Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ekspoze predsednika Vlade: jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, u cilju poboljšanja uslova života i rada svih građana Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva.
Grad Paraćin nije daleko od Beograda, nekih 150 kilometara. U gradu Paraćinu, u vagonima, bez struje i vode, živi oko sedamdesetak dece, socijalno nezbrinutih. Predlažemo amandmanom da se sredstva preusmere za nekih 5.750.000 dinara, a za vas je to ponižavajuće i nedovoljno.
U obrazloženju stoji da bi to ugrozilo rad servisa koji opslužuje Vladu u medijskim aktivnostima. Ovo je skandal. Skandal je kada se 94 miliona iz budžeta troši na službena putovanja. To za vas nije skandal, a za nas jeste.
Za nas je tragedija kad 70 dece živi bez vode i struje, a vi nećete da preusmerite sredstva. Kažete da je to premalo da bi se nešto uradilo. Garantujem da bi se sa tih 5.750.000 rešio problem, bar za neko vreme da se ta deca zbrinu. To je ta socijalno odgovorna Vlada. Tako vi brinete o stanovništvu i tako brinete o državi.
Dakle, to je taj problem. Ova vlada ne misli ništa o državi i o narodu. Ova vlada je potpuno nezrela, potpuno neodgovorna. Arči novac na troškove putovanja, dnevnica, na ugovore o uslugama, a kada treba da zbrine nekog ko je ugrožen, kome je ugrožena životna egzistencija, kome je možda ugrožen život, tada je ta suma beznačajna i ne može te stvari da reguliše.

Gospodin Nikola Savić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu kolege Radulovića. Pre toga bih vas zamolio, gospođo Đukić-Dejanović, da se ne bih javljao po Poslovniku, da vam samo kažem nekoliko reči. Naime, ovo gde vi sedite, gde svi mi sedimo je Narodna skupština, nije nikakva radionica za opservaciju vaših potencijalnih pacijenata. Vi ste danas nekoliko puta pomenuli moje ime, tako što ste smatrali da sam pravio smetnje prilikom izlaganja određenih govornika. Jednostavno, to nisam činio.
Molim vas, nemojte više da me plašite, s obzirom na profesiju koju imate, jer u protivnom ću morati da se pomerim iz ovog prvog reda, da ne budem u vašem vidokrugu. Otišao bih možda i u zadnji red, ali tamo ste dopustili da sede neki građani, a poslaniku u Narodnoj skupštini nije mesto među građanima. Kad sedi u Narodnoj skupštini, tu sede samo narodni poslanici, a u svakoj drugoj prilici poslanicima Narodne skupštine je mesto među građanima. Dobro, da se vratim amandmanu.

Oprostite, molim vas. Vi ste moj kolega poslanik i sve što sam činila, činila sam u skladu sa ovlašćenjima i obavezama koje imam kao predsednik Skupštine. Apsolutno nijednog momenta vas nisam doživela nikako drugačije, jer bi to bilo vređanje vaše ličnosti i ovog doma. Izvolite, nastavite.

