ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 02.09.2008.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

02.09.2008

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 00:00

  • TAGOVI

  • Četvrto vanredno zasedanje (2008)
  • Predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni sporazum o trgovini (2008)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Aleksandar Pejčić ima reč.
    ...

    Aleksandar Pejčić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, vreme je da građani Srbije saznaju istinu, da saznaju zbog čega Srpski parlament nije radio skoro mesec i po dana i da saznaju ko je krivac što on nije radio skoro mesec i po dana.
    DSS nema problema s istinom. DSS uvek kaže građanima Srbije istinu u oči. Ovog puta, krivci što Srpski parlament nije radio su predsednik Parlamenta, gospođa Đukić, i vladajuća većina. To je ono što moramo reći građanima u oči.
    Podsetiću vas, tog jutra je gospođa Dejanović pošla na konsultacije, pošla po svoje mišljenje preko puta, u zgradu Predsedništva, uredno mi se javila. Posle toga, dolazeći ovde, dala je pauzu od 10 dana, pa pauzu od mesec dana.
    S obzirom na to da je te večeri kada je dala pauzu uhapšen Radovan Karadžić, a mi do dan-danas nismo rešili misteriju da li je on uhapšen te večeri ili mnogo ranije, nismo dobili odgovor na to pitanje. Takođe, nismo dobili odgovor na pitanje ko je uhapsio Radovana Karadžića, da li je Radovana Karadžića uhapsio MUP, BIA, ili možda neka tajna služba neke druge zemlje? Do dan-danas nismo dobili taj odgovor.
    Ja ću vas podsetiti, gospođo Đukić, da je u vreme zlatnog parlamentarizma, to je vreme vladavine dve vlade Vojislava Koštunice, usvojeno preko 300 zakona. To treba da vam bude parametar u vođenju ovog parlamenta. Mi smo i tada govorili da vi nemate ni politički, ni moralni legitimitet da vodite ovu skupštinu, zato što narod nije tako želeo.
    Moramo skrenuti pažnju i našoj vladi, Vladi Mirka ''nejakog'', Vladi koja pokušava da na jedan nelegitiman način, na mala vrata, provuče Euleks na Kosovo, rekonfiguracijom UNMIK-a, a zatim, priznavanjem plana Martija Ahtisarija, ova vlada želi na mala vrata da prizna nezavisnost Kosova. O tome će vam kasnije pričati moje stranačke kolege, gospodin Samardžić. Uverićete se, građani Srbije, da je samo to, u stvari, ono što ova vlada želi da uradi, da prizna nezavisnost Kosova.
    Ja bih ovog puta postavio pitanje prijateljima iz SPS-a – da li znaju da se na jednom delu teritorije Srbije, u Vojvodini, priprema novi statut, koji govori o prerogativu nove države, gde će ta nova država, Vojvodina, imati svoje diplomatsko predstavništvo u inostranstvu, imaće svoje ministre, sem vojske, i pokušaće da ima sve prerogative države?
    Zato vas molim, sve ovde iz SPS-a, da ne prihvatite činjenicu da Vojvodina ponovo treba da postane država. Upravo vaš pokojni predsednik, Slobodan Milošević, borio se za to da Vojvodina bude celovita i da uđe u sastav Srbije.
    Gospođo Đukić-Dejanović, ja bih zamolio sve vas da date pojašnjenja za ono što je tražila SRS. U stvari, SRS samo traži objašnjenje ko je krivac i ko je ubio mladog Panića. Nemamo objašnjenja za to i želimo da demistifikujemo i taj problem. Iz tog razloga, očekujemo da ćete u najkraćem roku obavestiti ovaj parlament.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Za reč se javila Elena Božić-Talijan.       
    ...

