Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104.
Gospodine ministre, vi ste verovatno sa gospođom imali i duela i razgovora dugih, ali bih želeo ovom prilikom da vas opomenem, a iritiran prethodnim izlaganjem gospođe Pešić, u smislu da ovom zemljom se traži da i dalje može vršljati ko stigne i kako ko hoće.
Molim vas, samo jedan primer - hapšenje Karadžića, srpskog heroja, i način hapšenja Karadžića, da ovom prilikom pomenem, kad je kidnapovan i kada je tri-četiri dana držan u nekakvim prostorijama, sa kesom na glavi, i sve ono što se njemu desilo javnost je obaveštena i čula je o tome poslednjih nekoliko meseci.
Imali smo slučaj i pre dve-tri nedelje, kada je ponovo kidnapovan građanin Beograda i isto odveden i držan u podrumu, valjda je ličio na Ratka Mladića ili bilo koga.
Ako se bude nastavilo i po ovom principu što traži gospođa Pešić, da ovom zemljom može da vršlja ko hoće i odakle hoće, razne strane agenture koje nisu evidentirane u Republici Srbiji, a pošto živim u Novom Pazaru, blizu Kosova i Metohije i Crne Gore, mogu vam reći da je tamo svakodnevni ilegalni prelazak određenih ljudi iz Crne Gore, odnosno Makedonije, Bosne i Hercegovine, neevidentiranih na tom prostoru i zato se na tom prostoru dešavaju velika krivična dela, rad sa drogom, opojnim sredstvima, municijom, oružjem i svim onim što se svakodnevno čuje i čita u dnevnoj štampi.
Molim vas da po ovom pitanju, ako još uzmemo u obzir dužinu granice koja gravitira od Kosova i Metohije do Crne Gore, mislim od Priboja do Prijepolja, Tutina do Novog Pazara, pa sve do Raške i dalje, ta dužina koja nije dobro i dovoljno obezbeđena, tražim od vas da vi, kao ministar policije i potpredsednik Vlade, preduzmete sve mere kako bi se zaštitili građani Srbije i kako bi se evidentirali oni koji vršljaju i unose nemir, švercuju, bave se kriminalom i vršljaju državom Srbijom. (Predsednik: Vreme).
Da zaključim, da se ne ponovi nekakvo kidnapovanje nekog građanina od strane raznih špijunskih, obaveštajnih, stranih agentura..

Poslovnik reklamira narodni poslanik Ivan Andrić. Molim da povrede Poslovnika budu u skladu sa temom. Izvolite.

Radi se o replici poslaničke grupe, pošto je pogrešno protumačen naš amandman. Dakle, iz našeg ugla gledanja ova primedba je potpuno besmislena, pošto zašto bi očekivali od nekoga ko ilegalno pređe granicu da će se zato što u zakonu piše on prijaviti samoinicijativno u stanicu policije. Naš amandman se odnosi na nebezbednosne posete, civilne posete. Svako od nas ima rodbinu u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Republici Srpskoj, gde god. Mi ćemo biti obavezni da prijavljujemo ljude i svakodnevni kontakti koji su do sada postojali postaće na neki način kompromitovani.
Sa druge strane, upravo taj duh o kome ste vi govorili, o tome da je svako ko nema ličnu kartu Srbije neprijatelj, za nas je taj duh neprihvatljiv i mi odbijamo da glasamo za zakon ako je to ideja ovog zakona. Sa druge strane, potpuno je jasno da to nije ideja i da zakon nema nikakve veze sa ovim o čemu ste sada pričali.
Mi očekujemo, još jedan put ponavljam, da prihvatite naš amandman i da bi još jednu stvar razjasnili - mislimo da za prikupljanje podataka već postoji dovoljan osnov, dakle, mi predlažemo da se prva dva dela tog člana zadrže, stav 1. i stav 2. Samo ovaj treći uvodi tu kategoriju - u slučaju ugrožene bezbednosti, bez ikakvog daljeg objašnjenja ko ocenjuje i na kakav način ocenjuje gde je ugrožena javna bezbednost i kako može biti ugrožena javna bezbednost - a da to nije u skladu sa zakonom. Naš amandman se odnosi samo na to. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Milan Lapčević, nije tu. Ponovo po Poslovniku, izvolite.

