Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović, posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo, s obzirom da se u obrazloženju zakona više puta pominje reforma visokog obrazovanja, smatram da bi Ministarstvo trebalo da obrati pažnju na sledeće činjenice.
Pod jedan, unapređenje za nastavnike, kao i doktorske teme na privatnim fakultetima, treba da prođu kroz centralnu nezavisnu komisiju ili komisiju u okviru zajednice univerziteta. Razlog je taj što su kriterijumi na javnim i drugim univerzitetima veoma labavi.
U tom smislu, s obzirom da na privatnim univerzitetima ima mnogo kadrova koji se po prvi put pojavljuju u visokoškolskim ustanovama, trebalo bi makar za visoko zvanje emeritusa postaviti donju granicu prethodnog pedagoškog iskustva.
Preteranu administraciju oko praćenja rada studenata u toku semestra treba smanjiti. Ovo je naročito značajno za fakultete koji upisuju veliki broj studenata u prvoj godini studija, gde je gotovo nemoguće postaviti kvalitetno praćenje svakog studenta, a nastavnici gube puno vremena na administrativne poslove.
Treba onemogućiti da svršeni studenti nekog fakulteta upisuju doktorske ili specijalističke studije na fakultetu koji nije matičan za njihovo osnovno akademsko obrazovanje.
Videli ste na suđenju doktoru Vojislavu Šešelju jednog od svedoka optužbe kojeg je čak i sudsko veće odbacivalo kao eksperta. Radi se o Entoniju Oberšalu, koji je predstavljen kao doktor sociologije, iako je završio fakultet za fiziku. Iz unakrsnog ispitivanja doktora Vojislava Šešelja mogli ste da vidite da ovaj takozvani profesor Oberšal niti zna sociologiju, niti zna fiziku. Zato treba po svaku cenu izbeći ovakve rupe u obrazovanju koje se pojavljuju u zapadnim sistemima.
Dakle, slepo kopiranje evropskih obrazaca, konvencija i zakona ne mora uvek da bude dobro, u najmanju ruku treba ih prilagoditi našim uslovima. Bolonjska konvencija je dobra u uslovima primene na manjim fakultetima koji upisuju mali broj studenata, koji uglavnom potiču od izuzetno bogatih porodica koje upravo i finansiraju rad ovih ustanova. U našim uslovima ona je teško održiva. Primenjena bezuslovno ide na štetu i studenata i kvaliteta visokog školstva. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Što se tiče gospodina, verovatno su ga obavestile sve institucije, samo verovatno još nisu i nevladine organizacije o ovom zakonu.
Slušajući sve govornike koji su danas izlagali vezano za ovaj zakon, zaboravili su nešto, ono što je najvažnije, da je posle petooktobarske revolucije uništeno školstvo u Srbiji i postavljenjem ministra Gaše Kneževića. Tada je počeo jedan veliki obračun sa političkim neistomišljenicima na fakultetu, gde su profesori od struke i nauke morali da napuste fakultete zbog toga što nisu bili politički podobni.
To se takođe desilo sa jednim od najvećih umova, a to je sa profesorom doktorom Vojislavom Šešeljem. On je u stvari u svojoj knjizi "Politička i intelektualna nakaza Gašo Knežević" opisao sve te događaje koji su se dešavali posle petooktobarskog puča. Ali, ono što je najvažnije jeste da ova erozija je nastavljena kako u osnovnom, srednjem, tako i u visokoškolskom obrazovanju.
Nastavljena je zbog toga, dame i gospodo, što je bio cilj prevashodno da se zaboravi istorija srpstva, jer oni koji nemaju svoje prošlosti, nemaju ni svoje budućnosti.
Dobro znate da su naši preci, da ih tako nazovem, majke još su pevali u kolevci svojoj deci rodoljubive pesme, jer su još tada hteli svojoj deci da usade rodoljublje i patriotizam, ono što danas krasi SRS i ono što danas u prenosima iz Haga možete čuti od najvećeg heroja današnjice prof. dr Vojislava Šešelja.
