Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se svima zahvalim na ovoj raspravi. Naravno, u raspravi su se čuli različiti uglovi i prilazi, od jednih kritika koje govore da je zakon pripremljen na brzinu, do drugih koji govore da je on pripreman godinama.
U svakom slučaju, ovaj zakon je prošao i rasprave, ovaj zakon je usaglašen i sa našom Kancelarijom za pridruživanje EU, vezano za evropske standarde, ovaj zakon se i pravi da bi Srbija mogla da uđe na belu šengen listu. Zato sve primedbe koje idu ka tome da se olakša ova procedura i da se izbegnu neki možda zastareli metodi kojih je, kao što znate, bilo godinama u našoj državi, sve te primedbe se mogu otkloniti ukoliko to budemo razmatrali na jedan način kako da ipak uđemo u sistem šengena, a da pri tome ne odemo toliko daleko i da možda ne shvatimo, kojim slučajem, da sistem šengena u stvari postoji zato što ne postoje čvrste bezbednosne mere i kontrola njihovih spoljnih granica.
Inače, to ako neko misli da možete da odete u neku zemlju Evropske unije i da neko ne zna da ste vi došli tamo, mislim da je to dosta naivno razmišljanje. U svakom slučaju, tačno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije tehnološki opremljeno na takav način i to nisu mala sredstva.
Nisu mala sredstva da se uvede jedinstven informacioni sistem koji bi nam omogućavao da se vodi potpuna evidencija i trajna arhiva ulazaka i izlazaka iz naše zemlje. S druge strane, to bi nam omogućilo onda i da se na takav način evidentira i mesto gde bi oni boravili. To bi omogućilo i da se kontroliše da ako neko prijavi da će izaći iz naše zemlje kroz Makedoniju, izađe kroz Crnu Goru, da se jednostavno taj sistem alarmira.
Znači, praćenje stranaca nije motivisano time da se špijunira njihov privatni život. Svi valjda znate dobro i svesni ste toga da strane bezbednosne službe nama u stvari daju više informacija o strancima koji borave na našoj teritoriji nego što nažalost to rade naše službe. Zato što mi to smatramo zastarelim metodama.
Ali, kontrola delatnosti stranaca se obavlja isključivo iz razloga bezbednosti za ovu državu i za ovaj narod. Nemojte posle da krivite bilo koje bezbednosne strukture ukoliko dođe do određenih propusta koji jednostavno proizilaze iz toga što ne postoji jasna zakonska regulativa.
Kao što znate, naša zemlja je tranzitno mesto za šverc droge, oružja, ljudi. Naša zemlja postaje i tranzitno mesto, a ponekad je izvorište i međunarodnog terorizma. U našem okruženju se sastaju grupe koje planiraju međunarodne terorističke aktivnosti. Kako vi mislite da se mi borimo sa tim ukoliko nemamo zakonsko pravo da iz bezbednosnih razloga pratimo određene aktivnosti stranaca na našoj teritoriji?
Znači, mere Evropske unije, SAD i Velike Britanije su 10 puta oštrije nego ove koje se primenjuju u našoj državi. To valjda svi dobro znate i osećate kad putujete u inostranstvo.
Zahvaljujem se na svim ovim primedbama. Naravno, slažemo se da kada se uoči da negde nešto treba promeniti, dodati, imamo dovoljno vremena da do rasprave i u stvari do samog glasanja vidimo šta možemo uraditi na poboljšanju ovoga teksta.
Suštinski ovaj tekst je i napravljen da bi Srbija mogla spremno da dočeka stavljanje na belu šengen listu. Zbog toga nije ovde reč o nekim naredbodavcima, ovde je reč o nečemu što je valjda interes građana Srbije. Interes građana Srbije je da prestanu da čekaju u ponižavajućim redovima pred ambasadama. Mi možemo da kažemo da ne treba ni da idu tamo, ali veliki broj građana Srbije putuje i normalno je da treba da nam postane cilj ono što je nekada možda bila ona prošla Jugoslavija, a to je da možete da idete celim svetom bez viza.
U svakom slučaju, učinićemo i to da u malograničnom prometu probaćemo da napravimo dogovor sa Bugarskom, Rumunijom i možda Mađarskom, da u nekom malograničnom saobraćaju koji ćemo odrediti sporazumno, to je 30 do 50 kilometara od granice, da građani naših država mogu da idu bez viza, odnosno čak možda i bez pasoša, kada bismo krenuli korak dalje ka Evropskoj uniji išli bi samo sa ličnim kartama.
Naravno, kontrola državne granice je preduslov za sve ovo o čemu govorimo zato što otvorenost granica, ali i zatvorenost za sve oblike kriminalnih aktivnosti, i to nam je cilj koji ćemo pokušati da ostvarimo. Naravno, potrebna nam je pomoć celog ovog društva, cele države.
Znate da iz vojske je ova funkcija prebačena na MUP. To jeste jedan proces, treba i kadrovski osposobiti, treba primiti radnike, obezbediti plate, obezbediti tehnološko-informacione sisteme za tako nešto.
Potpisaćemo do kraja godine sporazum sa Međunarodnom organizacijom koja se bavi kontrolom granica Fronteksom, kao što smo i potpisali Sporazum o strateškoj saradnji sa Europolom, koji će nam umnogome doprineti svemu ovome o čemu ovde govorimo.
Što se tiče izbeglica, razmotrićemo sve ovo. Nama nije cilj da izbeglice budu građani drugog reda, ali to se ne reguliše samo ovim zakonom i ne reguliše se samo ovim propisima, zato što postoji Zakon o izbeglicama, postoji Zakon o državljanstvu, postoji i mnogo drugih stvari koje treba zajedno, i mislim da je neko od poslanika SRS-a to na početku dobro predložio, da treba ovo pitanje sistemski da se reši, gospodin Buha je o tome govorio, apsolutno to podržavam, da se sistemski reši pitanje izbeglica, raseljenih lica, da dođe do određenog inoviranja ovog zakona. Naravno, to pripada sad resorno drugom ministarstvu.
Slažem se da treba da razmotrimo i ova pitanja koja se tiču prijave boravka stranaca i svega ostalog. To su sada detalji koji se inače uređuju odlukom, odnosno podzakonskim aktima, propisima.
I želeo bih takođe da vas podsetim samo, da ne biste mislili da sad ministar želi da on sve to potpisuje, Zakonom o državnoj upravi je regulisano da ministar jednostavno donosi propise, jedino on. Zbog toga vas molim da kad podnosite takve amandmane da to imate u vidu.
