PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.10.2008.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

9. dan rada

18.10.2008

Sednicu je otvorio: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:50

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS uputio sam amandman na član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka. Radi upoznavanja javnosti o tome šta se definiše ovim članom pročitaću iz Predloga zakona član 5. Kaže: "Republička izborna komisija i Odbor za finansije dužni su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predaju agenciji završne račune i izveštaje iz čl. 14. i 16. Zakona."
Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem da je mišljenja da kontrolu finansiranja političkih stranaka treba da vrši jedan nezavisni organ koji je specijalizovan za borbu protiv korupcije, umesto organa koji su predviđeni Zakonom o finansiranju političkih stranaka.
Sadašnjim, važećim zakonom je predviđeno da kontrolu finansiranja političkih stranaka vrše RIK i Odbor za finansije. Predlagač ide na izmenu i novoformirani organ, državni organ, koji će biti inaugurisan posle usvajanja u ovoj skupštini za nekoliko dana, dobiće značajna ovlašćenja i kao takav imaće mogućnost da vrši kontrolu finansiranja političkih stranaka. Srpska radikalna stranka smatra da ovom organu ne smemo poveriti obavljanje ovih poslova iz više razloga.
Prema konceptu zakona o agenciji za borbu protiv organizovanog kriminala predviđena su ogromna ovlašćenja, ali iz toga će slediti i zapošljavanje ogromnog broja radnika. Smatramo da RIK i Odbor za finansije mogu obavljati poslove kontrole sasvim normalno, u okviru nadležnosti, bez gubitka vremena. Znači, u okviru svega onoga što rade u skladu sa zakonom mogu obavljati i kontrolu finansiranja.
S druge strane, ovaj novoformirani državni organ - agenciju za borbu protiv organizovanog kriminala smatramo političko-pravnim fantomom, koji će preuzeti ogromna ovlašćenja i plašimo se zloupotrebe koje bi mogle izazvati određene političke posledice prema nekim političkim strankama, a to možemo videti na temelju dosadašnjeg iskustva.
Član 3. Zakona o finansiranju političkih stranaka kaže: "Sredstva za finansiranje aktivnosti iz člana 2. ovog zakona mogu se sticati iz javnih i privatnih izvora, u skladu sa ovim zakonom. Javne izvore, u smislu ovog zakona, čine sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta jedinice teritorijalne autonomije i budžeta jedinice lokalne samouprave, odobrena za finansiranje redovnog rada političke stranke i troškova izborne kampanje."
Gledajte, kod ovih javnih izvora prihoda neće biti problema, znači, ta sredstva će se normalno utapati na tekuće račune političkih stranaka, kontrolu će sasvim normalno vršiti bilo koji državni organ, ali je problem kod ove druge kategorije prihoda koje ostvaruju stranke u normalnom radu i poslovanju. To je definisano članom 3. stav 3, kaže: "Privatne izvore, u smislu ovog zakona, čine: članarina, prilozi pravnih i fizičkih lica, prihodi od promotivnih aktivnosti političke stranke, prihodi od imovine političke stranke i legati." Ovde nastaje problem.
Ovde nastaje problem ne kod članarine nego kod prihoda pravnih i fizičkih lica. Zašto je tu problem? Problem je, po pravilu, zato što i pravna i fizička lica u njima izbegavaju javnost. Znači, vrše tajne uplate na pojedine račune pa se od nekih trećih računa plaćaju određene obaveze koje političke stranke imaju u svom radu i poslovanju. Radimo tajno. Da li ova agencija za kontrolu, za borbu protiv organizovanog kriminala može izvršiti kontrolu ovih tajnih uplata? Ne može. To nam je sasvim jasno. Ako iza toga postoji ista politička stranka čiji ljudi rade u državnom organu koji vrši kontrolu korupcije i političke stranke, onda ćemo isključiti dotle i ono što znamo ne znamo, a svesni smo toga.
Dalje, postoji velika opasnost da će ovaj državni organ koji vi predlažete, odnosno agencija za borbu protiv korupcije, zloupotrebljavati podatke političkih stranaka koje nađe u finansijskim izveštajima. Kako će zloupotrebljavati? Određena sredstva koja prođu kroz tekući račun političke stranke su javnog karaktera, videće se subjekti koji uplaćuju sredstva na račun političke stranke.