Gospodin koji je govorio je pogrešno razumeo moje izlaganje i poziva se na Republiku Srpsku i Crnu Goru, na rođake. S obzirom da pripada onoj partiji, poznatoj od 90-tih godina naovamo, koji su uglavnom profitirali sa tim nevladinim organizacijama i svim onim što su doveli u Republiku, ondašnju Jugoslaviju, pa Srbiju, pre svega, nisam se izjasnio da li se to odnosi na Crnu Goru, Makedoniju, da li na rođake iz Republike Srpske.
Ali, gospođa koja je pre njega govorila je govorila generalno o strancima i upoređivala komunističko vreme pre 80-tih godina sa sadašnjim vremenom, a tada je bilo drugo vreme, druge prilike i ona je verovatno to vreme dobro upamtila.
Govorio sam u vremenu u kome se mi nalazimo, u vremenu kada našom zemljom vršljaju razne strane špijunske agenture, koje hapse ljude, odnosno kidnapuju ljude. U tom pravcu sam govorio i ne možemo upoređivati ono što vi hoćete da liberalizujete neke stvari, u smislu da se dozvoli da stranac može doći, bilo ko i odakle, a da se ne prijavi mesto boravka. Idite vi u neku zemlju, pa nemojte da prijavite policiji svoje boravište, pa ćete videti koliko ćete platiti kaznu. Samo sam govorio u tom pravcu. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Milan Lapčević nije u sali.
Narodni poslanik Dušan Bajatović. Izvolite.

Poštovane kolege, imao sam ispočetka nameru da govorim o nekim članovima zakona, ali ako gledamo vreme koje trošimo i način na koji koristimo besplatan EPP marketing, gledaću da svoje izlaganje skratim, iz prostog razloga što se ovde radi o zakonima koje smo,  kako to rekoše uvažene kolege iz SRS, na svom evropskom putu trebalo ranije da usvojimo, barem tako sam shvatio gospodina Buhu, i da je u stvari osnovna kritika što ove zakone već nismo imali.
U pravno-tehničkom smislu, u smislu uporedne prakse sa drugim zemljama koje su imale potrebe da donesu ovaj zakon i uporednoj praksi sa zemljama koje na ovaj način imaju utemeljene zakone, ovim zakonima praktično nemamo šta mnogo da damo kao primedbe, koliko god se to trudili, to vidimo i po kvalitetu diskusija koje se ovde odvijaju. Tražimo neke male zareze, tražimo neke male uglove, gde ćemo dati neku primedbu, jer, bože moj, ministar je tu, a kamere su uključene.
Polemisaću samo sa dve stvari. Jedna nije pomenuta, a jednu su kao primedbu iznele kolege iz LDP-a. Čini mi se da je mnogo važnije kako ćemo implementirati, pre svega, ovaj zakon o kontroli državne granice.
Samo ću reći da vrlo često nedostaju ne samo tehnička sredstva, o nekima je govorila gospođa Pešić, nedostaje i kadrovska struktura adekvatna. Moram da kažem da u nedostatku drugih zakona, poput zakona o zaštiti potrošača, često imamo primere korupcije na granici, često imamo neadekvatnu kontrolu na graničnim prelazima, kako ljudi, tako i roba.
Sama činjenica da ovde razgovaramo i da menjamo zakone iz 80-tih godina govori o potrebi donošenja zakona koji, ne samo što će biti usklađeni, nego u praksi kada budu sprovođeni će morati da izgledaju drugačije.
Nije dovoljno da donesemo samo ovaj zakon da bismo ušli u EU, potrebno je da implementacija ovog zakona, sa svim onim što to znači na graničnom prelazu, bilo da je u pitanju roba ili ljudi, ali još više kriminal i sve ono što ide sa tim, da bude adekvatno tretirano.
Prema tome, ovaj zakon je dobar, uvek se sve može popraviti. Da li može bolje? Uvek može bolje, ali ponavljam, analizirajući uporednu praksu zemalja iz našeg okruženja, potrebu sinhronizacije sa EU i analizirajući praksu zemalja koje imaju slično utemeljene zakone, ovi zakoni su, po mom shvatanju, u stvari napredak i više su nego dobri. U krajnjoj liniji, omogućiće našim organima, i MUP i drugim organima državne uprave, da efikasno rade svoj posao.
