Gospođo Pop Lazić, zaista spadate u poslanike izuzetne edukacije kada je u pitanju poznavanje i Ustava, i zakona i Poslovnika. Mislim da je vama, više nego meni, čak i jasno i poznato da samo možemo konstatovati mandate i njihov prestanak, a da druge institucije, a to su sud, Administrativni odbor i RIK, učestvuju u proceduri dostavljanja materijala za jedno ili drugo.  
Prema tome, vama je potpuno jasno koje su ingerencije ove skupštine i šta mi u stvari u celom tom postupku možemo. Znači, pokretanje svih postupaka, od vas, od bilo koga. Vi treba da uradite sve ono što mislite da treba da uradite. Ova skupština može konstatovati prestanak mandata kada joj takav predlog stigne, i to je već i javnosti poznato, a vama kao nekom ko tako dobro poznaje proceduru, da ne govorim. Prosto mi je neobično što moram sebe da dovedem u situaciju da vama dam odgovor na pitanje koje je vama više nego poznato.
Reč ima gospodin Branimir Đokić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, hteo bih da iskoristim priliku da postavim poslaničko pitanje, po Poslovniku, član 225. i 226, gospodinu ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, potpredsedniku Vlade.
Želeo bih zatražiti u što kraćem roku ako je u mogućnosti da se dođe do jednog razjašnjenja i objašnjenja građanima Šapca, s obzirom da sam sa tog prostora. Evo o čemu se radi.
Prošle godine u junu, u selu pocerski Dobrić, koji je deset kilometara od Šapca, odakle i ja potičem, renoviran je Dom kulture u tom selu. Na otvaranju tog doma bilo je preko 2.000 ljudi. Dom je napravljen od novca donacije raznih ljudi koji su pomagali, i jedan sam od tih i novcem mnogih ljudi iz sela.
Taj dom je napravljen zbog dece koja tu imaju folklor, skupljaju se i to je jedino mesto gde se omladina u tom selu može skupljati.
Na nesreću, taj dom je svega radio tri meseca. Ovo je interesantno i trebalo bi to da čuju građani Srbije.
Došao je 5. oktobar, s obzirom da u selu naravno, kao i svuda, ima ljudi iz svih političkih stranaka, članovi DS su proslavljali, po priči mojih meštana, 5. oktobar. To je bila jedna kafanica, oni su tu celu noć proslavljali, što nije sporno. Negde pred zoru, oko pet sati, ostalo je petoro ljudi, to pričaju meštani svedoci, u alkoholisanom stanju i taj dom se zapalio. Taj dom je izgoreo totalno.
Postoje svedoci koji su ljudi ostali tu. Ne kažem da su ti ljudi zapalili, ne tvrdim, niti iko tvrdi u selu, ali zna se ko je bio u tom domu u pet sati ujutru kada je dom zapaljen. Naravno, verovatno su imali priliku da im bude reper paljenje Skupštine, televizije, i naravno, do današnjeg dana niko se nije oglasio, ni MUP Šapca, ni Skupština Šapca, iako su meštani kompletno dolazili kod predsednika opštine, potpredsednika.
Sada su napravili peticiju, 600 ljudi je potpisalo da se dođe do toga: ko je to uradio i šta dalje? Niko do danas na to nije odgovorio. Molim vas kao potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova ...

Vreme. Govorite apsolutno mimo Poslovnika, ali razumem vašu iskrenu nameru da od ministra dobijete odgovore, odnosno da ga upoznate, ali već je prošlo tri minuta, tako da vas molim da završite.

Dobro. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226. Koristim priliku, prisustvo ministra unutrašnjih poslova, da ponovo istaknem problem koji je vezan za održavanje mitinga SRS i gubitka života, jednog, na tom mitingu.