    Elena Božić-Talijan

    Dame i gospodo narodni poslanici, obaveštenje MUP-a Republike Srbije koje je dostavljeno, u najmanju ruku je neprilično.
    Predsednik Srbije i Vlada moraju hitno da se izjasne i da daju odgovore ko je izrežirao nered i haos na beogradskim ulicama u vreme održavanja mitinga "Sloboda za Srbiju", koji je doveo do ubistva Ranka Panića, premlaćivanja građana koji su mirno protestovali i pokušaja atentata na funkcionere SRS-a. Kome je to bilo potrebno, ko je to učinio, s namerom da se za to okrivi SRS?
    Namera da se neredi izrežiraju je bila očigledna, jer je dovedena grupa huligana, koja se sukobila s policijom, namerno gurana ka građanima na mitingu. Ko je naredio da se uguši svaki glas protiv diktatorskog režima? Ko je izdao naređenje o prekomernoj upotrebi sile? Ko je dao dozvolu za korišćenje suzavca, gumenih metaka i za premlaćivanje građana? Ko je ubio Ranka Panića? Ko je odgovoran za takvo premlaćivanje Ranka Panića i nanošenje povreda zbog kojih je kasnije preminuo? Ko je režimskim medijima zabranio da o smrti i sahrani Ranka Panića izveste javnost?
    Zar ubistvo Ranka Panića nije bilo više nego dovoljan razlog, makar za one koji imaju trunku morala, da se neko od predstavnika vlasti obrati porodici ubijenog, majci, supruzi, da makar izjavi saučešće zbog smrti sina jedinca? Zar to nije mogao ni Boris Tadić, koji je tako dobro uvežbao izvinjavanje svima, osim građanima Srbije? Valjda je porodica Ranka Panića, koji je na ratištima branio srpski narod, a stradao od prebijanja koje je naredio srpski režim, makar to zaslužila?
    Ko je izdao naređenje da zbriše vrh SRS-a? Ko je bacio suzavac na zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikolića?
    Ko je pretukao generalnog sekretara SRS-a Aleksandra Vučića? Ko je pucao u glavu poslaniku SRS-a Borislavu Peleviću i pokušao da ga ubije? Ko je pretukao poslanika SRS-a Dušana Marića, nakon što je pokazao poslaničku legitimaciju? Da li će vlast da kazni odgovorne za ubistvo Ranka Panića, za prebijanje građana i za pokušaj atentata na funkcionere SRS-a?
    Možda sve ovo spada u ono Tadićevo održavanje reda, pošto je, nakon prebijanja građana, izrazio zadovoljstvo radom policije i žandarmerije i održavanjem reda na beogradskim ulicama.
    Gospođo Đukić-Dejanović, ne blokira opozicija, kao što vi tvrdite, evropski razvoj Srbije, nego diktatorski režim blokira demokratiju i slobodu govora, uvodi diktaturu i ubija građane Srbije na beogradskim ulicama.
    Na kraju, gospođo predsednice, poklanjam vam novi broj ''Velike Srbije'' – ''Tadić i Dačić, ubice Ranka Panića''. Nažalost, onaj drugi – ''Ko izdade Radovana Karadžića, prokleto mu seme i pleme'', već je razgrabljen. Ovo je tračak istine u medijskoj blokadi koju je uveo režim, jer u virtuelnoj realnosti koju nam kreiraju režimski mediji ne postoje svakodnevni protesti patriotskih nevladinih organizacija, kao što ne postoji ni smrt, ni sahrana Ranka Panića.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
     Za reč se javio gospodin Jovan Damjanović.
    ...

    Jovan Damjanović

    Samostalni poslanik
    Dame i gospodo narodni poslanici, posle pada komunističkog sistema, dešava se nešto u demokratskom sistemu Republike Srbije što ne bi smelo da se dešava. Ovakvo ubistvo, nazivam ga političkim, gospodina, dečka, Ranka Panića, streljanje narodnog poslanika Pelevića, batine i fizički napad na Aleksandra Vučića, bacanje suzavca na čelnike, funkcionere SRS-a, Nikolića, Todorovića i druge, to je današnja demokratija i to je današnja politička istina u Srbiji.
    Ukoliko želimo demokratiju, a smatram da svi treba da je želimo, znamo da u demokratskom sistemu nema jednoumlja, mora da postoji višestranački sistem. Ne možete vi ubijati i kažnjavati na ovakav drastičan, necivilizovan način, ubijati i sklanjati sa političke scene najjaču političku partiju, SRS.
    Mi danas imamo velike probleme u našoj državi, a ne rešavamo te probleme, koji su prioritetni, već se, kao što sam rekao, Srbi obračunavaju sa Srbima. To je najstrašniji čin za budućnost naše države, našeg naroda i našeg postojanja u ovoj državi.
    Mi imamo problem sa Kosovom, imamo Euleks, imamo Sporazum sa Rusima o gasu i naftnim derivatima, zatim, o evropskim integracijama. Umesto da radimo na tim pitanjima i da rešavamo to u ovoj skupštini, mi ubijamo sopstveni narod.
    Molim vas, ovo ceo svet osuđuje. Mi ne možemo s ovakvim političkim ubistvima da uđemo u svet, da uđemo u Evropu i da kažemo da smo demokratska država.
    Mnogi su pre mene dosta govorili, ne bi trebalo da sada dupliram ono što je rečeno. Kao čovek iz manjinskog naroda i član SRS-a, želim da apelujem na srpske funkcionere da se više ne ubijamo među sobom, da ne ubijate, upravo, ljude onih koji daju veliki doprinos stabilizaciji u Srbiji, unapređenju Srbije, njenog naroda i narodnosti koje ovde žive, a to je SRS, već da se udružimo i da se sporazumno rešavaju svi problemi koji tište ovu državu i ovaj narod. SRS je uvek tu da da svoj doprinos svakoj stabilizaciji, progresivnim, što kažu, rešenjima i boljem sutra u ovoj državi.
    Nadam se, i verujem, da će ovo biti, tako bih želeo, poslednja tortura opozicije i poslednje ubistvo opozicionara i njihovih članova, SRS-a, jer ovo ne vodi u demokratiju, ovo vodi u totalnu diktaturu. Verujem da će Srbija i srpski čelnici ove države razumeti i prihvatiti moj apel da se ova država stvarno demokratizuje i da ovaj narod i naša Srbija živi bolje, jer to i zaslužuje.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.
    ...