Nisam ni rekao da ste me doživeli, rekao sam da, ako tako nastavite, možete me zaplašiti. Da se vratimo amandmanu. Kolega Radulović je podneo amandman na član 5. Zakona o budžetu. Moram da kažem da je ovaj amandman u duhu svih prethodnih amandmana koje su podnosili narodni poslanici, kojima se traži da se smanje troškovi funkcionisanja ove vlade.
Naravno, ova vlada se hvali kako je socijalno odgovorna Vlada. Pobogu, to nije nikakva novost. Logično bi bilo da svaka vlada bude socijalno odgovorna vlada i da je to njen osnovni zadatak.
Međutim, ova vlada tu komponentu socijalne odgovornosti ističe, makar onako deklarativno, u prvi plan i smatra za sebe da je to nešto ekskluzivno.
Vlada je imala puno prilika do sada i ima da pokaže svoju socijalnu odgovornost. Nažalost, tu socijalnu odgovornost do sada je pokazala samo prema sebi, prema ministrima, prema članovima kabineta, jer vidimo da se novac građana nemilice troši na putovanja, na razne stvari. Gde su tu građani Srbije?
Pošto dolazim iz Niša, želim da podsetim javnost Srbije da su u Nišu primanja daleko ispod republičkog proseka. Ne samo u Nišu, nego je na celokupnom jugu Srbije situacija mnogo teža. Situacija je takva da je gotovo svakom građaninu juga Srbije potrebna neka socijalna pomoć ili tako nešto.
Naravno, na jugu Srbije žive vredni, skromni i pošteni ljudi i njima nije potrebna nikakva pomoć, treba da im, pre svega, ova vlada stvori ambijent za to da radi privreda, kako bi oni mogli sami da se snalaze, a ne da tavore i preživljavaju kako znaju i umeju.
Evo, jedna od prilika za tako nešto je i taj famozni Koridor 10. O tome priča svaka vlada od 2000. godine pa naovamo. Znamo da je taj Koridor 10 došao do juga Srbije, prošao je do Leskovca, a istočno je došao do istočnog ulaza u Niš. Praktično, Koridor 10 jug Srbije čini jednim slepim crevom.
S obzirom da su žitelji juga Srbije vredni neimari, vredni građevinari, aktivirajte jednom taj Koridor 10 i to će biti prilika da se veliki broj tih vrednih ljudi uposli i da se sami snađu za sebe i za svoju porodicu.
Međutim, taj Koridor 10 izgleda samo služi u svim predizbornim kampanjama. Sećam se da je, recimo, baš ovu pominjanu istočnu obilaznicu oko grada Niša do sada su nekoliko premijera i nekoliko vlada otvarali, a u pitanju je nekih desetak, dvanaest kilometara te obilaznice.
Zaista učinite nešto, dajem vam i konkretan predlog i konkretan primer, učinite nešto vezano za ovaj koridor 10, neka krene to. To će biti korisno i za Srbiju. Neki 100 kilometara je do granice sa Makedonijom ostalo nezavršeno tog koridora, isto toliko, nešto manje od 100 kilometara do granice sa Bugarskom, da napokon jug Srbije oseti neku korist i napokon da počne da se razvija i da krene.
Kako to sve traljavo ide godinama unazad, čini mi se da su još drevni Rimljani u ono drevno vreme brže, bez ikakve tehnike, izgradili čuveni carski drum Via militaris, koji se nalazio baš negde na sredini puta između Rima i Carigrada, i koji je u to davno vreme jug Srbije činio možda pristupačnijim i dostupnijim tim carevinama.

