Gospodin Ostojić ima reč, po Poslovniku.

Prigovaram povredu Poslovnika, čl. 103. i 104, jer su narodni poslanici dužni da govore o pitanjima na dnevnom redu, a ne da slušamo istorijske reminiscencije i ideološke kvalifikacije već pola sata.
U svakom slučaju, ponoviću jedno veliko zadovoljstvo što predlog šefa moje poslaničke grupe da se postigne dogovor između vladajuće većine i SRS, koja je uslovno pristala da glasa za Sporazum ako se postigne dogovor o njihovom amandmanu, možda ima šansi da uspe i da Sporazum dobije preko 200 glasova, što je izuzetno važno. Nijedna zemlja, koja je kroz tranziciju iz totalitarizma prelazila u društvo slobode, demokratije i ljudskih prava, nije imala ovako podeljeno društvo kao Srbija. U svim zemljama o ovom pitanju postoji konsenzus.
Biće vremena, gospodo, da se delimo. Biće vremena za levicu da svojom levičarskom demagogijom juri birače. Biće vremena, takođe, za desnicu da svojom desničarskom demagogijom, kolektivizmom, juri birače. Biće mesta i za komuniste, i za ljotićevce, biće mesta i za liberale da se zalažu za individualna prava i ljudske slobode, ali ovo nije partijsko pitanje.
Zbog toga, ako LDP ne vidi problem u sadržini dokumenta koji je predložila SRS, ne vidim kako bi mogao da izostane kompromis da ovaj sporazum dobije preko 200 glasova. Vi ste dužni da postignete, gospodine Đeliću, taj dogovor. Nadam se da ćete ga postići.
Za birače LDP nije problem da Sporazum dobije takvu većinu. Sporazum i ono što sledi će omogućiti normalno političko delovanje u ovoj zemlji. To normalno političko delovanje i te evropske vrednosti znači da će biti mnogo manje ili uopšte neće biti diskusija kakvih smo se naslušali u protekla dva ili tri dana.
Zbog toga, još jednom, zadovoljstvo mi je što se pregovara o ovome, da završimo ovaj posao i da nastavimo da radimo. Na kraju krajeva, svi smo valjda za to da ostavimo totalitarnu prošlost za sobom, svi smo valjda za privatizaciju i denacionalizaciju, svi smo valjda za lustraciju i rehabilitaciju. To ćemo moći kada završimo ovaj posao. Hvala.

Po Poslovniku se javila doktorka Gordana Paunović-Milosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104 Poslovnika.
Mislim da o prethodnom govorniku, gospodinu filozofu, više ne bi trebalo da govorimo jer tema njegovog govora, u stvari, nije bio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, već njegova lična promocija. Zbog toga smatram da o njemu više ne treba uopšte da se izjašnjavamo, o njegovom govoru koji je potpuno dizartričan.
Ovde nećemo da ističemo ko je filozof, ko je psihijatar, ko je pravnik, ko ekonomista. Ovde treba da se govori ono što je tačka dnevnog reda. Prilikom njegovog govora povređeno je dostojanstvo ove skupštine zato što je samo tri puta pomenuo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ostalo je bilo vređanje i ponižavanje ne samo poslanika nego i građana Srbije.
Svima nama je jasno, nismo mi ovde ni glupi, ni neobrazovani (ne znam koju drugu reč da upotrebim), mi sasvim dobro razumemo da je ono što je on hteo da kaže bilo ponižavanje jer je jednom prilikom rekao da je srpsko društvo arhaično.
Srpsko društvo uopšte nije arhaično. Svi mi ovde težimo, a ne samo poslanici koji sede sa moje leve strane, da idemo u Evropsku uniju. Opozicija nije arhaična, ona samo teži da u Evropsku uniju Srbija ide sa Kosovom i Metohijom, odnosno da prihvatimo amandman zamenika predsednika SRS gde se jasno govori na koji način želimo da uđemo u Evropsku uniju.
Znači, ovo bi bilo moje obraćanje kao psihijatra, a ne bih želela da se ovde svi deklarišemo ko je psiholog, ko je psihijatar i da imamo svoju ličnu promociju. Težila bih da ovde govorimo po tačkama dnevnog reda i da se to završi na jedan brz način. Hvala.

Gospodin Samardžić, po Poslovniku.

