Po čl. 225. i 226, imam pitanje za ministra.

Ne može po čl. 225. i 226, gospodine Vasiljeviću. Počeli ste da izmišljate članove. Znate dobro da moramo po dnevnom redu, po članu 103. Poslovnika.

Ne znam šta je s vama. Izgleda da ste ostali fascinirani izlaganjem gospođice Nataše Jovanović, poremetili ste se potpuno. Sačekajte da postavim pitanje jer je suštinsko.
Javilo mi se nekoliko ljudi zaposlenih u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, u sektoru socijalne zaštite, sa zahtevom da pitam ministra da li će se sredstva koja se ostvare podelom deonica smatrati prihodom u godini kada se dobiju ili će se smatrati kao dobit u godini kada se pretvore u novac.
Zašto je to važno? Ako se ljudima koji danas koriste materijalno obezbeđenje to bude registrovalo kao prihod u toj godini, izgubiće pravo na sredstva materijalnog obezbeđenja, a ta sredstva će biti mnogo veća od sredstava koja će dobiti od besplatne podele deonica. Te godine kada ih prodaju ostaće bez dečijeg dodatka, bez materijalnog obezbeđenja, i njihova šteta od dobijenih akcija će biti daleko veća od koristi koju će dobiti, odnosno tih 1.000 evra.
Zato je suštinski važno da nam odgovorite na pitanje: Da li će se ova sredstva tretirati kao prihod u bilo kojoj godini ili u godini kada se dobiju ili kada se prodaju i pretvore u novac? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Stupar. Bolje biste da formulišete pitanje?

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Opet ministra nema. Poštovani građani, ono što je bitno, vezano za ovaj zakon i sve ostale zakone, to je da ministri najbolje brane zakone ćutanjem. Nema ih uopšte u sali. Sad sam hteo da pitam gospodina ministra da li je tačno što je malopre rekao, da će utvrditi na bazi prebivališta, i odjednom ga nema.
Kako je moguće, gospodine ministre, da tvrdite da neko ko je otišao na privremeni rad pre 20-30 godina - on se nije odrekao svog državljanstva, nije se odrekao države u kojoj živi, nalazi se u biračkom spisku, nije dobio državljanstvo Nemačke, i dalje se nalazi ovde, a vi kažete - utvrdićete na bazi prebivališta? Kad ćete vi to da utvrdite?
Ovaj zakon je isti kao kad je bila rasprava o kupovini prvog stana. Pogledajte, malopre je gospodin Buha imao amandman na član 21. Šta se sad predlaže? Isto kao kod kupovine novog stana. Znači, kupujete novi stan, ali samo ako preko ''onih mojih pajtosa'', prijatelja ovih iz Vlade, koji zidaju te zgrade, tad nećete platiti porez.
Šta ovde kažu građanima? Kad dobijete akcije i deonice, u prve tri godine nećete plaćati ništa. Zašto? Zato što oni već znaju koji su to tajkuni, koji su to pajtosi njihovi koji u naredne tri godine treba da pokupe besplatno sve te akcije i da postanu većinski vlasnici cele Srbije. A ako ćete posle tri godine, onda ćete plaćati poreze, onda ćete plaćati agencije, usluge i sve.
Znači, suština je u tome, kao što ste pravili zakon kad ste ukidali PDV na kupovinu novog stana, prvog, ali ne onog prvog starog, nego prvog novog, onog koga vi pravite. Opet terate nas koji dobijamo akcije da odmah, pod hitno, u roku od tri godine moramo da ih prodamo, jer kažete: nećete plaćati porez, nećete plaćati troškove brokerskih kuća, a ako ne prodate posle tri godine, da znate da morate da platite sve to.