Da li se još neko javlja? Gospodin Markićević, po amandmanu.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, građani Srbije, poslanička grupa NS podržava amandman kolege poslanika DSS gospodina Miloša Radulovića i glasaće za taj amandman.
Ne bih svoju diskusiju svodio na objašnjenja koja je on dao, mislim da su sasvim dovoljna, nego mi je upalo u oko, da tako kažem, obrazloženje za odbijanje amandmana, pa ću to da lepo pročitam sada ovde. ''Amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva namenjena za troškove usluga po ugovoru, u okviru razdela 3 – Vlada, glava 3.7 – Kancelarija za saradnju s medijima, predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovog budžetskog korisnika, tako da bi se navedenim preusmeravanjem sredstava u iznosu od pet miliona i 745 hiljada dinara, ugrozilo redovno funkcionisanje ovog budžetskog korisnika.''
Da nije sledećeg stava, pa i da prihvatimo. ''Istovremeno, ukazujemo da se navedenim smanjenjem rashoda ne bi značajnije doprinelo izglasavanju rashoda namenjenih za prava korisnika u oblasti dečije zaštite, s obzirom da su sredstva za ove namene obezbeđena u skladu sa zakonom utvrđenim u pravima u ovoj oblasti.''
Znate kako naš narod obično razmišlja, gospođo ministarka, kada se kaže da je nešto u skladu sa zakonom, da je po zakonu, to bi pretpostavljalo da je to sve u redu, da je to sve urađeno. Kao da mi ne znamo, a i vi. Čvrsto verujem u vaše emocije. Znate koliko ima siromašne dece u Srbiji?
Nije ovo tako beznačajna suma. Izračunao sam malopre gore da bi u visini od 100 evra oko 1.000 dece imalo i za lekove za koje nemaju, i za autobuske karte za koje nemaju, i za udžbenike za koje njihovi roditelji nemaju novca. Ova suma uopšte nije beznačajna, ali je malo uvredljivo ovo objašnjenje u stavu 2.
Zašto pokušavam ovde da utičem na vas, da vam kažem najiskrenije? Zato što otkada ste postali ministar finansija, pratim svaku vašu izjavu. Znam koja je bila vaša izjava u vezi penzija. Vi ste tražili da se penzionerima sa najmanjim penzijama prvo penzije dovedu na neki ijole pristojan nivo. Naravno, urađeno je drugačije. Nagrađeno je onih sedam-osam posto penzionera, koji već imaju i dobro žive u ovoj državi, da dobiju još po jednu penziju, a ne oni koji imaju najmanje.
Tako sam shvatio da vi za vaš koncept, za vašu odgovornost prema socijalnoj pravdi, a to govorim najiskrenije, kako god vi mene shvatili ovde, i nemate baš neku podršku u Vladi Republike Srbije, ili morate da radite zbog vladajuće većine, odnosno zbog toga što neki poslanici ne bi glasali ni za rebalans budžeta ako ne bude po njihovom.
Savetujem vam, shodno ovom što ste danas uradili, da ste prihvatili amandman NS u nešto izmenjenom obliku u dogovoru, pošto ističu sati zakonski kada treba da stigne predlog novog budžeta, pre nego što on dođe ovde u skupštinsku salu, pred poslanike i građane Srbije, pokušati da nađete vremena i energije, ovo govorim najiskrenije, i održite sastanke sa poslaničkim grupama, jer verujem da će biti 10-20 amandmana koji će biti prihvatljivi i Vladi, i fiskalnoj i ekonomskoj politici, i opoziciji i građanima, kao što je slučaj sa ovim amandmanom koji smo zajedno svi ovde prihvatili.
Neće pasti ni Vladi ni vladajućoj većini kruna s glave ako prihvati još neki amandman opozicije. Morate da verujete da kada se radi o ovakvim slučajevima, kada se priča o socijali, tu nema politike, ima srca i duše za taj narod koji je napaćen. Hvala.

Na član 5, razdeo 3, amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije i članom 2. stav 1. tač. 1. i 6. Zakona o budžetskom sistemu.

Gospođa Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednik, neću da ulazim u suštinu ovog amandmana. On mi služi kao osnova za ono što sam htela da govorim u prilog diskusiji koja će se razviti u pogledu evropskih integracija, a nadam se po sledećem amandmanu koji bude došao na dnevni red.
Mislim da našu javnost izuzetno mnogo zanima odgovor na pitanje koje je u poslednje vreme postalo aktuelno, a to je koliko će Srbija da izgubi od jednostrane primene SSP. Mislim da je bilo dosta spekulacija u javnosti po ovom pitanju. Zamolila bih ministra da nam da adekvatan odgovor na ovo pitanje.
Iz intervjua gospođe Miščević saznali smo da se predviđa gubitak koji je negde između 70 i 90 miliona evra. To nije mali gubitak, a da našoj javnosti bude jasnije, radi se o jedan i po posto ukupnih budžetskih priliva.
S druge strane, predviđa se povećan uvoz proizvoda koji su oslobođeni plaćanja carine, što može da se odrazi na to da će naši domaći proizvodi u tom trenutku mnogo da trpe, jer će to sve da ide na uštrb domaćih proizvoda i firmi, što će za posledicu dalje da ima pad privredne aktivnosti.
Takođe, u situaciji kada se predviđa pad stope privredne aktivnosti sa sedam na 4,5% i kada su budžetski prihodi smanjeni od PDV-a, mislim da je krajnje nedopustivo da se dalje smanjuje prihodna strana budžeta.
Naravno, u ovim vrlo neizvesnim vremenima. Verujem da je ovo gest dobre volje, ali smatram da definitivno u ovom trenutku nije vreme za ovakav jedan postupak. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 5, razdeo 3, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije pravno moguć, jer zakonom o budžetu nije moguće menjati naziv budžetskog korisnika.

Narodni poslanik Dejan Mirović.