Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici, MUP u obe vlade Vojislava Koštunice, a da podsetim da je na čelu tog ministarstva bio ministar Dragan Jočić, očigledno je radilo vrlo kvalitetno, odgovorno. Pred nama su se u to vreme nalazila četiri predloga zakona koji su bili važni za šengensku vizu građana Srbije.
Podsetiću i to da su od ta četiri, dva predloga zakona postali zakoni. Pre svega, radi se o Zakonu o putnim ispravama i Zakonu o azilu, a ova dva koja su danas na dnevnom redu, zakon o zaštiti državne granice i zakon o strancima, nalazili su se dugo vremena kao predlozi u Skupštini. Da podsetim, tadašnji predsednik parlamenta Oliver Dulić nije smatrao da je važno da ih stavi na dnevni red, iako su poslanici insistirali da je to vrlo važno i da mora da ih stavi na dnevni red.
Elem, htela sam da kažem da je zaista prošlo puno vremena i da mi je drago da se ova dva predloga zakona danas nalaze na dnevnom redu, zato što su oni uslov da građani Srbije kvalitetnije, jednostavnije putuju i na neki način se približe nekakvim standardima koji važe u EU.
Što se zakona o zaštiti državne granice tiče, Ustav Republike Srbije u čl. 97. tačka 5. određuje da Republika Srbija utvrđuje i obezbeđuje sistem prelaska granice i kontroliše promet roba, usluga i putničkog saobraćaja preko granice. Moram da kažem da zakon koji reguliše i kontroliše ovu materiju jeste dovoljno star, on je donet još 74. godine. Proteklih tridesetak godina on je u više navrata pretrpeo izvesne izmene.
Ono što je suština svega toga jeste da su se okolnosti promenile, da je svet postao potpuno drugačiji nego što je bio 74. godine i da je dobro da se pred nama nalazi zakon koji je inoviran i koji može da doprinese kvalitetnijem cilju zbog čega je i predložen.
Između ostalog, u tom starom zakonu koji je sa izvesnim izmenama još uvek na snazi, postojala je jedna odredba koja je potpuno prevaziđena, a odnosi se na to da su na poslovima kontrole i obezbeđenja državne granice postojale podele nadležnosti.
Naime, svi znamo da je u to vreme policija praktično kontrolisala prelaženje granice, a vojska je obezbeđivala granicu. Demilitarizacijom državne granice, što je jedan od reformskim ciljeva u procesu približavanja EU, policija je preuzela obezbeđenje državne granice. To je bio jedan od prvih koraka, moram da podsetim one koji su zaboravili, prema standardima Evrope, prihvatanje standarda Evrope.
Takođe, ovim predlogom zakona koji je danas pred nama vrši se usklađivanje naših pozitivnih propisa sa onim što jeste naš ustav. Predlogom ovog zakona omogućava se uspostavljanje sigurnog sistema zaštite državne granice, zatim visok standard kontrole i potpuno uređena i precizna koordinacija, što je uvek negde bila naša slabost. Mislim da je to ovog puta, vrlo precizno i vrlo kvalitetno doneto. Dakle, ta precizna koordinacija svih organa koji učestvuju u ovom procesu.
Na taj način država Srbija se štiti od širenja prekograničnog kriminala, koji moramo da priznamo da je u porastu i da mi u svakom momentu imamo neka nova krivična dela koja, praktično, ne možemo ni da pratimo zakonski. Zatim, sprečavaju se ilegalne migracije i nelegalno prelaženje državne granice, takođe problem koji je vrlo aktuelan. Imamo velikih problema sa tim i mi kao država i sve države koje se nalaze na tom putu od istoka prema EU.
Ono što je jako važno i što mislim da treba istaći, svim tim se štiti zdravlje i život ljudi, ali se doprinosi i zaštiti životne sredine. Sećate se onih čuvenih afera sa prenošenjem ptica preko granice, zatim sa raznim prenošenjem biljnog sveta koji je zabranjen da se iznese iz ove zemlje.
Sada nešto da kažem i o zakonu o strancima. Ovaj zakon treba da zameni postojeći zakon koji je, takođe, dosta star, donet je 1980. godine. Ovim predlogom se preciziraju vizna pravila i rokovi boravka za strance u Srbiji.
Ovim predlogom se uslovi za dobijanje viza potpuno usklađuju sa zahtevima u zemljama EU. Skoro su identični sa šengenskim pravilima.
