U vezi sa interesovanjem gospođe Radete, informacija da su predlozi za razrešenje sudijskih funkcija ili funkcija predsednika suda koji su razmatrani, a nisu prihvaćeni, na sednici Odbora za pravosuđe i upravu 22. septembra 2008. godine sledeći: Nebojša Milošević, sudija i predsednik Opštinskog suda u Vladičinom Hanu, Ranko Banković, sudija Opštinskog suda u Prokuplju, i Mirjana Mitić, predsednik Opštinskog suda u Surdulici.
Vama je onda sasvim jasno zašto do nas nisu stigli ovi predlozi, s obzirom na član 48. našeg poslovnika koji kaže da Odbor daje mišljenje o predlozima odluka o izboru predsednika sudova i sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i drugih funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave određenih zakonom i podnosi predloge odluka o prestanku njihove funkcije, odnosno razrešenju.
Reč ima gospođa Radeta, po amandmanu.

Hvala, gospođo Đukić-Dejanović, na obaveštenju vezanom za razrešenja sudija. Gospođa Vida Petrović-Škero je u pravu. Vladajuća većina, odnosno članovi Odbora u vladajućoj većini nisu uradili ono što je trebalo da urade na zahtev Visokog saveta pravosuđa i Velikog personalnog veća.
Kada je u pitanju amandman koji se odnosi na predlog da se briše naziv poglavlja Prevencija korupcije, iznad člana 63, i članovi od 63. do 68, interesantno je da je ovo već treći amandman a da vi, gospođo predsedniče Narodne skupštine, ne obraćate pažnju na jednu vrlo bitnu činjenicu. Ovo je amandman, lepo u zaglavlju stoji, poslaničke grupe SRS. Amandman je potpisao narodni poslanik Veroljub Arsić. To je bilo u vreme kada je Veroljub Arsić bio poslanik Srpske radikalne stranke. Kako sada taj čovek može i dalje da bude u ovim klupama, da ga tretirate kao poslanika, kada je ovo najbolji dokaz da je on bio poslanik dok je bio poslanik SRS? Sada kada je otišao sa ovim "bolonjcem" trebalo bi da se vodi računa o tome da se takvim ljudima više ne dozvoljava da se lažno predstavljaju, da obmanjuju građane Srbije i, na kraju krajeva, da troše sredstva građana Srbije koja su namenjena za finansiranje narodnih poslanika.
Ponavljam, pitanje je kakva se korupcionaška afera krije iza ovoga što su uradili Manter, Tadić i Nikolić, a sa namerom da unište SRS, da pomognu Haškom tribunalu da ubije Vojislava Šešelja. Svakako bi tim pitanjem trebalo da se pozabave svi organi u državi Srbiji, a ne samo poslanici SRS, jer videćete, to će biti problem i za skupštinsku većinu i za funkcionisanje svih organa u Srbiji.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, oni nama više nisu problem, mi smo stranku očistili od onog što nije bilo dobro u stranci; i dalje smo najjača i najozbiljnija politička partija u Srbiji; imamo i imali smo uvek predsednika stranke, prof. dr Vojislava Šešelja. Mi sa tim nemamo nikakvih problema, ali je nedopustivo da svaki put moramo da intervenišemo zato što se u ime poslaničke grupe SRS ovde pojavljuje kao potpisnik amandmana neko ko više nije narodni poslanik.
Kada je u pitanju Predlog zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, gospodin Špiro Gutić, građanin koji živi u Beogradu, jutros mi je dostavio pismo i misli da javnost treba da se upozna sa ovim pismom upravo sada kada govorimo o korupciji i kriminalu.
Zaista ću to da uradim, vezano je za ovaj amandman i odeljak koji se odnosi na prevenciju korupcije.