Zašto uopšte terate građane da bilo šta prodaju? To je stečeno pravo, to je njihovo, ne moraju da prodaju uopšte. Ostaviće svojoj deci, svojim unučićima, to su oni zaradili. Zašto uopšte da im naplaćujete nešto? Što god predlažete, vi odmah računate procenat. Znači, bilo šta da se desi, odmah računate: PDV, Pitić, Dinkić, Vlahović. Novi stanovi - opet vi. Ne možete, gospodo, više tako. Pustite ovaj narod da ostvari svoje pravo. Stalno vršite presiju na ljude.
Ministar opet nije tu. Molim vas, potpredsedniče da, kada dođe, odgovori na ovo moje pitanje.

Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, po amandmanu. Koliko sam razumeo, hteli ste jednu rečenicu. Promenili ste mišljenje? Izvolite, vaše je pravo.

Gospodine Albijaniću, zadivljen sam načinom na koji opažate delovanje ovde u sali. Zaista sam hteo jednu rečenicu o amandmanu gospodina Buhe, međutim, ispada da je pomalo besmisleno ovde pričati o amandmanima. Ova vlast kao da se bavi spiritualnim aktivnostima. To je ono, znate, stave kristalnu kuglu ispred vas i onda znaju sve šta će biti.
Elem, kako to danas u Srbiji izgleda na osnovu ove rasprave ovde? Dakle, oni su u stanju da spreče mrtve da dobiju tih obećanih 1.000 evra, ali nisu u stanju da spreče mrtve da glasaju.
Sad postavljam sledeće pitanje: Ako ti mrtvi imaju pravo glasa u izboru vlasti, pošto se najčešće krade vlast na izborima, kako ti isti nemaju pravo na deonice, odnosno besplatne akcije?
Možda je to iz pijeteta prema mrtvim osobama. Nije red onoga ko je umro da prevarite, kao što ćete prevariti sve nas koji smo živi. Možda je proradila savest.
Ali da se vratimo na amandmane, na ono što je ozbiljno. Ovde smo čuli jedno objašnjenje ministra Dinkića o vrhunskim kapacitetima srpske administracije, koja je u bitnoj meri umnožena, kompjuterski osposobljena, u toj meri da je u stanju da za šest meseci sprovede jednu ogromnu aktivnost kakva je 4.000.000 građana koji će biti ustrojeni, uvedeni, popisani i isplaćeni, ali istovremeno nije u prethodnih osam godina bila u stanju da napravi red u onome protiv čega se najviše bunila, a to su birački spiskovi.
Ukoliko iz izlaganja gospodina ministra Dinkića možemo da zaključimo, dakle ne zbog porasta pameti ili zbog automatizacije i obrade podataka ili zbog kompjuterizacije našeg društva, nego zbog povećanja administracije, da je naša administracija u stanju da ovaj zamašan posao upisa 4.000.000 građana u Privatizacioni registar, i to jedinstven, proučen, obrađen, nespojiv sa bilo kakvom krađom u našem društvu, a kamoli prevarama građana, ja se toj izreci ministra Dinkića iskreno divim.
Dakle, šta je moj lični stav o ovom zakonu? Ovo nije samo najskuplja kampanja, gospodo, koju možete da vodite, ovo će biti ozbiljna prevara. Mislim da u ovom momentu ni kapaciteti Agencije, da ne spominjem odsustvo strategije u privatizaciji, ni održivost ove vlade u perspektivi (dakle, ona je vrlo klimava, to se sada vidi, može vrlo lako da padne; iako vas interesi lepe i spajaju, ova vlada može da padne), dakle, ovaj zakon ste, zahvaljujući međusobnim ucenjivanjima i nastojanju da po svaku cenu oročite i završite projekat privatizacije na način kako ste vi to zamislili (neću ovde prenositi glas građana koji su glasali za mene, pa to zovu lopovskom, burazerskom, pljačkaškom i nekom drugom privatizacijom, nego ću reći samo privatizacije jer je ona sinonim za takve procese), dakle, ovo je još jedno od nastojanja onih koji su predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda ovde u Srbiji i te politike, koja nigde nije dala dovoljno dobre rezultate i samo je u onim ekonomijama gde je proterana politika MMF bilo stvarnog napretka, a mi prosto po budžetu i po društvenom proizvodu vidimo da još uvek nemamo ekonomske rezultate koje smo, siguran sam, mogli imati da se vlast nije vršila tako što su se prevodili faksovi ili mejlovi, kako je ko već i koliko osposobljen, iz nekih centara moći koji se, između ostalog, nisu jedini, zovu MMF i Svetska banka.
