Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nisam imao nameru da se javljam posle vašeg obraćanja, bez obzira što nisam preterano zadovoljan objašnjenjem.
Ali, vi ste dotakli član 76. i naveli da, takođe, ovo obrazloženje bi faktički moglo da se odnosi i na taj član, ali više od svega me ponukalo obraćanje kolege Jojića, odnosno čini mi se da iza vašeg obrazloženja, iza vaše želje da se ne prihvati brisanje ovih stavova, u stvari stoji jedno ovakvo razmišljanje, ne mislim lično vaše, ali pogledajte kakva je to formulacija u članu 76. stav 3.
Gospodin Jojić je u više navrata dok je sad govorio, govorio da te strance koji uđu neko čuva, neko gleda, hrani itd. odnosno prati. Formulacija u ovom članu 76, što smo mi predložili da se briše, glasi - potrebno radi zaštite poretka ili bezbednosti Republike Srbije.
Mi smo u tom našem amandmanu stavili da smatramo da je suviše uopšteno i da nas sve to podseća, a pogotovo ovo razmišljanje, na jednu "čvorovićevsku Srbiju", znači na jedan neverovatan strah od stranaca.
Naravno da treba čuvati bezbednost zemlje, ali ne možemo na taj način gledati na ovaj problem. Moje kolege pre mene iz LDP navodile su primere zbog čega mislimo da ove stavove iz člana 75. st. 1. i 2. treba izbrisati. Gospodine Dačiću, kao i vi, vezao sam se za 76, na onaj koji smo podneli mi iz DLP, na brisanje stavova 1. i 2. iz tog člana.
Hoću da kažem da iza vašeg obrazloženja, koje je lepo upakovano, bojim se da se krije jedna ovakva namera koju je, igrom slučajeva, izneo poslanik SRS, ali bojim se da jedno takvo razmišljanje, "čvorovićevsko" znači, straha od stranaca, stoji iza ovog obrazloženja zbog čega ste odbacili naš amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Na raspolaganju SRS je sedam minuta i 30 sekundi.

Javljam se po amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o Srbiji koju nijedan naš građanin ne želi, o Srbiji koja bi bila policijska država i koja bi na bilo koji način ugrožavala bilo čiju slobodu. Radi se o slobodnoj Srbiji, gde bi građani Srbije, a i stranci koji dolaze u Srbiju, mogli da rade sve u skladu sa zakonom.
Nažalost, podsećam vas na Srbiju od 5.oktobra 2000. godine, koja nije više slobodna država. Vi to ili znate ili bi trebalo da znate, da ne postoji ministarstvo u kome se ne nalaze stranci, predstavnici EU. Vi bi trebalo da znate da nijedan zakon u ovu skupštinu ne dolazi, a da pre toga ne dobije odobrenje od tih koji su postavljeni po ministarstvima i koji odobravaju svaki predlog zakona da l' može da dođe u skupštinsku proceduru ili ne.
Ono što je posebno važno, tih predloga sa naše strane i nema. Ovde stižu samo oni predlozi koji su već dobijeni od EU, a da postoji opasnost od onih koji su došli i koji vršljaju po Srbiji, a ne žele dobro Srbiji, imate toliko primera i trebalo bi mi dosta vremena da vam navedem sve.
Evo, slučajno ću vam navesti jedan primer iz 2001. godine i to primer u formi poslaničkog pitanje koje sam tada postavio u Veću republika, tadašnjoj vladi Savezne Republike Jugoslavije, Ministarstvu odbrane, gde sam postavio pitanje na kojoj sednici Vlade i ko je dozvolio da dođu predstavnici američke vojske i da obiđu kompletnu namensku industriju u Srbiji?
Gospodine Maraš, do dana današnjeg nisam dobio taj odgovor. Evo sada, bez obzira na političke razlike između vaše stranke i naše stranke, da li mislite da su ti ljudi koji su došli evidentirani? Da li su polagali račune nekom našem državnom organu, Ministarstvu unutrašnjih poslova ili Ministarstvu odbrane? Ne, oni su bili njima nadređeni. Oni nisu mogli s njima ni da komuniciraju, samo su morali da im budu servis, da ispunjavaju sve naloge.
