Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević, a posle nje narodni poslanik Zoran Ostojić.

Gospodo narodni poslanici, Vlada je podnela Narodnoj skupštini na usvajanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ministar prosvete je 14. septembra izjavio da očekuje da će parlament pokazati razumevanje i omogućiti da izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju budu donete na vreme, s obzirom na to da bi uslove upisa naredne godine studija trebalo regulisati tokom oktobra, pošto fakulteti tada obavljaju upis i overu semestra.
Citiraću ono što je ministar rekao: "Time stvaramo uslove da se na jedan regularan, zakonit način stvore uslovi da što veći broj studenata upiše narednu godinu." Svi imamo interes da to tako bude i mislim da u tom slučaju neće biti razlike između Vlade i opozicije.
Moram da podsetim da je SRS više puta ukazivala na štetnost primene važećeg Zakona o visokom obrazovanju zasnovanog na primeni Bolonjske deklaracije. Ali, Zakon je donet i sada se visoko obrazovanje sprovodi po njemu.
Međutim, njegova primena donela je već u ovoj školskoj godini velike probleme studentima. Većina studenata koja se finansira iz budžeta Republike Srbije ne može da upiše narednu godinu, jer nije ostvarila potreban broj ESP bodova, što govori o neusklađenosti studijskog programa i obima studija.
Predloženim izmenama i dopunama predviđeno je smanjenje sa potrebnih 60 bodova na 42 u školskoj 2007/2008. godini, a onda postepeno povećanje na 48 u školskoj 2008/2009. godini i 54 u 2009/2010. godini. Nakon toga opet će biti potrebno 60, kako danas stoji u zakonu.
Ni u kom slučaju ne možemo reći da je problem kod studenata, da oni ne uče, ne ispunjavaju predispitne obaveze i ne trude se da polože ispite. Oni su žrtve lošeg sistema obrazovanja.
Većina njih sada očekuje da predložene izmene i dopune Zakona budu usvojene i da se time smanji potreban broj bodova kako bi upisali narednu godinu, što je preduslov za njihovo finansiranje iz budžeta Republike Srbije, ostvarenje prava na smeštaj u studentskim domovima i stipendije.
Svi znamo šta ovo znači za same studente i za njihove porodice, znamo da su školarine na visokoškolskim ustanovama previsoke i da bi mnogi pametni i dobri studenti odustali od studija kada ne bi upisali narednu godinu studija i ne bi bili finansirani iz budžeta.
Kada je usvajan zakon koji je trenutno na snazi, SRS je upozoravala da je zakon zasnovan na Bolonjskoj deklaraciji loše rešenje za sistem visokog obrazovanja. Naime, šteta koja je ovoj državi naneta tokom nepoštene privatizacije, uništavanja fabrika i čitave privrede, može se jednog dana i nadoknaditi, ali šteta od primene ovog zakona je nenadoknadiva. Najveća tragedija ovog društva je to što propale generacije studenata niko neće moći da vrati.
Ono što je u svoje vreme uradio Stipe Šuvar sa usmerenim srednjim obrazovanjem, sada čini Bolonjska deklaracija sa visokim obrazovanjem. Namera je da se umesto priznatih vrhunskih stručnjaka koji su izlazili sa naših univerziteta proizvedu generacije sa jako uskim obrazovanjem, kako bi se njima lakše manipulisalo.
SRS se i ranije, a i sada se zalaže, za donošenje zakona o visokom obrazovanju kojim bi bile pružene jednake šanse svima koji žele da studiraju, pa oni studenti koji vide sebe kao intelektualci, savladavaju program, njihove studije bi bile finansirane iz sredstava budžeta. Oni drugi studenti koji žele da im taj status potraje duže nego što je predviđeno, imaju prava da svojim roditeljima stvaraju troškove vezane za previsoku školarinu i sve ono što prati studije.
U dobrom sistemu visokog obrazovanja sigurno ne bi u ovom trenutku skoro 70.000 studenata čekalo ove izmene i dopune kako bi upisalo narednu godinu studija, bilo finansirano sredstvima budžeta i ostvarilo prava na smeštaj u studentskim domovima i pravo na stipendije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, a posle njega narodni poslanik Radica Jocić.

Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege, jasno je da se na primeru obrazovanja najbolje može primetiti kako je u ovih osam godina tranzicija u Srbiji posrtala i kako je zaustavljena. Setimo se reforme koju je započela Vlada Zorana Đinđića i setimo se da je posle toga objektivno sve stalo. Pokušano je drastično sa ministrom koji je osporio i Darvinovu teoriju.
Posle smo imali ministra koji je više bio preduzimač, a onda smo imali ministra koji se bavio Kosovom i tu smo gde smo.
