Narodni poslanici, da ispravimo predsednicu Skupštine, ovlašteni sam predstavnik, predlagač je imao reč, izložio je vrlo koncizno, jednostavno ono što se odnosi na ova dva zakonska projekta.
Sa aspekta Srpske radikalne stranke podržavamo sve aktivnosti Vlade u smislu liberalizacije viznog režima i odmah da se kritički osvrnemo na sve državne organe Republike Srbije koji su ''zamerali'' Srpskoj radikalnoj stranci zbog toga što blokira parlament i to je uzrok što nismo ušli na belu šengensku listu.
Kasnije ću obrazložiti šta je Vlada, šta je trebalo ministarstva, ne danas, ne ove godine, nego daleko, daleko ranije da naprave bismo ušli sa sive na belu šengen listu. Radi se o dva zakonska projekta koja su jedan od uslova, ali u zakonskom smislu ova dva zakonska projekta su neophodna da bi sa sive prešli na belu šengen listu.
Oni su danas u ovom parlamentu i uz podršku aktuelne vlasti će biti sigurno doneti. Srpska radikalna stranka se ne opire ovim zakonskim projektima, nego se kritički osvrćemo na sve ono što je trebalo daleko, daleko ranije da napravite. Šta je to trebalo da napravite?
Akcionim planom Vlade o harmonizaciji pravnih propisa Republike Srbije i propisa Evropske unije, koju je Vlada usvojila 2004. godine, svi državni organi su morali preduzeti aktivnosti u smislu inoviranja zakonskih propisa, dati predloge i ova skupština je te predloge morala usvojiti u periodu od 2004. godine.
Za četiri i po godine važnosti ovog akcionog plana, koji je obavezao sve državne organe, imali smo svega sedamdesetak zakonskih projekata koji su ušli u skupštinsku proceduru i koji su usvojeni.
Prema tom akcionom planu, postoji 65.000 propisa koji su neophodni da se donesu i usaglase sa pravnim sistemom Evropske unije, od toga 4.000 zakonskih projekata. Vidim komešanje među sekretarima i ministrom, jeste, to su podaci koji su dati od strane potpredsednika Vlade Đelića, Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, znači 65.000 propisa, 4.000 zakona.
Mi smo od 2004. godine u ovom domu usvojili oko 300 zakona, znači godišnje jedno 75. Ako bi išli ovim tempom, trebaće nam 55 godina da usaglasimo zakonski sistem Republike Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije. Onih 65.000, o tome je iluzorno pričati, treba nam stoleća i stoleća da bismo to usaglasili. Ako bi ubrzali i svaki dan ono što je neka normalna praksa, trebaće nam 20 godina da bi usaglasili. Izgleda da se to uklapa u onaj Cobelov plan, odnosno Cobelovu izjavu, za nekih 25 godina priključenje EU.
U svakom slučaju, Vlada mora daleko aktivnije da radi na izradi zakonskih projekata. Ministarstvo i svi drugi državni organi takođe moraju biti servis Vlade i servis ove skupštine, ako želimo ozbiljno da se bavimo ovim poslom u smislu pridruživanja Evropskoj uniji.
Praksa koju imamo iz nama susednih država, u Bugarskoj su zbog vremena koje ih je gazilo donosili zakonske projekte na engleskom jeziku, nisu stigli da ih prevedu. U Sloveniji su dnevno donosili po 120 zakona. Nemojte dozvoliti, to se odnosi na aktuelnu vlast, da dođemo u takvu situaciju da usvajamo po desetak, 20 ili 50, ili ne daj bože 120 zakonskih projekata, kao što je to radila Slovenija.
Nadalje, moramo upozoriti aktuelnu vlast da ništa ne čini u smislu usaglašavanja zakonskih projekata prema ustavnom zakonu. U članu 15. je predviđen rok za usaglašavanje sa odredbama Ustava, i to 31. 12. Nijedan zakon ovaj dom nije usaglasio. E, vidite koliko mi cenimo Ustav, svima su nam puna usta pravde, pravičnosti, ustavnosti i zakonitosti, a najosnovniju odredbu i obavezu koja je predviđena Ustavom i Ustavnim zakonom, nažalost, ne usaglašavamo i ne činimo da se ta obaveza izvrši.