Između ostalog, i ova situacija u Skupštini Srbije na neki način bi mogla da se projektuje i na ovaj i na onaj prethodni miting, koji je održan kao podrška ostanku KiM u granicama Srbije. I tad i sad izgubljen je jedan život. I tada i sada sva odgovornost trebalo bi da bude svaljena na MUP, a činjenica da su ministri iz jedne stranke trebalo bi da se odgovornost prenese na tu stranku.
Činjenica da o svemu onome što smo mi iz onog materijala koji smo imali mogli da vidimo jeste da je sve to organizovano, i prvi put i drugi put. Prvi put veličanstven miting, drugi put veličanstven miting, jedino su pokvarili određeni režirani događaji koji su se desili. Jedan u ambasadi Amerike, tako izrežiran kao na filmu, gde je takođe jedan čovek izgubio život. Drugi miting - takođe jedan čovek izgubio život i potpuno se vidi kompletna režija, kako je to urađeno.
Između ostalog, vi to i u vašem izveštaju ovde navodite, da ste imali samo 900 pripadnika žandarmerije i 825 pripadnika policije iz mesta van Beograda.
Znači 1.725, a evidentirali ste 130 ili 150, nije ni bitno, tih huligana, oni koji su krenuli da prave nerede. Prosto je neverovatno da tolike brojne policijske snage nisu bile u stanju da onemoguće ono što se desilo. Na kraju da dođe do nesreće, da jedan čovek bude ubijen.
Ne bih sada spominjao ono što se desilo poslanicima, ovo je nešto tragično, preko čega mi ne možemo da pređemo. Lično mislim da ni vi ne bi smeli da preko toga pređete kao ministar, ali i kao predsednik SPS ,jer mandat će se završiti, ali ostaće taj događaj, koji na neki način će biti vezan za vas.
Mislim da je to namerno urađeno, siguran sam u to da je to namerno urađeno i žao mi je što vi niste uložili malo više napora da se dođe do stvarnih činjenica. Neko je to izrežirao. Neko kome je odgovaralo da dođe do nereda na mitingu SRS, neko ko je hteo ljudske žrtve, kao što je to hteo i na prvom mitingu, da bi došli u situaciju da se okrivi, u prvom slučaju tu je bilo više stranaka, u drugom slučaju da se okrivi SRS.
Po ovome ovde što se dešava, u Skupštini, scenario je potpuno jasan. Žuto preduzeće mirno, filozofsko, sedi, uopšte ih ne interesuje ništa. Imaju oni one koji na pejdžer pošalju za govornicu, da ih brane.
Predsednik Skupštine mora da radi u skladu sa Poslovnikom, pokušava koliko-toliko da to bude primereno parlamentu, međutim, građani gledaju opoziciju, obim nezadovoljstva bi trebalo da bude na opoziciji, i na onome ko sedi na mestu predsedavajućeg, odnosno na SPS.
Dugo smo u politici, ništa nije slučajno. Ne govorim vam ništa novo. Pretpostavljam da je i vama sve to jasno, pretpostavljam da su pokušavali, izvinjavam se, prekoračio sam vreme, završavam, da izvrše pritisak na Slavicu Đukić-Dejanović da primenjuje mnogo strože odredbe Poslovnika, da nas izbacuje, kažnjava itd. Siguran sam da nećete da se upecate na tako jeftin trik, a mi ćemo se kao poslanici SRS truditi da ne dovodimo predsednika Skupštine u takvu situaciju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o strancima i Predlogu zakona o zaštiti državne granice.
Da li predstavnik predlagača Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam dugo godina bio u parlamentu, kao što znate, apsolutno mi ne smeta ovakav način rasprave, čak mogu da kažem da mi malo i nedostaje.
U svakom slučaju, polemike su neophodne ukoliko se naravno zadržavaju u domenu svega onoga o čemu danas govorimo i spreman sam da ovde, kao predstavnik predlagača, obrazložim ova dva zakona koje je naše ministarstvo predložilo, u ime Vlade Republike Srbije. Reč je o zakonu o zaštiti državne granice i zakonu o strancima.