Nije ovde reč o tome da li je ministar ili ministarstvo. Normalno da je ministar u ime ministarstva, ali drugim zakonom je regulisano da to može da učini samo ministar, čak ne može ni državni sekretar. Zbog toga vas molim da imate razumevanja da ti zakoni moraju jednostavno da budu međusobno usklađeni.
Gužve na graničnim prelazima; nažalost, to ne zavisi samo od policije, one zavise od carine. Mislim da tu moramo da učinimo, to je jedna od osnovnih stvari.
Kvalitet graničnih prelaza, otvaranje novih prelaza, sprečavanje gužvi, znači novi sistem, moramo da pronađemo način kako da se spreče ogromne gužve i to moramo da imamo u vidu zato što su sada granice Evropske unije u stvari granice prema Srbiji, znači Mađarska, Rumunija i Bugarska.
To naravno ne pripada samo našem ministarstvu, ali to nam je jedan od ciljeva. Nedavno smo potpisali triletarni sporazum o saradnji policijskoj Rumunije, Bugarske i Srbije. Imao sam sastanak sa mađarskim ministrom policije i probaćemo da napravimo jedan sistem da se jednostavno otkoče te gužve i da se pronađe sistem carinjenja koji će omogućiti brži prolaz kroz granične prelaze. Ali, i za to nam je sve potreban određeni program.
Takođe, samo jednu molbu na kraju. Zahvaljujem se na svim primedbama koje ste ovde dali i na ovoj podršci koju ste dali predlozima ovih zakona.
Želim još jednom samo da vas podsetim, mi ćemo naravno do rasprave o pojedinostima pogledati sve ove amandmane, prihvatićemo sve one za koje smatramo da su logični, koji ne narušavaju suštinu svega ovoga i onda ćemo na narednim sednicama Odbora, ne znam da li će se sastajati u međuvremenu, prihvatati neke amandmane ili dati neke nove, tako da se nadam da će na kraju većina poslaničkih grupa i glasati za predloge ovih zakona.
Što se tiče ovoga, želim samo još jednu rečenicu da kažem. Harmonizacija zakona sa Evropskom unijom i naravno sa Ustavom Republike Srbije, ali kad govorimo o harmonizaciji sa Evropskom unijom jeste i jedan tehnološki proces. Neko je o tome isto govorio danas na početku, isto gospodin Buha, mnogo ima zakona i propisa koje moramo da donesemo.
Zaista bih voleo i molio bih sve poslaničke grupe ukoliko bismo oko toga imali dogovor da neke stvari koje su nužne da što pre donesemo, u interesu građana Srbije da donesemo. Konkretno o ovome govorim, interes Srbije i građana Srbije je da se ova dva zakona i ovaj set pravosudnih zakona donesu što pre. Šestog i sedmog novembra se održava jedna međunarodna konferencija u Zagrebu, gde će Evropska unija predstaviti izveštaj o tome dokle smo stigli u svemu ovome.
Ako želimo da idemo dalje i da idemo napred, ako želimo da Srbija sredinom sledeće godine dođe na belu šengen listu, moramo da brže radimo ove stvari, a da političke rasprave u parlamentu ostavimo za neke političke teme.
Bilo bi dobro kada bi postojao tu konsenzus političkih stranaka oko onoga što je nacionalni i državni interes, a sigurno da je interes građana Srbije da mogu da putuju bez viza.
Što se tiče izveštaja o kojem ste govorili, taj izveštaj sam dostavio Narodnoj skupštini, svim članovima Odbora za bezbednost. Nema razloga da bilo ko prikriva bilo šta što se tu desilo.
Ceo taj izveštaj je dostavljen nadležnim državnim i pravosudnim organima i ceo taj proces o kojem ste vi govorili se vodi. Mislim da sada nije mesto da o tome govorim.
Ono što ste vi na kraju rekli oko skupova, za subotu je jedan građanin, koji se zove Zlatan Stojanović, prijavio skup. Znači, nije prijavila nikakva organizacija. Prijavio je građanin, a na to su prijavljeni kontraskupovi. Pošto smo proverom utvrdili da taj građanin Zlatan Stojanović ima veze sa ovim organizacijama o kojima ste govorili, policija je zabranila održavanje tog skupa.
Sa druge strane, ukoliko želite da policija radi svoj posao, a mi ne želimo da zabranjujemo antifašističke skupove, ali ne možemo na istom mestu u isto vreme imati takve skupove, zato što ćemo imati sukobe i policija će se onda baviti razdvajanjem različitih grupa i onda ćete opet da pravite izveštaj o tome ko je šta radio na tim skupovima.
Što se nas tiče, skup organizacija, za koje se može reći da pripadaju profašističkim ili pronacističkim, apsolutno je zabranjen od strane policije, ali to ne znači da se tu neće okupiti ta grupa ljudi gde policija treba da interveniše.
Zato mislimo i molimo organizatore ovih drugih skupova da u isto vreme i u istom mestu ne budu tog dana. To je suština i zato smo govorili o bezbednosnim razlozima.
Inače, policija ne može da radi svoj posao, ona će da stoji između dve vatre. To je javno saopšteno i taj skup je zabranjen u organizaciji Zlatana Stojanovića, pošto ne mogu da kažem u čijoj organizaciji, zato što se on prijavio kao pojedinac.
Samo mogu da kažem još jednom, valjda ne sumnjate u to i sigurni ste u to da je partija, čiji sam predsednik, antifašistička. Mi smo ovde glasali protiv izjednačavanja onoga što je bilo u Drugom svetskom ratu.
Moram da kažem da sam zaprepašćen i što je u Vladi Republike Srbije, na slikama svih predsednika Vlade stoji, zatečena je tu, nisam mogao da verujem, ali tako je, slika Milana Nedića, kao predsednika Vlade Republike Srbije, u Nemanjinoj 11. To već nije stvar za policiju, to je već stvar za politiku ili je ponekad to povezano jedno sa drugim.

Ovim zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o strancima i Predlogu zakona o zaštiti državne granice.
S obzirom da imamo dva poslanika koji su prijavili reklamiranje Poslovnika...
Odustajete. Zahvaljujem.
Ovim vas obaveštavam da je pauza do 16,30 časova.
(Posle pauze – 16.30)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.

Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU

Pozdravljam ministra, gospodina Obradovića.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema čl. 94. Poslovnika, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama, sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, 9 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred, Srbijo" - 22 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 15 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

U skladu sa čl. 37. poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije obaveštavam vas da će poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica po tački 13. dnevnog reda Prve sednice Drugog redovnog zasedanja u Narodnoj skupštini u 2008. godini predstavljati narodni poslanik Zoran Šami.