Tu opet postoje negativna iskustva u praksi. Kada su u pitanju pravna ili fizička lica koja uplate direktno na tekući račun stranke, po pravilu, tu postoji pritisak državnih organa. Razne inspekcije odmah krenu u kontrolu tih pravnih lica ili fizičkih lica. Neće niko dobrovoljno dati ozbiljnija sredstva ako se radi o fizičkom licu. Onda izvršimo kontrole, vršimo sankcionisanje tih pravnih lica. U praksi toga imamo, vi to jako dobro znate. Mi u SRS smo imali takve primere. Posebno je to tipično kod lokalne samouprave. Molimo jedne, druge, treće. Kad određeno pravno lice uplati, onda nam dolazi sankcija prema tom pravnom licu. Tu je mogućnost zloupotreba, a to ćemo sigurno ovde imati.
Zašto je dobro da ostane staro rešenje? Iz više razloga. Znači, nećemo imati dupliranje radnika. Da bi agencija izvršila kontrolu, ona mora zaposliti radnike. Već imamo radnike u državnoj upravi koji tu rade; to su radnici RIK-a i to će u ovom slučaju biti poslanici u Odboru za finansije. Ne dupliramo. Mi se zalažemo, a posebno aktuelna vlast kaže da će aktivno raditi na smanjenju javne potrošnje. Ovo je suprotno tim vašim zalaganjima. I MMF i Svetska banka vam nalažu da smanjite javnu potrošnju.
Kako je smanjujete, kad povećavate broj radnika, povećavate razne izdatke za državne organe koji se finansiraju iz budžeta? Evo vam zgodne prilike da prihvatite ovaj amandman i da otklonite sve ovo što vam govorimo da je negativno.
Još jedna konstatacija. Moramo se ovde osvrnuti na određene donacije koje je imala grupacija DOS u periodu od 2000. godine. Pojedinci iz vaših redova su rekli da su u koferima prenosili sredstva u Srbiju, finansirali aktivnosti DOS-a, deo sredstava pretočili u privatne džepove, deo sredstava uložili u korupciju i kriminal. Šta smo dobili posle svih tih aktivnosti? Nijedan slučaj nije procesuiran, a sami ste se hvalili koliko je ko dobio i ogovarali onog drugog koji je dobio više. Državno tužilaštvo, tužilaštvo u celini, nije preduzelo nijednu aktivnost da se razotkrije način dolaska tih sredstava, način trošenja tih sredstava i sve zloupotrebe koje su usledile dolaskom tih sredstava na prostore Republike Srbije.
Najnovija situacija tiče se činjenice koju je izneo građanin Tomislav Nikolić u jednoj političkoj emisiji. Na pitanje novinarke: "Da li je bilo finansiranja SRS od strane tajkuna", on je rekao: "Da". Međutim, slagao je. Nije bilo finansiranja, a to će pokazati i kontrola koju ćete verovatno vi napraviti, ovaj organ ili neki drugi organ, jer ništa preko računa SRS nije prošlo. Izjavio je građanin Tomislav Nikolić da su sredstva uplaćena od strane tajkuna Miškovića i to za dva računa: jedan je za korišćenje rentakar vozila, a drugo je za finansiranje usluga jedne TV kuće. To su privatni aranžmani, SRS iza toga ne stoji. Na našem računu ništa od toga nije prošlo.
Zapitajte se vi zašto državni tužilac u ovoj situaciji ne reaguje. Vi i sami znate koji tajkuni su vas finansirali. Da li je reagovao državni tužilac? Nije. Da li je iko iz pravosudnog sistema reagovao? Nije. Nema tu borbe protiv kriminala. Dok se u vlastitim redovima ne reše situacije finansiranja, nema tu pravne države, nema borbe protiv korupcije i kriminala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, gospodine Konstantinoviću, obraćam se vama zato što ste vi izlazili u nekoliko navrata da govorite o amandmanima SRS u vezi sa ovim zakonom, pa pretpostavljam da ste učestvovali i u izradi samog predloga zakona, kao i mišljenja koje je dala, navodno, Vlada.
Kolege narodni poslanici, kad dobijem zakonski predlog prvo pročitam naslov. Pretpostavljam da i vi tako radite.
Mogu da vam kažem da sam se obradovao kada sam video da se radi o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka, pogotovo što je to stiglo 12. 9. 2008. godine. Mislio sam da se tu rešava jedan problem – ako neko neovlašćeno uzme neka sredstva i predstavlja se posle da ih je koristio u izbornoj kampanji. Kad sam počeo da čitam dalje video sam da od toga nema ništa.
Ovom zakonu obradovali bi se i građani Srbije kada bi on sadržao ono što sam i ja očekivao a i oni, a to je da sve ono što se pojavljuje u izbornim kampanjama političkih stranaka bude rešeno na jedan sasvim normalan način. Mi u svojim normalnim aktivnostima, mislim na sve političke stranke, koristimo sredstva iz budžeta Republike Srbije i dužni smo da položimo račune građanima koji izdvajaju ta sredstva.