Na taj način oni predstavljaju kvalitetan uvod u razgovor o ukidanju viznog režima sa zemljama šengenskog sporazuma i stavljanje Srbije na belu šengen listu, što mislim da jeste cilj.
Takođe, važno je istaći da se u skladu sa Sporazumom o specijalnim vezama između Srbije i Republike Srpske, a što je takođe rezultat rada Vlade Vojislava Koštunice, novi vizni režim neće odnositi na građane Republike Srpske, koji će i dalje u Srbiju moći da ulaze samo sa svojim ličnim kartama, ali se neće odnositi ni na građane iz bivših SFRJ, izuzev Slovenije, koja ima drugi vizni režim i građani Srbije imaju paritetan način ulaska u Sloveniju.
Moram da kažem da su ovo dobri i kvalitetni zakoni, izuzetno dobri predlozi. Oni su, ovako vidim, naišli na odobravanje svih poslaničkih grupa, što meni kao poslaniku DSS prija, jer pokazuje kako se kvalitetno, dobro i odgovorno radilo u Vladi Vojislava Koštunice i evropski radilo u Vladi Vojislava Koštunice. Jer, dolazimo u jedan paradoks, oni koji su pravili evropske zakone koji danas važe, kao što vidite, evropske predloge, neki za njih tvrde da nisu evropski orijentisani. To je paradoks koji neko mora da objasni. Hvala.

Narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću samo o Predlogu zakona o strancima. Dakle, pre nego što bih krenuo sa izlaganjem, hteo bih da skrenem pažnju svim prethodnim govornicima koji su rekli da će ovaj zakon podržati samo iz jednog veoma važnog zaključka. U ovaj zakon spadaju pod strance i izbegla i raseljena lica. To ne sme da se dopusti.
Dakle, ovaj zakon tretira izbegla i raseljena lica kao strance. To amandmanima koje su podneli poslanici SRS jedino može tako da se reši.
U članu 59. se kaže, to moram da ponovim radi javnosti - Vrste putnih isprava za strance, u stavu 2: ''Putna isprava za izbeglice izdaje se u skladu sa posebnim zakonom i međunarodnim ugovorom.''
Koji je to međunarodni ugovor, koji je to poseban zakon, kada se zna da postoji Zakon o izbeglicama? Taj zakon precizno govori kako se izdaju putne isprave za lica koja su izbegla i raseljena.
Zbog toga smo tražili amandmanom da se ovaj stav 2. člana 59. izbriše i da se na samom početku ovog predloga zakona u stavu 2. doda stav - da se ovaj zakon ne primenjuje na strance, jer drugačije ne možemo to tretirati i dodaje se stav - i lica koja su stekla izbeglički status. Mi ne možemo dozvoliti da stranci budu lica koja su tuđom mukom raseljena na teritoriju Srbije.
Druga stvar, a ona je veoma važna, u ovom predlogu zakona se daju velika ovlašćenja ministrima, pa kaže - ministar ovog ministarstva će u saradnji sa ministrom nekog drugog ministarstva da donese odluku o ovome ili onome. U protivnom, gospodine Dačiću, vi ćete se onda baviti samo strancima.
Vi morate tu nadležnost dati svom ministarstvu, pa da ministarstvo u saradnji sa drugim ministarstvom koje treba da obavlja taj posao, jer ovde je u pitanju ili tehnička greška ili terminološka, ali može se zbog te greške zloupotrebiti i izvući dvostruko tumačenje i onda ćete se vi faktički baviti samo strancima.
Dakle, čini mi se u devet članova, u članu 15. stav 2, 20. stav 3, 28. stav 2, 31. stav 2, 67. stav 2. govori da ministar, ministarstvo u saradnji sa ministrom drugog ministarstva radi nadležne poslove. Moram i oko toga da vas podsetim, na to smo pisali amandmane, da u pravnom sistemu Republike Srbije samo državni organi imaju pravo da donose propise. To ćete videti u raspravi u pojedinostima kada budemo obrazlagali amandmane.
Druga stvar, koja je veoma bitna i za vas i za građane Srbije, to je da su neki članovi ovog predloga zakona u suprotnosti sa Ustavom. Na stranu to što imaju tehničke propuste, što se može tumačiti dvostruko, što ima koristi ili jedna ili druga strana u odnosu na tumačenje, mi ćemo ipak izneti te sugestije.