Sad vi meni objasnite motive koji su vodili Ameriku da pošalje svoje ljude da obiđu kompletnu namensku industriju Srbije, odnosno tada Savezne Republike Jugoslavije.
Koliko god u ovom slučaju neko može da bude neobjektivan, ne može da me ubedi da su njihovi motivi bili altruistički, da su želeli nama dobro, da pogledaju šta su uništili u NATO bombardovanju, pa da nam pomognu da poprave. Ne, došli su da vide u kakvom je stanju, da li eventualno može da se obnovi, šta se sve proizvodi, pa da daju nalog da se ta proizvodnja obustavi.
Između ostalog, treba da znate da kada je u pitanju rad namenske industrije nijedan program ne može bez odobrenja Amerike i EU ni da se pokrene niti da se sprovede, ni jedan izvoz, apsolutno ništa.
Vi treba da znate, svi ovde, da je prvo ona bivša Socijalistička Federativna Republike Jugoslavija, pa Savezna Republika Jugoslavija u oblasti izvoza naoružanja ostvarivala značajna sredstva. A sada mi smo na margini. Zašto? Zato što to nekome nije odgovaralo. Kome? Logično, onome ko je vodeći u toj oblasti, a mi smo imali izuzetno dobru namensku industriju.
Kada predstavnici i poslanici SRS ukazuju na neki problem kada su u pitanju stranci, onda pre svega mislimo na one koji su nedobronamerni, koji ne žele dobro ovoj državi, nego su instruisani, odnosno to im je zadatak da svojim aktivnostima nanesu štetu Srbiji i njenim građanima, što ste za sve ovo vreme imali prilike i da se uverite. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 75. amandman je podneo poslanik Marko Đurišić.

Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 75. amandman je podneo poslanik Jovan Damjanović.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo ću kratko. Najpre da prokomentarišem amandman kolege Aleksandra Martinovića na član 57. Nisam se javljala po amandmanu, ali ne mogu da propustim priliku upravo zbog obrazloženja koje smo dobili od Vlade Republike Srbije zbog čega se ne prihvata ovaj amandman.
Naime, radi se o tome da u stavu 1. člana 57. stoji da radi obezbeđenja izvršenja zaštitne mere prinudnog udaljenja strancu se mogu privremeno oduzeti putne i druge isprave i putne karte, a u drugom stavu stoji da o oduzetim ispravama i kartama iz stava 1. ovog člana izdaje se potvrda.
Kolega Martinović je precizirao ovaj stav 2. i u ime poslaničke grupe amandmanom tražio da se kaže da se o oduzetim putnim ispravama i putnim kartama izdaje potvrda. Sad slušajte, molim vas, kakvo smo mi dobili obrazloženje od Vlade zašto to nije prihvaćeno.
Kaže, vrlo inteligentno, Vlada ne prihvata ovaj amandman jer se iz formulacije ovog člana jasno vidi o kojim se ispravama i kartama radi, a o drugim ispravama se ne bi izdavala potvrda. Šta sad ovo znači?
Mi smo hteli da preciziramo da ne bi bilo zabune, da ako ste oduzeli putne isprave i oduzeli ste putne karte, da tom čoveku izdate potvrdu upravo da ste oduzeli privremeno putne isprave i putne karte, da se ne desi da neko dođe sa fotografskim kartama, sa nekim vojnim kartama.
Mora precizno da se zna koja karta, odnosno konkretno ona je koja je oduzeta.
Ajde što vi to ne prihvatate, nego još kažete - a o drugim ispravama se ne bi izdavala potvrda. Da li je moguće da vi strancima oduzimate isprave, a da im ne izdajete potvrde? Ko zna sa kakvim sve dokumentima ljudi dođu u Srbiju i vi im znači ne izdajete potvrde o tome što ste im oduzeli.