Ovih sedam članova, osim što sedmi reguliše kada ovaj zakon stupa na snagu, uglavnom stavljaju van snage tri sasvim legitimna organa koja su do sada rešavala delimično po ovoj problematici. Nisu možda uvek najbolje postupali, ali su sigurno legitimni da dobro mogu da rešavaju.
Moje kolege prethodnici su objašnjavali proporcionalnu zastupljenost u tim organima, što daje jednu garanciju više da će se prilikom uvida u poslovanje političkih stranaka pitanje njihovog finansiranja na jedan kvalitetniji način rešavati.
Međutim, vi sve to stavite po strani, uvedete jedno fantomsko telo - agenciju za borbu protiv korupcije i u njenu nadležnost prenesete ovlašćenja desetak dosadašnjih državnih organa, organizacija ili skupštinskih tela. Kako mislite da će to oni rešavati, sve da imaju i ozbiljnu nameru? Sigurno tu uspeha neće biti.
Morao sam da predložim da se član 6. ovog predloga zakona briše. U suštini, osporavamo ceo zakon, odnosno sedam članova osporavamo na taj način.
Vama je šef poslaničke grupe SRS gospodin Todorović rekao da vi ni nemate nameru da nešto menjate. Mene ne bi brinulo da ostavite makar u stanju koje ste zatekli 2000. godine, ali vi od tada pa do danas u kontinuitetu uništavate. Ne mogu reći da to činite vi, ali vi podržavate u najvećoj meri one koji to rade.
Za svaki zakon koji smo imali na ovoj sednici obrazloženje zbog čega se donosi po hitnom postupku je isto, pa se između ostalog kaže: "čime bi se ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja EU". Baš EU čeka samo da se ovaj zakon usvoji i oni će vas onda primiti u zagrljaj. Kolega Martinović je rekao da ne brine, on kaže da vas ne zanima EU. Mi brinemo, poslanici SRS, a i cela stranka, kao i građani Srbije, zbog toga što vas ne zanima Srbija, što vas ne zanimaju građani Srbije.
Ovde ima sjajnih stručnjaka iz raznih oblasti. Treba malo da se pozabavite ovim predlogom predsednika Vlade Borisa Tadića (nisam pogrešio, on je "tri u jedan", on je i predsednik Republike, i predsednik Vlade i vrlo često i predsednik Skupštine) i da iznesete svoje stručno mišljenje u vezi sa tim kako da zaštitimo poljoprivredne proizvođače, kako da zaštitimo poljoprivrednu proizvodnju koja je ugrožena smanjenjem carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda.
Mislim da na današnji dan padaju sve maske onih koji su i sa ove skupštinske govornice, a i preko raznih medija, govorili da narodni poslanici iz opozicije, hoću da kažem da to i ovi koji sede iza poslanika SRS, vrše opstrukciju i usporavaju proces ulaska u EU.
Građani Srbije, najbolji dokaz da to ne čine poslanici SRS jeste što mi danas, u subotu, radimo. Ali, mi smo pozvani na ovu sednicu. Mi bismo dolazili 50 dana, kada nas niko nije zvao, i radili, ali nismo mogli to da uradimo, jer je predsednik Narodne skupštine odložio najpre za 15 dana, a potom za još jedan mesec. Onda efekti rada Vlade... Kaže se, Vlada je radila sjajno; premijer ili zamenik premijera, ali ne prvi zamenik predsednika, nego onaj što menja Tadića, kada su ga pitali kako sebe ocenjuje, odgovorio je - odličan. Posle je video šta je uradio i kaže - samo sam se šalio, jer to pitanje nije primereno.
Kaže, doneli samo 14 zakona. Kakve donosimo, bolje bi bilo da ni tih 14 nismo doneli. Građani Srbije imaju potrebu za mnogim drugim zakonima. Mi stojimo na raspolaganju. Možemo da radimo i subotom i nedeljom, uvek, i posle šest, ali dajte urazumite se, počnite jednom da šaljete narodnim poslanicima zakone koji će poboljšati i promeniti život građanima Srbije. Oni to očekuju. Oni nas ne dele prema tome da li smo na levoj ili desnoj strani; očekuju od nas, jer su nam dali poverenje, da uradimo nešto da njima bude bolje. Mi to svakodnevno činimo, probajte i vi. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je devet minuta.