Dakle, u članu 11, poslednji stav kaže, pod naslovom - ulazak u Republiku Srbiju odbiće se strancu ako, pa sada tu postoje stavke, nema važeću putnu ispravu, nema dovoljna sredstva itd, pa kaže, bliže uslove iz ovog stava ovog člana propisuje Vlada. Zbog čega bi Vlada ove bliže uslove propisivala? Propisuje nadležno ministarstvo.
Ne može Vlada sada da bude iznad zakona, pa da neki član Vlade propiše nešto da se donese odluka na Vladi i da ministarstvo ostane uskraćeno zakonom za svoje mogućnosti. Dakle, taj amandman smo podneli jer je veoma važno da se znaju nadležnosti ministarstva i nadležnosti Vlade.
Oko vremenskog zadržavanja u prihvatilištu; mi smo ovde došli u situaciju da prihvatilišta moramo da zidamo više nego što imamo praktično zatvora u Srbiji. Ako je 180 dana maksimalan rok da lice bude u prihvatilištu dok ne reši svoj status, mi ćemo doći u poziciju da zidamo hotele, tj. ta prihvatilišta na svakom ćošku po Srbiji, jer ogroman broj stranaca kroz našu zemlju prolazi.
Druga veoma važna stvar, a to je ovo što sam pomenuo na početku, da se neki članovi kose sa Ustavom. U članu 28. stav 3. kaže: Uz zahtev za prvi privremeni boravak, stranac je dužan da priloži odgovarajuću ispravu da nije osuđivan. Sada ću vam navesti jedan primer, pošto ste vi prisutni. Ta odredba je prvo nesaglasna sa Ustavom Republike Srbije, jer odredbom člana 17. Ustava propisano je da stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajamčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Srbije.
To se naravno odnosi na izborna prava, zabrana proterivanja iz zemlje, zabrana oduzimanja državljanstva, pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima itd. Shodno tome, podsetio bih vas da je i odredba člana 102. stav 4. Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji kaže: "Niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti". Jer znate koji je to ogroman propust u samoj administraciji? Evo daću vam jedan konkretan primer.
Da bi stranac došao u našu zemlju, on mora da overi kod suda u Srbiji punomoćje, kako bi u matičnoj zemlji neko u njegovo ime pribavio potvrdu o neosuđivanosti, pa onda za takvo punomoćje da snabde u Srbiji nadoverom apostil, vi znate šta znači apostil, radi međunarodne upotrebe. Potom da to punomoćje u matičnoj državi njegov punomoćnik prevede kod sudskog tumača, pa da po pribavljanju u matičnoj zemlji takve potvrde o neosuđivanosti istu snabde ponovo nadoverom apostilom radi međunarodne upotrebe, pa da po prispeću u našoj zemlji sudski tumač to prevede na naš jezik, da bi mi mogli da njemu izdamo bilo kakav dokument - da li je on osuđivan ili ne.
Mislim da je ta administracija poprilično velika, da mi nemamo još uvek mogućnosti uvida tačno koji je prekršaj osude u pitanju - možda je saobraćajni, možda je krivični, to su sve prekršaji, ali sud nema klasifikaciju iz svih tih delova u svakoj zemlji, pa prepiska tamo, prepiska ovamo, zahteva ogromno i vreme, što će svakako, priznajte, imati velikog posla i troškova za jedan dokument koji MUP traži u postupku podnošenja zahteva za privremeni boravak.
Druga stvar, mi smo zbog svega toga tražili i u članu 27. da MUP izda poseban obrazac o uslovima koji moraju da se ispune da bi mogli da uđete da boravite u našoj zemlji.
Još jednu stvar bih rekao, da ne bih oduzimao vreme mojim kolegama, a to je - nadležni organ mora podnosiocu zahteva, zbog ovih prepiski, obezbediti višejezični obrazac zahteva za izdavanje odobrenja za privremeni boravak. U gradski SUP, Uprava za strance, stranci koji pristupe odeljenju za strance, recimo u Savskoj ulici, radi podnošenja zahteva, iako plate administrativnu taksu kojom su pokriveni svi troškovi postupka, oni bivaju upućeni da zahtev za izdavanje, koji inače štampa po rešenju MUP-a Savremena administracija i košta tri dinara, kupuju u obližnjoj agenciji i to plaćaju 1.500 dinara.