Na osnovu čl. 38. stav 3. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će narodni poslanik Miletić Mihajlović predstavljati poslaničku grupu SPS-JS prilikom razmatranja ove tačke dnevnog reda, Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, dr Žarko Obradović, ministar prosvete, želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Poštovano predsedništvo Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, moram reći da mi je stvarno zadovoljstvo što sam ponovo s vama, ali sada sticajem okolnosti u drugačijoj funkciji, i što ću biti u situaciji da večeras vama predstavim jedan kratak zakon, ali za studente univerziteta u Srbiji izuzetno značajan.
Naime, reč je o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju.
Nadam se da će i rasprava, a i glasanje pokazati da postoji saglasnost poslaničkih grupa da ovaj zakon bude što pre usvojen, jer studenti univerziteta u Srbiji to očekuju.
Pred nama je Predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koji se donosi po hitnom postupku, a čiji je cilj da omogući smanjenje broja potrebnih bodova za upis u narednu godinu studija. Imajući u vidu da će se veliki broj studenata u Srbiji naći u vrlo nezavidnoj situaciji i najveći broj njih neće moći da upiše narednu godinu, što bi moglo objektivno da prouzrokuje štetne posledice po rad visokoškolskih ustanova, čiji je osnivač Republika Srbija.
Imajući u vidu da je implementacija Bolonjske deklaracije proces koji zahteva prilagođavanje, Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije vam je dalo ovaj predlog na izjašnjavanje. Osnova za nastanak ovog predloga je stav Konferencije univerziteta u Srbiji, državnih i privatnih, sa sednice od 23. septembra 2008. godine, i stav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje 30. septembra ove godine.
Na osnovu tih stavova, Ministarstvo je u putilo predlog Vladi koji je Vlada utvrdila na svojoj sednici od 2. oktobra 2008. godine. Ustavni osnov za donošenje ovih izmena sadržan je u čl. 79. tačka 10. Ustava, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja, kao i sistem javnih službi.
Visokoškolske ustanove u periodu reforme visokog obrazovanja su pristupile usklađivanju studijskih programa i režima studija sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju i Pravilnika o standardima o postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa koje je utvrdio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
S obzirom na obaveze koje u procesu reformi imaju visokoškolske ustanove, potrebno je izvršiti objektivno mnogo izmena koje se odnose na studijske programe, metode izvođenja nastave i udžbenike. Takođe, treba imati u vidu i činjenicu da je studentima potrebno određeno vreme da bi se upoznali s novim režimom studija i da bi mu se prilagodili.
S obzirom na rečeno, ocenjeno je, to je bio stav Konferencije univerziteta i stav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koje smo mi u Ministarstvo prosvete prihvatili, da za studente koji se upisuju na studije u prve četiri godine u započetoj reformi visokog obrazovanja da se promeni uslov za studiranje na teret budžeta, odnosno da se utvrdi manji broj SPB bodova kao uslov za zadržavanje, odnosno sticanje statusa studenta koji se finansira iz budžeta.
U Predlogu zakona koji smo vam dostavili, videćete da smo pokušali da precizno utvrdimo za studente u odnosu na školsku godinu koju su upisali koji je broj bodova potreban da bi se upisala godina.
Za studente koji u školskoj 2007/08 budu ostvarili najmanje 42 boda to će biti uslov za upis godine. Za studente u školskoj 2008/09 koji ostvare 48 bodove i za studente u 2009/10 godini je 54 boda.
Moram vas podsetiti, pošto se taj podatak retko čuje u javnosti, da je prošle godine broj potrebnih bodova za upis godine bio 37. Znači, ovo jeste jedno sistematsko povećanje broja bodova, zato što je procenjeno i na Konusu, i na Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, i kod nas u Ministarstvu prosvete, da je jednostavno potrebno uskladiti broj bodova sa stanjem objektivno u oblasti visokog obrazovanja sa stanovišta postignutih rezultata.
Ono što vama svima treba da bude poznato, to je da je broj studenata koji su ostvarili 60 bodova, kao uslov koji je potreban za upis naredne godine koji je bio propisan ovim zakonom i koji bi ovim zakonom promenili, iznosio je u proseku od 22 do 30% po univerzitetima u Srbiji, pa bi to objektivno bio jedan mali broj u odnosu na broj studenata.
Mi ovim stvaramo situaciju da što veći broj studenata upiše godinu.
Moram reći da nismo želeli da ulazimo u neke druge odredbe Zakona o visokom obrazovanju iz razloga koji jednostavno su takvog karaktera da ne zahtevaju hitnost.
Uostalom, po ovom zakonu o sprovođenju Ustava postoji odredba da se svi zakoni usaglase do kraja godine sa odredbama Ustava, tako da ćemo biti u situaciji da izvršimo izmene i u Zakonu o visokom obrazovanju.
Smatrali smo da je ova korekcija broja bodova za upis godine potrebna. Na nama, kada kažemo "na nama" i u Ministarstvu prosvete, a pre toga i na univerzitetima u Srbiji i na svakom fakultetu pojedinačno, na Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje ostaje obaveza da u narednom periodu utvrdimo šta je razlog ovakvim rezultatima?
Da li je u pitanju sadržaj nastavnih programa, da li je u pitanju obim udžbenika, da li je u pitanju neadekvatna nastava, da li je u pitanju odnos studenta, njegovo učešće, da li je zaživeo taj interaktivni odnos između nastavnika i studenata, da li studenti posećuju nastavu, da li učestvuju u svim nastavnim aktivnostima i to će biti odgovor koji je potreban svima nama u visokom obrazovanju da bi znali šta nam je činiti. U svakom slučaju, smatrali smo da ovaj korak treba napraviti i stvoriti uslove da se upiše što veći broj studenata u narednu godinu.
Moram reći da je država predvidela još jednu meru pomoći studentima, s obzirom da se broj bodova postepeno povećava i da se postavlja uslov određen broj bodova za upis naredne godine.
Mi smo u ovom predlogu zakona predvideli mogućnost da država finansira one studente, odnosno da budu na budžetu, koji jednostavno ne budu mogli da polože sve predviđene ispite i sve bodove u roku od četiri godine, tako da se daje mogućnost studentima da u petoj godini završe sve ispite, odnosno polože sve ispite i ispune sve te bodove, a da budu jednostavno na teretu budžeta.
Što se tiče ovog zakona, potrebno je da znate da smo predvideli još jednu malu izmenu, radi preciziranja roka u kome studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju mogu završiti započete studije predložili smo određene izmene u članu 123. stav 1.
Ministarstvo prosvete se trudi da ostvari ciljeve visokog obrazovanja u skladu sa zakonom, a to je - prenošenje naučnih, stručnih i umetničkih znanja i veština, razvoj nauke, unapređivanje umetničkog stvaralaštva, obezbeđivanje naučnog, stručnog i umetničkog podmlatka, pružanje mogućnosti pojedincima da pod jednakim uslovima steknu visoko obrazovanje i da se obrazuju tokom čitavog života.