Druga tema koja se ovde često spominje na ovaj ili onaj način, to su ovlašćenja pojedinih organa i službi. Uvek je moguće zloupotrebiti ovlašćenje, ali bojim se da može biti...
Naravno, gospodine Todoroviću, vi imate primere za sve, kao i komentar za sve. Nisam rekao da su u pitanju dobri komentari, gospodine ministre, imam svoje mišljenje o gospodinu Todoroviću. Vi imate dobro, ja možda nemam. Jeste predsednik, ali van sale, ovde je ministar, imam pravo da ga kritikujem, mi smo demokratska partija, ne moramo da slušamo kao vi, to je neka druga priča. Volim emisije sa radikalima, imamo celodnevni program SRS na Kanalu 2, od 10,00 do 18,00.
Ako bih mogao, gospođice Vjerice, da nastavim.
Dakle, isto tako je opasno da iskomplikujemo život našim službama i da ih ovde tretiramo kao neke strukture koje se bave svakim pojedincem. Čini mi se da je često u pitanju fetiš mogućnosti i postupaka od strane naših službi usmerene prema našim građanima ili možda prema strancima.
Srbija ima određene bezbednosne izazove, oni nisu samo teroristički. Imamo i unutrašnje probleme bezbednosti, imamo probleme bezbednosti koji su okruženi spolja, kriminal i sve ostalo što ide. Bojim se da smo pomalo, naročito od strane predstavnika nekih stranaka, prosto hipersenzitivni kada je u pitanju ono što treba da ograničimo kada su u pitanju službe i ono što treba da im damo kao nadležnosti.
Postoje određeni instituti, način na koji se odobrava prisluškivanje, način na koji se to može kontrolisati, unutrašnja kontrola u radu organa, a na ljudima koji rade u tim organima jeste da putem tih mehanizama i na nama poslanicima kroz odgovarajuće odbore, i kada je potrebno javno za ovom govornicom, ukažemo na eventualnu zloupotrebu onih ovlašćenja koja službe treba da imaju.
U tom smislu bih zamolio i kolege iz LDP i sve nas ostale da ostavimo proceni MUP, koje je predlagač ovog zakona, da u ovoj fazi i na ovom zakonu bude stvar onako kako u ovom momentu to profesionalci predlažu. Ne bih dalje polemisao.
Po shvatanju SPS i naših partnera JS, pretpostavljam da mogu da kažem i u ime PUPS, ovaj zakon je dovoljno dobar, popravlja stvari, otvara prostor nadležnim organima da se na dobar i zdrav način bave ovim poslovima. Ono što ću reći kao drugo, a ne kao prvo, jer Evropu shvatam kao sistem vrednosti, kao sistem mogućnosti, a ovo što pričam shvatam kao mehanizme kojima ćemo se služiti.
Ovo je potrebno i za sinhronizaciju sa evropskim procesima, ali i da dođemo do liberalizacije viznog režima i, po mom shvatanju stvari, ne plediram da bilo kome ukinem pravo, što manje se budemo bavili EPP-om, što pre pređemo na sledeću tačku dnevnog reda, čini mi se to je zakon o višem i viskom obrazovanju, tim pre ćemo i građanima pomoći. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Radica Jocić.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada ne bismo znali da je Vlada u cilju svog strateškog opredeljenja prema EU prihvatila obavezu da usvoji evropske vrednosti i standarde u čitavom nisu oblasti, i to u što kraćem roku, mi u SRS bi se čudili hrabrosti ove vlade da u ovakvom trenutku, kada niko iz Vlade ne može da kaže ni dokle mu je država, ni dokle su joj granice, predloži Skupštini  na usvajanje ovakav Predlog zakona o zaštiti državne granice.
U vreme kada po Srbiji mogu neometano da se kreću svi mogući stranci koji nas prate, prisluškuju, proučavaju, pokušavaju da nas edukuju u smeru i pravcima koji samo njima odgovaraju, Vlada se ponosi što je usvojen dokument strategije za integrisano upravljanje granicom, i što je najvažnije, po modelu koji je usklađen sa standardima i preporukama EU.