    Jorgovanka Tabaković

    Napred Srbijo
    Poštovani građani Srbije, obraćam se vama. Svojim kolegama u Skupštini  ću se obratiti na kraju izlaganja. Javljam se po članu 226, da pitam nadležne organe da li su svesni da se nalazimo u stanju netolerancije i ekstremizma i u stanju rata svih protiv svih.
    Shvatanje političkih neistomišljenika kao neprijatelja uticalo je na oblikovanje političke kulture u kojoj se posezanje za represivnim merama, čak i za životima ljudi, razvilo u sistem vladanja. Takav politički ekstremizam kulminirao je ovog leta na završetku skupštinske sednice i mitingu SRS-a i pokazao se kao ogoljeno nasilje nad narodom. Nad kojim delom naroda? Nad delom narodom koji čine nacionalno frustrirani, nezaposleni, socijalno ranjivi i lično osujećeni da se afirmišu građani Srbije.
    Strašno je što se nalazimo u vremenu kada je rat rečima na našoj političkoj sceni, u stvari, prethodio režimskoj represiji u kojoj se nalazimo, a žrtve su počele da padaju.
    Neumerene reči, zar se samo tako nazivaju reči kojima se osuđuju nedela vlasti od kojih se strada kao od metka, makar on bio i gumeni, i zlokobne poruke koje političari šalju?
    Da li je zlokobnije činjenje od reči kojima se opisuju ta činjenja? U velikoj meri podstiču politički zločin i nemate način da ga opravdate. Kao što znate, uvek su prvo padale jake reči, pa onda bombe i ljudi.
    U trenutku kad su nedemokratske institucije slabe i nejake, znate da se primenjuje pravilo, vi ste nam ga dokazali, da je moćniji pedalj nečije vlasti nego kilometar nečijeg prava. Nažalost, naši vladari, na čelu s gospodinom Borisom Tadićem, primenjuju pravilo jačeg i moćnijeg da bi nam uređivali život. U službi takvog načina vladanja su i mediji, kojima je glavni posao proizvodnja političke lojalnosti. Režim koji se osuđivao da je nasleđen i na njihovim polugama, na vladavini nad medijima, službama bezbednosti i nad finansijama, nastavlja nasilje nad građanima.
    Skratiću svoj govor jer mi vreme i poštovanje Poslovnika ne omogućuju da kažem sve, ali zašto Srbija ćuti? Zato što ima sirotinju, nezaposlenu omladinu i radnike, izbeglice i sitne privrednike, koji ne mogu da se odupru.
    Sve što sam vam pročitala, drage kolege i poštovani građani, u stvari je citat uvaženog profesora Jovice Trkulje, istraživača političkih prilika, objavljenog u jednim dnevnim novinama, a jeste nešto iza čega može da stane svaki pošteni građanin Srbije.
    Braćo i sestre, građanke i građani, upitajte se koliko zaslužujete da vam se ovako obratim, kao kolegama, i to u trenutku dok, makar i ćutanjem, podržavate krivce za smrt Ranka Panića i za pokušaj ubistva i ranjavanje mog brata, građanina Borislava Pelevića i poslanika SRS-a. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Reč ima Slađan Mijaljević.
    ...

