Dame i gospodo narodni poslanici, završili smo ranije nego što sam očekivao, tako da imam dovoljno vremena da elaboriram malo duže ono što treba da kažem. U svakom slučaju, malo se šalim naravno, pošto su se neki poslanici već spremili da idu, ali ovde sam od 10 sati ujutru i videli ste da uopšte nisam napuštao, odnosno dugo godina bavim se politikom i znam da je strpljenje veoma poželjna stvar. Ako brzo napustite poslaničke klupe, brzo će neko da dođe umesto vas.
Prema tome, pozivam vas da dobro obavljate svoje poslove za koje ste izabrani.
U svakom slučaju, želim da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi. Mislim da bez obzira na to što se možda pričalo i o temama koje nisu baš deo ovog zakona, moram da izrazim zadovoljstvo što smo raspravili i pominjali i druge teme koje su od velikog značaja uopšte za političku situaciju u Srbiji.
Na početku, pošto je ovih dana aktuelna priča o fašizmu i antifašizmu, dozvolite mi da čestitam svim građanima Beograda - Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobar.
Mislim da su to datumi koje ne treba da zaboravimo, da ne bismo posle bili u situaciji da policija mora da interveniše. To nije stvar policije, to je stvar politike. Zato čestitam svim građanima Beograda Dan oslobođenja.
Uostalom, i najviši državni funkcioneri i funkcioneri grada Beograda su danas tim povodom položili cveće i vence na grobove i spomenike onih koji su oslobodili Beograd 1944. godine.
Naravno, druga je priča što danas možda u Beogradu i u drugim gradovima Srbije gotovo da nemamo ulicu nijednog od onih koji je učestvovao u oslobađanju Beograda, pa onda policija treba da rešava pitanja da li će 200 ili 300 neonacista da ugrožava Beograd. Zbog toga pozivam političke stranke da u svom političkom ponašanju pomognu policiji u cilju očuvanja javnog reda i mira. To se ne rešava samo zabranama i rasturanjem demonstracija, nego pre svega i političkim aktivnostima.
Zašto žurba za donošenje ovog zakona? Nije u pitanju nikakva žurba. Prethodna Vlada je još, kao što znate, sa Evropskom unijom je dogovorila tzv. mapu puta ka Evropskoj uniji. Šestog i 7. novembra je međunarodna konferencija u Zagrebu, gde se raspravlja o tome koliko su zemlje tzv. zapadnog Balkana prešle na toj mapi puta.
Ovde je takođe neko govorio o tome, ne znam da li je gospodin Buha, pošto je više puta izlazio da govori, i mislim da je on poslanik koji dosta dobro razume ovaj put ka Evropskoj uniji i drago mi je da na tako argumentovani način možemo o tome da razgovaramo i polemišemo.
Tačno je da prelazni sporazum, odnosno Sporazum o asocijaciji i pridruživanju ne znači i liberalizaciju viznog režima. Isto tako i liberalizacija viznog režima ne znači Prelazni sporazum i njegovo odmrzavanje. Liberalizacija viznog režima pre svega zavisi od toga da li smo u stanju da donesemo zakone, da ih prilagodimo evropskim standardima i da li smo u stanju da ih primenjujemo, da li smo u stanju da čuvamo naše granice, da imamo dobru kontrolu granica, da li smo u stanju da jednostavno imamo i dobar set zakona iz oblasti pravosuđa.
Zato je ovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ukoliko budete izglasali u danu za glasanje zakon o strancima i zakon o kontroli državne granice, ispunilo po tom nekom planu sve zakone koje treba da predložimo iz našeg resora.
Ostaje još nekoliko zakona iz oblasti Ministarstva za pravdu i donošenje nekoliko strategija, i naravno, izdavanje novih ličnih dokumenata, koji treba da budu sa dovoljnim stepenom zaštite kako bi se sprečile ilegalne migracije i ilegalni prelasci granice ili falsifikovanje tih dokumenata.
Izbeglice; ovde smo prihvatili amandman koji ste dali, međutim, nije predmet ovog zakona regulisanje problema izbeglica. Izbeglice i raseljena lica, da tako kažem, oni su jedan veliki problem našeg društva. To nije samo problem integracija u Srbiji, u naše društvo, možda je još veći problem da li je uopšte moguć njihov povratak u države odakle su proterani i da li je moguća pravedna naknada za izgubljenu imovinu, za ono o čemu ste i vi govorili, za stanarska prava i sve ostalo.
I vi znate da smo se i mi zalagali više puta da država mora koordinirano da to stalno ističe, a naročito kada na raznim evropskim forumima se neke države iz ovog regiona uzimaju kao primeri demokratije, a one su u stvari imale možda i najveće operacije koje se tiču etničkog čišćenja jednog naroda, kao što je bio srpski narod sa područja Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
Izašli smo u susret vašem amandmanu, ali takođe želim da napomenem da Zakon o državljanstvu koji smo doneli umnogome pomaže u rešavanju ovih problema i situacija koje ste vi spominjali. Kada je reč o pripadnicima našeg naroda, kao što znate, po Zakonu o državljanstvu, koji je doneo prošli saziv Narodne skupštine Republike Srbije, pripadnicima našeg naroda, ma gde god živeli u svetu, bez otpusta iz državljanstva države gde imaju svoje prebivalište biće dozvoljeno i dobijanje našeg državljanstva, tako da se oni neće smatrati strancima.