U procesu približavanja Evropskoj uniji uspeli ste da ostvarite jedan od svojih reformskih ciljeva, a to je da demilitarizujete granicu, tj. da sa nje uklonite vojsku, a samim tim ste u velikoj meri obesmislili postojanje vojske, jer koji je prioritetniji cilj vojske od očuvanja suvereniteta i integriteta države, tj. od očuvanja njene granice.
Zato u poslednjih nekoliko godina radite na sistematskom uništavanju vojske, jer je pobogu pod kapom Evropske unije vojska, po vama, nama i neće biti potrebna.
Uvek kada se želi da se nečija odgovornost ne odredi do kraja koriste izrazi kao što je u članu 4 - integrisano upravljanje granicom. Naime, u skladu sa ovim predlogom zakona, poslove zaštite državne granice obavlja granična policija, a prema članu 8, na predlog Ministarstva Vlada može odrediti da na nekim graničnim prelazima za granični saobraćaj, graničnu kontrolu obavljaju organi državne uprave nadležni za poslove carina, a kad oni to rade, granična policija im daje uputstva za rad i pruža stručnu pomoć. Molim vas, a zašto onda to oni sami ne rade, ili je to manir ove vlade da za sve poslove duplira i organe i broj ljudi koji ih obavljaju.
Članom 17. ovog predloga zakona reguliše se uređenje i opremanje graničnog prelaza. Stav 1. ovog člana glasi - granični prelazi moraju biti uređeni i opremljeni u skladu sa uslovima koje utvrdi Vlada i međunarodnim standardima, tako da omogućavaju bezbedno obavljanje granične kontrole. Pošto sam iz Pirotskog okruga, približiću vam kako ti međunarodni standardi izgledaju na nama najbližoj granici, prema Republici Bugarskoj. Državna granica prema Bugarskoj dugačka je 367 kilometara i u nadležnosti je Regionalnog centra granične policije, sa sedištem u blizini Dimitrovgrada, u selu Gradina.
Pod upravom ovog regionalnog centra granične policije je 12 stanica granične policije, što za kontrolu prelaženja državne granice, što za obezbeđivanje državne granice. Stanica granične policije Negotin, Vrška Čuka, Strazimirovci, Ribarci, Mokrinje, Zaječar, Knjaževac, Pirot, Gradina, Surdulica, Bosilegrad i Dimitrovgrad, pod čijom su ingerencijom drumski granični prelaz Gradina i železnički granini prelaz Dimitrovgrad.
Na papiru gledano, sasvim dovoljno da se pokrije 360 kilometara državne granice, ali u praksi je sasvim drugačije. U praksi je državna granica prema Republici Bugarskoj nepokrivena i to usled nedostatka ljudstva, pod jedan. Npr, na nekih 72 kilometara u toku 12 sati ima samo jedna patrola policije od dva policajca.
Pod dva, nedostatka vozila. Svaka stanica granične policije za obezbeđenje državne granice na zaduženju ima najviše dva vozila, od čega je jedno uglavnom 100% neispravno, a za to ispravno goriva ima do 15-tog, eventualno 20-tog u mesecu, a zamislite samo koliko je goriva popila ona žirafa, malopre pominjana. Usled svega ovoga od strane lokalnog stanovništva, koje je mahom nezaposleno, dolazi do ilegalnog prelaza granice i to u cilju trgovine ljudima, krijumčarenja oružja i municije, krijumčarenja narkotika, šverca tekstilne robe, šverca cigareta i u poslednje vreme šverca vozila.
Tako je veći broj lokalnih kriminalaca, koji su u Srbiji osuđeni na kazne zatvora, utočište našli u Republici Bugarskoj, a državnu granicu prelaze ilegalno usled ovog gore navedenog.
Specifično je i da se kontrola prelaženja državne granice na železničko-staničnom prelazu Dimitrovgrad vrši shodno Sporazumu između Saveta ministara Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o graničnoj kontroli i postupku u železničkom saobraćaju, koji je potpisao nekadašnji ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić, sa strane Srbije, i zamenik predsednika Vlade i ministar za saobraćaj i komunikacije, Nikolaj Vasilev, sa strane Republike Bugarske.
