Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Buha, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje po čl. 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine od Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva rada i socijalne politike i Komesarijata za izbeglice; informaciju o tome kako teku pregovori između srpske i hrvatske stranke o povratku prava izbeglog i prognanog stanovništva iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske.
Ovi pregovori su tajni, nemaju transparentnost i ono za šta se zalažete. Ako govorimo o povratku prava moramo otvoriti priču sa hrvatskom stranom i otvoreno reći da Hrvati prava ne vraćaju; u pogledu imovine 5%, u pogledu povratka 5%, u pogledu stanarskih prava ništa, u pogledu akcija ništa i tako dalje.
Hrvati su opomenuti od strane Evropske komisije, kao i Srbi, u Izveštaju Evropske komisije za 2008. godinu, u smislu nesprovođenja povratka izbeglica i povratka izgubljenih, oduzetih i otetih prava.
Hrvatima treba samo dve godine da zamajavaju Srbe, kada uđu u Evropsku uniju onda smo sve zaboravili.
Opominjem aktuelnu vlast – nemojte tajno pregovarati! Sa Hrvatima smo potpisali više sporazuma i zadatak je ove vlade da ih sprovede. U ime izbegličkog korpusa pozivam sve koji sada pregovaraju da dođu za ovu govornicu i objasne o čemu se pregovara i zašto tajno.
Zadatak aktuelne vlasti je da provede Sporazum o normalizaciji odnosa koji garantuje bezbedan, siguran povratak srpske populacije na svoja ognjišta, povratak socijalnih i imovinskih prava. Sporazum o sukcesiji vraća sva stečena prava od 1991. godine.
Shvatite ovo ozbiljno! Zadatak aktuelne vlasti je da otvori javnu debatu sa Hrvatima, uz posredovanje međunarodne zajednice.
Preporučujem vam međunarodnu konferenciju po Povelji UN. Svi sporovi u svetu se rešavaju mirovnom konferencijom. Ovaj sukob između Srba i Hrvata devedesetih godina nije rešen međunarodnom konferencijom o miru, koja treba da razreši sva pitanja koja su bila uzrok rata i posledice rata. Dakle, međunarodna konferencija i ozbiljno sesti sa Hrvatima i upozoriti ih. Prošlo je 15 godina, nijedno od oduzetih prava niste vratili. Hvala.

Gospodin Petar Jojić, po Poslovniku.

Gospođo predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 225. i 226. tražim obaveštenje od Republičkog javnog tužioca, od ministra pravde Republike Srbije i od nadležnog suda u Beogradu koji vodi istragu protiv Miladina Kovačevića.
Nepravda se sprovodi prema Miladinu Kovačeviću, odlikašu, rođenom u državi Srbiji 1987. godine, koji je osnovnu školu završio u Kuli sa svim peticama, Sportsku gimnaziju završio u Beogradu 2001. godine sa odličnim uspehom. Svoj potencijal Miladin Kovačević je potvrdio i u američkim školama, takođe, sa odličnim rezultatima u državi Njujork.
Igrajući košarku u univerzitetskom klubu "Birkets", kao vrstan i talentovan košarkaš, povredio je kičmu, zbog toga je morao da prestane sa treninzima. Dame i gospodo, nepravda na delu!
Jedan američki siledžija nasrnuo je na Miladina Kovačevića zbog devojke i tom prilikom je došlo do fizičkog kontakta. Ovaj incident se pretvorio u međudržavni. Kao po pravilu, Srbi su po ko zna koji put "poštenim" Amerikancima predstavljeni kao loši momci.
(Predsednik: Molim vas, omogućite govorniku da završi.)
Amerikanci su uhapsili Miladina Kovačevića maja 2008. godine, koji je iz pritvora pušten uz kauciju.
Konzul Srbije u Americi, Igor Milošević, izdao je novu putnu ispravu Kovačeviću koji je došao u majčicu Srbiju.
Interpol 8. jula za Kovačevićem raspisuje crvenu poternicu, što znači, ako napusti granice Srbije biće izručen američkim vlastima. Usledila je diplomatska prepiska sa obe strane, američke i srpske.
Brajanov otac, tog momka koji je napao Miladina Kovačevića i njegovu devojku, preko svojih veza kod demokrata, i senatorke Hilari Klinton, i bivšeg predsednika Bila Klintona , podiže ovaj slučaj na najviši nivo, tako da je Miladin Kovačević bio nezaobilazna tema svih globalnih TV stanica i najvećih američkih listova i magazina.
(Predsednik: Vreme.)
Javiću se ponovo. Hvala.