Jasno je da ovo nije stranačko i partijsko pitanje, a takođe je jasno da je na neki način civilizacijsko ili u krajnjem slučaju političko. Imamo ovde govore protiv Bolonjske deklaracije onih koji sebe vole da zovu evroskeptici, mi liberali smo evrorealisti, za razliku od onih koji sebe nazivaju evrofilima, ali to je naša sudbina i to je naša budućnost.
Deca koja uče, oni će ovu zemlju voditi za 10 godina u globalizaciju u globalnom svetu, u globalnoj Evropi i naprosto sama činjenica da se u ovoj zemlji uči vožnja da bi se položilo, a ne da bi se znalo da se vozi i da se bude bezbedno za sebe i za druge, a da se nažalost zbog ovoga što se desilo unazad pet godina uči da bi se položila godina i da bi se završile studije, a ne da bi se naučilo, dokaz je koliko smo posrnuli. Nisu oni koji sada čekaju našu odluku krivi zbog toga, nego ovo što sam rekao, politika, svi mi ili oni koji su odlučivali. Zbog toga ćemo mi za ovaj zakon glasati, to nije sporno, jer studenti koji čekaju našu odluku nisu krivi.
Nas je malo iznenadila brzina kojom je ova tačka došla na dnevni red. Nismo podneli nijedan amandman i koristim ovu priliku, gospodine ministre, da vam skrenem pažnju na jednu nelogičnost koja, zbog toga što je rasprava počela, može biti, ako je greška, ispravljena od Vlade ili od Odbora, a ako nije greška, ako je namera, onda ćete vi morati da objasnite studentima koji su oštećeni.
Govorim o studentima koji se upisuju u treću godinu. Sada je minimum 42, prošle godine minimum je bio 37, što znači da u te dve godine ko je skupio 79 bodova moći će da se upiše u treću godinu. Šta je sa studentima koji su u prvoj godini imali 60 bodova, a sada naprave 41? Oni će imati 101 bod, a pašće sa budžeta.
Znači, sa 79 bodova iz dve godine ostaće se na budžetu u trećoj godini, a sa 101 bod će se pasti sa budžeta. Sto jedan bod je nekakav maksimum, ali mislim da je možda bolje rešenje, baš zbog toga što neki mogu biti oštećeni, ne znamo koji je to broj, ali ako je to greška, ispravite, ako nije, vi ćete morati da objasnite tim ljudima koji u dve godine imaj 100 bodova, a padnu sa budžeta.
Možda je bilo rešenje, ko u prve dve godine osvoji 79, znači kumulativno da se saberu, taj ostaje u trećoj na budžetu. Možda je to rešenje. Ovako kako piše u zakonu zaista dovodi u situaciju neke studente koji će imati više od 79, ali sada manje od 42, da padnu sa budžeta.
Dobro, onda nismo dobro sabirali. U svakom slučaju, ovo je naša sugestija, a pošto je ova tačka došla nekako brže, ovu računicu je izvela vaša koleginica, član Političkog saveta LDP-a i bivši pomoćnik ministra, gospođa Turajlić, vi ćete bolje znati da li je ovo greška ili namera.

Reč ima narodna poslanica Radica Jocić, posle nje narodni poslanik Srđan Milivojević.

Molim predsedavajuću da gospodina Bajatovića zamoli da bar on uvaži gospodina ministra iz svoje partije ako je moguće i dozvoli da mu se obratimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da pozdravim gospodina ministra prosvete, jer pre nego što sam postala poslanik 20 godina provela sam u prosveti, i to od osnovne do visoke škole, i uvek ću sebe videti kao nastavnika, jer mislim da je to jedno od najlepših i najčasnijih zanimanja, i mislim da gospodin Obradović, ako je mogao da bira resor, nije mogao da izabere bolje, ali u isto vreme to je resor pun problema koje treba prevazići jer je stanje u celokupnom našem školstvu vrlo teško.
Počev od problema malih seoskih škola u kojima ima sve manje đaka, preko udžbenika koje sve teže pripremamo, preko školskih zgrada koje su sve starije i koje je sve teže održavati, preko školskih ekskurzija koje je sve teže i komplikovanije organizovati, a da pri tome niko od nas ne zaboravi da za našu decu i za sve škole važi i dalje da je od
kolevke pa do groba najlepše đačko doba. I studenti su jedna vrsta đaka i mi ovde treba da se potrudimo da im doba studiranja bude lepši deo života.
Što se tiče Zakona o visokom obrazovanju, još kada je usvajan, SRS je oštro kritikovala i ukazivala na posledice sa kojima se upravo sada susrećemo. Ne može se, gospodo, kalemiti baš sve kako vam padne na pamet, a samo u cilju evropskih integracija. Moraju se pre toga ostvariti mnogi preduslovi da bi kalemljenje uspelo, a ako se to ne desi, onda su rezultati katastrofalni, kao i rezultati primene ove Bolonjska deklaracije, koja je tako euforično usvojena, kao da će time biti rešeni svi problemi.