Dame i gospodo, kao privrednik koji je radio 30 godina u privredi, moram vam reći da su kriminalnom privatizacijom uništeni ti naučni instituti koji su bili u tim preduzećima, u fabrikama. To je, u stvari, bila baza za stvaranje stručnjaka kojima smo se ponosili ne samo u Evropi, nego i u svetu. Vi to ne možete da znate, jer veliki broj vas prvi put je počeo da radi ovde u Skupštini. Važno je da ste politički podobni, a ne da imate znanja i struke, odakle je trebalo da dolazite.
Dame i gospodo, ta kriminalna privatizacija dovela je do pada baš i same, da je tako nazovem, intelektualne produktivnosti, jer privatnici više nisu gledali na kvalitet, stručnost, već su gledali koliko i kako mogu da proizvedu falš robu koja bi se danas našla na srpskom tržištu.
Ono što je bolno jeste da je taj trgovački lobi uvozio sve i svašta. Danas vidite, nažalost, Srbija jeste deponija evropskog tehnološkog sistema i mašina koje se danas izbacuju u Evropu, odnosno u EU, u kojoj ova leva strana, a koja ima uza se i te prirepke koji žele da uđu u Evropu.
Dame i gospodo, mislim da današnji studenti su, u stvari, uskraćeni na dva polja. Uskraćeni su baš zbog te stručnosti, a uskraćeni su i zbog materijalnosti. Vi ih, kao, lažete i govorite da ćete ipak omogućiti svakome od njih da danas može da se školuje.
Da li vi znate kako danas roditelji u Srbiji izdržavaju svoju decu na fakultetu? Ne izdržavaju ih nikako zato što preduzeća ne rade, privrede nema, a poljoprivreda je uništena, jer ste uništili jednog od najvećih heroja današnjice, to je radnika i seljaka, jer danas više nema radnika, samo je ostao seljak, koga globite i uništavate.
Dame i gospodo, naročito je došlo do erozije u pravnim naukama.
To možete dobro da sagledate u ovim novim događajima koji su se desili ovde u Skupštini, gde je došlo do otimanja mandata SRS, gde je jedan otpad, nus-produkt, u stvari, proglasio sebe kao političku partiju, a u stvari njih nema kao političke partije, moram reći, zato što su mandate ukrali jednoj od najvećih političkih stranaka - SRS.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, danas opet imamo jedan od tipičnih DOS-ovskih zakona na dnevnom redu, skoro ga nismo imali, pa tek da se ne zaboravi da je to jedna od bitnih odlika DOS-ovske vlasti. Naime, to je zakon koji može slobodno da se nazove reparativnim zakonom. Taj zakon ima samo tri člana. Šta on ima za zadatak? Ima za zadatak da ispravi nebulozu jednog prethodnog DOS-ovskog zakona.
Ako gledamo zakonsku regulativu koja je regulisala visoko školstvo, setićemo se da je bio jedan zakon u 98. godine, koji je zamenjen za vreme DOS-ovske vlasti 2002. godine, a onda je došao i ovaj koji je trebalo da bude kruna, koji je trebalo da bude zakon nad zakonima, u avgustu 2005. godine.
Šta je bila odlika tog zakona, šta je on uključio kao novinu? Uključio nas je u sistem Bolonje. S druge strane, uveo je i sistem akreditacije, koji je trebalo da zaživi na ovim prostorima, uveo je i Nacionalni savet visokog školstva, koji je trebalo da bude jedno operativno telo koje treba da reguliše mnoge probleme u složenom sistemu visokog obrazovanja. Neću govoriti o značaju visokog obrazovanja, mi to dobro znamo.
Mi smo 2006. godine imali preko 229.000 studenata koji su se upisali. Bilo je 56% ženskih studenata tada i 48% je bilo na budžetu, a 52% naših studenata je te godine moralo da plaća da bi se moglo školovati.
Kako izgleda finansijska strana problema, kada pogledamo primanja građana naše zemlje, ne treba da nam sada to rastumačujem, sasvim vam je jasno, i onda se vidi sa kojim se prvim problemom suočavaju mladi građani ukoliko žele da steknu visoko obrazovanje.
Mi smo 2007. godine odvojili iz budžeta 10 milijardi za visoko školstvo, kolko znam, to je jedna šestina ukupnih sredstava za sva obrazovanja. To dođe oko 0,7% bruto nacionalnog dohotka. Da li je to opet dovoljno ili nije, cenićete sami. U to ne bih ulazio, jer nije to ni problem.