Po tom sporazumu, železnički-granični prelaz Dimitrovgrad je zajednička granična stanica Republike Srbije i Bugarske i kontrola prelaženja državne granice se sprovodi u istom stepenu država ugovornica.
Stalnim prisustvom graničnih organa policije i carine Republike Bugarske na železničko-graničnom prelazu Dimitrovgrad, došlo je do povećanja kriminalnih radnji, gde su isti umešani u navedeno. Carina i policija Republike Bugarske mahom su u sprezi sa lokalnim stanovništvom, kome preko državne granice prenose razne vrste roba, a po navedenom sporazumu uopšte ne podležu kontroli.
O ovome bi vi, gospodine ministre, trebalo da vodite računa. Ako su vam odnekud iz Evrope dali rok do kada treba da usvojite ove zakone, a i kako oni treba da izgledaju, to nije problem. Gospođa Kolundžija će, ako ne iz prvog, a ono iz drugog ili trećeg pokušaja obezbediti kvorum i predlozi zakona će biti usvojeni, ali vi treba da propratite šta se sa primenom tih zakona dešava na terenu.
Ili se oni to, gospodine Dačiću, usvajaju samo da bi ste ih pokazali svojim naredbodavcima, a ni vas ni njih ne interesuje koliko droge ilegalno ulazi u Srbiju, u venama čije dece ona završava, ko na njoj zarađuje milione evra, šta se tim novcem finansira, koliko oružja i municije ulazi u Srbiju i čiji su sve životi time ugroženi.
Kao biolog, ne mogu da ne skrenem pažnju da se samo u članu 24. ovog predloga zakona vrlo kratko, sa par reči, pominje kontrola unošenja životinja i biljaka, a morali bi da budete svesni da se na taj način u zemlju mogu uneti mnoge zarazne bolesti, što bi pogubno uticalo na našu poljoprivredu i stočarstvo.
Samo bi još kratko da pomenem da, zbog blagih carinskih propisa i loše kontrole, u našu zemlju iz Bugarske, Turske, Kine dospevaju robe vrlo lošeg kvaliteta i time ugrožavaju mnoge domaće proizvođače. Konkretno mislim na robu, recimo od kože, naročito cipele. Bela Palanka, odakle sam, imala je najveću fabriku dečje obuće u bivšoj SFRJ, u kojoj je radilo 1300 radnika.
Sada u svakom suterenu, garaži ili šupi u Palanci radi stotine žena u nemogućim uslovima, bez dana radnog staža, bez penzionog i socijalnog osiguranja, proizvodeći dečje cipele izvanrednog kvaliteta, koje više nema kome da se prodaju, jer su prodavnice prepune jeftinih kineskih i turskih cipela najslabijeg kvaliteta.
I tako su ljudi u Beloj Palanci, tzv. srpskom cipelgradu, koje je inače na zadnjem mestu po primanjima u Srbiji, prinuđeni da rade za vrlo male pare da bi eventualno obezbedili golu egzistenciju.
Apelujem na vas, gospodine ministre i na sve ministre u Vladi, da ovim i drugim zakonima pokušate da zaštitite domaće tržište i domaću proizvodnju od stranih roba lošeg kvaliteta, što rade sve normalne države.
Kolege, uvaženi pravnici iz SRS će mnoštvom amandmana pokušati da poprave ovaj loš, na brzinu pripremljen Predlog zakona. Molim vas da ih s pažnjom pregledate i da, kao što većina ministara kaže u završnoj reči, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili, prihvatite one koji će doprineti da zakon koji ćete usvojiti bude bolji.
SRS, naravno, u ovom trenutku ako ne prihvatite naše amandmane, ne može podržati ovaj predlog zakona o zaštiti državne granice. Možda jednog dana kada budemo stvarno znali šta su i gde su granice naše države, kada nas ne budu terali da sa Kosovom, kao delom svoje teritorije, zbog ulaska u Evropu sarađujemo kao da je to nama susedna, posebna država. Do tada, pokušaćemo da vam ukažemo da, pored onih država koje su priznale kvazišiptarsku samoproglašenu državu Kosovo, postoji mnogo drugih zemalja sa kojima Srbija može i treba da sarađuje. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Maraš nije tu, pa dajem reč gospođi Juditi Popović. Imate još četiri minuta.