Gospodin Radulović, po Poslovniku. Gospodine Jojiću, ovo o čemu ste vi govorili, zaista, nije nikakva informacija koja će vam omogućiti rad, praktično, to je poslaničko pitanje. Razumem da možete, vi ste dobar pravnik i znate da to nije to.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, već sam u par navrata izlazio i postavljao pitanje ovde, na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika, pitanje za predsednika Vlade – šta čini Vlada povodom ovih trendova koji ukazuju da se referentna kamatna stopa povećava, jer samo za nedelju dana ona je skočila sa 15,75 na 17,75%?
To je uvećanje od 2%. Ako bismo gledali parametre u odnosu na celu godinu, to je oko 7%. Indikativno je da kamata na štednju kod pojedinih banaka, pomenuću samo "Unikredit banku", već ide na 12%, a kamata na kredite kod pojedinih banaka već ide i na 26%. Očigledno je da novac u ovoj zemlji postaje izuzetno skup i da ga nema.
Juče smo čuli informaciju da je kod građana trenutno najveća tražnja za sefovima. Građani više nemaju poverenja u banke, novac drže u sefovima i po mišljenju nekih eminentnih ekonomista, novac postaje, praktično, takav da ima vrednost zlata.
Mislim da se to sve odražava i na privredu. Ovde ima i među poslanicima vladajuće većine veliki broj ljudi koji su i privrednici, i začuđuje me da ne postoji jedna jasna orijentacija vladajuće većine da je preko potrebno što pre formirati komisiju za prevazilaženje ekonomske krize. Mislim da je posledica po građane Srbije velika. Imamo preko hiljadu ljudi koji su samo u dva dana ostali bez posla. Velika je nelikvidnost među privrednim subjektima. Ne plaćaju se obaveze, deficitaran je novac. Pitanje je samo koliko ćemo već sutra imati građana koji će da ostanu bez posla kao posledica ovakve krize.
Mislim da se ova vlada ponaša krajnje neodgovorno, da je to razlog da se ovde raspravlja o poverenju Vladi. Upravo taj odnos prema građanima, prema krizi koja zahvata naše društvo, našu privredu...
(Predsednik: Vreme.)
... trenutak, završavam. DSS je izašla sa zahtevom da se hitno formira komisija i mislim da je zadnji trenutak da se to učini. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Gospodin Petar Jojić, ponovo po Poslovniku.

Hvala, gospođo predsedniče. Molio bih vas da mi omogućite da nastavim ovo što sam mislio reći.
Senatorka Klinton zatražila je od kompanija koje sponzorišu srpsku košarku da obustave donacije, što je učinio samo vršački "Hemofarm". Možete misliti da je i vršački "Hemofarm" prihvatio ove sankcije od Amerike i od gospođe Klinton.
Miladin Kovačević kao student morao je imati svoju pravnu zaštitu po američkim zakonima, ali mu je prilikom hapšenja onemogućeno i ukinuto to pravo. Amerikanci mu nisu čak ni omogućili da ga zastupa advokat po službenoj dužnosti. Kada je bio uhapšen u Americi, on je još uvek bio maloletnik, a Amerikanci čak nisu ispoštovali ni osnovno pravilo iz pretkrivičnog postupka da o hapšenju Miladina obaveste njegove roditelje.
Kada su se roditelji raspitali u američkoj ambasadi šta se dogodilo sa njihovim sinom, rečeno im je da će Miladina staviti na crvenu poternicu FBI i da će zbog toga imati probleme tokom celog života. Američki mediji su Miladinovog oca povezali sa Miloševićevim režimom, pridodajući mu epitet "Miloševićev hirurg i kasapin".
U slučaju Miladina Kovačevića tražim da bude ispoštovan princip reciprociteta. To znači, da Kovačević ne može da odgovara za bilo šta da je učinio u Americi ukoliko za istu stvar u Srbiji ne odgovaraju američki državljani. Amerikanci u svetu mogu da čine i najteže zločine i genocid prema narodima, kao što su to učinili prema SFRJ, SRJ i Republici Srbiji, ali nikome ne odgovaraju.
Predlažem Republičkom javnom tužiocu i nadležnom sudu u Beogradu, koji je odredio pritvor protiv Miladina Kovačevića, da preispita svoju odluku o određivanju pritvora i da Miladina Kovačevića pusti na slobodu, jer se radi o nepravdi na međunarodnom nivou. Naši organi pravosuđa ne treba da sude Miladinu Kovačeviću, ako nismo sudili Bilu Klintonu, bivšem predsedniku SAD, za genocid koji je počinio nad Srbima. Hvala vam.