Ovde je neko izašao i rekao kako smo mi od međunarodne zajednice bili visoko ocenjeni. Da krenemo redom. Mi smo u Berlinu 2003. godine pristali da prihvatimo Bolonju kao sistem i da ga ugradimo u naše zakonodavstvo.
Na konferenciji u Bernu 2005. godine ocena je bila 2,2. Te godine nismo još bili doneli zakon, nismo ugradili ono što se od nas tražilo. Iza nas su bili samo BiH i Andora. Dve godine kasnije, u Londonu, Savet Evrope je dao ocenu oko 4, koliko se sećam.
Pitam vas sada, naredne godine u aprilu, kada budete opet dobijali ocenu, koju ćete ocenu dobiti? Prognoziram 2,5 u vrh glave, a uspeću valjda da vam objasnim zbog čega mislim da će se tako nešto dogoditi.
Ono što je poražavajuće za sistem i što je bitno za materiju o kojoj danas raspravljamo, mi imamo jedan neefikasan sistem. Zašto neefikasan? Zato što od svih onih koji se upišu, pod broj jedan, 45% nikada ne završi i odustane od studija. To je brojka koja je za razmišljanje i koja zahteva jasne odgovore.
S druge strane, ako gledate kako studenti obnavljaju godinu, prvu godinu obnovi 26,7 studenata, drugu godinu 45,8% studenata, treću godinu 40,5 i četvrtu 10,8% studenata. Vidite kakva je prohodnost po godinama.
Zašto je to tako? Ministar je sam u uvodnom izlaganju rekao da nas na ove izmene zakona upravo tera ta niska prohodnost koja ide do 30% i koja je neprihvatljiva. Međutim, da li će se samo ovakvim kozmetičkim izmenama i snižavanjem broja poena uspevati da sistem dovede u red?
Apsolutno neće i daleko bi bilo bolje da je Ministarstvo poseglo za složenijim instrumentima i aparatima kojima bi želelo da izleči očigledno obolelo visoko školstvo. Šta je glavni problem koji se sigurno nameće, ne treba ni biti neki stručnjak poseban, ne treba biti univerzitetski radnik, a mi smo čuli ovde nekoliko ljudi koji rade na univerzitetu, pa da se vidi gde su problemi.
Ako vi uporedite samo broj nastavnika, oko 7.700 je njih, na ovaj broj od oko 250 hiljada studenata, vi imate da 18 studenata imaju jednog nastavnika.
Da li mislite da može kvalitetno nastava da se izvede. Da navedem jedan, ovako koji će biti dosta blizak i gospodinu ministru, privatni fakultet, na kom on slučajno radi, 20 i nešto hiljada studenata i osamdesetak nastavnika. Šta mislite, kakav je to kvalitet nastave? Da li je to Evropa? Da li je to Bolonja i da li to tako može da opstane? Nije lično pitanje vama upućeno, to su vrlo tačni podaci, vi ćete kazati tačne, a ja ću dati izvor odakle sam ovo i dobio. đ
Osnovni problem je očigledno da su studenti preopterećeni. Neko je već rekao ovde od prethodnika da na našim fakultetima Bolonja živi formalno i da su navodno novi programi doneti, ali sadržaji su ostali potpuno isto i obim koji se traži od studenata. Studenti ovo ne mogu da izdrže, a vi naduvavate jedan balon samo i balon mora da pukne.
Šteta je samo što štetu trpe jedino studenti. Oni koji su odgovorni za to, na čelu sa Ministarstvom i sa izvršiocima, nastavnicima, oni ne trpe nikakve sankcije. Toga kod vas, u ovim vašim zakonskim rešenjima, nema, da popravi nešto u mašineriji koja nije dobro sklopljena i da onda dobijemo bolje rezultate, na radost kako studenata, tako i onih koji su im posvećeni profesionalno, nastavnika i saradnika.
Da završim ovo svoje izlaganje. Apsolutno moramo biti za prihvatanje ovoga, apsolutno ne možemo dozvoliti iživljavanje na fakultetima putem programa koji su neadekvatni i ima tu još gomila drugih problema, o udžbenicima nećemo pričati, nećemo pričati kako nastavnici na predavanjima bukvalno čitaju od reči do reči udžbenik.