Poštovani narodni poslanici, imam utisak da se polako razbistrava ova situacija u našem parlamentu u vezi s nekim stvarima.
Juče je gospodin poslanik Petronijević dao jedan predlog o tzv. interpretativnoj deklaraciji ili interpretativnoj izjavi. On se tu založio da se određenim izrazima i rečenicama dodatno garantuje u okviru ove države i ovih državnih organa to da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, pa da, prema tome, postoje garancije da državni organi neće izlaziti iz te interpretacije kada budu primenjivali Sporazum.
Takođe, imamo prvu verziju amandmana SRS i sada drugu verziju. Tim povodom bih hteo da izložim stav poslaničke grupe DSS, zato što je, čini mi se, krajnje vreme da se to učini. Naime, ceo problem je u tome što, po našem čvrstom uverenju, ne mogu nikakve deklaracije ili delovi zakona o potvrđivanju Sporazuma da daju dovoljne, pa makar i minimalne garancije za ono što je ovoj državi potrebno u konkretnoj situaciji.
Jedini koji može da garantuje u našem ugovornom odnosu sa EU u ovom trenutku to da je KiM sastavni deo Srbije, jeste zapravo sama EU.
Zato je bilo potrebno, i to smo više puta naglašavali, da se u samom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU obaveže o statusu KiM u okviru Srbije. To je onaj dodatak koji smo tražili više puta javno, u komunikaciji sa EU itd.
Ovakva vrsta garancija nalazi se već u Ustavu Srbije. U preambuli Ustava jasno se govori da je Kosovo sastavni deo Srbije. U deklaracijama i rezolucijama koje je Skupština usvajala u više navrata to se sasvim jasno kaže i iz toga proizilaze unutrašnje garancije za državne organe da se u vezi sa time ponašaju.
Problem, dakle, nije u tome. Problem je u tome što ne ugrožava sam sporazum teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, ugrožavaju ga oni koji ga potpisuju kao druga ugovorna strana. Teritorijalni integritet i suverenitet Srbije u ovom trenutku ugrožava EU, sa svojom politikom Euleksa, dakle uspostavljanjem nezavisnosti Kosova, i 21 država članica koje su već priznale nezavisnost KiM.
Prema tome, mi sa njima moramo da raspravimo tu stvar i da u vezi s tim unesemo potrebne garancije, zajedno, da bismo imali onu neophodnu saglasnost volja o kojoj govori Bečka konvencija. O tome je ovde takođe bilo reči.
Znači, tu za nas ne postoje ni minimalne, a kamoli potrebne garancije da će naš ugovorni partner poštovati ono do čega je nama najviše stalo, a to je suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
Uostalom, ako bi se i usvojila ovakva jedna interpretativna deklaracija, bilo kao poseban tekst, bilo kao deo zakona o potvrđivanju, u šta sada ne ulazim jer to je sama tehnika, pitanje je da li bi to bila dovoljna garancija ili dovoljna obaveza za ovu vladu da tako i postupa. To bi, razume se, obavezivalo Vladu, ali Vlada je već, ako hoćete, unapred, anticipativno prekršila ovakav jedan predlog.
U nekoliko primera to lako mogu da pokažem. Vlada je manje-više prihvatila Euleks, kao način kako će se EU instalirati na Kosovu, Vlada i predsednik Republike, razume se, razgovaraju o tome na koji način Euleks da se prihvati i, najzad, imate i taj intervju predsednika Vlade gospodina Cvetkovića od 28. avgusta u "Politici", gde imate doslovno rečeno (za ovu potrebu sam izveo) da, mada on nije saglasan sa rekonfiguracijom UNMIKA, želi da u njoj učestvuje da bi mogao zaštititi naše ljude koji na Kosovu žive. ''Zato moramo'', citiram, ''da učestvujemo u rekonfiguraciji UNMIKA, odnosno postavljanju Euleksa'', mi da učestvujemo, Srbija, ''jer želimo da budemo deo zajedničke priče''.
Vidite, ako je Vlada već to učinila, ako je on to rekao, a to je rekao kompetentno, kao predsednik Vlade, i ako se o tome vode danas pregovori, što svi znamo, sasvim je jasno da ovakva jedna deklaracija, izjava ili bilo šta drugo ne bi obavezivalo ovu vladu. Ona je već ušla u taj proces i mene zaista čudi da neko sada ima poverenja da bi se politika Vlade volšebno, zbog ovakvog jednog teksta, promenila.
Glavni razlog jeste onaj prvi koji sam rekao, da garancije nisu dovoljne zato što samo partner, EU i države članice sa kojima se potpisuje, može to da garantuje u dodatnoj rečenici samog sporazuma.
Takvu jednu garanciju mora da sadrži sam Sporazum, a ne naš interni tekst, koji uopšte ne obavezuje ni EU niti bilo koju državu članicu od onih 21 koje su priznale nezavisnost Kosova. U krajnjoj liniji, mnoge od tih država, kada budu ratifikovale ovaj sporazum, mogu doneti iste takve deklaracije u kojima će potvrditi svoj stav prema Kosovu. Dakle, potvrdiće akt o priznanju nezavisnosti Kosova, a mi ćemo tu ostati kratkih rukava.
To su razlozi, mislim dovoljno jasno izneti, zbog kojih DSS ne može da prihvati ovakav jedan predlog, koji je u nekoliko navrata, na bilo koji način, od strane gospodina Petronijevića, SPS i od strane ovog predloga amandmana SRS, bio dat ovoj skupštini. Hvala.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