Neću čitati celo pismo, ali gospodin Gutić želi da preko poslanika SRS upozna poslanike, Narodnu skupštinu sa nepravdom koja je naneta penzionerima koji su penziju zaradili u bivšoj BiH i kaže: "Penzioneri su za vreme rata i sankcija primali penzije po Uredbi Vlade Srbije punih 12 godina; jedno vreme 50% od ukupne penzije, posle toga 60%, da bi se na kraju to završilo sa 70%. Kada je uspostavljen platni promet između Srbije i Federacije BiH, počeli smo primati penziju, onu koju smo pošteno zaradili u Sarajevu i ostalim delovima BiH. Kako je moguće", pita on, "da razliku od navedenog procenta nikada nisu dobili."
Gospodin dalje kaže da je pisao šest puta u Sarajevo i da je tek nakon šestog pisma dobio odgovor da kada je pravljen neki dogovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Federacije BiH u okviru tog ugovora o sukcesiji nije predviđen ovaj problem, vezano za penzionere o kojima gospodin govori. Dalje kaže da je, na svoju veliku žalost, original tog pisma dao sada bivšem radikalu, dok još nije izdao SRS, Nikoliću, i da se taj original pisma izgubio.
Dakle, gospodo iz vladajuće koalicije, koji ste pregovarali i koji pregovarate o pravima ljudi koji su iz bivših republika morali da dođu u Srbiju i ovde žive, pitanje za vas je – na koji način vi to brinete o životima tih ljudi? Ko je umešan u to, gde je nestala ova razlika sredstava o kojima ovaj gospodin piše, a mnogo je penzionera iz BiH koji nikada nisu dobili tu razliku u penziji? Nemoguće je da je to nestalo negde između Sarajeva i Beograda, nego je to verovatno negde podeljeno između Sarajeva i Beograda.
To svakako jeste jedna od afera o kojima ovde nikada niste želeli da govorite. Nije to slučaj samo sa penzijama, uopšte, odnos države Srbije prema Srbima koji su iz bivših republika SFRJ, ne svojom voljom, došli da žive u Srbiju je takav da se oni posle ovoliko godina osećaju kao stranci ne samo zato što nisu ovde rođeni, nego zato što se Srbija prema njima odnosi maćehinski.
Zato bih molila da stenogram vezan za ovo pismo dostavite Vladi Republike Srbije da bismo dobili odgovor i da bismo i ovom gospodinu i svim ljudima koji su na ovaj način oštećeni mogli da damo pravi odgovor, ali bih molila, ako se i ovde krije neka korupcionaška afera, da i o tome budemo na pravi način informisani.

Zahvaljujem. Razumem primedbu koju mi upućujete, ali s obzirom na to da je amandman podnet do početka načelne rasprave, dakle na vreme, a podnete amandmane predsednik Narodne skupštine upućuje narodnim poslanicima u dalju proceduru, pošto niko nije povukao amandman, ni gospodin Veroljub Arsić, ni poslanička grupa SRS, nisam imala drugu mogućnost nego da on bude i ostane u proceduri.
Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović.
Inače, parafrazirala sam članove 145. i 146.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, vi ste pravno-formalno u pravu kada se pozivate na ove članove koje ste pročitali zbog javnosti i poslanika. Međutim, to bi bila nemoguća misija, jer taj neko više ne postoji u Narodnoj skupštini, pa ne može ni da povuče amandman u ime poslaničke grupe SRS, jer je kao kofer izbačen. Više nije radikal. Sedi gospodin sada u sali, ali ja ne znam ko je on, šta on predstavlja ovde. Građane?
Subota je danas, gospođo Đukić-Dejanović. Za vreme Predraga Markovića ustanovljena je praksa da građani mogu subotom da dođu. Molim vas da nam dostavite spisak građana koji su se prijavili da danas, ove subote, prisustvuju u sali za održavanje sednica Narodne skupštine, da vidimo. Ili su to neka druga lica? Znate, ima tu opasnih tipova. Prema tome, stvar je vrlo ozbiljna i mi moramo da znamo, kad već pristajemo da radimo subotom, da li su to ljudi koji... Oni su u svakom smislu opasni, za malverzacije i mahinacije, za prevare itd.