Zatim, državni organi daleko brže moraju delovati ukoliko želimo ozbiljno pristupiti svim aktivnostima u pravcu pridruživanja Evropskoj uniji.
Njihova organizacija, njihov sistem rada, odnos prema radu, tehničko-tehnološka opremljenost, edukacija radnika, edukacija administracije je na vrlo niskom nivou. Naša radna struktura je preko 50 godina u organima uprave. To je nešto što treba da nas zabrine.
Samo mladi, edukovani ljudi mogu nositi ove poslove. Sa starosnom dobi od 50 i više godina, sa nepotpunom materijalno-tehičkom pripremom, tehničkim pomagalima, mi ne možemo ni u ovoj, a ni u drugim oblastima biti ravnopravni član EU. Za to nam trebaju mladi kadrovi, obrazovani kadrovi, ozbiljni programi, ozbiljna strategija, koju imamo, ali je ne primenjujemo.
Mi imamo Nacionalnu strategiju za pridruživanje EU, ali ni 10 posto od onoga što smo zacrtali nismo ni počeli da radimo, što je najbitnije. Mi ćemo sutra biti kandidat sa svim obavezama. Od onoga što smo potpisali za kandidaturu pri EU, od zakonskih projekata koje je već trebalo da donesemo, radi se o 51 zakonskom projektu, usvojili smo u ovom parlamentu samo dva. Ministarstvo unutrašnjih poslova je bilo tu najažurnije, najagilnije, najbrže. Usvojili smo dva projekta, Zakon o putnim ispravama i Zakon o azilu, još zakon o strancima i o zaštiti državne granice, i oni su zaokružili svoju celinu.
Šta je sa ostalim ministarstvima? Mi moramo, prema odredbama Nacionalne strategije za pridruživanje, daleko dublje ući u suštinu zakonskih projekata koje se odnose ne samo na liberalizaciju viznog režima, nego i na sve zakonske projekte oko unutrašnjih poslova, oko pravosuđa, u oblasti zaštite čovekove okoline.
Antikorupcijski zakoni su samo delimično ovde zastupljeni. Juče-prekjuče smo imali neke zakonske projekte ali je to samo mali procenat od onoga što mi moramo da usvojimo. Aktuelna vlast mislim da u svemu ovome ne čini sve ono što bi morala. Puna su vam usta EU, pridruživanja, ali stvarno ne činimo sve da prilagodimo ustavnopravni zakonski sistem Republike Srbije i usmerimo je u pravcu EU. Vi ste rekli da je to opredeljenje države, tu je postignut određeni konsenzus i morate se prema tome prilagođavati i krenuti u tom pravcu.
Što se tiče samog zakonsko projekta, osvrnuću se samo u nekoliko rečenica oko zakona o strancima. Moja primedba ide u pravcu određenih pitanja koja se odnose na izbeglice, koja su morala da budu ubačena u čl. 2. zakonskog projekta, pa smo išli sa amandmanima, da se ugradi da izbeglice izdvojimo iz ovog zakona i kod putnih isprava za izbeglice, a i kod definisanja pojma stranca.
Znači, izbeglica je stranac dok ne dobije srpsko državljanstvo. Vi ste ovde iši samo na azilante, ali niste na izbeglice, pa je to jedna sugestija da se ugradi, molim vas kad budete raspravljali. Reći ću sad zašto je bitno to ugraditi, jer u tome leži suština ovoga.
Mi na prostoru Jugoslavije, danas Srbije imamo preko 500 hiljada izbeglica, 550-560 izbeglica iz Republike Srpske Krajine i imamo oko 250 registrovanih izbeglica iz Republike BiH i drugih država, bivših jugoslovenskih država, koji su dobili određene papire i dokumenta i dobili su status izbeglice.