Prema tome, pokušao sam da budem šaljiv, ne verujem da sam nekoga rasplakao zbog toga što sam bio duhovit, nego zbog perspektive primene ovog zakona, ja vas molim da ova slatkorečiva a u suštini sa lopovskim namerama izrečena objašnjenja za ovom govornicom, više ne branite zakonske projekte na taj način.
U ovom zakonu, gospodo, nigde nema garancije. Ne piše nigde, a vrlo lako je bilo napisati: svih 4.000.000 građana će dobiti u protivvrednosti 1.000 evra, što bi bilo 4.000.000.000.
S druge strane, gospodin ministar kaže - razmatrali smo sve opcije kada su u pitanju potencijalni državljani naše države. Prvo, mi treba da damo državljanstvo svima onima za koje smo to zakonom rekli ili koji to zaslužuju, a evo jedne opcije koja nije razmatrana. Zašto nije razmatrana opcija da svi oni koji podnesu zahtev za državljanstvo, a zahtevi očigledno ne mogu biti rešeni (nije kriv Dragan Jočić, nebitno je kako se zove ministar policije, nego prosto kapaciteti sa kojima raspolaže Ministarstvo unutrašnjih poslova, manjak ljudi i opreme u MUP ne dozvoljava brzo rešavanje tih problema), da se kaže da svi oni koji se upišu u birački spisak do tog i tog datuma, a upis u birački spisak može kad god hoćete, dakle oni koji, recimo, zaključno sa 31. martom 2008. godine budu podneli zahtev za upis u državljanstvo, onog momenta kada im MUP, odnosno Vlada Republike Srbije odobri upis u državljanstvo Republike Srbije, ostvarivaće ona prava koja im sleduju iz ovog zakona, ako on uopšte bude primenljiv.
Prema tome, potpuno sam siguran da sam uverio i vas i javnost, a pre svega ona izbegla i raseljena lica, da je bilo moguće rešenje koje ovaj problem dovodi do kraja. Dakle, oni koji su podneli zahtev sa danom – a kada će to biti rešeno od strane nadležnog državnog organa, mi to ne znamo, ali bi time njihova prava bila apsolutno moguća u realizaciji zakona.
Prema tome, zamolio bih kada dođe ministar, još nije kasno, sednica je po hitnom postupku, pitanje je da li ćemo je danas i moći završiti, ako nas ne naljute, da razmotrimo i tu mogućnost da bude neki datum do kog je podnesen zahtev za upis u knjigu državljana.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić.

Amandman na član 22. podneo je moj kolega Nebojša Stefanović i pokušao je da reguliše član 22, da se u stavovima 2. i 3. godina 2011. zameni godinom 2015. Obrazloženje je bilo da je amandman u skladu sa podnetim amandmanom na član 13. Predloga zakona.
Da bi građanima bilo jasnije, pročitaću član 13. i ovaj amandman, koji je podneo gospodin Nebojša Stefanović, a usko je vezan za amandman koji je podnela gospođa Vjerica Radeta, koja ga je izuzetno dobro i obrazložila.
Član 13. Rok za prodaju akcija i udela: ''Akcijski fond je dužan da akcije i udele proda do 31. decembra 2008. godine, odnosno najkasnije u roku od šest meseci od dana prenosa akcija, odnosno udela, u Privatizacioni registar, ako su akcije, odnosno udeli, preneti u Privatizacioni registar posle 30. juna 2008. godine.''