Kada su ove stvari u pitanju, znate, ne može neko ko više nije to da u ime ovako ozbiljne poslaničke grupe povlači amandmane. Sa jedne strane ste vi u pravu, to nije moglo da se izvede, ovo je amandman SRS i nekoga ko je slovio navodno za radikala, ali sada se ispostavilo da su to bili ljudi koji su sve vreme pre svega sami sebe obmanjivali, a onda i sve ljude oko sebe. Hvala.

Gospodin Maraš, po amandmanu, zatim gospodin Ilić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, još jednom moram da izrazim zahvalnost zbog odnosa koji je ministarka Malović do sada pokazala prema samoj skupštini i poslanicima i prema zakonima o kojima smo pričali. Mislim da bi to trebalo da bude uzor za sve ministre u Vladi Republike Srbije, da takav odnos pokazuju prema Skupštini. Javio sam se igrom slučaja povodom ovog amandmana, za razliku od kolega iz SRS koji, verujem, imaju opravdanu sumnju u odnos države prema korupciji, odnosno kroz iskustvo koje nas uči, kroz savet za borbu protiv korupcije, oni su podnosili amandmane da se brišu cela poglavlja.
Mi iz LDP-a smo pokušali da ovaj zakon o agenciji popravimo sa nekoliko amandmana, ali moram da kažem da amandmanom na član 46. predviđamo da se taj član briše. Potpuno nam nije jasno otkud, gospođo ministarka, takav član u ovom zakonu. Pročitao bih ga, pošto mislim da je veoma značajan. Član 46. kaže: "Odredbe člana 44. stava 2. do 4. i člana 45. ovog zakona ne primenjuju se na funkcionera koji je odbornik, odnosno član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač opština ili grad.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na funkcionera koji je član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili grad Beograd, ako ne prima naknadu po osnovu članstva."
Slažem se sa vama, gospođo ministarka, jednostavno, došlo je do greške u proceduri i ovaj amandman nije zaveden i nije prošao, znači greška je na nama.
Molim vas da još jednom razmislite o tom članu zakona, iz prostog razloga što smatramo da ne postoji nijedan opravdan razlog da opštinski funkcioneri i članovi upravnih odbora u javnim preduzećima, po gradovima širom Srbije, budu oslobođeni obaveze da podnose izveštaje o svojoj imovini.
Svi smo svesni da ta preduzeća... Ja mogu da govorim konkretno o gradu iz kog dolazim, o Novom Sadu, gde postoji veliki broj javnih preduzeća koja zaista imaju veliku moć. Postoji velika mogućnost za korupciju. Ne govorim da je bilo, ne optužujem nikoga, ali govorim da nepostojanje obaveze da se prijavljuje imovina za nekog člana upravnog odbora, da se niko ne naljuti, zaista nemam nikakvu lošu nameru, recimo, Zavoda za izgradnju grada ili Urbanističkog zavoda u Novom Sadu... Biti član jednog takvog upravnog odbora je strahovito velika privilegija, ne zbog mesečnih novčanih sredstava nego zbog moći, zbog uticaja koji članovi tih odbora imaju.
Molim vas da povedete računa, ako ovo ostane mi ćemo zaista imati otvorena vrata za korupciju u opštinama, gradovima. Ne zaboravite, u Srbiji ima 160 opština. U tim opštinama postoji strahovito veliki broj funkcionera, veliki broj članova upravnih i nadzornih odbora.
Drugi stav ovog člana govori da ni oni članovi upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća ili ustanove čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili grad Beograd nisu obavezni da podnose izveštaj o imovini ukoliko njihovo članstvo nije plaćeno.
Vidite, mislim da se stvorila pogrešna slika u javnosti da se ljudi koji uzmu vlast u Republici, pokrajini, gradu itd. tuku oko upravnih odbora samo zbog plata u upravnim odborima. Malopre smo čuli, pre neki dan, kolike plate u nekim upravnim odborima imaju.
Međutim, imate upravnih odbora gde nema naknade. Nije izvor i mogućnost za korupciju samo to što je neko plaćen ili ne kao član upravnog odbora. Moć koju neko ima kao član upravnog odbora, uticaj koji ima stvara mogućnost za korupciju. Kao član upravnog odbora, zajedno sa ostalim kolegama, može mnogima da stvori mogućnost da se finansijski okoriste. Pre svega, to je položaj koji ima. Mislimo da bismo morali o ovom članu zakona da povedemo računa. Nadam se da se i druge kolege iz Skupštine slažu.