Komesarijat za izbeglice, rešavajući izbeglička pitanja, postupao je prema odredbama Zakona o izbeglicama. Taj Zakon o izbeglicama donet je 90-91. godine, inoviran je samo jednom i on je sada gotovo van funkcije. Izbeglicama je oduziman izbeglički status na temelju Zakona o izbeglicama koji je u suprotnosti sa Konvencijom o statusu izbeglica i danas imamo registrovanih 97 hiljada izbeglica, ali imamo jedan vakuum koji se mora popuniti.
Građani koji su proterani, koji su izbegli iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske došli su na ove prostore, dobili su taj status, status im je oduzet i oni su sada u jednom vakuumu jer ne mogu dobiti srpsko državljanstvo.
Državni organi, to sam govorio i naglašavao kod Zakona o putnim isprava, Zakona o državljanstvu, ne mogu dobiti sve one papire koje traže organi, čak smo bili i sa sekretarom Ministarstva i ukazivali na te probleme. Problemi su i dalje akutni i oni se ne rešavaju.
Mi danas imamo jedno stotinak hiljada izbeglica sa državljanstvom Republike Hrvatske, nekadašnjim državljanstvom, i posle toga njima nijednim pravnim aktom SRJ, Republike Srbije to državljanstvo nije oduzeto. Oni su danas bez državljanstva, oni su danas bez ličnih dokumenata. Prema odredbama ovog zakona oni su stranci.
Ako striktno primenimo odredbe ovog zakona, mi njih moramo ekstradirati u neku drugu državu. U koju državu? U Hrvatsku. Odmah potpadaju pod hrvatske zakone, biće uhapšeni, biće privođeni, biće saslušavani itd. Ova država o tome mora da razmišlja i ovo pitanje se mora rešiti, zajedno sa ovim zakonskim projektom zakona o strancima morate pokrenuti, ministre Dačiću, pitanje inoviranja Zakona o izbeglicama, jer je to neophodno. Tada ćete napraviti jednu zakonsku pravnu celinu koja će rešiti ovo pitanje.
Mi ne smemo građane Srbije koji su proterani, koji su izgubili svu svoju imovinu, sva svoja imovinska prava dovesti u poziciju da ih sutra neki državni organ i MUP privodi, saslušava, kažnjava zbog toga što nemaju dokumenta, nemaju validna dokumenta. Ne mogu ih, tvrdim da ih ne mogu dobiti na temelju zakonske regulative koja rešava pitanje srpskog državljanstva, putnih isprava i sada govorim o Zakonu o izbeglicama i zakonu o strancima.
O tome povedite ozbiljno računa. Vi ste svoj deo završili. Ovo je nadležnost Ministarstva rada i socijalne politike, ali morate na nivou Vlade rešiti status tih ljudi.
Kod čl. 59. također određena sugestija da ne rešavate pitanje putnih isprava izbeglica u tom zakonu zato što gotovo nema nijednog slova o izbeglicama, nema potrebe onda rešavati pitanje putnih isprava izbeglica zakonom o strancima. Učinite to inoviranjem ovog zakonskog projekta.
Kada govorimo o formalnom smislu zakon je dobar, zakon će biti primenljiv, zakon je prihvatio sve evropske i savremene trendove u ovoj oblasti i tu puna podrška, uz ovu sugestiju da se inovira Zakon o izbeglicama, da se pomogne izbegličkoj populaciji koja sada broji jedno, po meni, 100-120 hiljada, koji su nedefinisanog statusa i u pogledu državljanstva i u pogledu putnih isprava, ali i u pitanju imovine i svega onoga što je neophodno svakom čoveku u smislu ostvarenja svojih prava u Hrvatskoj ovde i prelaska državne granice tamo i ovamo.
Ako nemaju sada i ne mogu dobiti dokumenta, oni su ugroženi jer ne mogu otići niti da regulišu svoja imovinska, socijalna stanja u Republici Hrvatskoj. Oni su zarobljenici ove države, a nije to mala populacija. Evo, to su sugestije koje sam imao. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Buha.
Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja, pošto nisam obaveštena da ima predstavnika?
Onda prelazimo na raspored narodnih poslanika koji su prijavljeni za reč u zajedničkom načelnom pretresu. Narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospodine ministre, Predlog zakona o strancima je veliko poboljšanje u odnosu na postojeći zakon. Doduše, to i nije neki veliki uspeh, obzirom da se mijenja zakon iz 80-ih godina. Zakon je u većini svojih odredbi pripremljen u skladu sa rešenjima koja postoje u Evropi, uz određene nedostatke o kojima ćemo mi iz LDP-a govoriti kada budemo govorili o amandmanima.
Na nekoliko mjesta predlagač je vodio računa o posebno osetljivim grupama. Zakon sadrži posebne odredbe o zaštiti lica kojima u drugoj državi prijeti progon zbog njihovih svojstava ili uvjerenja. Zakon je standardizovan propisima drugih tranzicionih zemalja, kada je reč o viznom režimu, vrstama viza i tehničkim pravilima.
U tom smislu se vidi napredak i korist od procesa integracija koje vodimo već osam godina. LDP pozdravlja napore stručnjaka koji su na ovom zakonu radili i spremnost da se prihvati pomoć međunarodnih organizacija i tijela. U velikoj većini odredaba su poštovani zahtevi međunarodnih ugovora koje smo potpisali i koje ćemo prihvatiti u bliskoj budućnosti.
Međutim, ima i onoga što smo mogli da učinimo više od prostih, minimalnih zahteva. Ovaj zakon bi morao da pokaže novu otvorenost Srbije, njenu spremnost da privlači strance, bez obzira da li su ovdje gosti ili dolaze nekim poslom. Neke zemlje u procesu evropskih tranzicija i evropskih integracija otaljavaju posao. LDP želi da Srbija uvijek, kada može, kroz svoje reforme izbori se sa statusom uspješnog primjera promena.
Dakle, u smislu potrebe da se zakon o strancima odmah donese, da je on koristan u smislu harmonizacije tehničkih standarda, terminologije i procedura sa propisima koji važe u Uniji i zemljama kandidatima. Za LDP nema spora da to treba učiniti. Zato ćemo glasati za usvajanje zakona, ali se nadamo i insistiramo da se usvoje nekoliko vrlo značajnih amandmana koje smo mi predali.
Dva su najveća nedostatka sadržana u Predlogu zakona o strancima. Ti nedostaci su sadržani u čl. 75. i 76. Predloga zakona. Oni se tiču obaveze prijave boravka i uslova prikupljanja podataka o strancima. Ova dva člana pokazuju da se ponekad još teže oslobađamo svojevrsnog hladnoratovskog pristupa pitanju ulaska, boravka i rada stranaca na teritoriji Srbije.
Takođe, poslanici LDP će glasati za zakon o zaštiti državne granice. Poslanike iz vladajuće koalicije, naročito DS, podsećamo da smo se sredinom jula dogovorili o strateškom partnerstvu na poslovima evropskih integracija.
Za nas u LDP to nije formulacija da bi prikrili naše glasanje za Vladine predloge. Mi smo mislili, to smo jasno rekli, da namjeravamo da analiziramo svaki prijedlog i zakon, da je dobro da to radimo zajedno, da nalazimo bolja rešenja i pre nego što zakon dođe na sednice odbora i parlamenta, da izbjegnemo klasičan odnos vladajuće većine i opozicije.
Nije sve u amandmanima. Za nas nije svejedno kako Vlada reaguje na prijedloge. Sada je oktobar 2008. godine, više nema opšte priče o evropskim integracijama. Pred nama su godine svakodnevnih pisanja, rasprava, poboljšanja zakona, pregovora i kompromisa.
