Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe LDP je dva minuta.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo da čestitam pripadnicima vašeg ministarstva na dobro obavljenom poslu, ali pokušali ste malo da zamenite teze.
Mi nismo govorili toliko o restriktivnosti, vi ste naveli da neki zakoni, odnosno zakoni nekih drugih zemalja su i restriktivniji. Mi smo pokušali da ukažemo da je ova tačka 3) ovog stava suviše uopštena.
Možda postoji mogućnost, eto mi je nismo našli, vi imate verovatno i bolje stručnjake kada je tako nešto u pitanju, da pronađete neku mnogo bolju i određeniju formulaciju za ovu tačku.
Mi smo predvideli da se ona briše, zato što je suviše uopštena. Zato što dozvoljava zloupotrebu kada je tako sastavljena. Nije bilo priče samo toliko o restriktivnosti, pa da se vi pozivate na neke druge zemlje. Jednostavno, smatramo da je suviše uopštena. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, pa narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin i kolega Vitomir Plužarević je podneo amandman na član 78. Predloga zakona i on ističe u svom amandmanu da se ovim amandmanom vrši korekcija člana 78. stav 2, da se reči "ministar nadležan za unutrašnje poslove uz saglasnost ministra nadležnog za spoljne poslove, a evidencija iz stava 2. ovog člana ministar nadležan za spoljne poslove uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove" zamenjuje rečima "ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove uz saglasnost ministarstva nadležnog za spoljne poslove, a evidencija iz stava 2. ovog člana ministarstvo nadležno za spoljne poslove uz saglasnost ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove".
Obrazloženje je slično onim koji su bili u prethodnim članovima. Vlada je odbila ovaj amandman iz istih razloga, čuli smo ih više. Neću mnogo oko ovog amandmana, s obzirom da su nam svi amandmani ovog karaktera odbijeni. Ovde su predstavnici Ministarstva, upozoriću ih na određene stvari koje se dešavaju u praksi licima i strancima, izbeglicama, i azilantima i svima onima koji dođu u situaciju da traže određene lične isprave pred državnim organima Republike Srbije.
Shodno zakonskim odredbama u pravnom sistemu Republike Srbije da bi se dobio određeni lični dokument neophodno je pribaviti određenu dokumentaciju. Dokumentacija u pravilu za građane Srbije pribavlja se pred državnim organima Republike Srbije. Izbeglice, azilanti, stranci su u obavezi da pribave tu dokumentaciju u matičnim državama.
Govorim sada o situaciji koja se dešava izbeglicama iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske, koji za tu dokumentaciju moraju otići u Republiku Hrvatsku. Da bi otišli u Republiku Hrvatsku moraju izgubiti jedan radni dan ili dva, posebno oni koji su živeli i imali prebivalište ranije u Dalmaciji, Baniji, Lici, Kordunu, najmanje dva, pa možda i tri dana da bi dobili taj dokument.
Da bi se došlo do tog dokumenta treba potrošiti administrativnu taksu da bi se to dobilo od hrvatskih organa, a sa druge strane potrošiti i jedan, dva, tri dana i materijalna sredstva.
Odlazeći tamo pređašnji građanin Hrvatske da zatraži jedan od dokumenata potroši sredstva na sve ono što faktički naš državni organ ima. A šta državni organ Republike Srbije ima? Ima neki dokument, kad kažem neki onda je to ili lična karta ili u dokumentaciji postoji nešto drugo - izbeglički karton, izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih, uverenje o državljanstvu, rešenje o državljanstvu itd.
Već postoji to u dokumentaciji, u svim tim dokumentima koje sam spomenuo. Imaju svi neophodni lični podaci - ime, ime oca ili majke, prezime, mesto rođenja, datum rođenja, jedinstven matični broj, bivše prebivalište i druge neophodne stvari.
E sada, otišao je u Hrvatsku, potrošio sredstva, došao ovde, dobio je taj dokumenat, dobio je, hajde da kažem rešenje o državljanstvu. Da bi dobio ličnu kartu po pravilu se ne poklapaju, u međuvremenu je tom dokumentu istekla vrednost, jer ne znam po kom pravilu i kom zakonu svi lični dokumenti vezano za uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, venčanih itd. važe i kod nas i u Hrvatskoj šest meseci.