Ne optužujući bilo koga, zaista mi to nije namera, čisto gledajući u budućnost, biti član upravnog i nadzornog odbora ili funkcioner u opštini a da ne podnosiš izveštaj o imovini... Duboko sam ubeđen da će se svi u ovoj sali složiti da član upravnog odbora, na primer, Zavoda za izgradnju grada u Novom Sadu ima mnogo veću moć nego ja kao narodni poslanik, ili bilo ko ovde, i mogućnost da bude koruptibilan, iz prostog razloga što svi znamo šta taj zavod u Novom Sadu predstavlja, ili Zavod za urbanizam itd., i ako je plaćen, i ako nije plaćen. Znači, govorim vam da ima puno upravnih odbora u kojima članovi ne primaju naknadu, ali zbog svog položaja i uticaja koji imaju oni mogu da omoguće nekome protivpravnu korist i, u krajnjoj liniji, sebi. Hvala.

Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, poštovana gospođo ministarka, želim da skrenem pažnju na to da je opozicija želela da svojim amandmanima popravi zakon tako da on bude mnogo bolji nego što je predložen. Na osnovu prakse i iskustva koje smo imali godinama, smatramo da ga treba izuzetno puno popraviti.
Borba protiv korupcije se pokreće godinama, a nikada da uđemo u obračun sa korupcijom, ali na jedan pravi i korektan način. Uvek ulazimo "papirološki", to je postalo moderno, ali kad treba da se uradi nešto konkretno onda se prekine. Poražavajuće je to što ovih dana član vladajuće koalicije izađe za govornicu i kaže – najveća mafija je gasna mafija, obelodaniću u ponedeljak ko su mafijaši, ko su posrednici, ko uzima pare, kako i na koji način. Šta mi iz opozicije da kažemo onda? O kakvoj mi agenciji pričamo? O kakvoj borbi protiv korupcije pričamo, ako ljudi koji vrše vlast i koji nam predlažu zakon, agenciju i da se uvede red izađu za govornicu i kažu – to je mafija ogromnih razmera, mi ćemo obelodaniti, upozoravamo Vladu itd.?
Prema tome, ja bih zamolio vladajuću koaliciju – sedite vi i raščistite sami sa sobom da li stvarno želite borbu protiv korupcije. Ako želite, dozvolite mehanizme kontrole i opoziciji. Može biti borbe protiv korupcije ako motor te borbe bude opozicija. Opozicija ima interes da pokrene prava pitanja u borbi protiv korupcije.
Nemojmo sada pričati o prijavljivanju imovine i nekim "papirološkim" stvarima, a znamo da pola političara prijavljuje svoja preduzeća, svoje firme na tuđe ime. Znamo da su neki ljudi milioneri, milijarderi, a nemaju nikakvu imovinu, nemaju ništa, sirotinja, žive u 50 kvadrata. Kad se pojave negde, odete vani a oni kažu da su oni najbogatiji u Srbiji, a vi kažete - možda. Imaju ono o čemu je bivši ministar pravde Batić govorio - imaju akciju. Ponesu papirče, predaju i podignu koliko hoće, a nemaju ništa od imovine. Mi možemo sad da im zaplenimo, sirotinja puka, nemaju ni šoljice za kafu kada odete kod njih; oni imaju ograničen broj poseta, tuga i nesreća da vas uhvati kad analizirate njih.
Zamolio bih da vi iz vladajuće koalicije preispitate svoje ponašanje. Neću da vam sada ovde pričam priče, ali mnogi od vas, gospodo, imaju preduzeća koja rade za državu, za Vladu, dobijaju obavezno poslove na tenderima, da ne pričam o gradu Beogradu, i u celoj Srbiji imaju ogromne firme koje zarađuju milione. Naravno, te njihove firme su pod nekim tamo imenom, a i vrapci znaju čije su to firme. Prema tome, gospodo, sedite i raščistite to sa sobom. Te registracije na tuđe ime – vi ćete im tražiti sutra da zaplenite imovinu, a oni ljudi nemaju ništa.