LDP ne želi da ima na strani Vlade nezainteresovane sagovornike i glasačku mašinu. Mi nameravamo da vodimo sledeću vladu, ali ne bismo voljeli da nasledi probleme koje Srbija danas ima. Zbog toga, ako ste podelili kvote, ako ste blizu podele uticaja u javnim preduzećima, ako ste prevazišli oduševljenje kozmetičkim promjenama na desnici, predlažem da počnemo nešto konkretno da radimo.

Narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, žao mi je što je u ovom trenutku ovako malo poslanika pri razmatranju veoma važnih zakona prisutno u sali.
S druge strane, ne zameram kolegama, da građani koji gledaju ovaj prenos ne misle da su poslanici neozbiljni i da iz nekih privatnih razloga nisu prisutni na sednici, prisutni su na sednici Odbora za finansije.
U okviru objedinjene rasprave po tač. 7. i 8. želim da govorim, pre svega, o Predlogu zakona o zaštiti državne granice.
Vidite kako nas teme prevazilaze, kako su povezane.
Mislim da je bio dobar predlog potpredsednice Skupštine, gospođe Popović, da prisustvujemo svi sednici Odbora za finansije i da to bude direktan prenos.
Paniku koju ste vi pomenuli, gospođo predsednice, samo tako bi sprečili pravovremenim informacijama najodgovornijih ljudi koji su zaduženi za informacije.
Predlog zakona o zaštiti državne granice, odnosno što pre usvajanje tog zakona jeste jedan od preduslova, kako to mi u žargonu kažemo, liberalizaciji kretanja naših građana, odnosno da više ne moraju da čekaju u redovima pred ambasadama, pre svega zapadnih zemalja.
Znate, to je sve povezano. Šta će građanima vize ako oni ne budu imali novca?
Zato mislim da je danas bilo važno da svi tamo prisustvujemo, i šefovi poslaničkih grupa. Shvatio sam zabrinutost, pre svega opozicionih stranaka, kao iskrenu zabrinutost za ono što se dešava u svetu ekonomije i u toj krizi koja dolazi i u našu zemlju.
Što se tiče samog Predloga zakona o zaštiti državne granice, moram da kažem da je on i u prošlom sazivu bio u skupštinskoj proceduri i, po nekom nepisanom pravilu, kada dolazi nova vlada, znate bili su izbori, taj zakon je povučen i čini mi se da je u gotovo istom ili sličnom tekstu i sada pred nama na dnevnom redu.
Što se tiče poslanika Nove Srbije, u čije ime govorim, zavisno od toka rasprave u načelu i od toka rasprave po amandmanima, pre svega onim koje sam podneo u ime Nove Srbije, mi ćemo se u danu za glasanje izjasniti o ovom zakonu.
Kako sada u načelu možemo da kažemo, to je da je ovaj zakon vrlo precizan, da je jedan od tzv. pravno-tehničkih zakona, gde nema politike, iako bismo mi mogli da postavimo neka pitanja na koja bi ministar trebalo da nam odgovori, s tim što unapred hoću da kažem da, ako do odgovora na sledeća pitanja ne dođe, ne smatram ga odgovornim.
Dakle, to su neka od sledećih pitanja: da li ćemo mi, po ovom zakonu, štititi granicu prema Makedoniji i prema Albaniji? Da li je možda trebalo u zakonu da stoji da ćemo ovaj zakon prema granicama prema ovim zemljama primenjivati onda kada to budemo mogli ili kada svetske sile i moćnici, koji su okupirali našu južnu pokrajinu, to budu dozvolili?
Hoću sada da kažem jednu ličnu notu, pošto prvi put kolegu Dačića, sada ministra, imam ispred sebe, čini mi se da ću imati čast da jedan od amandmana koji sam predložio on prihvati i tako omogući poslanicima NS da sa većim zadovoljstvom glasaju za Predlog ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, od zakona koji bi u ovom trenutku trebalo da proguraju ili trasiraju put evropskih integracija, a koji se za sada nalaze u skupštinskoj proceduri, tri propisa, rekao bih, direktan su preduslov za ukidanje viza našim građanima. To su zakonski predlozi o zaštiti ličnih podataka, kao i dva zakonska predloga o kojima upravo govorimo, o zaštiti državne granice i Predlog zakona o strancima.