Ovaj rok, kako je predviđeno Predlogom zakona, suviše je kratak. Prodajom akcija u tako kratkom roku smanjiće se njihova kurentnost na tržištu, pa će, samim tim, i cena po kojoj mogu biti prodate, biti niža od realne. Moj kolega Nebojša Stefanović je želeo da se produži ovaj rok na 2015. godinu da bi svi bili u ravnopravnom položaju.
Obrazloženje zašto se ne prihvata amandman je: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je period od tri godine dovoljan da nosioci prava odluče da li će da zadrže akcije ili će da ih prodaju. Prolongiranje roka bi značajno uvećalo troškove i otežalo tehničku sprovodljivost ovog člana, i stvorilo dugoročni trošak, odnosno obavezu za budžet Republike Srbije koju bi bilo nemoguće kvantifikovati. Ne ukazuje se na potrebe i celishodnost da Republika Srbija snosi troškove prodaje akcija za one građane koji odluče da dobijene besplatne akcije drže na duži rok u svom posedu".
Stvarno mi je žao što ministar Dinkić nije tu, pa da nešto raspravimo. Ostao je dužan da mi odgovori, ne samo meni nego i javnosti Srbije, po kom osnovu je gospodin Đelić bio oslobođen plaćanja, da li kao strani državljanin Francuske ili bilo koje zemlje gde je bio - Ukrajina, Rusija, Poljska. Iz Poljske su ga izbacili, pa su mu zabranili ulazak. Tu sigurno nije državljanin, ali da se sazna gde je on državljanin.
Hteo bih da pitam gospodina Dinkića - zašto u ovom zakonu plasirate lepu priču o besplatnoj podeli akcija, a onda ograničavate građane Srbije koji će dobiti te besplatne akcije? Na koji način – to su obrazlagale moje kolege, posebno gospodin Stupar. I statistički i analitički je dokazao da vi tu, faktički, ništa ne poklanjate, nego deca dobijaju ono što su zaradili očevi, čak i dede, nešto što je bukvalno nasledno pravo.
Ovde se bukvalno vrši pritisak na akcionare da u što kraćem roku prodaju svoje akcije i sada se dozvoljava, po vama, da ćete vi platiti brokerske usluge, otvaranje računa i svega ostalog. Do sada u praksi, svako ko je želeo da izađe na berzu, morao je da preda zahtev za berzu, za akcije, da da najveću ponudu, najnižu ponudu do koje hoće da ide, da otvori račun koji je on plaćao i da plati sve transakcije na berzi.
Sve transakcije su plaćane preko brokera. U ovom zakonu je predviđeno da će Vlada Republike Srbije neći tenderom najpovoljnijeg brokera koji će da zastupa sve ove akcionare.
Zašto će Vlada da nađe najpovoljnijeg brokera i po kom to tenderu? Zašto se ne dozvoli zdrava konkurencija, pa će svaki građanin koji dobije besplatne akcije da izabere svog brokera, otići će tamo gde mu se nude uslovi, gde su najmanji manipulativni troškovi i gde smatra da je taj broker dobar, da će zastupati njegove interese i da će prodati po najvišoj ceni, jer kada vi dajete akcije, da bi svi građani znali, vi dajete i onu donju granicu akcija do koje hoćete da idete.
Red veličina, ako su akcije trenutno 12.000 tržišne, vi možete da napišete da je najniža cena 10.000. Broker koji nije savestan i koji može iz nekog interesa da radi za neku drugu stranu, on može da proda po toj najnižoj ceni od 10.000, a da je mogao da proda i po 11.900. Ovde se otvara sumnja, čim vi navodite građane na jednog brokera, navodite građane da moraju da prodaju u roku od tri godine, jer posle toga će biti trošak za državu i onda će se stvoriti nešto što će štetiti državi. Neće ništa štetiti državi. Zašto se vrši pritisak na građane da prodaju što pre?