Ovo je zaista bilo toliko interesantno da sam morala radi javnosti ... E, to je Čvorovićeva Srbija, tako je, gospodine Todoroviću. Dakle, to je bio razlog zbog kog sam morala da se vratim kratko na ovaj amandman.
E sad, vezano za član 75. i amandman kolega iz LDP. Kada smo mi u SRS, u našoj poslaničkoj grupi, analizirali ovaj zakon i mi smo bili u dilemi da li da pišemo sličan amandman, odnosno da li da brišemo prva dva stava člana 75, ali naravno iz potpuno drugih razloga i sa drugim motivima u odnosu na motive koji su izneli kolege iz LDP, što je naravno njihovo apsolutno legitimno pravo, što su stavovi njihove stranke.
Ali, to što je ovde kolega Maraš rekao da poslanici SRS, konkretno je rekao vezano za diskusiju gospodina Petra Jojića, da se poslanici SRS plaše otvorene Srbije. Ne, naravno, ali se plašimo Srbije otvorene na način na koji biste je vi otvorili i na koji je otvorena od 2000. godine. O tome je govorio gospodin Dragan Todorović i nemam nameru to da ponavljam.
Ali, šta je bio naš motiv kada smo razmišljali da li da pišemo ovaj amandman, podnosimo ovaj amandman ili ne, naravno, uvažavajući činjenice koje je gospodin Dačić iznosio da jedan deo ovoga zaista mora da se reguliše, ali naravno ne sve, niste dovoljno dobro obrazložili.
Mi smo, recimo, čitajući ovaj član, imali na umu strance koji se nalaze u ulici Jevrema Grujića. Svojevremeno sam, u ime poslaničke grupe, pitala vašeg prethodnika, gospodina Jočića, da odgovori na poslaničko pitanje, pošto je on dao odgovor, zapravo, čovek je rekao da ne zna o čemu se radi, a sada pitam i vas, možda ste vi u međuvremenu saznali, pa bih molila, ako jeste, da nam odgovorite.
U Jevrema Grujića broj 11, u toj zgradi se privode Srbi već nekoliko godina. Tamo se na najgrublje mogući način ubeđuju, ucenjuju, potkupljuju, da bi bili svedoci u Haškom tribunalu. Mi znamo slučajeve koji se odnose na pokušaj obezbeđivanja svedoka optužbe u slučaju našeg predsednika dr Vojislava Šešelja. Pretpostavljam da vi znate za takve slučajeve iz procesa vašeg pokojnog predsednika i verovatno da i za sve ostale haške optuženike rade na isti način.
Dakle, tamo postoje neki ljudi, dođu na kućnu adresu nekog čoveka za koga oni procene da bi mogao da bude svedok tužilaštva i onda ga dovedu u Jevrema Grujića, najpre tamo mora da prođe pored nekih straža, neke policije.
Moje pitanje, upućeno tada gospodinu Jočiću, a sada vama, bilo je, najpre - ko su ti policajci koji čuvaju zgradu u Jevrema Grujića broj 11 i koji je interes države Srbije da naša policija čuva tu zgradu?
Odgovor koji sam dobila od gospodina Jočića bio je da on, kao ministar policije, ne zna ko su ti policajci koji čuvaju zgradu u ulici Jevrema Grujića broj 11, ali je rekao da on ima neka saznanja da postoji još neka policija koja je isključivo u nadležnosti Specijalnog tužilaštva za ratne zločine u Beogradu.
Gospodine ministre, tražim od vas da odgovorite vi na ovo pitanje, ako se u međuvremenu nešto promenilo, ako nije, onda da znamo da i dalje imamo takav slučaj.
Znači, onda ti naši ljudi koje oni tako pokupe, čak i Kristina Dal lično dolazila, pa Stole, Stoki, Ljubiša, kako se sve zovu, i onda tamo odvedu čoveka, drže ga po četiri-pet dana, ispituju ga neprekidno po sedam-osam sati, ne dozvoljavaju mu ni da pije vodu, ni da jede, ni da se javi porodici.