...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, 30-ih godina prošlog veka neki komunistički ideološki čistunci počeli su da prebacuju Staljinu kako u praksi Staljinova država, sovjetska Rusija, odstupa od nekih ustaljenih marksističkih principa. Jedan od tih principa jeste odumiranje države. Dakle, Marks je rekao da je cilj komunizma da država odumre, a u praksi, u Staljinovo vreme, država je bila sve jača i jača. Onda su pojedini sovjetski filozofi, žao mi je što ovde nije Dragoljub Mićunović, on verovatno zna o čemu govorim, došli do genijalne formule da ne idu protiv Staljinove volje, a da budu u duhu marksističke filozofije, pa su rekli da sovjetska država odumire tako što jača.
To su učili svi studenti u Jugoslaviji, u Sovjetskom Savezu, u svim zemljama istočne Evrope, kako sovjetski model države u stvari ne odstupa od Marksove filozofije. To sada radite vi ovde u Srbiji. Vi kažete, mi smanjujemo, racionalizujemo državnu upravu kao što to od nas traži EU. Kako? Tako što je povećavamo. To je filozofija kojom se vi rukovodite.
Inače, ovo što vi kažete da EU od nas traži, da bismo postali njen član, da donesemo ovaj stupidan zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, pa da formiramo agenciju za borbu protiv korupcije itd., to su sve dnevnopolitičke priče na koje građani Srbije više ne nasedaju.
Šta, u stvari, od nas traži EU? Traži ono što je bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri napisao u dnevnom listu "Danas" 6. septembra 2008. godine. Inače, pošto je bio dugogodišnji ambasador u Beogradu, on govori srpski jezik i on je na srpskom jeziku napisao članak za dnevni list "Danas". Pročitaću vam samo nekoliko rečenica: "Ono što je najvažnije, pomoć koju posebno EU pruža Srbiji ima svoju cenu. Evropski lideri očekuju od Srbije da u bliskoj budućnosti uhapsi dva istaknuta begunca koje traži Haški tribunal i da igra manje opstruktivnu ulogu na Kosovu. Ako se ti koraci ne dogode pod sadašnjom demokratskom vladom, entuzijazam za podršku Srbiji unutar krugova EU brzo će se smanjiti."
To je, u stvari, prava suština onoga što EU od nas traži. Baš briga i Havijera Solanu, i Oli Rena, i Montgomerija, i Buša i sve one koji rukovode tim blokom koji je stao protiv Srbije da li u Srbiji postoji nekakva agencija za borbu protiv korupcije, da li u Srbiji pravna lica odgovaraju za krivična dela itd., a ne odgovaraju nigde u svetu. Ovo je prava cena, ovo su pravi, neophodni uslovi, o kojima vi govorite u svim zakonima, da bi Srbija ušla u Evropsku uniju; znači, treba da uhapsimo generala Mladića i Gorana Hadžića, verovatno su to ta dva čoveka na koja se odnosi ovo što Montgomeri priča i, naravno, da priznamo republiku Kosovo.
Vi ste pre neki dan, ne mislim na vas gospođo Čomić, mislim da je predsedavala gospođa Đukić-Dejanović, ovde aplaudirali zbog toga što je u Generalnoj skupštini UN prošla inicijativa da se od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti tzv. republike Kosovo u skladu sa međunarodnim pravom.
Na prvi pogled, kada čovek pogleda, to jeste veliki uspeh srpske diplomatije. Međutim, šta je podmukla i skrivena namera onih koji su podneli tu inicijativu?
Šta će biti ako Međunarodni sud pravde kaže da su Šiptari na Kosovu i Metohiji legalno i u skladu sa međunarodnim pravom proglasili nezavisno Kosovo? Da li znate šta će biti?
Onda će Boris Tadić da kaže – eto, mi smo dali sve od sebe, ali Međunarodni sud pravde je rekao da je to u skladu sa međunarodnim pravom, šta ćete, nemamo kud, moramo da priznamo nezavisno Kosovo. To je suština priče o približavanju Evropskoj uniji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Mirko Munjić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. To je član koji govori o tome kada ovaj zakon stupa na snagu. Amandmanom sam tražio da se ovaj član Predloga zakona briše. Očigledno je, a to su i moji prethodnici do sada vrlo dobro konstatovali i rekli, ovde je poenta i osnovna stvar agencija za borbu protiv korupcije.