Poslednje vlade, od 2000. do danas, kao da su rešile da i ono što je bilo dobro u ovoj državi potpuno upropaste. Ako je nešto valjalo pre 2000. to je bio sistem školstva. On je omogućavao da naši kadrovi koji su završili visoke škole budu uvažavani i priznavani svuda u svetu. Njihova sposobnost nije dovođena u pitanje na najeminentnijim institutima koji su prednjačili u mnogim naučnim disciplinama. Sa ovim ćete se i vi, gospodine ministre, nadam se složiti.
Ali, onda kada su se nove demokratske vlade prihvatile poslova u obrazovanju, onda je počeo njegov sunovrat. Ne mogu da ovde ne pomenem, iako je reč o visokom školstvu, prijemne ispite za srednje škole, koji su toliko obesmišljeni time što učenici unapred, još u februaru, dobijaju testove i rešenja, tako da oni zanemaruju sve ostalo osim datih pitanja i odgovora.
Ovo sam namerno istakla jer i ovo, kao i ove predložene izmene, sve u tom kontekstu težnji sadašnjih vlasti prema EU i prema tome da i EU na ovim prostorima dobije poslušne, evropski orijentisane kadrove, a o tome koliki je nivo njihovog znanja više niko i ne brine. Brine se o tome da nivo bodova, koji se inače dobijaju izradom seminarskih radova, prepisivanjem iz literature, sa interneta itd, samim fizičkim prisustvom na predavanjima bude sve manji.
U isto vreme broj visokih i viših škola, kako privatnih tako i državnih je sve veći, kao i školarine na većini tih škola. Da li mi to idemo ka tome da mogu da studiraju samo oni koji imaju da plate sve skuplje školovanje?
Na kraju, htela bih da skrenem pažnju ministru da bi, pored ovih promena u Zakonu o visokom obrazovanju, trebalo da u zakon uvrsti odredbu da profesori ne mogu obarati studente na ispitima zato što nisu kupili skriptu koju su oni štampali, tako što su iz knjiga eminentnih stručnjaka, čak ne ni prepisali, nego isfotokopirali određena poglavlja. Samo jedan prost primer.
Koji god profesor, na primer, da predaje botaniku, porodica ruža će morati da spada u dikotiledone biljke, a one u skrivenosemenice itd. I kakve veze ima iz koje se knjige ili skripte uči.
Gospodine ministre, još mnogo izmena i dopuna treba da se usvoji da bi se jedan u startu loš zakon doveo u primenjivo stanje. Iako SRS neće glasati za ovaj predlog zakona, neka vam je bog na pomoći u teškom zadatku koji ste prihvatili.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, Demokratska stranka i koalicija Za evropsku Srbiju snažno će podržati donošenje ovog zakona. Mi ćemo glasati za ovaj zakon.
Ovih dana sam bio preplavljen telefonskim pozivima, a imali ste prilike da i u štampi vidite veliku zabrinutost predstavnika studentskih organizacija, koji su čak najavljivali proteste ako se ovaj zakon ne bude usvojio u Republičkom parlamentu.
Evo, i građanima Srbije i onim roditeljima koji imaju decu na fakultetu, ali pre svega studentima koji predstavljaju budućnost ove zemlje poručujem - nema potrebe da protestujete, pripremajte dobro ispite, ispitni rok je u toku, DS, koalicija Za evropsku Srbiju i većina poslanika glasaće za ovaj zakon i on će biti usvojen u predviđenom roku, jer cilj nam je da velika većina studenata upiše narednu godinu studija.
DS veliku pažnju posvećuje sistemu obrazovanja i reformi obrazovanja, ali i materijalnom položaju fakulteta.
Ako uzmemo primer, recimo, Fakulteta političkih nauka, koji godišnje upisuje 135 studenata svake godine, ako povećamo mogućnost da studenti upišu narednu godinu, država mora voditi računa i o materijalnom položaju fakulteta, jer fakulteti se teško odriču onih prava koja smatraju da su izborili, koja su njihova neka izborena prava, a pogotovu ako se tiče materijalnog položaja, jer jedan broj fakulteta se izdašno finansira od školarina koje su takve kakve jesu.
Naravno, moram napomenuti još nešto. Studirao sam davno, pre 20 godina, i bio je drugačiji sistem studiranja na fakultetu. Tada je bilo potrebno dati određeni broj ispita za uslov, a danas postoji sistem evropskog sistema prenetih bodova. Prilično se razlikuje taj sistem, međutim, mi moramo da hvatamo korak sa Evropom i moramo da proizvodimo na fakultetu, da, za sve one koji ne veruju, i da prilagođavamo naš sistem obrazovanja evropskom sistemu obrazovanja.