Sistem berze je bukvalno strogo regulisan ponudom i tražnjom. Što je veća ponuda, akcije će da padnu. Što je veća potražnja za akcijama, akcije skaču. Kada vi njima sugerišete da prodaju što pre akcije, vi onda njih dovodite u stanje zablude, da oni izađu na tržište, da svi daju. Ono što sam objašnjavao, mi smo takav narod - bolje vrabac u ruci nego golub na grani, pa svi potrče da prodaju. Garantujem, preko ovoga sada neće akcije koje vi podelite vredeti hiljadu, ako sugerišete građanima da moraju u tom roku da prodaju.
Šta ako neko od građana ne želi da proda, želi da zadrži? Objasniću zašto svaki građanin treba da zadrži akcije i da namerno ne izađe na tržište. Zato da bi, ako se prodaju i privatizuju uspešna preduzeća, gospodin Dinkić je pričao o "Galenici", a nas dvojica smo pričali mnogo o "Galenici" i tek ćemo da nastavimo priču i dalje, svaka uspešna firma kad iskaže završni račun, znači akcionarsko društvo, ona iz svojih sredstava dobiti daje, odvaja sredstva u dobit akcionarima i to je tzv. dividenda.
Svaki akcionar koji zadrži svoje akcije po broju akcija će dobiti dividendu. Interes akcionara koji veruju u to preduzeće, a kako je rekao gospodin Dinkić izuzetno su jaka preduzeća koja ćemo privatizovati, pa zašto bi sada neko prodavao ako zna da će samo na osnovu dividende moći da dobije mnogo veće pare nego što je vrednost akcija.
Ovde se namerno vrši sugestija da se prodaju što pre akcije, da bi neko kupio te akcije i da bi došao u položaj da on može da diktira i uslove na tržištu i sve ostalo. Žao mi je što ministar nije tu, vratiće se on.
Pokazaću vam da ova, kako je jedan moj kolega rekao "traljava" privatizacija vaša, mislim da je gospodin Buha to odlično rekao, ovaj naziv je najbolji naziv za ovu privatizaciju koju vi nama predlažete.
Da bi se to potkrepilo činjenicama, neću vam navesti ni jedan primer gde mi možemo da pričamo o nekim firmama koje mi znamo ili bilo šta, nego da vam dokažem kako vi sprovodite traljavo privatizaciju i vaši direktori ne znaju sami šta će sa vama da rade.
Konkretno, gospodin Bulat, koji je direktor "Internacionala CG" Beograd, firma u restrukturiranju, on se obraća Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, gospodinu Nebojši Ćiriću, pomoćniku ministra, Agenciji za privatizaciju, gospođici Vesni Džinić, direktoru i
gospodinu Branislavu Zecu, izvršnom direktoru, 3.12.2007. godine.
Kada se vaši direktori, koje ste vi postavili da rade za vas, kada se oni žale na vas i oni vam ukazuju na malverzacije, zloupotrebe i krađe, što ću vam pročitati ovde, ona možete tek da zamislite kako ostali koji su, da kažem nezavisni direktori ili, ne daj bože, po vama, iz neke druge stranke, ali vi to odmah poskidate.
Sada ću vam pročitati. Kaže: "Dostavljamo vam primedbe i sugestije na Nacrt programa restrukturiranja u kojima je sadržan i stav Kompanije ICG, na dopis BDOBC Ekcel, od 20.11.2007. godine". Inače, BDOBC Ekcel je firma koja vrši procenu, ona radi konsalting, ne znam čija je to trenutno firma, ali od nekoga iz vlasti je sigurno.
Oni stavljaju suštinsku primedbu, Kompanija ICG, a to je da dostavljeni nacrt ne sadrži sve elemente iz člana 13. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekta privatizacije, "Službeni glasnik RS", broj 52/05, od 21.6.2005.godine, što ćemo konkretizovati u daljem tekstu naših primedbi.
Da ne bih čitao sve, pročitaću samo ono što je najbitnije. Kažu: "Delatnost društva i poslovanje, na strani 10, kod profitnog centra CG Trejd i profitnog centra CG Spoljna trgovina, brisati logo "Geneks". Kod CG Trejda je izostavljeno da se u sastavu ovog profitnog centra nalazi i prodavnica na graničnim prelazima, kao i magacinski prostori". Znači, to ste sklonili i to neće ići u privatizacioni deo. Ko će da kupi to, to će da se raspravi.
