Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, moram da reagujem u ovom u izuzetno teškom trenutku za srpski narod, i u Srbiji i u Crnoj Gori, zbog činjenice da zloupotrebom govornice i prisustvom u Narodnoj skupštini jednog čoveka, za koga u srpskom Baru i u svakom mestu u Crnoj Gori kažu da je nesoj i nerod, i da je izdajnik, zloupotrebljava svoje prisustvo i govori o nečemu za šta lično nikada nije bio zainteresovan.
Jeste u političkom smislu ako treba da se izađe i u ovako dramatičnom i zaista teškom trenutku to da se kaže, a da je u pitanju nemoral i zaista hipokrizija najvišeg mogućeg stepena govori činjenica da smo mi srpski radikali, mi Šešeljevci, ukazivali na to šta se desiti i upozoravali i crnogorsko separatističko rukovodstvo našim prisustvom tamo.
Kao član SRS čitave prošle godine, zajedno sa nekim od kolega, na kraju nekih od bivših kolega, ali ne sa ovom dotičnom osobom koja je bila za govornicom, održala sam mnogo tribina u gradovima Crne Gore pod sloganom - Sloboda Šešelju. Sada će neko od vas da pomisli da je ta tribina bila posvećena samo brizi i odbrani našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Ne, u trenutku kada sam se s njim, kao i drugi saradnici, dogovarala da odlazimo tamo i održavamo te tribine, naša osnovna intencija je bila da podižemo duh srpskog naroda.
Godinu dana posle separatističkog referenduma i odvajanja srpske Crne Gore od svoje matice Srbije naša misija je bila da kroz te tribine, Sloboda Šešelju, prepunim zaista dvoranama u gradovima, gde to možda nije bilo za očekivanje, kao što je Bar, dakle prepuna dvorana Skupštine opštine, i zabrinuti Srbi, i prognani Srbi sa Kosova i Metohije su nam govorili da moramo da reagujemo i da upozoravamo režim Borisa Tadića i Demokratske stranke da će doći dan i da će se to desiti.
Ovog leta sam, ne koristeći vreme toliko za odmor koliko da posetim svoju rodbinu i pre svega prijatelje, provela nekoliko dana u srpskoj Crnoj Gori. Ono na šta sam naišla to je otvorena bojazan pre svega mladih ljudi. Tako sam i neke, koji su i vaši prijatelji i rođaci, mislim na vas koji podržavate ovaj režim i niste se usprotivili i niste upozoravali na vreme Mila Đukanovića, Roćena i ostalu separatističku bratiju, da to ne rade i da mi moramo da štitimo naš narod.
Dakle, tako sam upoznala i neke vaše poznanike, rođake i prijatelje, što sam vam u privatnom kontaktu i rekla. To su mladi ljudi, srpska omladina, deca, deca koja žele tamo da žive, mladi ljudi koji imaju svoje porodice i koji svoju budućnost vezuju za svoju otadžbinu, a to je srpska Crna Gora. Očekivali su da odavde parlament jasno i nedvosmisleno uputi poruku kroz rezoluciju, kroz ono što smo mi srpski radikali nazvali - nacionalna strategija za opstanak Srba u srpskoj Crnoj Gori.
Ko je otišao samo korak dalje - srpski radikali u Crnoj Gori, koji su znajući za sve to insistirali, iako naša snaga u institucionalnom smislu tamo nije velika, imamo jednog ali sjajnog poslanika, mladog Bojana Strunjaša, izabranog na srpskoj listi na kojoj i mi učestvujemo u Crnoj Gori, i koji su učinili, bar apelujući na separatistički režim ...
(Predsednik: Vreme.)
... da to ne radi našoj braći tamo, da se bar lične karte izdaju na ćirilici, da se čuje taj glas i da zaista krenemo, za razliku od pojedinih, za žaljenje moram da konstatujem, drugih srpskih političkih stranaka, koje su odustale od tog koncepta, pa čak rekle - pa, znate, možda sada nije trenutak i nije vreme.
Samo smo mi, srpski radikali, znali da je za to vreme i samo smo mi kroz ono što nam zaista poručuje i naša svest i savest želeli da pomognemo našoj braći u Crnoj Gori. Sada moramo da reagujemo veoma brzo.
Gospođo Đukić-Dejanović, deleći zaista ovo što je rekla koleginica i zamenik predsednika naše poslaničke grupe, gospođa Pop-Lazić, ne mogu ipak da verujem u to da ste vi kao autentični predstavnik jedne državnotvorne i odgovorne politike partije koju ste osnovali, koju nikada niste napuštali, i kao predsednik Skupštine dozvolili sebi, kao jedna osoba sa integritetom i sa takvim intelektom, da neko u vaše ime obelodani odnosno da sa skupštinske govornice kaže ono što su ljudi već preko medija čuli.
Želim da poručim i građanima Srbije, i svim Srbima u Crnoj Gori, da ćemo mi istrajno da se borimo za njihove interese, da ih nikada nećemo napustiti i da ćemo učiniti sve jačanjem srpske ideje ovde i našom snagom i, pre svega, pobedom takvih kojih su otcepili Crnu Goru od svoje matice, a to je pobeda koja mora da se ostvari u Haškom tribunalu.
Jer, ako pogledate reči našeg velikog reditelja, da ne govorim sada o njemu, koji govori stalno o toj opasnosti koju te globalne svetske sile imaju nad Srbijom i nad prostorom gde žive Srbi, mi, SRS, videli ste noćas i naši prijatelji i poznanici iz SPO, da je jedina snaga i odbrana za naciju i za Srbe upravo ideja koju promoviše SRS i naš predsednik dr Vojislav Šešelj.
Završiću, ne samo sa sloboda Šešelju, već sloboda za sve Srbe, i ovde, i u Srbiji, i u Republici Srpskoj i svugde gde živi naš narod.