Zbog toga, taj obrazac koji košta tri dinara ne možemo preprodavati preko neke agencije ovlašćene, za 1.500 dinara, tražiti ovu prepisku i faktički omogućiti dodatni posao licu koje želi da boravi u našoj zemlji. Dakle, zbog svega ovoga, gospodine Dačiću, molim vas da obratite pažnju na status raseljenih lica, na što manju administraciju, na što manje zadržavanje stranaca koji pokušavaju na nelegalan način da uđu i da se što više kazne oni koji koriste putne isprave drugih lica.
Ovde su kazne od 6.000 do 20.000 dinara. To je ništa. Može jedan plaćeni ubica da uzme dokument od bilo koga, da uđe u našu zemlju, da obavi neki posao, vi da ga uhvatite na delu i da ga kaznite sa 20.000 dinara. Dok dokažete da je on plaćeni ubica, on može da plati kaznu, da boravi u ovom boravišnom hotelu, koliko ste vi ovde naveli, šest meseci, i posle toga ide postupak njegovog vraćanja u njegovu matičnu zemlju. Dakle, te kazne moraju biti rigorozne, te kazne moraju biti jako velike, jer ti propusti nisu mali, a naravno i što manje zadržavanja takvih ljudi u našoj zemlji. Hvala.

Hvala vam.
Ima reč narodni poslanik Nikola Lazić (poslanici traže pauzu).
Pauza će danas biti od 15,00 do 16,00 časova, tako bih vas zamolila da nastavimo da radimo, zato što je predsednica Skupštine trenutno zauzeta. Zato smo odlučili da pauza bude od 15,00 do 16,00 časova, sada najavljujemo.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Morate pauzu da date sada, jer danas je četvrtak i gospodin ministar Dačić neće biti ovde u 15,00 časova.)
Nažalost, ipak se opredeljujemo za taj termin od 15,00 do 16,00 časova.
Ima reč narodni poslanik Branislav Đokić. Nije tu.
Narodna poslanica Gordana Paunović.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre prisutni ovde, pred nama je Predlog zakona o zaštiti državne granice. Vlada Srbije je uputila parlamentu na usvajanje - Predlog zakona o zaštiti državne granice, Predlog zakona o strancima, kao i Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o kome smo u načelu već raspravljali.
Ovo su tri zakona čije je usvajanje, po mišljenju Vlade Srbije, neophodno kako bi Republika Srbija bila korak bliže ka uspostavljanju uslova za liberalizaciju viznog režima i stavljanje na belu šengen listu. To su večite želje bogatih i razmaženih, ali teško ostvarljivi ciljevi trenutne Vlade, kojoj Evropska unija nudi punu korpu obećanja, a zauzvrat vladajuća koalicija ispunjava sve ultimatume i ucene Brisela i Evropske unije. Zauzvrat, građani Srbije žive teško, na rubu egzistencije i nemaju novac ni za hranu, a kamoli da putuju po Evropskoj uniji.
Prvi član zakona uređuje zaštitu državne granice - organizacija i način vršenja zaštite. Ukupna dužina granice Republike Srbije je 2.358,3 kilometra, a od toga kopnena granica je 1.609,4 kilometara, odnosno 68,3%, rečna 705,6 kilometara, što je 29,9%, jezerska 43,3 kilometara, odnosno 1,8%. Ovaj predlog zakona ima deset odeljaka i 70 članova zakona.
Čitajući Predlog zakona o zaštiti državne granice bila sam zaprepašćena odeljkom pet koji se odnosi na obezbeđenje državne granice, što je po meni bio jedan od najvažnijih odeljaka ovog zakona. Ovaj odeljak ima samo dva člana - član 48. i član 49. Značajne promene, saglasne novim preporukama i principima obezbeđenja državne granice, prihvaćene su u zemljama Evropske unije i ogledaju se u tome - da u poslovima obezbeđenja državne granice više ne učestvuje vojska, već te poslove obavlja MUP.
U članu 48. se kaže, nadalje: "Obezbeđenje državne granice obuhvata skup mera, radnji i ovlašćenja koja se preduzimaju uz državnu granicu, na delu državne granice između graničnih prelaza i na graničnim prelazima posle redovnog radnog vremena u cilju sprečavanja nedozvoljenog prelaženja državne granice i zaštite njene nepovredivosti". Ono što je prilično manjkavo, meni nejasno i sasvim šokantno, to je član 49. koji glasi: "Obezbeđenje državne granice može se vršiti tehničkim sredstvima uključujući elektronska sredstva".