Kaže: "U skladu u navedenim, u delu gde se pojedinačno govori o povezanim stranim licima, strane 10. i 11, treba dati podatke za Internacional Forte trejding DOO, Beograd, prema sledećem: Forte trejding DOO osnovan je ugovorom 2.12.1999. godine između kompanija Internacional CG - 51% i Forte trejding spols SRO, Prag, Republika Češka - 49%, upisano u sudski registar 22. februara 2000. godine, pod brojem 8FI1108. Pretežna delatnost je posredovanje u prodaji goriva, ruda, metala".
Pa kaže: "prevedeno u registar privrednih subjekata rešenjem od 3. juna .2005. godine. Nema zaposlenih. Poslove iz registrovanih delatnosti obavljali su zaposleni Poslovnog centra "Spoljna trgovina" Kompanije Internacional CG.
Na strani 11. netačni su i pravno neutemeljeni navodi da je CG Budva DOO, nakon što je povukla svoj novčani ulog, prestala da postoji kao pravno lice. Povlačenje nenovčanog uloga nije uslov gašenja firme...
Gospodine Albijaniću, da li mogu da pričam, a da mi vi ne pričate iza leđa? Znam da vama nije interes ovo što čitam, ali sada preterujete.
"Na strani 17, u okviru datih cena za hotel "Kontinental", treba navesti da date cene važe za standardne sobe i apartmane, a da su cene de luks i jednokrevetnih soba 205 evra, za apartmane 390 eura". I tu su hteli da ukradu.''
Sada dolazimo do mnogo boljih stvari. "Na strani 20. pogrešno je dat naziv CG apartmani - Mala kula. Treba da stoji CG apartmani - biznis prostori i navedeno treba da stoji u celokupnom tekstu nacrta. Na strani 25. u odeljku - Jugoturs, netačno je konstatovano da Jugoturs plaća proviziju u iznosu od 12%. Upravo je suprotno, Jugoturs naplaćuje navedenu proviziju po svakom ugovoru o alotmanu".
Pogledajte šta se sad izbacuje, da bi se smanjila vrednost firme. "Tačka 4. Aviogeneks, dat netačan podatak sedišta, Poslovni centar Aviogeneks, Narodnih heroja 43, sedište Kompanije ICG, u čijem sastavu je i poslovni centar Aviogeneksa, Vladimira Popovića 8. U okviru materijalnih sredstava kojima Aviogeneks raspolaže treba uvrstiti i jedrilice sa vitlom, kao i radionice sa pripadajućom opremom i alatima.
Takođe treba napomenuti da knjigovodstvena vrednost data u tabeli za avioagenciju iz 2005. godine, čak smo i te avione malo sklonili da umanjimo i to.
Imovina preduzeća na strani 31. u odeljku 1.1.1, hotel Kontinental Beograd, pogrešno je utvrđena spratnost. Da li se to sad namerno umanjuje broj spratova da bi bila manja vrednost hotela? U skladu sa prepisom izvoda lista nepokretnosti br. 31-37 treba da stoji - pored 10 spratova, i jedno prizemlje i jedan podrum. Bukvalno je eliminisano. To je velika vrednost, naročito na toj lokaciji.
U odeljku 1. tačka 1. tačka 2. CG apartmani i Poslovni centar Mala kula, pogrešno je utvrđena spratnost. Kod apartmana u skladu sa prepisom izvoda iz lista nepokretnosti br. 31-37 treba da stoji spratova osam, prizemlje jedan, potkrovlje jedan. Kod Male kule treba da stoji - spratova sedam, prizemlje dva i jedno potkrovlje.