Da bi dobio ličnu kartu on mora otići ponovo u Hrvatsku, da bi dobio pasoš mora ponovo ići u Hrvatsku. Petsto hiljada Srba iz Hrvatske ili blizu 500.000 Srba je bilo u obavezi da dostavi taj dokument. Da vidimo šta je to novčano? Otprilike stotinak evra treba za administrativne troškove, za put tamo i nazad i za sve druge troškove. Na 500.000 puta sto, to vam dođe 50 miliona evra za jedan dokument.
Svi Srbi koji su bili u toj prilici, a bili su u obavezi svi, potrošili su 50 miliona evra, pa 50 miliona evra za ličnu kartu, pa 50 miliona evra za pasoš. Šta predlažemo? Imate u dokumentaciji. To je igra velikih brojki, o tome ne razmišlja niko. Šta nas briga. Dajemo to Hrvatima. Imamo puno para, te izbeglice su pune para, ajde da pomognemo malo Hrvatima.
Trenutno imamo 97.000 izbeglica, imamo stotinak hiljada Srba koji su nedefinisanog statusa. Neko je dobio državljanstvo, a nema ličnu kartu, neko je u drugoj situaciji, ima i državljanstvo i ličnu kartu, a treba mu pasoš, pa mora da ide tamo. Samo tih 97 plus jedno stotinak hiljada je 200.000, po 100 evra to je 20 miliona evra; pa nemojmo bacati, nemamo. Zadržimo to ovde.
Ne mora se menjati zakon, zakon to čak ni ne traži. Imate zakonske propise koji jasno kažu: državni organ na temelju, to je Zakon o opštem upravnom postupku, član 170, koji vam kaže da možete na temelju dokumenata koje imate izdati uverenja i druga dokumenta, a na temelju dokumentacije koju imate. Imate dokumentaciju.
Nemojte da dovodimo ljude u poziciju, prvo su prognani, sa druge strane Hrvati im ne daju penzije, ne daju im akcije, govorili smo o svemu tome, ne daju ni ovo i još ono malo sredstava koje imaju u džepu, hajde da i to potroše. Teramo ih u Hrvatsku i punimo hrvatski budžet.
Zašto? Stvarno nema potrebe. Razmislite malo o tome. Govorio sam to i kada smo raspravljali o državljanstvu, govorio sam to i kad se raspravljalo o putnim ispravama itd.
Razmislite malo o tome, ogromna su sredstva, dajte da to ostane ovde. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je sedam minuta.

Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon, kako kaže predlagač, to je Vlada, proistekao je iz Ustava, člana 39. stav 3. To nije problem za one koji su dobrodošli na teritoriju Srbije, već je problem za one koji nisu dobrodošli.
Dobro znate, sigurno od 99. godine, čovek koji ne bi trebalo da je dobrodošao na teritoriju Srbije, to je Solana, koji je poubijao preko 2.000 nevinih u Srbiji, koji je razrušio škole, bolnice, privredna dobra, a vi ga primate u nekakvu kurtoaznu posetu ili zvaničnu posetu ovde u Srbiji.
To je ono, vrlo bitno, po ovom zakonu - koji su stranci dobrodošli, a koji nisu. Pogledajte Ahtisarija koji je postao, nažalost, nobelovac, ali čovek koji je naneo veliko zlo Srbiji. Prvo, onim svojim Kumanovskim sporazumom, kada je prisilio tadašnjeg bivšeg predsednika Miloševića da potpiše taj sporazum, koji vi žuti stalno pominjete, kako i na koji način je izdao, još u to vreme, Srbiju. Nije tačno. Ahtisari je bio jedan od tih koji je prisilio one patriote da su morali da potpišu taj sramni pakt.
Ono što dalje možemo reći, pogledajte u novijoj istoriji, to je Oli Ren, pa da ne govorim o mnogima drugima koji vršljaju i čiji je zadatak navodno da Srbiju uvedu u EU određenim svojim demokratskim zakonima. To je ono zbog čega se ovde, u ovom članu 78, kaže ''međunarodnih prestupnika kojima je zabranjen ulazak u Republiku Srbiju''.