Želela bih da ovaj član 49. ovoga zakona prokomentariše ministar - šta podrazumeva pod tehničkim sredstvima i koja su elektronska sredstva koja mogu da zaštite i obezbede državnu granicu.
Policija je preuzela kontrolu granice, a kasnije, čim je završen tehnički deo posla, izvršena je demilitarizacija državne granice. MUP Srbije kontroliše 2.358 kilometara državne granice sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Rumunijom, Mađarskom, Bugarskom i Makedonijom i postoji dobra saradnja sa pripadnicima Vojske Srbije u tom procesu.
Demilitarizacijom državne granice Vlada ispunjava evropske standarde u toj oblasti, ispunjavajući uslove za primenu integrisanog upravljanja granicom. Oružane snage Srbije su obezbeđivale od 1913. godine, znači 94 godine, granicu Srbije.
Ono što je po meni za građane Srbije u ovom zakonu važno, a to je ovaj peti odeljak i ova dva člana, pa bih zbog toga želela da kasnije ministar policije malo više o tome prokomentariše.
Prema Ustavu Srbija je država Srba i građana Srbije, u kojoj su na snazi pravo i zakoni. Srbija ima predsednika, premijera i Vladu. Zaštitu zakona garantuju sudovi. Odbrana je zadatak vojske, a javni red i mir čuva policija.
Predlog pomenutog zakona je protivustavan na osnovu onoga što sam pročitala. Nigde u zakonu nije definisana teritorija državne granice Srbije. Znači, nigde u zakonu se ne navodi kolika je ta granica i kolika je njena teritorija. Ustav Republike Srbije naglašava da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva, a da je granica Republike Srbije nepovrediva i menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.
SRS smatra da predlagač zakona nije uskladio pomenuti zakon sa Ustavom Republike Srbije, a sa druge strane čini građane Srbije, zbog tih manjkavosti koje u zakonu postoje, a posebno u vezi obezbeđenja granice, nesigurnim, uplašenim u svojoj zemlji. Zbog toga SRS neće glasati za Predlog pomenutog zakona jer je zakon površan, šupljikav i ostavlja mogućnost zloupotrebe.
SRS sa svojim predsednikom, prof. dr Vojislavom Šešeljem, iznosi da nezakonito proglašenje nezavisnosti Kosova je otvorilo više pitanja i zbog toga, pošto je prisutan ministar unutrašnjih poslova, želela bih da postavim neka pitanja na koja on, ako ima vremena, može da odgovori.
Hoće li Albanci, uz blagoslov Brisela i Vašingtona, pokušati da administrativnu granicu Kosova pretvore u klasičnu državnu granicu? Kako će Vlada na takav pokušaj odgovoriti? Kako će Srbija ubuduće ekonomski, kulturno komunicirati sa svojim kosmetskim građanima, i posebno u posebnim enklavama? Da li Vlada zna odgovor kako će se sa Kosova putovati u "ostatak" Srbije, a kako iz "ostatka" Srbije do Gračanice i Visokih Dečana?
SRS neće dići ruke od Kosova i Metohije, niti od srpskog i nealbanskog stanovništva koje tamo živi. Zbog toga SRS smatra da je poštovanje ljudske slobode, prava kretanja građana preko granice i obezbeđenje nepovredivosti državne granice mnogo važnije nego dobijanje šengen vize, pa zato poslanici SRS neće glasati za predlog ovog zakona.

Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javio sam se za reč želeći da mi se kao narodnom poslaniku ispoštuje pravo na član 226. poslovnika o radu Narodne skupštine.
S obzirom da je danas u skupštinskoj sali i ovoj raspravi prisutan i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić, a s obzirom da sam poslanik iz Mladenovca, hoću samo da iskoristim njegovo prisustvo i da pitam, s obzirom da je pre nekih petnaestak dana ovde u skupštinskoj raspravi bio onaj famozni izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova, tačnije radne grupe koja je bila formirana, a povodom tragične pogibije Ranka Panića na mitingu SRS koji je održan 29. jula.