Želeo bih da podsetim da su zakoni koji regulišu ove dve oblasti doneti još 1979. godine i 1980. godine. U oblasti kontrole, prelaženja i obezbeđenja državne granice, trenutno je na snazi Zakon o prelaženju državne granice i kretanju u graničnom pojasu iz 1979. godine, koji je pravljen po ustavnom konceptu bivše SFRJ iz 1974. godine.
Pridruživanje EU za Srbiju predstavlja strateško opredeljenje i nacionalni interes, koji između ostalog podrazumeva usvajanje evropskih standarda u čitavom nizu oblasti, pa i oblasti zaštite državne granice.
Želeo bih, takođe, da podsetim da su ova dva zakona u grupi zakona koji su neophodni da se usvoje u Narodnoj skupštini, kako bi Republika Srbija došla do tog puta ka beloj šengen listi, odnosno ukidanju viza za građane Republike Srbije.
Osnovni ciljevi i novine u ovom predlogu zakona se ogledaju u sledećem. Ciljevi zaštite državne granice jesu zaštita nepovredivosti državne granice, sprečavanje širenja prekograničnog kriminala, zaštita zdravlja i života ljudi i zaštita životne sredine, sprečavanje nelegalnog prelaženja državne granice i ilegalne migracije. Predlogom ovog zakona preuzeto je vršenje svih poslova obezbeđenja državne granice od vojske, čime je ispunjen još jedan od reformskih ciljeva u procesu približavanja EU, a to je demilitarizacija državne granice.
Predlog zakona o zaštiti državne granice odustao je od instituta graničnog pojasa koji se prostire duž cele državne granice, već predviđa samo mogućnost da se na pojedinim delovima te granice, odlukom ministra, uvede poseban režim, pre svega u pogledu izgradnje objekata i uzgajanja određenih poljoprivrednih kultura, iz razloga obezbeđivanje vidljivosti granične linije i drugih bezbednosnih razloga.
Poslove zaštite državne granice neposredno obavlja granična policija, kao sastavni deo MUP, u skladu sa nadležnošću utvrđenom ovim zakonom.
Pri obavljanju tih poslova policijski službenici granične policije primenjuju specifična policijska ovlašćenja i mere koje su detaljno utvrđene odredbama ovog zakona.
Tekst ovog zakona izrađen je, između ostalog, u skladu sa standardima i preporukama EU i zajedno sa ovim drugim zakonom o strancima predstavlja jedan od poslednjih koraka ka beloj šengen listi, odnosno ka ukidanju viznog režima za građane Republike Srbije koji putuju u zemlje EU.
Vlada je već ranije usvojila strategiju za integrisano upravljanje granicom u Republici Srbiji, kojom je uređena saradnja svih državnih organa u obavljanju poslova zaštite državne granice i predviđeni prioriteti u donošenju propisa iz ove oblasti.
Ključni zakon za realizaciju strateških ciljeva Republike Srbije po pitanju upravljanja državnom granicom je upravo ovaj zakon, a to je zakon o zaštiti državne granice. Predlogom zakona ispunjavaju se pretpostavke za ostvarivanje najvažnijih principa i integrisanog upravljanja granicom, a to je otvorena granica za slobodan protok ljudi i robe i zatvorena granica za sve vidove kriminalnih i drugih nedozvoljenih aktivnosti.
Ovim predlogom zakona predviđen je efikasan sistem obezbeđenja državne granice, visok standard granične kontrole i obezbeđeno usklađeno postupanje svih državnih organa na državnoj granici. Predlogom zakona je utvrđen i postupak po kome se ostvaruje međunarodna granična saradnja i pravila za postupanje nadležnih organa u okviru te saradnje. Značaj ovog zakona je u tome što Srbija, njegovim usvajanjem, ispunjava obavezu usklađivanja postojećih propisa iz ove oblasti sa novim Ustavom Republike Srbije.