Gospodin Vita Plužarević je hteo da ovim amandmanom poboljša taj član, kao i amandman o kome sam diskutovao na član 28, da ingerencije nema ministar, nego ministarstvo. Ministarstvo je to koje će oceniti da li je neko zaslužan ili nije da dođe na teritoriju Srbije.
Vidite ovde razni napisi u novinama, gde se pojavljuju nekakvi hrvatski tajkuni koji kupuju po Vojvodini zemlju, ne smetajući vam da uđete u njihove krštenice, da pogledate šta su bili njihovi očevi, njihovi dedovi. Ne, vama je bitno da neko dođe, sa kojima ste uspostavili nekakve odnose, gde možete izvući nekakvu individualnu korist, to je vama najbitnije.
To je ono zbog čega u ovom amandmanu se želi postići da se spreče takvi ljudi koji su naneli zlo Srbiji, koji su u bliskoj budućnosti, ajde, ide se onim putem, ajde da se zaboravi ono što je nekada bilo ili se desilo, kao takvo naneto zlo ovom narodu, ali u nekakvoj blagoj budućnosti vi to ne možete zaboraviti i ne sme se zaboraviti.
Pre neki dan, dame i gospodo, u petak uveče kada smo diskutovali i kada sam govorio o nekakvim ljudima koji su svojim ponašanjem takođe naneli zlo ovoj zemlji.
Onda je Zoran Ostojić iz LDP izašao za ovu govornicu, hteo je kao bivši novinar da kaže kako je to nedolično ponašanje nekih poslanika koji pominju nekakve ljude, da li u negativnoj ili pozitivnoj konotaciji.
Shvatite, ipak mi čitaoci čitamo, kako reče Vuk - čitajte kako je napisano, čitali smo tada da su pojedinci pozivali, prizivali NATO alijansu da bombarduje Srbiju i srpski narod, da se još nije umirio, još je potrebno naneti dodatne žrtve i razrušiti određena privredna dobra jer, navodno, oni još nisu dobri, još nisu prihvatili ono što treba da prihvate.
Dame i gospodo, slušajući ovde pojedince, sa pojedincima se slažem što se tiče povećanja cene gasa, ali verovatno mnogi od vas nisu bili privrednici od perioda devedesetih godina naovamo. Radio sam u Fabrici mineralnih đubriva u Šapcu i, nažalost, takvih fabrika više ne postoji na teritoriji Srbije.
Jedini energent koji nam je bio dostupan da bi mogla nacija opstati, a sad ću vam reći kako je nacija opstala, jeste baš bio gas. Zahvaljujući Rusima, ta proizvodnja Fabrike mineralnih đubriva u Šapcu nije prekidana. Nije prekidana zbog toga što je omogućila poljoprivrednim proizvođačima, seljacima da zaseju poljoprivredne useve, da ih nađubre i da se prehrani nacija.
Vidite kako su ti naši veliki prijatelji Rusi omogućili u tom periodu velike ekonomske krize, a moram vam reći i za vreme bombardovanja nije prekidan kontinuitet snabdevanja ovog energenta.
Molim vas, kada pričate o tim ljudima, pričajte dostojanstveno, jer oni su jedini prijatelji srpskog naroda. Shvatite, ovo što vam govorim je istina, jer verovatno mnogi od vas su zasnovali radni odnos prvi put ovde u Skupštini i ne znaju kako je bilo privrednicima u onom periodu, da održe kontinuitet života u Srbiji. To je vrlo bitno kad govorite o prijatelju.
(Predsedavajući: Petnaest minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Vi govorite o EU, govorite o vašim prijateljima koji su ubijali, razarali privredne objekte, a one koji su vam pomagali nazivate neprijateljima. To je ono što vi žuti ne možete da shvatite.
Vama je verovatno bitno da ispoštujete ono zbog čega ste došli na vlast, jer samo vam je zapad 2000. godine omogućio, na jedan kriminalan način, bezobrazan način, da dođete na vlast. Hvala vam.

Da li još neko želi reč o raspravi u pojedinostima? (Ne.)