Prema tome, moramo to raspraviti. Mi smo zato i želeli da malo razgovaramo i da amandmanima to popravimo i dovedemo u red, ali, kao što vidite, amandmani su bili odbačeni. Vi donosite određene zakone, evo, zakon o sukobu interesa, formirate ekipu, a niko to ne poštuje, to ni za koga nije obavezujuće. Sad da vam neko kaže da ste u sukobu interesa, to kao da vam je rekao "dobar dan", vi kažete - ništa, guramo dalje, ne diramo ništa, a oni tamo kažu - pa jesu u sukobu, Ustav kaže, zakon kaže, a mi kažemo - to nas ne interesuje. Znači, gubimo vreme ovde šminkajući neke zakone, donoseći neke zakone koje niko ne poštuje.
Prema tome, političke partije imaju velika preduzeća. Političke partije imaju elektronske medije, a to je zabranjeno, i mi to dobro znamo, da vode kampanju 24 sata i niko ne sme da ih dira. Nemaju ni dozvole, nemaju ništa, rade šta hoće. Prema tome, ovaj javašluk koji je nastao i u medijima vrlo je problematičan. O tome treba razgovarati. Zato imamo korupcije koliko god hoćete. Korupcija je na svakom koraku. Korupcija je na svakom ćošku, a mi formiramo neke agencije koje će opet biti neko slovo na papiru. Naravno, neko ko ne bude politički ili partijski podoban platiće ceh. Vrtećemo to malo po medijima i sve će proći onako kako ne valja, jer ništa se dobro ne događa.
Imali smo aferu vezanu za profesore, fakultete, mito; pohapšeni ljudi, svi vraćeni na posao. Više ne znam da li neko pominje carinsku mafiju. Rekli smo, u Vojsci je bila najveća pljačka u istoriji Srbije. Šta je bilo sa tim? Ništa. Niko više i ne pominje. Otvori se neka afera kad se nešto interesantno dogodi, da se malo piše, da se zabašuri nešto što je vrlo važno, da se provuče i, naravno, idemo dalje.
Ovo što se sad dogodilo, što je gospodin Čanak za ovom govornicom rekao, mi očekujemo u ponedeljak i o tome moramo da raspravimo, da li je poskupljenje gasa od 60% za građane nastupilo zato što je mafiji bilo malo. Mafija hoće više. Kaže, kada vi u vlasti imate, hoćemo naš deo, mora da bude znatno veći. Ovde smo slušali neka objašnjenja koja su bila neprilična jednom parlamentu, da se to obrazlaže na takav način. Poskupeti gas 60%, i neko iz vladajuće koalicije da objasni zašto se poskupljenje vrši, to je katastrofa. Mislim da Vlada treba da spere tu ljagu sa sebe ili da podnese ostavku.
Druga stvar, poskupeti priključke telefona za tri puta, poskupeti impuls za 100%, to je nemoguće, za to nema opravdanja.
Dolazi zima, narod je u velikom problemu, Srbija se već počela smrzavati. Videli ste da su temperature jutros niske u brdsko-planinskim područjima. Kad dođe zima biće mnogo problema.
Prema tome, molim vas, vi u vladajućoj koaliciji raščistite o čemu se ovde radi. Od ponedeljka očekujemo jedno ozbiljno objašnjenje u odnosu na ove optužbe Nenada Čanka. Mi smo saglasni sa njim da ovo treba da se preispita i podržavam ga od sveg srca da se ovo obelodani, bez obzira na to što se politički ne slažemo, ali načeo je jednu temu koja je vrlo interesantna i moramo je izgurati do kraja.

Gospođa Marina Raguš, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po osnovu članova 225. i 226. Gospodin Ilić je dao dobar šlagvort za ovo što želim da apostrofiram sada, a i tokom današnjeg dana.