U odeljku 1. tačka 1. tačka 3. teniska hala, osim površine objekta treba dodati površinu zemljišta pod zgradom, koja iznosi 26 ari 51 metar kvadratni, na kome kompanija ima pravo korišćenja. Ovo posebno ističemo imajući u vidu izuzetnu vrednost koje je ovo zemljište na toj lokaciji, a koje u funkciji objekta može imati uticaj u postupku prodaje.
Nabraja se dalje, treba dodati i odeljak Energana. Uopšte nije uračunat kompleks Energana, nije ni stavljen u procenu firme i onda se kaže da treba precizirati tačan broj objekata i stambenih jedinica koji se u obliku službenih stanova koriste na Kopaoniku i u Raškoj. Na Kopaoniku 102 stambene jedinice i četiri u Raškoj. Ko koristi te službene stanove u Raškoj i čije je to vlasništvo?
Šta je tu sve izostavljeno? Kaže - u delu nabrajanja ugostiteljskih objekata brisati ''Ski-bajf čilere'' i dodati ''Ski-bajf krs'', ''Ski-bajf jaram'', restoran Bonđorno i restoran Hani-bani, kao i kafe lokali Žice i Barton. Dodate su sledeće nepobrojane nekretnine, košarkaški tereni, teren za bič-volej, teniski tereni i tereni za male sportove. To je jedan čitav niz hronoloških stvari koje su preskočene, i na kraju se vezuje i za Geneks prebijanje dugova i svega ostalog.
Sad kad taj direktor koji pripada vašoj stranci, ne može da izađe na kraj sa Ministarstvom za ekonomiju i Agencijom za privatizaciju, šta ostale firme da gledaju, još je ova firma u restrukturiranju. Odmah da kažem da su skijališta Srbije pod ovim patronatom internacionala CG, ali da kažem da su zvali invalidi Srbije, koji su uputili redovan dopis da im se smanje cene žičara, ski liftova i ostalog i da su dobili negativan odgovor, da ne može da im se smanji cena.
Ako su ljudi hendikepirani, država je u obavezi da im pomogne. Ako će država da se obogati što će udruženje invalida da ode na zimovanje, na oporavak i rekreaciju i da mora da plaća punu cenu, ako će država tu izgubiti, onda neka vam služi na čast. Ako će ova država i na invalidima da zarađuje, onda je to najveća sramota.
Apelujem na sve građane, kad dobiju ove akcije, mora da se obrati ministar pre dobijanja, po kom to osnovu ste vi izračunali broj akcija koje ćete podeliti građanima. Znači da vi već sad znate procenu svih ovih firmi koje ćete privatizovati. Ako znate koliki broj građana ima pravo, ako znate koliko ćete akcija da podelite, morate da imate osnove odakle da krećete s matematikom.
Pitanje je kako je procenjena ova vrednost i apelujem na građane - nemojte da prodajete akcije da ne bi neki tajkuni, sumnjivi tipovi kupili vaše akcije. Čuvajte akcije, pa ćemo videti da li će te firme dobro poslovati, a sada sve te firme dobro posluju, polazim od Galenike pa nadalje, možete da vrtite glavom koliko god hoćete, dokažite da Galenika loše posluje. To što ste vi pokrali kad ste došli 2000, to je druga priča.
Čuvajte akcije, videćemo, svaka firma koja bude dobro poslovala, dobićete dividendu i mnogo će vam više vredeti. Ako svi istrčite na berzu, što hoće Dinkić i svi ostali, kupiće vam po mnogo manjoj ceni. Jedno je nominalna vrednost, drugo je tržišna vrednost.
Čuvajte akcije, nemojte se zaletati da prodajete, ionako je to oteto od roditelja, dede, babe, majke, oca, pa sad poklanjamo deci. Svaka čast, svako dete treba da dobije akcije. Ako ste mislili da kupite omladinu da bi glasala za vas i da ih dovedete u neko stanje zablude, teško ćete moći. Zna se za koga će omladina i svi radnici da glasaju, srcem za Tomislava Nikolića.

Na član 23. amandman je podnela Vlada.
Odbor za privatizaciju je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić. Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Da, narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.