih firmi, ne plaćaju porez na dobit kad prodaju?
Građani će to prepoznati i 20. januara – Srcem za Tomu - a kad dođe pravi domaćin, gospodin Toma Nikolić, nećete ni vi, gospodine Dinkiću, moći to da radite što radite, a posebno i gospodin Đelić i ostale strukture vlasti koje po ovome sve što rade zloupotrebljavaju vlast. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo odgovor na ovo pitanje oko Galenike.
Dakle, s obzirom da je u međuvremenu Galenika izgubila spor na međunarodnoj arbitraži i da država ima obavezu da isplati odgovarajući iznos na ime toga, onda je napravljena sledeća zamena. Država će platiti taj dug, preuzela je da plati dug Galenike, a s druge strane je preuzela i udele koje Galenika ima u svim bankama koje ste pominjali i preduzećima. Dakle, napravljena je konverzija.
Čini mi se da je taj dug, možda, sad ne mogu napamet da se setim, nešto preko 30 miliona evra na kraju, koji je ispregovaran da se plati, iako je arbitraža dosudila oko 50, čini mi se, miliona evra. Država, dakle, nastavlja da servisira. Isplatila je, mislim, ako ne već i ceo dug, ali onda dobar deo duga, a preuzela je zauzvrat učešća koje Galenika ima u ovim preduzećima i dugove prema RZZO-u, Fondu zdravstvenog osiguranja, tako da je suštinski država 100% vlasnik Galenike.
Bez obzira da li kroz Fond zdravstvenog osiguranja, ovi udeli ako nisu sada formalno preuzeti, biće preuzeti, biće sklopljeni ugovori, jer prosto nije primereno da država plaća i dug za „Galeniku“ iz budžeta, a da „Galenika“ zadrži ove udele. Dakle, zato je struktura vlasništva sada suštinski 100% državna, bez obzira da li je Fond zdravstvenog osiguranja suvlasnik u tome, a koliko budžet.
Šta je bilo poslednje o čemu ste govorili? Oko javnih preduzeća. Ideja je, naš predlog, da se javna preduzeća svakako iznesu da se listiraju na berzi, a da se manjinski udeo na Aerodromu Beograd ponudi na tržištu kapitala, do 15%, plus 15% što se besplatno deli.
Drugim rečima, država će svakako ostati 70% vlasnik u Aerodromu. Posle je postavljeno pitanje da li država treba da većinski privatizuje aerodrom?
Naš plan i nije da se većinski privatizuje aerodrom, već manjinski udeo da se privatizuje putem inicijalne ponude akcija na berzi, da se onda akcije aerodroma kotiraju na berzi da se zna koja je tržišna vrednost, da se na taj način omogući veća javnost u radu, bolji menadžment, bolje poslovanje. Isto to je plan i za EPS, Galeniku i takođe za Telekom. Hvala.

Gospodine ministre, ovo pitanje zadnje što sam postavio da mi objasnite kako da stranci koji kupuju akcije ovde na berzi kada prodaju ne plaćaju kapitalnu dobit, a mi svi ostali građani Srbije plaćamo? Pre toga je bilo potpitanje za gospodina Đelića. Vi bi kao ministar ekonomije morali da znate ako je on prodao te akcije da li je uplatio na opštini gde živi i koliko je to.
Ako je to na 10 miliona, samo da objasnim, 10 miliona je paket akcija, na dividendu je on dobio još milion, to je 11. Ako je prodao sve to, 20% mora da plati, to je dva miliona i 200 hiljada. Dva miliona i 200 hiljada evra je on trebalo da uplati. To bi se primetilo negde da je uplatio, a ovaj jadnik koji proda pet akcija, pa ne uplati nekih pet hiljada, e, njemu odmah kamate, čak i zatvorom se preti, plenjenjem imovine, a njemu ništa. Zaplenite vi njemu onu vilu što je kupio novu, tetkin kauč ćemo da ostavimo, da ne diramo taj kauč da se on ne ljuti.
Evo da vam kažem oko Galenike. Vi ste lepo rekli, znate i sami gde Galenika ima udela. U Komercijalnoj banci, Hemofarmu i Velefarmu. Veliko je ulaganje bilo u Velefarmu.
Ako se sećate, a vidim da ne poznajete mnogo, sad ste ispričali pa sam shvatio da niste povezali dobro Galeniku. Galenika vam je firma preko koje je i osnovan taj Velefarm, i Jugohemija, i Mileusnić, koji je bio direktor Galenike, pa svi što su vredeli, oni su svi, Stipčić i ostalo društvo što sam vam naveo, svi su oni iz ovog režima i svako je ponešto odneo od te Galenike.
Drugo, Galenika je svoje obaveze izmirila. Hoćemo li da pričamo i o Proleku? Gospodine, gde su te pare otišle od prodaje Proleka? Zna se šta je Prolek, u 29. novembru, fabrika Galenike koja je otišla. Radnici Galenike su izmirili obaveze prema Paniću, ali na RZZO-u, kako ste i vi rekli, tu su usmerene bile pare.
Gde su te pare i ko ih je potrošio? To vi nama treba da odgovorite, a ne da kažete da ste vi sad to preuzeli pa ste vi kao izmirili prema Paniću, pa i ono što je bilo Galenikino, vi im opet uzimate ono što je njihovo. Evo, zbog rasprave biću fin, ali ću vam predati ovo što su vam, otvoreno da znate sve, poručili zaposleni Galenike. To jeste većinom ženska populacija.
Ako je nama stalo da 2.000 žena ostane bez posla, da bi neke strane firme ovde uvodili i nama lekove prodavale, a to je sad samo jedan segment, sumnjivog kvaliteta i neispitane lekove, a mi imamo tako dobru firmu ovde.
Drugo je da l' hoćete da napravite monopol u nekim firmama, u nekim firmama koje se bave lekovima. Zna se da je kažu najveća mafija u zdravstvu, da se tu najveće pare okreću u svetu.
Sada ću vam predati ovo ovako i rukom i predaću vam i ovaj materijal, ovde nema šta da se krije. Vi sami procenite i odgovorite da li je to dobro ili nije. Hvala vam.