Ova priča se ne završava ovde. Naravno, ova priča će se nastavljati i narednih dana. Jedan od razloga zašto poslanici SRS često izlaze na osnovu ovih članova jeste upravo jučerašnja sednica Odbora za energetiku i industriju sa koje je u medijima prenet samo stav gospodina Čanka, koji najavljuje obračun sa, kako on kaže, gasnom mafijom, a samim tim i organizovanim kriminalom.
Poslanici SRS, koji se obračunavaju sa kriminalom već dugi niz godina, jedva čekaju da vide dokle će gospodin Čanak da ide i šta će to značiti u krajnjem zbiru. Mi smo samo zahtevali i tražili od ministra energetike i industrije da nam objasni na koji način misle da će građani da ispoštuju tu obavezu. Ovo je zbog javnosti.
Sada da pređem na konkretnu stvar zašto sam se, zapravo, javila. Naravno, koristim prisustvo uvažene ministarke gospođe Malović; zaista vam se po ne znam koji put zahvaljujem što vrlo strpljivo i predano pratite izlaganja političkih neistomišljenika i zaista me polako ali sigurno uveravate da ćete nešto preduzeti po pitanju onih problema koji nas muče.
Pre izvesnog vremena dr Vojislav Šešelj je morao da se u Haškom tribunalu izbori za osnovno pravo na pravično suđenje tako što je štrajkovao glađu. To je potpuno nedopustivo u okviru međunarodnog javnog prava i onoga što se zove osećaj za pravdu. Na prvom mestu apelujem na vašu kvalifikovanost, profesionalnost i osećaj za pravdu. Mi smo pre neki dan napomenuli da je tužilaštvo Haškog tribunala podnelo podnesak kojim se traži nametanje advokata dr Vojislavu Šešelju, što u konačnom zbiru znači životnu ugroženost. Ovo je uvertira za ono što sada pokušavam da konkretizujem.
Ruska Federacija nam je, naravno, tada izašla u susret. Da nije bilo angažovanja ruske diplomatije dr Vojislavu Šešelju ne bi bili ispunjeni zahtevi i taj čovek, kao pritvorenik osumnjičen za određene zločine, koga štiti prezumpcija nevinosti, ne bi imao životne mogućnosti da dalje nastavi svoj pritvorenički život.
Ono što je vrlo značajno jeste da je gospodin Čurkin na 63. sednici Generalne skupštine UN izrazio osnovanu sumnju u nepristrasnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, i to obrazložio na sledeći način... Izvinjavam se ako prekoračujem vreme, ali samo da završim misao, ovo je vrlo značajno i hvala vam na razumevanju. Dakle: "Rusija ima dosta razloga da sumnja u nepristrasnost suda, posebno posle oslobađanja Ramuša Haradinaja, optuženog za mučenja i masovna ubistva srpskog stanovništva. Prvi put u istoriji međunarodnog pravosuđa svedoci u tom delu bili su podvrgnuti neprikrivenim ucenama i zastrašivanju. Često su bili i fizički uklanjani. Porazno je što su takva dejstva izvršavana u atmosferi potpune nekažnjivosti, bez obzira na prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu", rekao je Čurkin, zaključivši da će to "ostati neizbrisiva crna mrlja na reputaciji Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju".
Mi sa ovog mesta, jer nam je to jedino mesto sa koga možemo da apelujemo na formiranje pravičnog i pravednijeg sveta, već godinama upućujemo na ovo isto. Sada konkretizujem pitanje: šta će Ministarstvo pravde da uradi po pitanju ljudi koji su bili podvrgnuti brutalnom dejstvu Ramuša Haradinaja? I, naravno, da ponovim pitanje, šta će uraditi u situaciji nametanja advokata bilo kom pritvoreniku Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju?
Nas su juče zvali neki strani novinari. Bliži se završna strategija Međunarodnog tribunala; postoji opravdana sumnja da će predmeti da se završavaju mnogo brže nego što pravda to dozvoljava. Nas interesuje šta će Ministarstvo pravde da uradi kada su u pitanju državljani Srbije, a jesu pritvorenici Haškog tribunala?