Nećemo govoriti kako je na Farmaceutskom fakultetu prosek studiranja 9 godina i to kažemo da je jedan moderan, savremeni fakultet danas, i vi ćutite, mirite se sa tim. Postoje dve stvari koje hoću da poručim, zašto mislim da vi sledeće godine dobijate dvojku, možda dva i po ocenu.
Bili ste dužni da primenite Bolonju, primenili ste. Počeli ste sa akreditacijom. Akreditaciju morate da završite do 2010. ili 2011. godine, ne znam tačno. Dali ste prvo višim školama da krenu u akreditaciju, 50% vam nije ušlo visokoškolskih ustanova u akreditaciju. Kada će?
Od ovih koji su ušli u akreditaciju, skoro 50%, prema meni znanim podacima, nisu dobili akreditaciju. Kada će? Zašto nisu dobili? Kako ćete dobiti prelaznu ocenu od toga? To je prvi problem.
Gori problem je još, vi ste dužni kada ste pristali u Berlinu 2003. godine da idete u Bolonju da takođe pristupite izradi nečega što se zove nacionalni okvir kvalifikacija. Gde vam je nacionalni okvir kvalifikacije? Pitam vas: šta je nacionalni okvir kvalifikacija?
On sadrži ko će studirati, koliko, zbog čega, zašto, šta kaže tražite rada, šta kažu društvene potrebe. Koliko je potrebno studenata? Da ste vi to doneli, a vi ste dužni bili da prvo donesete pre svih taj dokument, onda bi mi imali zdraviju situaciju, onda naša deca ne bi bila izložena ovakvom maltretmanu kakvom su sada izložena.
Ko je to trebalo da donese? Imamo nacionalno telo. Šta radi nacionalno telo? Šta radi Nacionalna konferencija fakulteta? Svađaju se i iživljavaju centri na tim konferencijama. Kada pristupite nekom takvom sastanku i kada čujete šta se tamo sve kaže, onda i Skupština nema razloga da se oseća da je nešto gora od visokoakademskih foruma na kojima treba ovakve stvari da se raspravljaju.
Ništa niste uradili na nacionalnom okviru, a bili ste dužni. Zbog toga ćete dobiti dvojku, najviše dvojku i po.
Ta dvojka i po će biti, trudite se zbog Bolonje, ide vam slabo. Evo, akreditaciju ste počeli, ne ide vam dobro, ali ipak se trudite i imate prelaznu ocenu.
Samo toliko i poslanici SRS apsolutno će podržati usvajanje ovog zakona.

Zahvaljujem. Gospodin Tomislav Nikolić. Po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, pretpostavljam da ste obavešteni da je Vlada Crne Gore priznala nezavisnost KiM. Mislim da mi, ako sutra nastavljamo rad, a trebalo bi, važniju tačku od te ne možemo da imamo na dnevnom redu.
Situacija je veoma ozbiljna ne samo po sudbinu Kosova i Metohije, ali je veoma teško braniti priču o tome da Kosovo i Metohija ne može da dobije nezavisnost, ako država u kojoj većina građana koji pripadaju srpskom narodu, ogromna većina pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izjavi da KiM može da dobije nezavisnost.
Postavlja se pitanje naših budućih odnosa sa Crnom Gorom. Postavlja se pitanje sudbine srpskog naroda u Crnoj Gori, koji će biti apsolutno protiv toga da njegova država prizna nezavisnost KiM. Postavlja se pitanje naše ustavne obaveze da štitimo Srbe koji ne žive na teritoriji Republike Srbije, da im pomažemo da ostvare sva svoja prava i da razvijaju svoju svest i svoju volju da žive u državi koja je dostojna života za svakog građanina, pa i za pripadnike srpskog naroda. Ne pominjem Makedoniju, koja je to takođe uradila, u kojoj imate jedan deo veliki, Skopske Crne Gore, u kome žive Srbi.
Molim vas da obezbedite svakako da se sutra ministar spoljnih poslova, predsednik Vlade, pojave na sednici Narodne skupštine, da nam donesu usvojeni paket mera. Podsećam vas da su već vratili ambasadore u države koje su ranije priznale nezavisnost KiM, da nas ovde izveste o tome šta su preduzeli, pa bar jednom da nas pitaju da li smo sa tim saglasni.