 Kao predlagač amandmana, moram da odgovorim na izraženu nevericu. Nisam ja pisao amandman ubeđen u to da će Vlada da se ponaša kako treba. Ja nemam poverenja u Vladu, ne verujem ni da će da poštuju Ustav Republike Srbije, ne verujem da će da poštuju bilo koji zakon, ali to znači da ujutru ne ustajemo iz kreveta uopšte.
Šta ćemo mi onda ovde u Skupštini ako nećemo da usvajamo čak ni ono što je dobro zato što ne verujemo da će Vlada to da sprovede?
Ovaj amandman je pokušao da se popravi ponašanje prema sporazumu koji su uveli DSS i DS. Dakle, ovaj sporazum je vaše delo, parafirano pre nekoliko meseci, kada se znalo da države članice EU priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Nisu još bile proglasile nezavisnost, ali ste svi znali da će za Nemačku, Francusku, Englesku KiM biti nezavisno. Ponašali ste se kao da to nikad neće da se desi i evo dobrog sporazuma koji mi sad moramo da popravljamo svojim tumačenjem koji obavezuje našu Vladu.
Mi ne možemo da menjamo sporazum koji ste vi parafirali, ali možemo da donesemo zakon koji obavezuje Vladu, pa da vidimo da li je ovo država u kojoj se ne poštuje zakon ili je ovo država u kojoj se zakon poštuje. Zbog toga razmislite malo, ima vremena. Pokušavao sam već dva meseca da vas ubedim da je ovo trebalo da prihvatite, imate još uvek malo vremena.
Ovi bi usvojili i bez nas ovaj sporazum, ali nam ništa ne bi vredeo bez ove interpretativne deklaracije. Zaista, ne bih mogao da izdržim da se sa 70 glasova donese ovaj sporazum, niti bi to nešto značilo Vladi Srbije, ni Evropskoj uniji, niti nama radikalima koji kao opozicija moramo da posmatramo šta vi radite.
Ovo je prilika da cela Srbija kaže: da, hoćemo u Evropu i evo pod kojim uslovima obavezujemo sve vlade koje ikada budu formirane u Srbiji da nas zastupaju u toj EU. Ovaj sporazum nije ni rat, ni pakt, ovaj sporazum je naš ponos, naše dostojanstvo. Znači, namećete nam sporazume, izgleda da moramo da ih prihvatimo, ali kada nam kažete ''Srbija'', mi Srbiju tretiramo u granicama u kojima je član UN.
Zbog toga vas molim, ako imate primedbi na Sporazum, tu malo i sebe korite, ali nemojte da dajete primedbe na amandman kojim se, u stvari, sve ovo dovodi u sklad, rešava, poboljšava i čini prihvatljivim čini mi se za sve poslanike u ovoj sali.

Reč ima gospodin Dušan Bajatović, po Poslovniku.