Naš cilj i interes naše države je stalno i bitno povećanje broja stanovnika sa visokim obrazovanjem. Može izgledati paradoksalno, ali je istinito - ako se prihvati ovaj zakon, ako ga Skupština izglasa, povećanjem broja studenata koji upisuju narednu godinu objektivno ćemo doprineti i postizanju ovog cilja, a to je - povećanje broja ljudi sa visokim obrazovanjem.
Inače, statistički podaci pokazuju da mi imamo mnogo problema u oblasti obrazovanja. Jedan od njih je veliki broj ljudi koji su ili nepismeni, sa nedovoljno visokim stepenom obrazovanja, nekoliko stotina hiljada ljudi je nepismeno, od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, odnosno od četvrtog do sedmog sa ovima broj iznosi preko milion i 200 hiljada, ali je svega 6, 7% ljudi sa visokom stručnom spremom. Objektivno, na ovaj način ćemo povećati onaj broj ljudi sa visokom stručnom spremom.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete su privrženi ciljevima reforme visokog obrazovanja, u sklopu primene Bolonjske deklaracije, kako bi Srbija postala trajan i sastavni deo evropskog obrazovnog prostora. Bolonjski proces na visokom školstvu i promene koje je doneo promenili su i poziciju studenata u nastavno-naučnom procesu i funkcijama fakulteta i univerziteta.
Značaj studenata i njihova uloga je izuzetno velika i može se reći da objektivno student ima izuzetno mesto u centru Bolonjskog procesa. Naša želja je da se poveća efikasnost studiranja, da nivo znanja bude visok i da sposobnost da ta znanja budu primenjena bude takođe visoka.
Cilj Ministarstva prosvete jeste viši nivo obrazovanja u društvu, njegov kvalitet, efikasnost, dostupnost i ravnopravnost. U tom smislu, obrazovanje mora biti uređeno po svetskim i evropskim standardima, a naročito sa strategijom pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. U formulisanju strategije obrazovanje mora biti uključena stručna javnost, prosvetni radnici, učenici i roditelji.
Na samom kraju ovog izlaganja, poštovane kolege narodni poslanici, želeo bih da vas pozovem da zajedno podržimo Predlog izmene i dopune zakona. Predložene izmene i dopune nisu i ne mogu biti u korist jednog uskog dela studentske populacije, već na korist svih studenata i čitave akademske zajednice. Moram vam reći na kraju da smo dobili podršku za Predlog ovog zakona i od Konusa i od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ali i od studentskih organizacija. To ističem u kontekstu dešavanja na pojedinim fakultetima Beogradskog univerziteta i možda nekim drugim u Srbiji, da iza ovog predloga stoji Studentski parlament i Savez studenata Srbije.
Pozivam vas da podržite predložene izmene i da zajedno radimo na što kvalitetnijoj osnovi i cilju budućnosti, naravno, studenata i društva u celini. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Po dogovoru predsednika Odbora za prosvetu i gospodina ministra, Odbor za prosvetu će biti održan u 17 časova.

Ima reč gospodin Jovanović, kao predsednik svoje poslaničke grupe.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo želim da kažem da će naša poslanička grupa podržati predloženu izmenu zakona, pre svega zbog toga što smatramo da su mladi ljudi najveće žrtve vrlo neodgovorne politike koja se vodi godinama u našem društvu.
Ovo je iznuđena reakcija Ministarstva, ali bi bilo jako važno ovu raspravu iskoristiti kako bi se stvorile mnogo ozbiljnije pretpostavke za suštinsku transformaciju našeg obrazovnog sistema, pošto je on u katastrofalnom stanju.
Šta zapravo mi činimo pružanjem podrške predloženoj izmeni zakona? Mi degradiramo sistem na kojem treba da počiva naše univerzitetsko obrazovanje. Mi prosto spuštamo kriterijume i to moramo jasno reći. Nama je za ozbiljnu reformu obrazovnog sistema potrebna mnogo dublja analiza.
Sam ministar je pomenuo da se Savet sastao 30. septembra i u postojećim političkim okolnostima ovo je dosta brza reakcija parlamenta, ali je nama neophodno da danas, bez ikakvog prebiranja po prošlosti, odgovorimo na neka mnogo ozbiljnija pitanja od onih koja nam formalno ova rasprava otvara.
Zašto je kod nas neuspela reforma obrazovanja? Zašto je kod nas obrazovanje u toj meri obesmisleno da kod nas praktično mi mogućnost studiranja realizujemo tako što spuštamo kriterijume studiranja, ne postavljajući pitanje kvaliteta u prvi plan. Naše društvo je u mnogo čemu godinama zaostajalo za svetom, ali je obrazovni sistem ove zemlje, za razliku od nekih drugih nivoa organizacije našeg društva, bio izuzetno kvalitetan.
Možda nismo imali u prošlosti tako ispoljen stepen demokratije u našoj zemlji, ali je u svim analizama godinama kvalitet našeg obrazovnog sistema bio jako visoko. Poslednjih godina smo mi lideri, ali na crnim listama. Najnefunkcionalnije obrazovanje, minimalna ulaganja, prevaziđeni kapaciteti i, kao odgovor na sve to, vrhunska politička neodgovornost.
Godine 2003. je parlament usvojio plan sveobuhvatne reforme našeg obrazovnog sistema od osnovne škole, preko srednje škole do fakulteta. Ta reforma je napuštena posle godinu dana.
Da ostavimo po strani osporavanje teorije evolucije i Darvina, da ostavimo po strani izbacivanje engleskog jezika iz prvog razreda osnovne škole zbog toga što su đaci preopterećeni, a svi znamo da nam deca uče uz srpski jezik i engleski u drugoj ili trećoj godini, jer je danas tako život organizovan da je nemoguće to izbeći, da ostavimo po strani činjenicu da smo imali ministra u prethodnom sazivu koji se najmanje bavio obrazovanjem, nego da vidimo šta je ono što sada možemo da uradimo i na kakav način mi možemo da preokrenemo ovakav tok događaja koji žestoko kompromituje našu državu, ne više samo jednu vlast, nego našu državu i ovaj parlament.
Omogućićemo izmene i dopune ovog zakona, otvoriti vrata nove školske godine studentima, ali šta je ono što ih čeka na univerzitetu? Zašto smo prošle godine imali tako puno tenzija oko nostrifikacije diplome? Toliko puno kontroverze oko prava studenata da prenesu jedan nivo znanja u drugi format, što je zapravo bio zahtev vrlo konkretan Univerziteta u suprotnosti sa Konusom, a u saglasnosti sa, recimo, studentima sa druge strane.