Molim poslanike vladajuće većine da shvate koliko je situacija ozbiljna, da shvate da jučerašnja priča o pobedi na Generalnoj skupštini, a u borbi protiv te pobede Amerika uopšte nije učestvovala, čekala nas je na tom sudu, da shvate da to nije pobeda, možda Pirova pobeda, možda samo jedna dobijena bitka.
Ako je Crna Gore ušla u priču o priznavanju nezavisnosti, ona zna šta će biti na Međunarodnom sudu pravde. Ona će se opravdati pred svojim građanima time što ste vi tražili da Međunarodni sud pravde bude konačni arbitar oko toga može li KiM da dobije nezavisnost ili ne.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, razumem da ponekad postoje opstrukcije koje nemaju nikakvog smisla, ali zamislite sada poslaničku grupu koja je do sada bez smisla vršila opstrukcije, kako bi mogla da vrši opstrukcije pred najvažnijom srpskom temom. Spremni smo da pomognemo da se ta sednica održi, a spremni smo i da se ne održi sednica ukoliko Narodna skupština koliko već sutra ne bude odlučivala o tome kakvi će naši odnosi biti u buduće sa Crnom Gorom, sa imovinom u Crnoj Gori, sa građanima, odnosima, povezanošću, interakcijama, kako vi to nazivate.
Situacija je zaista veoma ozbiljna. Svi koji su do sada priznavali nisu mogli da kažu da su srpska država, da su bili srpska država, pa nisu. Ovog časa jedna srpska država, jedna prava srpska država ili jedna kvazinova država priznala nezavisnost KiM, direktno jedan deo srpskog življa osuđen da živi u državi koja je priznala da u matici, u Srbiji, može da postoji još jedna nova država.
Među vama ima mnogo patriota. Ovo nije tema na kojoj bi ste mogli da malo potisnete svoj patriotizam. Ovo je tema na kojoj se iskazuje patriotizam, bez obzira na to ko kojoj političkoj stranci pripada.

Zahvaljujem. Prihvatam sugestiju. Učiniću napor da vidim koje to poteze planira Vlada i resorno ministarstvo i u jutarnjim satima, kada počnemo sednicu, bićete obavešteni o dogovoru koji budemo učinili. Dakle, kada se večeras završi ova sednica stupiću u kontak predsednikom Vlade, ministrom spoljnih poslova i sutra izjutra ćete imati informaciju.

Hoćete, molim vas, jer i ostali žele verovatno isto, da uzmu učešće koristeći Poslovnik po ovoj vrlo ozbiljnoj tački. Ima reč gospodin Markićević.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, građani Srbije i Crne Gore, verujem gospođo predsednice da ćete u ovom teškom trenutku u srpskoj istoriji dozvoliti da se ne pozovem na član Poslovnika jer ništa nije prekršeno, samo želim da kažem u ime Nove Srbije, a i mislim i u ime mnogo građana Srbije - da smo svi gajili, sada vidim uzaludnu nadu, u dubini srca, u dubini duše, da se ovo neće desiti. Mogao je ceo svet da prizna tzv. nezavisnu državu Kosovo, ne bi nam bilo tako teško, nego što je uradila Crna Gora.
Ali, mi čvrsto verujemo da to nije uradila Crna Gora. To je uradila jedna nenarodna vlada, predvođena jednim čovekom koji je ucenjen. Hoću da poručim našim sunarodnicima u Crnoj Gori - borite se, braćo, majka Srbija će biti uz vas.
Ovo je najsramniji čin u istoriji Crne Gore. Svi članovi Vlade Crne Gore biće zauvek stavljeni na stub srama kao najveći izdajnici od Kosovske bitke pa sve do danas.
Što se tiče članova Nove Srbije i građana Srbije, mi očekujemo da Vlada još večeras, odmah, hitno, saopšti građanima Srbije šta je spremna da preduzme, utoliko pre zbog toga što nam posebno teško pada - da je predsednik srpske Vlade pre nekoliko dana bio u Crnoj Gori. Ne želimo ništa da kažemo loše o tom postupku, možda on nije znao šta se sprema, ali nam je teško što je predsednik Vlade Srbije pre nekoliko dana bio u Crnoj Gori.
Što se tiče članova Nove Srbije i svih naših birača, svi članovi Vlade Crne Gore od ovog trenutka nisu bezbedni na tlu zemlje Srbije i na nebu zemlje Srbije. Zahvaljujem.