Usput mu kažu da oni znaju sve o njemu, pa onda ispričaju neke detalje još iz njegovog detinjstva kojih se ni on ne seća, pa onda kažu "znaš, mi znamo da si ti bio tu i tu i tamo i tamo, mi imamo spremnu optužnicu protiv tebe, ali sve to može da se povuče ako pristanete da budete svedok protiv Vojislava Šešelja". A ovaj kaže "ali, ne znam ništa, Vojislava Šešelja tada nisam znao i nemam nikakvu informaciju da je Vojislav Šešelj izvršio bilo kakav zločin, a kamoli ratni zločin".
A onda ovi haški istražitelji u Beogradu, u Jevrema Grujića, kažu "dobro, ti ne moraš, ali onda ćeš ti da ideš u Hag, onda ćemo da podižemo optužnicu protiv tebe", ili kažu, "kaži koliko ti treba para". Čoveku su davali ček, objavljeno je to u knjizi našeg predsednika, imali smo i naučni skup dva puta na tu temu, daju mu prazan ček i kažu "upiši koliko ti treba para, samo optuži Vojislava Šešelja".
Neki su izgleda upisali cifru i očekujemo možda i iznenađenje kada se pojavi sa crtama i sa promenjenim glasom, ali videćemo.
Dakle, to je bio naš motiv zbog čega smo hteli da se raspravlja o ovom članu.
S druge strane, obzirom da se ovaj zakon dobrim delom odnosi na Srbe koji su nekada bili izbeglice ili su danas izbeglice, znate, mnogo je uvredljivo, iako ste vi rekli malopre da to nije tačno, a tačno je. Nažalost, govorim i iz ličnih primera.
Mnogo je uvredljivo kada meni dođe u goste, ili bilo kome ko je iz slične situacije, rođena tetka, ujna, strina, brat, nije bitno, iz Banjaluke, iz Sarajeva, nekome iz RSK itd, da najpre morate da ga uzmete za ručicu, da ga odvedete u MUP na opštini u kojoj živite, da se tamo prijavi, da mu uzmu pasoš, da kaže tačno koliko će da boravi, ako slučajno ostaje dan ili dva duže, ponovo morate da ga vodite da to isto potvrdite. Čak nije moguće ni da odem lično pa da to uradim, nego mora i taj koji je došao u goste, pre nego što se raspakuje, brže-bolje da ide da se prijavi u MUP.
Šta je bio do vremena od kada je ušao u Srbiju, do tog vremena dok je došao do mene, recimo da je u pitanju neko ko može na bilo koji način biti opasan po državu, naravno, to u mom slučaju nije slučaj, ali mogao je da uradi ne znam šta, ali je bitno kada je došao tamo gde se smestio da mora da se prijavljuje MUP-u, kao da nemamo policiju na granicama, kao da nemamo carinu, kao da nemamo evidenciju lica ili možda stvarno nemamo evidenciju lica koja ulaze u zemlju.
Na kraju, amandman zbog kojeg sam se javila jeste amandman koji se odnosi na član 75, opet ono u šta nismo ceo dan uspeli da vas ubedimo, gospodine ministre, a to je na primenu člana 136. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji utvrđuje koji su to državni organi u Republici Srbiji. Vi ste, recimo, ličnost sa dosta funkcija, ali niste državni organ, samo ste starešina jednog od organa.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226. aktuelnog Poslovnika i tražim obaveštenje, preko vas, od Vlade Republike Srbije - kada će zakon o osiguranju depozita doći u ovu skupštinu. Naime, mi smo kao poslanička grupa DSS, reagujući prošle nedelje na aktuelnu finansijsku krizu u svetu, predložili po hitnom postupku izmenu Zakona o osiguranju depozita, da bi umirili paniku koja se očigledno javila kod građana i da bismo našim sugrađanima omogućili da ne brinu za svoje štedne uloge, koji  bi trebalo da budu sigurni u bankama, a oni će biti sigurni u bankama onda kada država za njih garantuje.