Sada treba o tim pitanjima otvoreno da porazgovaramo i da ne svedemo ovu raspravu, već da je iskoristimo kao priliku za pružanje podrške onima koji su dužni da unapred sistem našeg obrazovanja, a to je Ministarstvo.
Školska godina u Srbiji je započela tako što su roditelji doveli svoju decu u škole, a onda su im škole kojima su prethodno kupili knjige rekle da knjige koje su kupili više ne važe, zbog toga što neko nije radio svoj posao. Nije to odgovornost aktuelnog Ministarstva, odmah da se razumemo, ali to je pre svega činjenica koja govori o zapostavljenosti našeg obrazovanja.
Želimo da se to promeni. Bilo bi jako važno kada bi ministar tokom ove rasprave mogao da nam pruži garancije, ne nama kao poslanicima koji glasaju, nego nama kao građanima ove zemlje da je ovo poslednji ustupak, ovo je kratkotrajna korist.
Nekada su nam davali ocene, pa kažu, evo ti dvojka na staklenim nogama, ali nama te staklene noge nisu više potrebne. Mi sada upisujemo studente na novu godinu tako što spuštamo kriterijume upisa. Zašto se spuštaju ti kriterijumi upisa? Šta je to onemogućilo studente da ovde pokažu one osobine koje ispoljavaju u čitavom svetu?
Kada se pogleda analiza kvaliteta znanja koje se pruža našim studentima, onda je ono na poražavajuće niskom nivou. Ono pozitivno što još uvek opstaje po našim univerzitetima, to je mnogo više izraz individualnih napora i nastojanja nego nekog sistemskog truda.
Gde je, recimo, u rebalansu budžeta naše obrazovanje? Na repu događaja. Gde je u planiranim troškovima za narednu godinu naše obrazovanje? Po pravilu na repu događaja ili malo napred ukoliko je ministar prodorniji, ali to ne sme biti pravilo funkcionisanja naše države. Baš naprotiv, želimo da se obrazovanje postavi u prvi plan budućih aktivnosti zemlje i to tako što će se prvo reći istina ovom društvu, a istina je poražavajuća.
Naši sistem je devastiran. Posle 20 godina urnisanja on je praktično uništen. Studenti zavise od individualne spremnosti profesora na ličnu žrtvu koja se ne ceni i, sa druge strane, od ambicioznosti, takođe lične, koja na kraju ne može da se materijalizuje u ovoj zemlji nego do izražaja dolazi u nekoj drugoj sredini. Zato je samo u Srbiji tako puno napora potrebno uložiti kako bi se steklo neophodno znanje za normalno funkcionisanje u savremenom životu.
Zato podrška predloženim izmenama i dopunama zakona. Studenti su već praktično na univerzitetu. Zamislite koliko je to paradoksalno i groteskno. Studenti slušaju predavanja na novim godinama koje formalno nisu upisali, pa ako na to pristanemo na univerzitetu, a univerzitet je valjda jedna od vrhunskih institucija naše zemlje i treba da bude centar u kome se kreira opšte javno mnjenje, kakva će onda biti periferija našeg društva. Mislim da o tome treba vrlo ozbiljno da razgovaramo i da pripremimo nastavak reformi, i čak da pokušamo da odemo korak dalje od aktuelnih rešenja zbog toga što nam nije potrebno dostizanje onog nivoa koji će u međuvremenu savremeni svet napustiti zato što će otići korak dalje.
Bez ikakvih osvrta na kvalitet profesora, nismo mi ti koji o tome treba da govore, bez ikakvog osvrta na potencijale studenata jer ne sumnjamo da su oni veliki, ne možemo ignorisati činjenicu da univerzitet odavno ne igra onu ulogu u našem društvu koju bi morao da igra. Nekada je profesor bio institucija, danas je socijalni slučaj.
Prošle godine smo imali veliku akciju borbe protiv korupcije u našem društvu, između ostalog vodila se i na univerzitetu, ali niko nije postavio pitanje na kakav način univerzitetski radnik, profesor, asistent može da funkcioniše normalno u Srbiji i da li on može da odgovori svojim potrebama od plate koju dobija od ove zemlje zbog toga što su mu dali u ruke život, jer je to ono što radi profesor na univerzitetu.
Od šeste godine mi praktično ne viđamo više svoju decu. Više vremena provode u osnovnoj školi, u gimnaziji ili na univerzitetu nego s nama. Ljudi kojima ih dajemo moraju biti ljudi kojima ćemo ukazati poštovanje, ne samo tako što ćemo mu dati svoje dete, nego i tako što ćemo mu omogućiti da on odigra onu ulogu u životu koju mi ne možemo da igramo, ali je prenosimo na njega.
Danas je profesor u gimnaziji i džak za udaranje, i neko koga je ova zemlja ponižava, a sa druge strane đak u gimnaziji ili student na fakultetu je žrtva tako neodgovornog odnosa države prema znanju. Sistemski smo degradirali znanje godinama i sada se suočavamo s tim posledicama.
Od ministra očekujemo konkretne rezultate i od čitavog Ministarstva i pokazujemo veliku spremnost da pomognemo u nametanju potpuno drugačijih prioriteta: razumevanje za penzionere, razumevanje za vojsku, razumevanje za sve one budžetske korisnike, ali mislim da svi oni treba da stanu u drugi plan.
U prvom planu mora biti budućnost ove zemlje, a budućnost ove zemlje se definiše potpunom reformom obrazovnog sistema, pre svega reformom obrazovnog sistema koja je neophodna i ovo je dokaz da je to tako. Zato glasamo za zakon, ali od vas očekujemo vrlo jasne inicijative i nudimo vam svoju podršku jer je ovo stanje neprihvatljivo i strateški neodrživo.
Možemo dizati formalno kriterijume i povećavati naredne godine linearno te bodove, ali ono što se nudi unutar univerziteta naredne godine, bez ozbiljnih intervencija, neće biti nažalost na nivou na kome je čak i ove godine.
Svake godine situacija na univerzitetima zapravo je sve lošija i to je ono što je očigledno i na tako nešto se mora vrlo brzo reagovati. Nudimo vam podršku za to. Hvala.

Zahvaljujem. Obaveštavam vas da je predstavnik poslaničke grupe SRS po ovoj tački dnevnog reda profesor Goran Mihajlović.

Reč ima Miletić Mihajlović. Izvolite.

Gospodine ministre, zamolila bih vas da se pridružite poslanicima koji vas očekuju na sednici Odbora.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog, nadam se kratkog izlaganja u ime SPS-JS, želim da kažem da će naša poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Predložene izmene i dopune ovog zakona su sušta potreba u ovom trenutku u kome se danas nalazimo u celini kao društvo, ali svakako u kome se nalazi i visokoškolsko obrazovanje, pa čak ne samo visokoškolsko obrazovanje, već i niži stepeni obrazovanja u Srbiji.