Nekoliko dana poslanici SRS postavljali smo uporno mnogobrojna pitanja, tražeći odgovore na sve to, međutim, evo ni dan-danas od toga još uvek nema ništa, a s obzirom da stoji da će Ministarstvo unutrašnjih poslova nastaviti sa radom na identifikaciji lica koja su izvršili krivično delo i prekršaje za vreme održavanja javnog skupa i identifikaciji policijskih službenika koji su prekoračili policijska ovlašćenja.
Evo, koristim ovu priliku i prisustvo vaše da pitam ima li nekih novih informacija vezano za ovo sve. Zaista ne želim da poverujem da će se sve završiti na suspenziji šest žandarma, kao što je do sada, čini mi se, jedini rezultat te istrage. Dakle, ono što smo nebrojano puta do sada ponavljali, to je da želimo da čujemo istinu odnosno da čujemo ko je ubica Ranka Panića.
Jako mi je neprijatno prilikom posete majke pokojnog Ranka Panića i supruge njegove. Oni jedino žele da to čuju, dakle, ko je ubica Ranka Panića i ko je naredbodavac tog ubistva bio. Voleo bih da u skorije vreme, kada je budem opet podsetio, da ću moći da im to i saopštim. Znam da ima nekih novih pomaka. Znam da je pristigao izveštaj iz Instituta u Novom Sadu i očekujem da već jednom saznamo punu istinu o tome šta se desilo. Hvala.

Narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o dva vrlo važna zakona i možemo videti o važnosti ovih zakona kako se ponaša pozicija. Prema tome, vidimo i kakav je i značaj i prioritet ovim zakonima dat, a videli smo prilikom usvajanja dnevnog reda kako je pozicija donosila, ili vladajuće stranke, danas kako su donosile zaključke vezano za ovu tačku dnevnog reda.
Ako pogledamo granice Srbije, možemo reći da je Srbija danas zemlja kao i mnoge latinskoameričke države, najnezaštićenija država, da kažem, ovde u Evropi. Ako pogledamo kakav je protok između novoformirane ili veštačko stvorene države Kosovo i Metohija i Srbije, gde je UNMIK s jedne strane i teroristički kosovski odred koji čuva granice novostvorene države i s druge strane policija Republike Srbije, kako i na koji način je protok i roba i švercovane robe, da kažem i droge, koja je našla svoj put prema zapadu, prema severu, prema Evropi.
To se može reći da veliki deo imaju i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, kako od perioda od Mihajlovića pa naovamo, videli smo kakav je uspeh policije bio na štićenju i normalno na realizaciji ovakvih slučajeva.
Što se tiče zakona o strancima, tu mislim da je opet vladajuća koalicija i Vlada opet pribegla nekakvom svom sumnjivom ponašanju ili, da kažem, svom sumnjivom moralu. Da li se to slučajno ne odnosi na strance, na ljude koji su raseljena ili izbegla lica? Na način kao što su za ovih petnaestak godina pušteni da se snalaze sami, da provode vreme po određenim kampovima, gde su uslovi života nenormalni i gde sigurno u tim i takvim kampovima borave stara iznemogla lica, ljudi koji nisu mogli da se snađu.
Plašim se da Republika Srbija i Vlada na neki način hoće da se otarase takvih građana Republike Srbije.
Ovi zakoni ne podležu, ako pogledate da li mnogi stranci koji borave u Republici Srbiji, koji su sa sumnjivim zadacima došli u Republiku Srbiju, da li kao špijuni koji pripadaju određenim špijunskim organizacijama, ili mnoge nevladine organizacije koje su u nekakvoj humanitarnoj akciji, da li njima trebaju određeni pasoši ili određena dokumentacija? Ne.
Danas je Srbija zemlja u kojoj vri, obično sam umeo da kažem kada sam u Saveznoj skupštini posmatrao levu i desnu stranu, govorio sam da je leva strana strana gde kada poslanike pogledate možete definisati - kojim špijunskim organizacijama pripadaju.
Sigurno znajte da će SRS, kada dođe na vlast, prvo raščistiti sa svojim petokolonašima, pa će raščistiti sa onim koji su švercovali oružje, bili su navodno na ratištima, a sada pripadaju nekakvim lažnim ili otpad strankama. Zato je bitno da se mandati SRS vrate, jer ti koji su oduzeli mandate, oni su ih stekli na obrazu prof. dr Vojislava Šešelja, najvećeg heroja današnjice.

Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.