Prihvatili smo i neke amandmane koji se tiču pojednostavljenja procedure, kao što je potreba pribavljanja dokumenta da li je neko osuđivan i da li se protiv njega vodi postupak, imajući u vidu komplikacije koje nastaju u vremenu koliko je potrebno da stranac pribavi taj dokumenat iz svoje zemlje, ali je ostala jedna takva obaveza za one koji žele stalno nastanjivanje u Srbiji. Jedno je pitanje da li neko želi da privremeno ovde boravi, a drugo je pitanje da li želi da se stalno nastani u ovoj državi. Ipak za to je neophodno da postoji takva vrsta papira.
Kada smo već govorili o ovim amandmanima koji su dolazili i od LDP, mada ne vidim da je neko ovde sada prisutan, ali zahvaljujem se i na tim intervencijama, dugo smo razgovarali o tome. Ovde su ljudi koji su iz sekretarijata našeg ministarstva, tu su ljudi koji se nalaze na čelu granične policije, uprave za strance.
Hteli smo da što više pojednostavimo proceduru, ali, kao što sam i rekao, ostavili smo neke odredbe koje su za sada neophodne, koje postoje svugde u svetu, apsolutno je netačno da ne postoji obaveza u svetu da hoteli prijavljuju strance. U svim državama u svetu, to naravno mi ne znamo zato što kad boravimo u inostranstvu ne znamo kakva je obaveza tih hotela, svaki hotel na svetu kad god dođe neki stranaca u obavezi je da prijavi nadležnom državnom organu. To ide po automatizmu.
Mi smo pojednostavili ceo taj proces. On je danas moguć i elektronskom poštom i telefonskom prijavom. Neki hoteli u Beogradu već to rade. Najveći hoteli u Beogradu putem elektronske pošte, mejlom, putem interneta obavljaju tu vrstu komunikacije sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Znači, bez nepotrebnih komplikacija i bez narušavanja ljudskih prava i sloboda i oni kod kojih ti stranci dolaze, a naravno i samih stranaca.
Naravno da je ovaj zakon rađen u proteklom periodu. Moram da kažem da mislim da nije dobra nijedna vlada u ovoj zemlji koja smatra da istorija počinje od dana kada je izabrana ta vlada. Sve što je bilo dobro i pripremano i u prethodnim vladama, mi ćemo nastaviti i podržati.
Po poslovniku o radu parlamenta, svi zakonski projekti koji su bili u skupštinskoj proceduri su vraćeni na ponovnu prvo Vladinu proceduru. Oni su prošli sve odbore, tako i ovaj zakon o strancima i zakon o kontroli državne granice.
Još jednom ponavljam, kada Vladu Srbije dovedemo i uopšte državne organe do toga da oni koji treba da pišu zakone ne zavise od toga koja politička stranka je na čelu određenog ministarstva ili kada ne gledamo čiji je ko, već kakav je to predlog zakona koji dolazi pred narodne poslanike, onda ćemo imati jedan kvalitet u radu.
Moram da kažem da je ovaj zakonski projekat bio dobar. Znate da su mnoge političke partije i za te zakonske projekte ovog ministarstva glasali i u prošlom mandatu, i kada je bio u pitanju Zakon o državljanstvu. Naravno, nema razloga da bilo ko poriče da su ovi zakoni bili u skupštinskoj proceduri i u prošlom mandatu. Nažalost, nisu stigli da budu na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.
Na kraju, uz izvinjenje što svi amandmani ne mogu da budu prihvaćeni, uz dobru volju da se o svim problemima raspravlja, želim da pozovem sve političke stranke u Srbiji da razgraničimo šta nam je partijski interes, šta nam je politički interes i šta je nacionalni i državni interes.
Mislim da bez obzira na naše razlike u tome da li se zalažemo za jednu ili za drugu političku opciju, da li simpatišemo jednu ili drugu političku koaliciju, bez obzira da li smo za ili protiv ulaska u Evropsku uniju ili neke druge međunarodne organizacije, da je interes građana Srbije da mogu da slobodno, bez viza, putuju po celom svetu.
Zato vas pozivam da kada glasamo o svemu ovome, bez obzira da li su svi amandmani prihvaćeni ili ne, imamo u vidu taj interes građana Srbije. Ukoliko na vreme donesemo ove zakone, koji nisu na našu nacionalnu državnu štetu, nego naprotiv, koji nam pomažu da idemo korak dalje, ukoliko ove poslove obavimo na vreme, može se očekivati da Srbija tokom sledeće godine – i u pravu je gospodin Buha kada ukazuje na razne probleme koji se, pre svega, tiču evropskih institucija, evropskog jedinstva, dogovora iz Lisabona, da li će biti prihvaćen ili ne, evropskih izbora koji će uslediti sredinom sledeće godine, i na njihovom primeru takođe postojanje jedne tehničke vlade Evropske komisije koja će do formiranja sledeće evropske komisije biti, da tako kažem, na vlasti – mislim da se može očekivati, ukoliko ispunimo ono što je do nas, da tokom sledeće godine dođe do liberalizacije viznog režima.
Da prevedemo na naš jezik, da građani Srbije mogu da putuju u zemlje Evropske unije bez viza, i to nevezano od toga da li će biti odmrznut ili neće politički odnosno Prelazni sporazum sa Evropskom unijom.
Zato vas pozivam, ne zbog ovog ministarstva, ne zbog mene kao ministra ili zamenika premijera, ne zbog ove vladajuće koalicije, nego zbog građana Srbije da pokažemo da u Srbiji ima 100, 200, 300, 500 političkih stranaka, a imamo jednu državu, jedan narod, imamo građane ove države, kojima je u interesu da mogu da žive bolje i da putuju širom sveta kao što je to možda nekada bilo, bez viza.