Naravno, treba još jednom naglasiti da stavljanje Srbije na pomenutu listu zavisi od ispunjavanja mape puta za liberalizaciju viznog režima, ali i od političke procene svake od država članica EU zasnovane ne samo na tome da li potrebni zakoni postoje, već i na tome da li se primenjuju u praksi.
Tačno je da konkretni rokovi za stavljanje Srbije na belu šengen listu ne postoje, ali kao narodni poslanici, dakle, kao neko ko ima odgovornost, pre svega prema građanima Srbije, kada govorimo o ovoj temi treba da imamo na umu hoće li makar od naredne godine građani Srbije izbeći prikupljanje obimne dokumentacije i redove ispred stranih ambasada?
Vrlo je važno do početka novembra usvojiti set evropskih zakona koji su do sada utvrđeni u Vladi Republike Srbije, jer ćemo na taj način svakako bitno poboljšati imidž Srbije kada je reč o napretku u procesu evropskih integracija. Dakle, od seta zakona o kojima upravo govorimo u većoj meri zavisi da li će naša zemlja uskoro dobiti status kandidata za članstvo u EU, kao i to da li će nam u narednih godinu dana biti ukinute vize za putovanje u zemlje EU.
Što se tiče Predloga zakona o državnoj granici i zakona o strancima, treba reći da je reč o predlozima zakona koji su od višestrukog značaja, pre svega za nacionalnu bezbednost i naravno približavanje Srbije beloj šengen listi. Višestruki značaj ovih zakona i ovih akata ogleda se u izgradnji, pre svega, savremenog zakonskog okvira Srbije i unapređenja vladavine prava i ukupne nacionalne bezbednosti.
Zbog svoje složenosti, to je već rečeno, oba predloga zakona treba da počnu da se primenjuju od 1. aprila naredne godine. Inače, izrađeni su po visokim svetskim standardima, odnosno oba predloga zakona su usklađena sa standardima EU. Predlogom zakona o zaštiti državne granice ostvaruju se najvažniji principi tzv, a to je već rečeno za ovom govornicom, tzv. integrisanog upravljanja granicom. To zapravo znači otvorena granica za slobodan protok ljudi i robe i zatvorena granica za sve vidove kriminalnih i drugih vidova nelegalnih aktivnosti.
U oblasti kontrole, i to je tačno, prelaženja i obezbeđenja državne granice, trenutno je na snazi Zakon o prelaženju državne granice i kretanju u graničnom pojasu iz 1979. godine po ustavnom konceptu SFRJ iz 1974. godine.
Tačno je, strateško opredeljenje Srbije jeste EU i to, između ostalog, kako je već rečeno, podrazumeva prihvatanje usvojenih evropskih vrednosti i standarda u čitavom nizu oblasti, pa i u oblasti zaštite državne granice.
U ovaj pravni akt jesu unete brojne novine koje će omogućiti efikasnije sprovođenje, visok standard granične kontrole i brzu saradnju svih državnih organa. Evidentno je da je Vlada nastojala da olakša slobodan protok ljudi i privredne aktivnosti.
Takođe je već rečeno, ali smatram da treba još jednom istaći, osnovni ciljevi zaštite državne granice, prema Predlogu zakona su: zaštita nepovredivosti državne granice, sprečavanje širenja prekograničnog kriminala, zaštita zdravlja i života ljudi i zaštita životne sredine, kao i sprečavanje nelegalnog prelaženja državne granice i ilegalne migracije.
Ovim predlogom zakona preuzeto je vršenje svih poslova obezbeđenja državne granice od vojske i time je ispunjen još jedan od reformskih ciljeva u procesu približavanja EU, a to je demilitarizacija državne granice, što je od takođe izuzetne važnosti.
