Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 100, a u vezi člana 206. Poslovnika Narodne skupštine. Hteo bih da govorim o privatizaciji, jer je i to jedan od načina za popunjavanje našeg budžeta, pa bih u skladu s tim i imao dva pitanja. Jedno se odnosi na Ministarstvo za rad i socijalnu politiku... (isključen mikrofon).
(Predsedavajući: Narodni poslaniče, član 206. Poslovnika Narodne skupštine glasi - kad Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi, odnosno članu Vlade, donosi odluku o razrešenju, a predsednik Narodne skupštine o tome odmah obaveštava predsednika Republike.
Narodni poslaniče, u početku svog izlaganja kazali ste da se pozivate na član 206. Molim vas da se ili ispravite ili nema mogućnosti da dobijete reč. Dakle, narodni poslanik se ispravlja. Narodni poslanik je ispravio izricanje člana na koji se poziva. Izvolite, član 226.)
Član 226. U skladu sa članom 226. hteo sam da postavim pitanje Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, a to je: koliko je radnika ostalo bez posla u poništenim privatizacijama? Drugo pitanje je za Ministarstvo pravde: koliko je krivičnih prijava, koje su nakon operativnog rada, dakle nakon rada od strane MUP, koje su podnete protiv odgovornih lica, procesuirano u procesu privatizacije?
Mogu da kažem da se privatizacija u našoj zemlji obavlja u određenim koncentričnim krugovima, tako da u prvom koncentričnom krugu postoji određen broj preduzeća za koja se tačno zna i ko može učestvovati na tenderu i ko ih može kupiti.
To su, na primer, "Železara" Smederevo, RTB Bor itd. U drugom koncentričnom krugu su ona preduzeća koja su, kao što znamo, kupljena za samo tri evra. Podsetiću na cementare, šećerane, pivare itd.
U trećem koncentričnom krugu su preduzeća koja kupuju lokalni tajkuni, a u četvrtom su ona koja ili niko ne kupuje, dakle koja do sada nisu prodata, jer nema zainteresovanih za njih, ili koja kupuju zainteresovani iz reda zaposlenih.
Imam čitav spisak tih preduzeća koja su privatizovana i u kojima je poništena privatizacija i podnete krivične prijave protiv odgovornih lica i protiv vlasnika tih preduzeća. Međutim, ništa od toga. Mnoge od tih krivičnih prijava su u fiokama nekih javnih tužilaca ili njihovih zamenika. One se ne procesuiraju, tako da od toga nema ništa.
Zarad javnosti i zarad ovih radnika koji su, nažalost, u procesu privatizacije ostali bez posla, pomenuću samo neka, nemam dovoljno vremena da bih sve pomenuo, ali npr. PIK Čačak, proizvodnja čipsa, podignute krivične prijave, preduzeće tendenciozno upropašćeno od strane kupca, konkretno da ne bi radilo i ono ne radi; Hidrogradnja promet Čačak, protiv odgovornih u procesu privatizacije podnete krivične prijave, privatizacija poništena; AD "7. juli" Čačak, podignute krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja, takođe poništeno; AD "Autoprevoz" Gornji Milanovac, najpre poništena privatizacija, pokrenute krivične prijave, zatim preduzeće vraćeno vlasniku, verovatno je obećao da će biti dobar; "Autoservis" Čačak, podnet je izveštaj javnom tužiocu, poništena je privatizacija; "Intertrans" Lučani, takođe podignute krivične prijave, poništena privatizacija.
Zajedničke odlike svih tih preduzeća jesu da su radnici ostali bez posla, da je proizvodnja potpuno zamrla i da je sudbina krivičnih prijava protiv odgovornih lica neizvesna.