Na kraju, moram da kažem, zvali su me predstavnici studentskog parlamenta brojnih univerzitetskih organizacija, brojnih nevladinih organizacija, brojnih organizacija koje se bave zaštitom studentskih prava i studentskih pitanja. Nekada sam učestvovao u studentskim protestima i pripadam organizaciji koja je proistekla iz studentskog protesta.
Mislim da više nema potrebe da studenti protestuju, mislim da živimo u uređenom sistemu vrednosti, kada na fakultetima proizvodimo one koji će biti budućnost ove zemlje i kojima pripada budućnost ove zemlje. I ako želimo da ulažemo u budućnost, pozivam vas da glasate za ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, posle njega narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pomene reč visoko obrazovanje prva asocijacija koja se  javlja kod svih nas koji radimo u obrazovanju i kod svih građana Srbije je Bolonjska deklaracija.
Šta je u stvari Bolonjska deklaracija niko živ ne zna. Svi opet prvu asocijaciju u tom smislu imaju, Bolonja je grad u Italiji i otprilike tu njihovo saznanje o toj Bolonjskoj deklaraciji se završava. Neko je nama u našem sistemu visokog obrazovanja naturio tu Bolonjsku deklaraciju, Bolonjska deklaracija je nešto in, nešto što je danas trend u svetu, tamo znanje izgleda samo pada s neba, dovoljno je pomenuti tu reč i otprilike čovek ili neko može da pomisli da je postao odmah akademski građanin. Ono kako se prezentira ta Bolonjska deklaracija jeste to da ona treba da obezbedi povećanje efikasnosti studiranja, ali kada podvučemo crtu, kada napravimo jednu analizu videćemo da u stvari ta efikasnost studiranja nije postignuta, ali se i te kako izgubilo na kvalitetu samih studija, mogu reći i na kvantumu znanja.
U vreme dok sam studirao, a verujem i mnogi odavde od vas iz sale, čini mi se da je nivo stečenog znanja i kvalitet svršenih studenata bio veći, ali dobro, to je individualna procena, ostavimo to neka vreme sudi u svemu tome. Mogu da vam kažem da prestižni univerziteti u svetu izbegavaju da primenjuju Bolonjsku deklaraciju. Šta će njima to? Jednostavno, Bolonjska deklaracija je za sirotinju. Evo, znamo svi da u Americi ima ogroman broj univerziteta i mi bismo mogli napraviti neku gradaciju tih univerziteta po kvalitetu.
Znamo da ima onih najprestižnijih, onih najkvalitetnijih, koji su dali ogroman broj vrhunskih naučnika i ogromni broj Nobelovaca, ali isto tako dobro znamo da u toj istoj Americi ima univerziteta koji daju skromni nivo znanja njihovim studentima. Mogu čak i da pomislim ovog trenutka da je na jednom takvom skromnom univerzitetu američkom studirao i njihov sadašnji predsednik Džordž Buš, jer on je baš poznat po tome da je čovek koji ima skromno znanje.
Evo, podsetiću vas, kad sam već spomenuo njegovo ime, na jedan biser, da tako kažem, iz njegove biografije, kada je nedavno pre neku godinu u posetu SAD došao predsednik Brazila, Džordž Buš ga je pitao - pokažite mi na geografskoj karti gde se nalazi vaša zemlja? Kada je ovaj čovek to uradio, video je s kim ima posla, Džordž Buš mu je odgovorio - Boga mi, vi ste zaista jedna velika zemlja i nama relativno bliska zemlja, misli se geografski.
U ozbiljnim državama, gde je ozbiljan sistem obrazovanja, vrši se ozbiljna selekcija učenika, pre svega talentovanih učenika, kako bi se takvim učenicima dalo kvalitetno znanje na kvalitetnim univerzitetima jer to su nosioci i privrednih i svakih drugih promena.
Međutim, kod nas nažalost toga nema, kod nas svi idu u isti koš, svi idu danas po Bolonji, i oni najbolji, a imamo i takvih, imamo čime da se pohvalimo, a i oni koji su se jedva upisali na neke fakultete, samo zbog toga što je ostalo mesta na budžetu i da bi određeni profesori imali časove i normu.
Dakle, visoko obrazovanje je u ozbiljnoj krizi. Neću dugo, jedan podatak. Danas svaki drugi student u državi Srbiji studira menadžment, a svi dobro znamo da u državi Srbiji gotovo ništa ne radi, nema proizvodnje i ako je taj menadžment opredeljenje da se nešto prodaje, neka trgovina, onda zaista ne znam šta će ti studenti raditi i kome će prodavati. Hvala.