Što se tiče drugog zakona, zakona o strancima, važeći Zakon o kretanju i boravku stranaca donet je 1980. godine. Do sada je ovaj zakon u više navrata noveliran, ali njegove izmene i dopune nisu suštinski izmenile koncepciju zakona. Osnovna rešenja iz ovog zakona su odavno prevaziđena i u neskladu su sa evropskim zakonodavstvom i praksom.
Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija će po prvi put, u skladu sa svojim Ustavom, samostalno regulisati pitanja ulaska, kretanja i boravka stranaca na svojoj teritoriji. Ovim zakonom se razgraničava nadležnost određenih ministarstava, MUP, spoljnih poslova i drugih državnih organa kada su u pitanju stranci. Rešenja su istovremeno kompatibilna i sa standardima kojima se, prema ključnim odredbama Šengenskog sporazuma, uređuje problematika ulaska, kretanja i boravka stranaca u zemljama EU.
Donošenje nove zakonske regulative o strancima predstavlja takođe jednu od pravnih pretpostavki za stavljanje Republike Srbije na belu šengen listu. Zato je u punoj meri u pripremi ovog zakona ispoštovan sporazum iz Šengena i konvencija o primeni ovog sporazuma.
Predlogom zakona uvodi se niz novina. Novine u ovom predlogu zakona jesu vrste viza, i to aerodromska, tranzitna viza - viza A, tranzitna viza - viza B, viza za kraći boravak - viza C i viza za privremeni boravak - viza D.
Takođe je određeno da će ministar spoljnih poslova, uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova, propisati izgled, sadržinu i način unošenja viza u stranu putnu ispravu.
Izuzetno, iz humanitarnih razloga, ako je to u interesu Republike Srbije ili ako to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze, viza se može izdati i na graničnom prelazu, a MUP može odrediti da se strancu omogući ulazak samo na određenom prelazu.
Predlogom zakona utvrđeni su uslovi za ulazak i boravak stranaca u Republici Srbiji, sa ili bez vize, do 90 dana. Podzakonskim aktima, donetim od strane više ministarstava, preciznije će se urediti pojedini uslovi za ulazak u Republiku Srbiju, visina sredstava za izdržavanje, zdravstveni uslovi, bezbednosne provere itd.
Zakon sadrži i nekoliko izuzetaka, kada će se strancu privremeno zabraniti izlazak iz zemlje. Takođe su propisani uslovi za dobijanje privremenog boravka po osnovu rada i zapošljavanja, obrazovanja, specijalizacije, prosvetne ili naučne saradnje, spajanja porodica ili svojstva žrtve trgovine ljudima, kao i uslovi za odobravanje stalnog nastanjenja u Republici Srbiji.
Privremeni boravak može da se odobri u trajanju do jedne godine i može da se produži na isti period, a međunarodnim ugovorom se može odrediti i u dužem trajanju.
Predviđene su veoma stroge sankcije protiv prevoznika koji u Republiku Srbiju dovoze strance bez važeće putne isprave ili bez vize. Predviđene su i mere ograničenja kretanja stranaca koji treba, u skladu sa odlukom nadležnog državnog organa, da budu udaljeni sa teritorije Srbije.
Predviđena je sudska zaštita protiv rešenja kojim se stranac koji treba da bude deportovan upućuje u prihvatilište za strance pod pojačanim policijskim nadzorom. O žalbi odlučuje okružni sud u hitnom postupku.
Zakonom se ustanovljava centralna baza podataka koju vodi MUP i čine je sve evidencije MUP i Ministarstvo spoljnih poslova koje se vode na osnovu ovog zakona. Zbog složenih i obimnih priprema koje podrazumevaju promene predviđene ovim zakonom i zakonom o državnoj granici, početak primene ovog zakona o strancima predviđen je za 1. april 2009. godine.