U razlozima za donošenje ovog zakona kaže se da je, u stvari, u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije predviđeno da se osnuje jedno samostalno i nezavisno telo na koje će faktički biti prenete nadležnosti RIK-a, Odbora za finansije Narodne skupštine i ministra finansija. To telo je agencija za borbu protiv korupcije. U razlozima se samo konstatuje, ne navodi se nijedan pravi i valjan razlog zašto se ovo donosi i zašto ovi organi, a to su RIK, Odbor za finansije i ministar finansija, ne mogu valjano da obavljaju ovaj posao tj. kontrolu finansijskog poslovanja političkih organizacija.
Dakle, postoji obećanje da će ovo biti nezavisna i samostalna agencija, koja će se na pravi način boriti protiv korupcije, ali to su samo prazna obećanja.
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ko će više da veruje u ta obećanja? Ko će više da veruje u ta vaša obećanja pogotovo posle onih silnih obećanja koja ste dali u proteklom periodu građanima Srbije? Ja ću da vas podsetim na samo neka od njih.
Obećali ste da će istovremeno da se povećaju penzije i da se smanji inflacija, a od toga nema ništa. Obećali ste da će građani dobiti besplatne akcije od po 1000 evra, videli smo da od toga nema ništa. Obećali ste da ćete prvo zaposliti 200.000 ljudi, pa ponovo 200.000 ljudi a sada vidimo da od toga apsolutno neće biti ništa, čak naprotiv. Obećali ste da će stići ogroman novac iz inostranstva, samo da na vlast dođu proevropske snage; vidimo da i od toga nema ništa. Obećali ste da će se putovati u inostranstvo uz pomoć bele šengenske vize već do kraja ove godine; vidimo da i od toga nema ništa.
Obećali ste da treba samo odobrovoljiti Holandiju i Belgiju i eto nama ulaska u zapadnu Evropu; vidi se da i od toga nema ništa.
Znate li šta ide posle svih ovih obećanja? Posle svih ovih vaših obećanja dolaze na red izvinjenja, pa se posle toga izvinjavate onima kojima su nam razbili državu, onima koji su proterali blizu milion Srba sa prostora Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i Kosova i Metohije, onima koji su vodili deželske ratove, onima koji su vodili otadžbinske ratove, onima koji su vodili milosrdne ratove, samo izvinjenje do izvinjenja.
Posle tih izvinjenja eto vama jedne prestižne evropske nagrade, pa se verovatno sada nadate da ćete dobiti i onu glavnu, najprestižniju, Nobelovu, koju je dobio onaj Gorbačov za razbijanje njegove države, a narodu samo puka obećanja, obećanja da će agencija za korupciju da se izbori protiv korupcije u ovoj državi. Što kaže narod, "ne lipši magarče do zelene trave".
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč?
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Snežana Malović, ministar pravde, želi da da završnu reč? Da.
Reč ima ministarka pravde Snežana Malović.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da izrazim zahvalnost i zadovoljstvo što sam prisustvovala raspravi u pojedinostima i načelu u ovom uzvišenom domu.
Moram da kažem da sve diskusije koje su se ovde odvijale, nevezano za to da li se radilo o Predlogu zakona ili o Poslovniku, za mene predstavljaju veliko iskustvo. Sve predloge, primedbe, sugestije i savete shvatila sam dobronamerno i trudiću se da se u svom budućem radu držim mnogih od njih.
Takođe se zahvaljujem svim narodnim poslanicima, nevezano za to iz koje su poslaničke grupe, da li iz vlasti ili opozicije, za to što su uzeli učešće i iscrpno raspravljali o odredbama svih predloga zakona. Pažljivo sam slušala sva mišljenja, bez obzira na to da li su se odnosila na odredbe Predloga zakona ili na Poslovnik, i trudila sam se da na neka od njih odgovorim odmah, a na ona koja zahtevaju vreme za davanje odgovora dobićete odgovor u pisanoj formi.
Takođe naglašavam da su mnogi amandmani koji su ovde predlagani za mene lično bili prihvatljivi, ali zbog koegzistentnosti sa pravnim sistemom i usklađenosti sa odredbama prvenstveno Ustava i zakona nisu mogli da budu prihvaćeni od strane Vlade.
Ubuduće ću se truditi da aktivno učestvujem u radu Skupštine ne samo na sednicama parlamenta, već i u radu nadležnih odbora i u radu poslaničkih grupa.
Kada su u pitanju predlozi zakona koje nameravam da uputim Skupštini, prvenstveno Vladi, pa onda Skupštini, trudiću se da se prvo održe radni sastanci sa predstavnicima poslaničkih grupa, s obzirom na to da Vlada i ja kao predlagač dajemo predlog, a konačnu odluku donosite vi; kao neko ko je predložio ove zakone trudiću se da bespogovorno poštujem svaku odluku.
Hvala vam još jednom.