Na član 82. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Ivan Andrić, Kenan Hajdarević, Nebojša Ranđelović i Slobodan Maraš.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman naš na član 82. zakona je u direktnoj vezi sa članom 75. st. 1. i 2, dakle, u direktnoj vezi sa amandmanom koji smo podneli na taj član 75. zakona o strancima. Predložili smo da se briše, iz istih razloga zbog kojih smo predlagali da se brišu st. 1. i 2. člana 75.
Ne bih ništa drugo mogla da dodam, jer sve je već rečeno i o članu 75. i o ta dva stava člana. Samo bih ponovo predložila da se brišu ove kaznene odredbe koje predviđaju prilično velike novčane kazne za pravna lica koja bi se ogrešila o taj član 75. stav 1. i 2. Štaviše, predviđa se i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, zbog pružanja usluga, smeštaja strancima od strane pravnih lica koji nije postupio u smislu tog člana 75.
Samo bih dodala samo još nešto što sam zaboravila malopre da dodam. Gospodine ministre, nije uobičajena praska u svetu, pogotovo u tom razvijenom svetu koji ste spominjali, da se na isti način reguliše evidentiranje stranaca kako ste vi prevideli ovim predlogom zakona o strancima u članu 75. stav 1. i 2. zato što već prilikom ulaska u državu, dakle prilikom prelaska državne granice, evidentiraju se stranci koji ulaze u državu.
Recimo u Veliku Britaniju, već u avionu dobijate da popunite određeni formular koji se predaje na granici, tako da nema nikakvog naknadnog prijavljivanja u hotelu ili kod domaćina kod kojeg gost boravi. To samo čisto informacije radi. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Marko Đurišić.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 84. Predloga zakona o strancima. Amandmanom se traži da se povećaju kazne sa 10.000 do 50.000 na 20.000 do 100.000 dinara. Predlagač je u obrazloženju naveo da se amandman odbija zbog postojanja alternativne zaštitne mere udaljenja stranca sa teritorije naše zemlje. Navodno, ova zaštitna mera je dovoljna jer su njome postiže cilj svake sankcije, a to je prevencija.
Ali, upravo taj argument koji je upotrebio predlagač ukazuje da je iznos kazne nedovoljan. Prema zvaničnom deviznom kursu NB Srbije od 17. oktobra 2008. godine, iznos kazne koji je predviđen u članu 84. se kreće u rasponu od oko 120 do 600 evra. Za strance iz bogatih zemalja EU to nije iznos koji bi predstavljao značajan udar na njihov standard, niti bi doveo do prevencije.
Na primer, to se može zaključiti ako se uporedi visina kazne sa sledećim podacima. U Nemačkoj BDP po glavi stanovnika u 2007. godini iznosio je oko 34.000 dolara, u Francuskoj BDP po glavi stanovnika u 2007. godini iznosio je 32.000, u Holandiji je u istom periodu iznosio čak oko 40.000 dolara.
Dakle, stiče se utisak kao da je predlagač prilikom pisanja člana 84. razmišljao samo o strancima koji dolaze iz siromašnih zemalja. Kao da je isključio mogućnost da državljani bogatih zemalja mogu narušiti naše zakone. Da li se radi o nekoj vrsti diskriminacije, samopotcenjivanju, zahtevima iz Brisela ili o nenamernom propustu, to je posebno pitanje.
Značajno je i što su odredbe člana 84. povezane sa onima iz člana 10. Predloga zakona. U članu 10. Predloga zakona se reguliše nezakonit ulazak u Republiku Srbiju. U stavu 3. ovog člana se navodi da se nezakonitim ulaskom u Republiku Srbiju smatra ulazak uz upotrebu tuđe nevažeće, odnosno lažne putne ili druge isprave, a u stavu 4. se navodi da je to davanje neistinitih podataka graničnoj policiji.
Ovim odredbama se u formalno pravnom smislu ne može prigovoriti, ali u praksi, zbog naše blago rečeno nejasne i konfuzne spoljne politike, koja pokušava da nas ubedi u nemoguće, tačnije u frazu da je moguć ulazak u EU i očuvanju KiM u sastavu Srbije, ove odredbe mogu dovesti do sledećih problematičnih situacija.
Na primer, šta će se desiti ako naši organi ne dozvole ulazak licu koje ima pasoš fantomske države Kosovo.
