Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član broj 9, da se kompletan član briše.
Pre nego što budem krenuo da obrazlažem o tome zbog čega smatramo da treba da se briše član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, poslanici SRS, kada je 2001. godine donet prvi Zakon o privatizaciji, ukazivali su na propuste u tadašnjem Predlogu zakona. Međutim, tada nije bilo sluha da se prihvate tadašnji amandmani i izmene u okviru predloženog zakona.
Sada, posle sedam godina, vi predlažete da se, u okviru Predloga zakona o privatizaciji, uvrsti da se zaštiti budžet Republike Srbije od priliva kapitala koji potiče iz kriminala, korupcije, pranja novca i da se uvedu određena ograničenja u zakonu u pogledu uslova učešća u postupcima privatizacije, kao dodatni razlozi za raskid zaključenih ugovora.
Od 2000. do 2007. godine nekoliko hiljada preduzeća je već privatizovano. Znamo da je u tim privatizacijama ušlo mnogo prljavog novca, odnosno novca koji je stečen na nezakonit način. Dokaz tome su svakodnevne afere koje se otkrivaju u okviru privatizacija koje su izvršene u svim lokalnim samoupravama, gde su pojedini kriminalci ili ljudi koji su sa one strane zakona, novcem stečenim na nezakonit način učestvovali u privatizacijama i kupovali su određena društvena preduzeća, tako da su, maltene, postali gospodari tih lokalnih samouprava.
Šta se dešavalo u tim privatizacijama? Niko nije smeo da se pojavi na licitacijama, i ako se pojavi, to su bili samo fiktivni ljudi koji su podizali određenu cenu. Imali su uticaja i na stečajne upravnike, koji su vršili nerealnu procenu vrednosti imovine, tako da u toku privatizacije mnoga društvena preduzeća, koja su mogla da nastave da rade i koja su bila, da kažemo, u dobrom stanju, nisu bila dovedena do toga da moraju da idu u stečaj, prodata su za nerealno nisku cenu.
Primer takve privatizacije dolazi i iz opštine Požarevac, gde su posle 5. oktobra svi miljenici tadašnjeg DOS-ovog režima krenuli da kupuju jedno po jedno društveno preduzeće u opštini Požarevac i uopšte u Braničevskom okrugu.
Evo, sada najnovija afera koja je izašla u javnost je kada je bilo pohapšeno preko 30 i nešto učesnika u samoj toj aferi, to je društveno preduzeće ''Avala'', koje je jedno od najvećih ugostiteljskih preduzeća u Braničevskom okrugu, koje je imalo ogromnu vrednost kapitala, sa samim objektima, počev od hotela koji je jedini hotel u opštini Požarevac.
Daću vam samo uporedno, oni su za 5.000.000 dinara tada 2002. godine kupili kompletno ugostiteljsko preduzeće ''Avala'', a za prodaju Matijeviću samo jednog lokala uzeli su preko 10.000.000. Sada vidite kolika je to razlika. To je jedan od ugostiteljskih objekata, a ima ih preko 10, pored hotela koji se nalazi u samom centru grada.
Tako da otkrivanjem i drugih nezakonitih radnji koje su bile u okviru te privatizacije krenulo je klupko da se odvija i počeli su od grada do grada da otkrivaju fantomske firme. Na kraju su došli i do Javnog komunalnog preduzeća ''Čistoća'' Beograd, gde je učestvovao i član DS, inače generalni direktor Ignjatović, gde je za nekoliko milina evra oštećena država u toj samo privatizaciji i u svim tim nelegalnim i nezakonitim radnjama koje su pratile kompletno kriminalno udruženje. To je samo jedna od privatizacija.
Imali smo društveno preduzeće ''Angopromet'' koje je imalo u svakom gradu i u svakom selu svoju prodavnicu ili svoj lokal, i to na najboljem mestu u svakom od gradova, u samom centru. Dešava se da sitni švercer, koji je do 2000. prodavao na buvljim pijacama, postaje jedan od vlasnika jednog od najmoćnijih trgovinskih preduzeća u Braničevskom okrugu.