Naravno da smo mi kao zemlja pristupili novim reformama koje treba da nas uvrste u red evropskih zemalja sa novim sistemom vrednosti, pa svakako treba uhvatiti korak i kada je reč o obrazovanju. Mi kao zemlja smo se opredelili da i u oblasti obrazovanja vršimo potrebne reforme. Kada je reč o reformi visokoškolskog obrazovanja i primeni Bolonjske deklaracije istina je da se praktično pred studentima, pred fakultetima, pred profesorima našao jedan novi režim rada, koji se bitno razlikuje od ranijeg i takav, prilično različit režim, uticao je da u kratkom vremenskom periodu nije moglo da dođe do prilagođavanja u raznim segmentima i među subjektima koji su učesnici u obrazovnom procesu.
Dakle, tu imamo i stare navike po načinu učenja, odnosno savladavanja programa, imamo kod nekih predmeta neprilagođene udžbenike, imamo neprimenjivanje novih tehnologija ili usporena primena itd.
Naravno, ako govorimo o novim vrednostima i ako dajemo ocenu obrazovanja, ne bih se složio sa ocenom da je pređašnji sistem obrazovanja i vaspitanja bio bezvredan. Naprosto, to uopšte nije tačno. On je imao svoje visoke vrednosti i dao je zaista dobre rezultate u proteklom periodu, i mi imamo danas kadrove koji su po tom sistemu obrazovanja i vaspitanja završili visoke škole i stekli akademske titule, koji su danas nosioci svetskog glasa u pojedinim sferama života, rada i nauke.
Naravno, time ne glorifikujem sistem obrazovanja i vaspitanja iz ranijeg perioda kao apsolutno dobar, svako vreme nosi svoje, mi danas živimo u novom vremenu i svakako stoji potreba prilagođavanja tom novom vremenu i naprosto ništa ne može da stoji na istom mestu.
Konzervativni pristup u takvim stvarima je veoma opasan, mada u svojoj suštini proces obrazovanja i vaspitanja nosi u sebi dozu konzervativizma u priličnoj meri, u smislu teškog napuštanja onoga što se nekada primenjivalo, što su principi rada, načela.
Svakako da novi sistem obrazovanja ima u ovom vremenu svoje visoke vrednostima kojima se treba prikloniti, ali za koje je potrebno vreme, da svi učesnici u njemu uhvate korak sa tim zahtevima, kako bi u svemu tome bili uspešni, a iz toga proizašao jedan kvalitet koji se ovde očekuje.
Ta postupnost je svakako potrebna i mislim da ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanja imaju cilj u jednom segmentu, jednom delu, da omoguće postupno prilagođavanje i hvatanje koraka sa onim što je zvanični početak primene novog sistema obrazovanja na visokom nivou.
Sadašnja prolaznost studenata na našim fakultetima je zaista mala i ona iznosi negde do 30%, koliko sam upoznat, ne znam da li je donja granica 22%, nemojte me držati za reč, ali negde do 30% jeste. Uticaj tako niske prolaznosti svakako su mnogostruki i zaista bi bilo neodgovorno i neopravdano pružiti prst samo na neke segmente ili samo na pojedine subjekte u procesu obrazovanja da su oni isključivi krivci zbog svega toga.
Mi živimo u veoma složenim društvenim okolnostima, političkim, ekonomskim, socijalnim i svakako da naše obrazovanje ne možemo da idealizujemo u odnosu na ono što smo mi kao društvo i kao zemlja. Potrebno je dosta strpljenja i dosta upornosti u tom pravcu da se stvari izmene.
Čuli smo od gospodina ministra, a treba to podvući, svakako da smo mi zemlja, u celini uzev, sa nedovoljnim brojem visokoškolsko obrazovnim kadrovima i da u tom pravcu treba da nastavimo, jer u sadašnjem trenutku najveći broj, što se tiče stepena obrazovanja, imamo ljudi sa srednjom stručnom spremom.
Svakako da će ove izmene i dopune dati svoj doprinos u postepenom rastu broja visokoobrazovanih ljudi, koji su nam zaista potrebni. Takođe, izmene i dopune daju mogućnost studentima koji su na budžetu da ostvare svoje pravo i svoju privilegiju, da tako kažem, ili mogućnost da i dalje ostanu na budžetu, ali isto tako daje se i mogućnost studentima koji su van budžeta, što se finansiraju sami, da ostvarivanjem određenog broja bodova, kroz formiranje rang liste u okviru onoga što su slobodna mesta, u okviru kvote za budžetsko finansiranje, da mogu da uđu među studente koji će se finansirati iz budžeta.
Takođe, videli smo u predloženom zakonu, član 2. stav 1, da su dati u tri tačke bodovi koji su potrebni za upis naših studenata i da to iznosi 42 boda za 2007-2008. godinu, odnosno 48 za 2008-2009. godinu, i 54 boda za 2009. i 2010. godinu u odnosu na ono što je zakon propisao ranije, da to bude 60 bodova.
To praktično znači da mi primenom ovoga, recimo za 2006-2007. godinu smo imali prag od 37 bodova, i tu je u manjku 33 boda, za 2007-2008. godinu 42 boda je taj prag koji daje mogućnost studentima da ostvare svoje pravo koje žele, u odnosu na 60 to je minus 18, 2008. i 2009. godinu to je 48 bodova, za 2009 i 2010 godinu je 54, znači šest manje. Tek 2010-2011. godinu predviđa se 60 bodova, onako kao što je prvobitno zakon predvideo u kontinuitetu za sve godine.
Na prvi pogled to jeste snižavanje kriterijuma, u smislu postavljanja manjih zahteva za upis u narednu godinu, za zadržavanje određenog statusa studenata, ali zakon takođe reguliše da nakon završavanja studija, godinu dana po isteku redovnog trajanja studija, ako su upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2006/2007, odnosno 2007/2008. godine, godinu dana imaju studenti da nadomeste te bodove i oni u konačnom će imati onaj broj bodova koji je propisan prvobitno Zakonom o visokom obrazovanju.
Za studente koji su upisani u prvu godinu osnovnih studija 2008/2009, odnosno 2009/2010. godine, šest meseci po isteku redovnog trajanja studija. Tih šest meseci, to je taj apsolventski staž, ili ako se danas to drugačije zove, a u ranijem periodu to se tako zvalo, kroz to vreme studenti su obavezni da nadomeste onaj minus u bodovima koji je bio propisan.