Poštovane kolege poslanici, moram da kažem da sam veoma zadovoljan popodnevnim delom sednice, iz prostog razloga što uz određene političke kompromise, neka ih shvati ko kako hoće, ponovo uspostavljamo jednu snagu srpskog parlamenta.
O jednom delu te snage govorio je kolega Tomislav Nikolić, koji je, možda iz jednog drugog ugla, ali sasvim ispravno, konstatovao da se ovom interpretativnom izjavom, za koju su se zalagali i poslanici SPS, ali i druge poslaničke grupe, jednostavno vraćamo, evo, radikalskim rečnikom rečeno – da ne sme da se nađe nijedna ruka koja će to da potpiše. I hvala, gospodo radikali ...
(Dobro, gospodine Todoroviću, ako bih baš hteo da dam neku reformu na to, ja bih se založio za uvođenje ministarstva za magiju, ali Vladu smo već izabrali. Ništa ružno. Naravno, vi imate pravo na sve to.)
Hoću da kažem, jedna od osnovnih primedbi koju sam imao kao učesnik na javnoj sceni i koja je loša poruka svetu jeste što je srpski parlament nejedinstven.
Ukoliko ovo zaista izglasamo, pomoći ćemo i Vladi (ako je ona dobronamerna, a ja se iskreno nadam da jeste i lično verujem u to) da brani tu poziciju da je KiM deo Republike Srbije i da će to tako i ostati. Time, naravno, obavezujemo ovu vladu, ne samo Ustavom, mada je po mom mišljenju Ustav uvek dovoljna garancija.
S druge strane, ne mogu da razumem svoje prijatelje iz DSS. Zar je trebalo da se desi da ostanete na političkoj ledini, pa da izađete da nam objašnjavate svoje stavove? Pričam o gospodinu Samardžiću. Ovaj sporazum ste vi radili, vi ste pregovarali i nemojte da se ljutite ni na kolege iz SPS ili kolege iz SRS što sada to spočitavaju. Učestvovale su i kolege iz DS.
Ono što je meni kao učesniku u ovoj debati interesantno, jeste da smo mi imali dva pristupa. Jedan kaže: ''ne'' saradnja sa EU ukoliko nam otimaju KiM, a sa druge strane: ''da'' saradnja, jer ćemo ga tako bolje braniti. Ja sam pristalica ovog drugog. Znate zašto? Zato što ono ''ne'' ne nudi alternativu ni u jednom smislu, ni u nacionalnom, ni u državnom, ni u političkom, a naročito ne u ekonomskom, ili je barem ja od vas nisam čuo.
Bilo bi lepo da ovaj naftni i gasni aranžman donese boljitak Srbiji. I doneće. Ruska banka doneće konkurenciju austrijskom kapitalu koji ovde neki zastupaju. Ali, to nije dovoljno. Srbija mora da ima neselektivan priliv investicija jer, očigledno, patriotizam više nije moguće svesti na pušku, mora sa svesti na kvalitet života, i na ćirilicu, i na kompjuter i na posao. Ja tako gledam ove probleme.
Uostalom, kad neko hoće da napadne vaš identitet, najlakše će vam oteti ako vi pristanete na to. I Kosovo će nam oteti ako mi pristanemo na to. Jedina mogućnost u ovom momentu da branimo KiM jeste da taj proces otimanja KiM - za nas to nije završeno pitanje i zato to zovem procesom - zaista pretvorimo u proces sa onom snagom, onim saveznicima i onim mogućnostima koje imamo.
Napašću svaku vladu Republike Srbije koja maksimalno ne koristi mogućnosti za odbranu KiM, ali isto tako bi bilo neozbiljno da ne shvatimo da kriza u našem društvu dugo traje, da bi nam se zbog jednog takvog ''ne'' ne samo zatvorila evropska vrata, nego otvorili drugi politički procesi - u Vojvodini, neki ovde vole da pominju rašku oblast i slične stvari.
Kao odgovorna politička elita, moramo da shvatimo da proces ulaska u EU ima svoje izazove, da već konstantno imamo neprijatelje u okviru međunarodne zajednice, dakle i dalje pričamo istu priču, ali da se način na koji ćemo braniti KiM više ne može svesti na pušku.
Mora se svesti na političko jedinstvo u Srbiji, na dobro razrađene mogućnosti, na dobro sagledavanje saveznika i da se cela priča, koliko god je to moguće, drži u Savetu bezbednosti, da probamo da (zaista verujem u to) ulaskom u EU ne samo rešimo ove naše ekonomske i socijalne probleme koje imamo, naravno, zajedno sa Rusijom, za koju i dalje mislim da će nam pomagati, ili možda sa zemljama Šangajske inicijative, nadam se da to nikome nije sporno.
U političkom smislu, da što pre uđemo u EU, a da pri tom ne uđe KiM, možda čak ni BiH, pitanje je šta nam odgovara i šta će biti naša državna strategija kada je u pitanju Republika Srpska, koju takođe treba da branimo, da iz te pozicije probamo da na bolji način zaštitimo svoje interese.
Delom sam govorio u svoje lično ime, delom znam da zastupam stavove SPS. Prema tome, biću veoma zadovoljan ukoliko i naše kolege i prijatelji radikali i sve ostale poslaničke grupe - DS, G17, pripadnici manjina, PUPS i sve ostale, izvinjavam se ako sam nekoga preskočio, glasaju za ovaj sporazum jer će on pokazati snagu i odgovornost srpske političke elite.