Posle toga, pošto sa svojim zaštitnicima, koji su tada bili u lokalnoj samoupravi, dolazi do svađe, izgleda kada je trebalo da dođe do podele plena koji su uspeli da u toj privatizaciji odrade, oni onda njega krivično gone, kao zbog utaje poreza, i sada dolazi do toga da to preduzeće odlazi u stečaj, da radnici ostaju na ulici i još je u postupku sudski proces.
To su samo dva primera koliko je bilo prljavog novca i raznih mahinacija u procesu privatizacije, gde je posle sedam godina preko milion ljudi ostalo bez posla. Meni je opet krivo, jer i juče, kada sam obrazlagao amandman kolege Nebojše Stefanovića, nije bio prisutan ministar Dinkić da ga upitam, s obzirom da je on bio jedan od glavnih kreatora prodaje i uništavanja našeg kompletnog bankarskog sistema, gde su u Požarevcu, gde je bilo sedište Beogradske banke, jedne od najboljih banaka tada u Srbiji, za jedan dan 400 radnika je ostalo bez posla kada je odveo Požarevačku banku u stečaj.
Sve te mahinacije, u okviru svih ovih privatizacija i uništavanja ove privrede dovelo je do toga da mi sada u Srbiji, kada se pomene privatizacija, građani prosto počinju da strepe da li će sutra imati poso i kako će obezbediti egzistenciju za svoje porodice. Tako da ta priča ministra i uopšte kompletnog rukovodstva sadašnje Vlade i uopšte DOS-a od 2000. godine u Evropskoj uniji, o životu u nekim boljim uslovima, o životu u blagostanju, od te priče nema ništa.
To je samo jedna bajka koja je ispričana tada građanima koji su tada poverovali, ali ne verujem da će ikada više poverovati u takvu lepu priču, jer se vidi da posle svih ovih privatizacija i svih mahinacija koje su bile, mnogi ministri koji su došli od 2000. godine, postaju multimilioneri, pa smo imali primer Đelića, koji je posle jedenog mandata, kao ministar u Vladi Zorana Đinđića, postao je bogatiji za 11.000.000 evra. Tu imamo isto i gospodina Vlahovića, koji je jedan od učesnika privatizacije ''Novog doma'', koji je isto imao najbolje lokale za proizvodnju i prodaju nameštaja u svim gradovima u Srbiji. Tako da se odjednom pojavljuju enormno bogati predstavnici vlasti, koje ova priča mnogo i ne dotiče, jer imaju sve poluge vlasti da mogu da se štite, imunitet i sve ostalo.
Međutim, sve to će se promeniti posle 20. januara i kada bude došlo do pada ove Vlade, kada građani budu svim srcem glasali za Srbiju i Tomislava Nikolića, kada bude došlo do promene čelnog čoveka ove države, koji će znati kako da vodi ovu državu i koji će putinovskim metodama izvršiti kontrolu svih privatizacija koje su izvršene od 2000. do 2007. godine.
Što se tiče amandmana na član 9, tražili smo da se briše, odnosno uložio sam amandman u ime poslanika SRS. Smatramo da bi predviđeno zakonsko rešenje bilo na štetu poverilaca, subjekata privatizacije, pa bi odluka o zabrani izvršenja naplate u toku postupka privatizacije mogla da bude osnov za korupciju.
Znači, mi vas upozoravamo i ukazujemo vam na nedostatke i na loša rešenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Niste nas slušali od 2000. godine, pa ste opet došli na to da ono što su vas srpski radikali upozoravali sada predlažete.
Međutim, mislim da je već kasno, jer je ogromna količina prljavog novca ušla u Srbiju i u svu ovu privatizaciju koja je izvršena, a ostalo je veoma malo. Zato vas upozoravamo da usvojite ovaj amandman na član 9, a videćemo da li ćete vi poslušati glas razuma i krenuti da razmišljate o građanima Srbije, a ne samo o svojim ličnim ili stranačkim interesima.