Takođe, ovim predlogom zakona odustaje se od instituta graničnog pojasa koji se prostire duž cele državne granice i predviđa se samo mogućnost da se na pojedinim delovima te granice omogući odlukom ministra i da se uvede poseban režim i to pre svega, u pogledu izgradnje objekata i uzgajanja određenih poljoprivrednih kultura iz razloga obezbeđenja vidljivosti linije ili iz drugih bezbedonosnih razloga.
S druge strane, kada je reč o Predlogu zakona o strancima, usvajanjem ovog predloga zakona, Srbija će prvi put samostalno regulisati pitanje ulaska i kretanja i boravka stranih državljana. Ovim pravnim aktom uvodi se sistem viza koji je usklađen sa evropskim standardima i to u četiri kategorije. Već je rečeno, predviđeno je izdavanje aerodromske tranzitne vize, viza A, tranzitne vize, viza B, viza za kraći boravak, viza C i vize za privremeni boravak, viza D.
Takođe, ovim pravnim aktom utvrđeni su uslovi za ulazak i boravak stranaca u Srbiji, sa ili bez vize od 90 dana, kao i uslovi za dobijanje privremenog boravka.
Veoma je značajna novina u pogledu zakona i ta da Vlada može da odluči državljanima određene zemlje da mogu da ulaze u Republiku Srbiju i sa važećom ličnom kartom, odnosno drugom ispravom na osnovu koje može da se utvrditi identitet ili državljanstvo.
Ovo će svakako stvoriti pravne pretpostavke za dalje unapređenje bilateralnih odnosa sa prijateljskim državama, i naravno, još jednom ističem, ubeđeni smo da će u budućnosti doći do znatnog pojednostavljenja po pitanju putovanja naših građana u druge države.
Na samom kraju, želim još jednom da naglasim da će primena ova dva zakona značajno uticati i na smanjenje rizika od ilegalnih migracija i prekograničnog kriminala, a takođe, još jednom ponavljam, oni predstavljaju jedan od najznačajnijih koraka ka ukidanju šengen liste i viza za naše građane.
Naravno, zbog svega prethodno navedenog, poslanička grupa SPS-JS će glasati za oba predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Svetlana Stojanović. Nije tu. Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Počitovana predsidatelьko, počitovane predsidatelьstvo, minister Ivico Dačič, počitovane koleґove poslanïki, nadam se da mi nećete zameriti što sam vam se obratila na rusinskom jeziku, ovaj jezik se nije čuo za ovom govornicom, pa sam imala samo tu nameru.
Poslanici LSV podržaće oba ova zakona, jer je njihovo usvajanje neophodno radi ispunjavanja uslova za belu šengensku listu. Republika Srbija štiti i kontroliše svoje granice po modelu koji je prevaziđen i zastareo i koji ne doprinosi u potpunosti ostvarivanju ciljeva koji savremeni sistemi upravljanja granicom treba da obezbede. Poslanici LSV podržaće ovaj zakon, pre svega, jer se njime stvara otvorena granica za slobodan protok ljudi i roba, a zatvara se granica za sve vidove kriminalnih i drugih nedozvoljenih aktivnosti.
Što se tiče zakona o strancima, poslanici LSV smatraju da nam je ovaj zakon neophodan s obzirom na okolnosti da je važeći zakon u ovoj oblasti donet 1980. godine i u državi koja davno ne postoji. Donošenjem novog zakona je jedna od pretpostavki koju naša zemlja treba da ispuni radi uključivanja u evropske integracije.
Vlada je odlučila da u Predlogu zakona o strancima zadrži obavezu momentalnog prijavljivanja boravka stranaca na našoj teritoriji, što je možda i neprihvatljivo, ali napomenula bih da slične odredbe imaju i druge države, pa mogu tu nabrojati Austriju i Nemačku.
U Sloveniji je još na snazi zakon SFRJ, a u Hrvatskoj postoji još restriktivnije odredbe u odnosu na ovaj predlog zakon. Stoga poslanici LSV u potpunosti podržavaju ovaj predlog zakona, zato što je to korak bliže bezviznom režimu i stepenik više ka evropskim integracijama. Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Todorović, po Poslovniku. Izvolite.