    Slađan Mijaljević

    Srpska radikalna stranka
    Poštovano predsedništvo, kolege i koleginice, ovaj sadašnji nastup, ili govor, bio sam spremio još onog dana kada ste prekinuli sednicu na onakav brutalan način, s nekakvim nemuštim izgovorima, i bio sam spremio da se obratim, prvenstveno, gospođi Nadi Kolundžiji, koja je nekoliko trenutaka pre toga govorila o toleranciji.
    Ono što sam tada hteo da kažem sada je samo potvrđeno brutalnim događajima koji su se desili u proteklih mesec i po dana u Beogradu, pa i u Srbiji.
    Veću netoleranciju nisam video i nisam doživeo sve dok nisam ušao ovde, u Skupštinu. Bio sam na nekoliko odbora i sedeo sam preko puta vaših kolega, odnosno vaših poslanika, na po metar, metar i po daljine. Toliko je nekulture bilo u Odboru za evropske integracije od gospođe Čomić i gospođe iz G17 dok je govorio gospodin Momir Marković, koji je 10 minuta obrazlagao amandmane gospođe Vjerice Radete i Tome Nikolića. Sve vreme su govorile, pričale i ometale njegovo izlaganje i krajnje nepristojno dobacivale. Kada vidim, naročito vaše mlađe članove, ne mogu da se oduzmem utisku da iz njihovih pogleda vidim mržnju.
    Sve je to kulminiralo prekidom sednice, hapšenjem Radovana Karadžića i početkom protesta.
    Na protestima sam se pojavio tek drugog dana i učestvovao sam na njima do mitinga, ali tako što sam sa grupom svojih saradnika sprečavao nekakve demonstrante koji su bili maskirani i koji su se trudili da tuku policiju i novinare. To možete videti na snimcima. Da ne pričam samo koliko je puta gospodin Delić uleteo u masu, štiteći policiju i novinare, pa i neke ljude koji su prolazili sa strane, jer su ti ljudi hteli da izazovu incidente.
    Petog ili šestog dana su rezignirano prestali da dolaze na mitinge, odnosno na proteste, zato što im radikali ne daju da se tuku s policijom. Dolazi miting i na tom mitingu se pojavljuju isti ti ljudi koje sam gledao sedam dana. Nema ih među nama. Daleko su od nas, nekoliko stotina metara, 500 metara, i tuku se s policijom. Prave scene, kao da se nešto dešava, međutim, ne dešava se ništa. Dešava se samo ono kada su ih, na kraju, potisli prema nama da izazovu incidente.
    Mnogi ljudi su se tog momenta razišli. Obavešten sam te večeri, recimo, iz Sremske ulice, da je grupa ljudi koji su bili prisutni na protestu krenula da se vrati preko Zelenog venca za Novi Beograd. Tamo ih je sačekao kordon policije i nije im dao da prođu, nego su na njih bacali suzavac. Tek kada su videli da ovi ljudi, onako zbunjeni, i to nekoliko hiljada ljudi, neće praviti incidente, pustili su ih da prođu.
    Ušli smo ovde, u zemlji, u jedno stanje bezumlja, stanje kada, očigledno, razum ne može da se izbori s nekim psihičkim stanjima ovih ljudi preko puta i onda dolazimo do onoga što se zove kletve.
    Neko je postavio pitanje zašto i kako. Onog momenta kada više ne možete da se nikakvim normalnim, parlamentarnim i demokratskim, moralnim i ljudskim sredstvima suprotstavite bezumlju, čovek, koji je, po suštini, homo religiozus, verovao ili ne verovao u nešto, ili ni u šta, ako veruje u nešto, mora da pogleda tamo gde se nalazi neka moć i da pozove nekoga da se, kako naš narod kaže – opameti.
    S obzirom na to da nas naša istorija uči da niko ko je izdao nije dobro prošao i da svi koji izdaju neće dobro proći, u momentu kada ne možete da se suprotstavite bezumlju, i to bezumlju koje u sebi ima toliku silu, mislim na policiju, na finansije, na Vladu, onda morate da se pozovete na nešto što je iznad vas. Mi se pozivamo na to što je iznad nas. Ne znam zašto to nekoga boli, jer ga boli zato što je istina. Videćete i vi, videćemo i mi.

    Whoops, looks like something went wrong.