Nakon toga je održan Odbor za finansije Narodne skupštine, na kome su bili prisutni i guverner NBS i državni sekretar Ministarstva finansija. Oni su tada osuli more kritika na naš Predlog zakona rečima da je to, u stvari, dizanje panike od strane opozicije i da je to pogrešan potez, da to tako ne treba raditi, da su štedni ulozi u bankama sigurni i da je osiguranje depozita do 3.000 evra, koliko važi, sasvim dovoljno, jer se time pokriva 80% svih štednih uloga u Srbiji, te prema tome nema razloga za dizanje tog depozita na predloženih 20.000, kako smo mi tada predložili.
Danas, čitajući malopre u vestima, čuli smo da je premijer Mirko Cvetković rekao da će Vlada Republike Srbije podneti zakon po hitnom postupku za izmenu Zakona o osiguranju depozita i podizanje tog praga na 50 hiljada evra. Pitam se šta to sada znači, ko je lagao u ovoj priči?
Da li smo mi dizali paniku ili smo hteli da unesemo sigurnost kod naših sugrađana time što smo rekli da država mora da garantuje sve uloge do 20 hiljada evra, ili zaista panika postoji, pa Vlada sada, koristeći taj naš predlog, diže dodatno na 50 hiljada evra. Da li je naš finansijski sistem zaista dovoljno stabilan, i centralna banka, da možemo da garantujemo građanima do 50 hiljada evra?
U svakom slučaju, ovo jeste pohvalno i drago mi je da su ljudi iz Vlade prihvatili ovu dobronamernu sugestiju. To će sigurno dovoljno učvrstiti poverenje naših sugrađana u banke i monetarni sistem. Ali, prosto me interesuje kada će taj zakon i formalno doći u Skupštinu, jer izjave u medijima ne znače ništa dok zakon formalno ne prođe skupštinsku proceduru i dok se ne donese ovde, i na taj način garantuje uloge naših sugrađana u bankama. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević. Na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS 12 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, najveće zlo trenutno koje se nadvilo nad Kosovom i Metohijom je razmeštanje misije Euleks.
Na tu temu 13.09.2008. godine Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije donela je zaključke, među kojima je prvi zaključak da se Euleks ne može proširiti na srpske opštine i naselja i da će svaki takav pokušaj naići na otpor srpskog naroda u Pokrajini.
Za razliku od toga, u to vreme ministar Cvetković je dao jednu izjavu da postoji mogućnost da se misija Euleks razmesti na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Tadašnje rukovodstvo Zajednice opština do danas je tri puta zatražilo prijem kod ministra Cvetkovića kako bi se razjasnili ovi stavovi.
Svedoci smo svakodnevnih pojedinačnih izjava i stavova da misija Euleks treba da se rasporedi na celoj teritoriji Kosova. Pravim razliku između vas gospodine zameniče predsednika Vlade i predsednika Vlade, računajući da vaš odnos i predsednikov nije isti prema Kosovu i Metohiji, pa vas pitam da mi objasnite, ne samo meni koji živim na Kosovu, nego celokupnom srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, razloge zbog čega ne može Vlada Republike Srbije da primi predstavnike Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije. Hvala.

Da li još neko želi reč? Ne.

Na član 76. amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Judita Popović, Ivan Andrić, Kenan Hajdarević, Nebojša Ranđelović i Slobodan Maraš.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Obaveštavam skupštinu da je u dogovoru predsednice Narodne skupštine gospođe Slavice Đukić-Dejanović i šefova poslaničkih grupa i RTS dogovoreno da između 18,00 i 18,30 časova napravimo pauzu zbog direktnog prenosa otvaranja Sajma knjiga u Beogradu.

Na osnovu toga određujem pauzu sada, zbog toga što po amandmanu u raspravi u pojedinostima svaki poslanik ima 15 minuta, ne želeći da uskratim poslanicima pravo da iskoriste svojih 15 minuta.

Dakle, nastavljamo raspravom u pojedinostima. Za reč se javio Kenan Hajdarević, te će dobiti reč, i određujem pauzu do 18,30 časova. Hvala vam.

(Posle pauze – 18.35)