Mislim da u jednoj takvoj složenoj situaciji, time ću da završim, sveukupnoj, u kojoj se nalazi naša zemlja i društvo, zaista je potrebno da učinimo izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju i da time pomognemo svim subjektima u procesu obrazovanja, profesorima i onima koji prate školovanje studenata i same studente, kako bi uhvatili korak sa potpunom primenom reformisanog školstva, koje praktično počinje za par godina.
Mislim da takvim potezom i takvim prihvatanjem narodni poslanici će imati zaista veliko razumevanje za ono što su danas potrebe i studenata, i roditelja, i profesora, i fakulteta, ali i svih sfera života i rada kojima su potrebni visokoškolski kadrovi.
Na kraju, naglašavam još jednom da će poslanički klub SPS-JS sa zadovoljstvom podržati izmene i dopune ovog zakona.

Zahvaljujem. Reč ima profesor Goran Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, pre nego što pređem na izlaganje po ovom zakonu o visokom obrazovanju, želeo bih da istaknem jednu anomaliju koja se dogodila. Naime, dobili smo za 17,00 časova poziv za sednicu Odbora za prosvetu, a vidite rasprava o Zakonu o visokom obrazovanju, o izmenama i dopunama, počela je u 16,30.
Sada bi trebalo u isto vreme da budem i tamo i ovde, a kao što znamo, nemoguće je da u isto vreme budem na dva različita mesta, pa sam odabrao da ovde budem s vama i nadam se da ovi iz Odbora neće zameriti, jer će moći da rade i bez predstavnika SRS. To je nešto što, po mom mišljenju, nije trebalo da se dogodi.
Zakon o visokom obrazovanju, kao što znate, usvojen je 2. septembra 2005. godine, pre tri godine, i to je ni preterano dug ni kratak period na osnovu koga bi se mogao doneti neki konačan sud o ovom zakonu.
Možemo doneti jednu kratku rekapitulaciju, odnosno da napravimo jednu šetnju kroz taj zakon i da vidimo kakve su praktične posledice tog zakona po kome se radi u Republici Srbiji.
Naime, ovim zakonom se uređuje sistem visokog obrazovanja u Republici Srbiji, uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, finansiranje i ostala pitanja koja su od suštinskog značaja za funkcionisanje visokog obrazovanja i čini mi se da je taj zakon donet vrlo ubrzano i stihijski. Težilo se da se po svaku cenu ispoštuje nešto što je gospodin eks-ministar Gašo Knežević želeo, a to je primena Bolonjske deklaracije, koja je dala katastrofalne rezultate u praksi.
Opšte je mišljenje da smo mi totalno nespremni prihvatili tu Bolonjsku deklaraciju, i to nespremni kako materijalno, tako i organizaciono i kadrovski, jer ne možete vi generacije studenata koje su se kroz osnovnu i srednju školu školovale i vaspitavale u nekom tradicionalnom duhu sada odjednom transformisati i naterati ih da razmišljaju u evropejskom stilu, što je očito tendencija nekih krugova sa zapada, a cilj je vrlo jasan. Znači, žele u ovoj državi da stvore više generacija koje neće razmišljati svojom glavom i koje će biti u stanju samo da odrađuju ono što im mentori sa zapada nalažu.
Nažalost, svedoci smo da i ostale odredbe ovog zakona nisu ispoštovane i primenjivane u praksi. Na samom početku Zakona o visokom obrazovanju dosta se govori o obezbeđivanju kvaliteta visokog obrazovanja. U tom cilju osnovan je Nacionalni prosvetni savet, koji treba da bude jedna strategijska institucija koja će da daje smernice za rad visokoškolskih ustanova.
Vi, narodni poslanici, ste svedoci da li vam se u ove tri godine obratio neko iz Nacionalnog prosvetnog saveta? Koliko mi je poznato, nikada niko. Možda se varam, ali tri godine je ipak neki period u toku koga je neko ispred Nacionalnog saveta trebalo da obavesti Narodnu skupštinu o rezultatima rada tog saveta.
Nacionalni savet je osnovao komisije za akreditaciju i akreditacija visokoškolskih ustanova je u toku. Naime, završena je na bivšim višim školama. Većina viših škola je transformisana i sada su visoke škole, a na fakultetima to je u toku.
Komisije su radile po principu - tresla se gora, rodio se miš. Atmosfera pred akreditaciju je bila maltene usijana. Svi faktori, sve službe po školama su bile dignute na noge, a šta se desilo - sve državne više škole u Republici Srbiji su akreditovane. Praktično, sve je ostalo po starom, samo što se više ne zovu "više", nego "visoke" škole.
Došlo je do izmena u studijskim programima. Uveden je nov način ocenjivanja, tzv. ESPB, skraćenica od evropskog sistema prenosa bodova i kako to funkcioniše u praksi mogu vam navesti na svom ličnom primeru.
Profesor sam Visoke mašinske škole u Trsteniku, držim predmete - mašinski elementi i mašinske konstrukcije.
Ako bih bukvalno primenjivao ocenjivanje po Bolonji, evo šta bi se dogodilo.
Ako mi studenti dolaze redovno na nastavu, moram da ih evidentiram i da im na kraju godine dam 20 poena po osnovu dolaženja. Pošto iz tog predmeta postoje grafički radovi, a ti grafički radovi ne mogu da se rade u školi, jer su svi predmeti jednosemestralni, studenti to moraju da rade kod kuće.
Pošto oni rade kod kuće, niko mi ne garantuje da su to uradili samostalno. Može da im uradi neko drugi i ja moram da im dam još 10 bodova na grafičke radove, to je 30.
Predviđene su laboratorijske vežbe. Ako dolaze na vežbe, dam im još 10 bodova i to je 40. Još neku aktivnost urade, seminarski rad ili nešto slično, eto 50 bodova. Znači, sa 50 bodova po Bolonji morate da ih propustite.
A gde je sad ono drugo, znači da li su oni stvarno osposobljeni da iz tog predmeta nešto urade u praksi, to je sada ona druga strana medalje koja po Bolonji nije definisana. Vi ste dužni da one koji dolaze i koji su fizički na broju na neki način propustite, bez obzira na njihove rezultate i zalaganje na ispitu.
Dalje, naučnoistraživački i umetnički rad po ovoj Bolonjskoj deklaraciji takođe je na jednom nižem nivou nego što je bio iz prostog razloga što nema saradnje sa privredom. Studenti po nastavnom planu treba da odrade određenu stručnu praksu, ali oni odu u određenu fabriku, najbolji inženjeri, konstruktori i stručnjaci iz fabrika mahom su napustili fabrike, ostali su samo oni koji, nažalost, nisu imali kuda da odu i ti studenti tamo provedu po 15-20 , mesec dana, maltene smetaju onim ljudima koji tamo rade i dođu bez ikakve praktične potkovanosti.