Da li će iz Brisela tražiti od naših vlasti da poštuju jedan od temelja EU, načelo slobodnog kretanja ljudi? Podsećam, gotovo sve zemlje EU su već priznale lažnu tvorevinu Kosovo Takođe, zamenik šefa evropske misije za vladavinu zakona ili Euleksa, Roj Rif, izjavio je već 23. septembra 2008. godine da ta misija očekuje podršku Beograda.
Dakle, šta će se desiti ako neki visoki funkcioner Euleksa, koji radi na tzv. uspostavljanju zakona, kaže našoj graničnoj policiji da živi i radi upravo u toj tvorevini pod nazivom država Kosovo. Da li to spada pod formulaciju iz člana 10. stav 4. o davanju neistinitih podataka? Kako će se u ovim situacijama koje su realne ponašati naši nadležni državni organi?
Ovo su veoma komplikovana pitanja za naše vlasti. To je više nego jasno i kada se pogleda obrazloženje zakona. U njemu se navodi i da se on donosi zbog zastarelog starog zakona i raspada SCG. To su svakako razlozi koji se teško mogu osporiti.
Ali, navodi se da se donosi zbog evropskih standarda. Šta to znači u praksi, koji su to standardi i kako će se primenjivati u odnosu na pitanje KiM, nije teško pretpostaviti. Naravno, niko razuman ne može biti protiv mogućnosti da naši građani imaju pravo da putuju po EU, ali ni u ovom slučaju nije sve idealno.
Veštačka euforija koja se stvara povodom Šengena ima nekoliko ograničavajućih faktora. Na primer, euforiju koja je zahvatila mase na bukureštanskim trgovima početkom 2002. godine zbog pristupanja Rumunije šengenskom režimu pomračila je činjenica da je za putovanja u EU uslov bio posedovanje najmanje 500 evra.
U tom kontekstu treba posmatrati i tzv. mapu puta koju je Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije, doneo u Beograd u maju 2008. godine. Od Srbije se, između ostalog, traži da prihvati veliki broj državljana koji ilegalno borave u EU ili readmisija, a zauzvrat se obećava da ćemo tek 2009. godine moći da putujemo bez viza.
Uostalom, i sam Žak Baro je prilikom posete Beogradu, 7. maja 2008. godine, dakle nekoliko dana pred izbore, priznao da je plan za liberalizaciju viznog režima, koji je izradila Evropska komisija i koji su odobrile države, uslovljen potpunim i bezrezervnim sprovođenjem sporazuma o readmisiji.
Dakle, prvo treba da se vrati oko 150.000 ljudi iz EU u Srbiju, pa se može razgovarati o viznim olakšicama. Inače ova cifra od 150.000 ljudi je zvanična procena, nju je odavno izvela pomoćnik direktora službe za ljudska i manjinska prava u jednom intervju.
Na kraju, naši građani treba da saznaju sledeće činjenice. Maja Kovačević, bivši šef kancelarije za pridruživanje EU je iznela da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nije povezano sa ukidanjem viza.
Takođe, Makedonija je još 2001. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali njeni građani još uvek ne mogu bez viza da putuju u EU.
Šengenski prostor je proširen uz veliku medijsku pompu 2008. godine na devet novih zemalja, na baltičke države, Maltu, Češku, Mađarsku, Letoniju, Poljsku, Slovačku i Sloveniju. Ali u praksi, Česi i Poljaci su se žalili na ponižavajuće uslove na putevima u nemačkoj i austrijskoj unutrašnjosti. Češki premijer Miroslav Topalek je morao da protestuje zbog toga što Nemačka i Austrija krše šengenske slobode na putevima u blizini granica.
Na slične kontrole u krugu od 30 kilometara od granice su se žalile i poljske vlasti. Poljski građani su čak tvrdili da je mnogo gora situacija sada nego pre ulaska u šengenski prostor, jer se pretresaju prtljažnici, lični prtljag i nije dozvoljen izlazak iz kola.
Dakle, ponovo je praksa bila različita od obećanja iz Brisela. Zato treba prihvatiti amandman na član 84. i prilagoditi Predlog zakona, ali i državnu politiku, stvarnosti. Od fraza i obećanja iz Brisela se ne živi. Zahvaljujem.