Na kraju želim, dame i gospodo poslanici, da vam kažem da put Republike Srbije prema EU vodi praktično dvostruko: jedno je političko pitanje sticanja statusa kandidata za člana EU; to je pitanje odmrzavanja Prelaznog sporazuma, to je pitanje koje ponekad zavisi ne samo od Srbije, nego od političkih odnosa u Evropi, zavisi od Haškog tribunala, Ratka Mladića itd.
Ali, postoji i drugo pitanje i drugi put, a to je sticanje i dobijanje liberalizacije viznog režima. Za to nam nije potreban niko drugi osim nas.
Zato je neophodno da se donesu svi zakoni u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji su uslov za sticanje tog statusa, da se nalazimo na beloj šengen listi. Da prevedemo na srpski jezik, da građani Srbije mogu da putuju u zemlje EU bez viza.
MUP, ako donesete i usvojite ove zakone, završilo je svoj deo posla. Na redu je Ministarstvo pravde, i naravno da i Vlada Srbije donese još neke strategije i mislim, ukoliko se nastavi ovakvim tempom, da bi građani Republike Srbije u sledećoj godini mogli da očekuju liberalizaciju viznog režima. Takođe to znači i da građani Srbije treba polako da počnu da uzimaju nova lična dokumenta, zato što će liberalizacija viznog režima važiti samo za građane koji putuju sa novim pasošima.
I zato, kao što sam siguran da je pitanje KiM pitanje od značaja za sve građane i za sve političke stranke, i kao što sam siguran da se sve političke stranke u Srbiji raduju velikoj diplomatskoj pobedi Srbije, barem juče na Generalnoj skupštini UN, siguran sam da i sve političke stranke koje se nalaze u ovom parlamentu, kada je reč o ovim pitanjima misle isto.
A to je da, nezavisno od političkih razlika, nezavisno od naših političkih polemika, učinimo ono što je u našoj moći, da obezbedimo građanima Srbije da mogu da putuju u zemlje EU bez šengenskih viza.
Da bi se to desilo, neophodno je da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvoje ova dva predloga zakona koji su pred vama.
Zato vas pozivam, dame i gospodo poslanici, bez obzira da li pripadate vladajućim ili opozicionim političkim strankama, kada su ti zakoni u pitanju, koji znače harmonizaciju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije u cilju omogućavanja boljih uslova za život naših ljudi, kao što je putovanje bez viza u zemlje Evropske unije, pozivam vas da oko toga imate jedinstven stav i siguran sam da će ovi zakoni biti usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu ministru, koji je kao i inače, o vrlo ozbiljnim i složenim temama govorio krajnje jednostavno i olakšao i poslanicima i građanima da razumeju značaj današnje sednice i današnjeg dnevnog reda.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? Ne.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Po Poslovniku, izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 98.
Molim vas, imajući u vidu da je trenutno u toku vanredna sednica Odbora za finansije, da su svi šefovi poslaničkih grupa na toj sednici, kao i većina poslanika, da iskoristite svoje pravo i da danas pauzu umesto od 14,00 do 15,00 imamo od 12,00 do 13,00, kako bi svi zainteresovani poslanici mogli da prisustvuju tom odboru.
To je i razlog, između ostalog, da bismo mogli da učestvujemo i u ovoj raspravi, a i na sednici tog odbora, s obzirom da je zakazano vreme kada zaseda i plenarna sednica. Hvala.

Ocenjivala sam vaš predlog, i zbog toga što mi se čini da prekidanje sednice Skupštine, da bismo prisustvovali svi Odboru za finansije, bi pre svega bio presedan, a može se i dogoditi da bi se to moglo shvatiti kao doprinos stvaranju panike, nisam spremna da realizujem taj vaš predlog, ali ne smeta da svi oni koji imaju pravo po ovoj tački da govore, to pravo iskoriste dok traje tačka. Dakle, niko neće biti uskraćen za pravo da do kraja tačke, pa i šefovi poslaničkih grupa, učestvuju u radu.
Gospodin Buha, kao ovlašćeni predlagač poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Izvolite. To je onaj period od 20 minuta na koja imate pravo.