Znači, stara latinska izreka kaže - "Teorija bez prakse bi bila mrtva, a praksa bez teorije bi bila slepa". Nažalost, kod nas nema tog jedinstva i povezanosti teorije i prakse i to je još jedna mana ovog Bolonjskog sistema.
Dalje, na naučnoistraživačkim ustanovama sve je manje operativnih, fundamentalnih i razvojnih istraživanja. Nekada je, kao što znate, bio slučaj da fakulteti rade projekte pa ih ponude velikim firmama. Konkretno, znam puno slučajeva da je "Prva petoletka" u Trsteniku to realizovala.
Nažalost sada nema ni velikih industrijskih sistema, sve je to uništeno, a transformacije iz društvenog u privatno je učinila svoje i eto, znači, izgubio se taj vid saradnje između visokoškolskih ustanova i privrednih institucija.
Dalje, ako napravimo jednu šetnju kroz ovaj zakon o visokom obrazovanju, on se dalje bavi organima visokoškolskih ustanova i mogu vam reći da je i tu prisutna jedna konfuzija u radu. Znači, organ upravljanja po novom Zakonu o visokom obrazovanju je Savet škole, a po starom Zakonu o višim školama, odnosno univerzitetima, to je bio Upravni odbor.
Sada imamo jednu paradoksalnu situaciju, novi saveti uopšte nisu ni imenovani, a stari se i ne sastaju.
Evo, reći ću vam primer iz moje škole - predsednik Upravnog odbora Visoke mašinske škole je gospođa Verica Kalanović, ministar u aktuelnoj Vladi. Mislim da u zadnje četiri godine nije održala nijednu sednicu Upravnog odbora. Svojevremeno sam i sam bio član tog odbora. Sednicu vode zamenik odbora ili lica koja ona ovlasti.
Dakle, mi funkcionišemo po starom zakonu, gde su postojali upravni odbori, a saveti škole još nisu osnovani, a eto vidite usvojen je zakon.
Znači, jedan pravni vakuum, gde se ne zna da li se radi po starom ili po novom zakonu, a čini mi se da i Ministarstvo prosvete ne preduzima mnogo da tu nešto popravi stanje.
Dalje, što se tiče finansiranja visokoškolskih ustanova, novi Zakon o visokom obrazovanju kaže da se visokoškolske ustanove finansiraju od sredstava koje obezbeđuje osnivač, konkretno kod državnih škola to je budžet Republike Srbije, a kao dopunska sredstva izvori finansiranja su školarine, donacije, pokloni, namenska sredstva, projekti i ugovori, komercijalne i druge usluge i ostali izvori.
Sada vidite, dešava se jedan interesantan slučaj. Nekada je skoro isključivo visoko školstvo finansirano od sredstava koje obezbeđuje osnivač, tj. Republika, a sada je došla neka nova moda - što manje daje država odnosno što je škola sama u stanju da više obezbedi, pa verovatno se smatra da je direktor moderniji i uspešniji, pa sam čak i na jednom seminaru čuo o visokom obrazovanju da se predlaže da se u školama uvedu školski menadžeri.
Sad šta oni podrazumevaju da taj menadžer treba da radi, verovatno da se bavi nekom trgovinom po uzoru na privredne institucije ili već nešto drugo, ne znam, ali nažalost sve manje učestvuje Republika, a sve više neki drugi izvori su prisutni u finansiranju visokoškolskih ustanova i to je ono što može da ima vrlo loše posledice, i sami znate zbog čega.
Kada su u pitanju režimi studija, teži se sve više tom evropejskom stilu, a sve više se zapostavljaju tradicionalne metode nastave, a podsetiću vas da su diplome naših stručnjaka bile vrlo cenjene i vrednovane, maltene, od Australije do Kanade.
Svuda su naši ljudi nalazili posao po svetu, a da li će tako biti i sa ovim novim Bolonjskim nisam siguran, jer nažalost sve više smo svedoci da generacije i generacije studenata završavaju škole po ovom novom sistemu, a od zaposlenja ni traga, što znači eto školujemo kadar samo da bismo ga imali na papiru.
Dalje, još jedna interesantna stavka iz Zakona o visokom obrazovanju jeste - priznavanje stranih visokoškolskih isprava i vrednovanje stranih studijskih programa. Imamo primer da na teritoriji Kosova i Metohije, je 'l tako, važe zakoni UMNIK-a, dešava se da sve više ljudi ode u Prištinu, da li završi ili kako to ne znamo, donese diplomu i traži da je nostrifikujemo.
Ne znam da li je gospodin Halimi ovde, verovatno je na odboru za prosvetu, ali on je već tri puta na Odboru za prosvetu tražio da država Srbija nostrifikuje diplome onih koji završili u Prištini, a to su uglavnom ljudi iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Na pitanje članova odbora zašto ti ne idu u Kragujevac, Niš, Beograd, pa kaže imaju rođake u Prištini, bliže im je tamo, imaju gde da prespavaju, da prenoće. Ispada da ćemo vrlo brzo imati i poplavu tih prištinskih diploma i doći ćemo u situaciju da ni sami nećemo znati šta ćemo sa njima.
Što se tiče, upravnog i inspekcijskog nadzora u školama, čini se da je i on na jednom nižem nivou nego što je ranije bio, a kao što vidite i kaznene odredbe nisu prisutne. Setite se samo afere "indeks". Znači, afera koja je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu potresla čitavu Srbiju i nedavno, pre nekoliko dana, verovatno ste videli u novinama, svi
profesori Pravnog fakulteta ponovo su vraćeni u nastavu. Ovde ne želim da ulazim u diskusiju da li su krivi ili ne, to nije naš posao, ali eto kolko je meni poznato, niko od prosvetnog kadra od 2000. godine praktično nije zaglavio, što bi rekao naš narod, a nisam baš siguran da je sve čisto i kako treba na visokoškolskim ustanovama.
Prelazne i završne odredbe izmena Zakona o visokom obrazovanju takođe su u puno čemu nedorečene i poslanička grupa SRS podnela je par amandmana, ali pošto je ovo rasprava u načelu, nećemo sada iznositi te amandmane, nego kada dođe prilika za to.
Još bih samo želeo da sa ove govornice izrazim nadu da reforma školstva u državi Srbiji neće završiti onako kako je završila reforma vojske, jer kako su vojsku reformisali Solana i NATO savetnici, tako imamo i savetnike iz Evrope za reformu školstva, ali moramo da uložimo sve napore i da se iskreno nadamo da i visoko školstvo u Srbiji neće doživeti sudbinu vojske. Hvala.