Na član 5, razdeo 25, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 2. stav 2. tačke 6. i 7. Zakona o budžetskom sistemu.
Gospodine Kragoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.
Amandman glasi: "U članu 5, razdeo 25, funkcija 110, u EK 472, u koloni 6, iznos od 965 miliona zamenjuje se iznosom od 559 miliona, a u koloni 8 iznos od 965.415.297 dinara zamenjuje se iznosom 559.415.297 dinara. U razdelu 25, posle glave 25.1, dodaje se nova glava 25.2, koja glasi: Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije" i dalje se po klasifikacijama navode sredstva koja su neophodna za rad Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije.
Razlog za predlaganje ovog amandmana je u stavu SRS koja predviđa uvođenje Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, za koju je Vlada Republike Srbije dala saglasnost, kao zajednice u koju su uključene sve opštine koje su formirane nakon izbora 11. maja 2008. godine. Stav SRS je da je neophodno obezbediti sredstva za rad ove srpske institucije u ukupnom iznosu od 6 miliona dinara, za rad stručnih službi i funkcionisanje ove institucije.
Istovremeno, predlažemo da se namenski izdvoje sredstva, kao vid socijalne pomoći porodica ubijenih i kidnapovanih lica na Kosovu i Metohiji od 1998. godine do današnjeg dana, u iznosu od 400 miliona dinara.
Položaj Srba na Kosovu i Metohiji je vrlo težak, a porodice koje su izgubile najbliže nalaze se u najtežem finansijskom i socijalnom položaju. Socijalna pomoć koju predlažemo predstavlja direktnu pomoć porodicama koje su izgubile svoje najmilije, a ovaj vid pomoći predstavlja podršku i opstanku srpskog naroda u kolevci srpstva - Kosovu i Metohiji.
Socijalna pomoć je istovremeno znak otpora i podrške u svakodnevnoj borbi protiv svih neprijatelja srpskog naroda koji su brojni, a nalazimo ih u redovima neprijateljski raspoloženih Šiptara, kao i neobjektivnim vojnim i bezbednosnim snagama međunarodne zajednice. Predstavnici Skupštine zajednice opština Kosova i Metohije najbolje poznaju situaciju na terenu, te će i ova sredstva biti podeljena preko ove institucije dati najveće rezultate i najveće efekte.
Osvrnuo bih se još na odgovor Vlade Republike Srbije da se amandman ne prihvata ''iz razloga što se predlaže da se Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije iskaže u budžetu kao korisnik budžetskih sredstava, što je u suprotnosti sa članom 2. stav 2. tačka 6. i 7. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je definisano da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, a indirektni korisnici pravosudni organi, ustanove osnovane od strane Republike, kao i budžetski fondovi.
Takođe, ovaj amandman se ne može prihvatiti i iz razloga što se u okviru razdela Ministarstva za Kosovo i Metohiju opredeljuju znatna sredstva iz budžeta Republike Srbije (4.274.714.000 dinara) za transfere ostalim nivoima vlasti, odnosno opštinama na teritoriji Kosova i Metohije, sredstva za nadoknade za socijalnu zaštitu iz budžeta (965 miliona dinara).
Predlogom zakona upravo su opredeljena dodatna sredstva na EK 463 - transferi ostalim nivoima vlasti, u cilju finansiranja plata novozaposlenih u lokalnoj samoupravi na teritoriji Kosova i Metohije (350 novih radnih mesta).''
Kao narodni poslanik, i svi Srbi koji su ostali da žive na prostoru Kosova i Metohije, prosto sam nezadovoljan ovakvim odnosom Vlade Republike Srbije prema Skupštini Zajednice opština Kosova i Metohije. Naime, nakon konstituisanja Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, na Vidovdan 28. juna u Kosovskoj Mitrovici, Vlada Republike Srbije je reagovala i priznala je Skupštinu Zajednice opština Kosova i Metohije.
Pročitaću vam još jednom. Znači, "Službeni glasnik" od 11. jula 2008. godine, broj 68, zaključci Vlade Republike Srbije, zaključak 1344: "Polazeći od činjenice da Ustav Republike Srbije izričito određuje da je AP Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Kosova i Metohije proizilazi: da svi državni organi, uključujući i Vladu Republike Srbije, imaju ustavnu obavezu da zastupaju i štite državne interese Republike Srbije na Kosovu i Metohiji; da je Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije osnovana 28. juna 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici, uz prisustvo poslanika (odbornika) iz 25 opština Kosova i Metohije, na osnovu rezultata lokalnih izbora; da je Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije konstituisana na osnovu rezultata izbora jedinica lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, održanih 11. maja 2008. godine, a koje je raspisala Narodna skupština Republike Srbije; da je, nakon jednostranog i nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova, te proglašenje tzv. ustava Kosova, stvorena potreba da se Srbi na Kosovu i Metohiji institucionalno organizuju; da se formiranjem Skupštine štiti bezbednost Srba i svih građana koji žive na Kosovu i Metohiji; da se formiranjem skupštine podstiču napori Srbije da se dođe do trajnog rešenja za status Kosova i Metohije u granicama Republike Srbije".
"Na osnovu člana 97. tačka 1. i člana 182. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi, Vlada donosi zaključak o podršci osnivanju Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije: 1) daje se podrška osnivanju Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, koja je osnovana 28. juna 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici; 2) Vlada i ovim zaključkom potvrđuje da je AP Kosovo i Metohija neotuđivi deo jedinstvenog i nedeljivog ustavnog i državno-pravnog poretka Republike Srbije i potvrđuje spremnost da na teritoriji AP Kosovo i Metohija sprovodi Ustav i zakone, kao i celokupni pravni poredak Republike Srbije; 3) ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku RS"; Vlada, predsednik dr Mirko Cvetković, s.r."
Da li ovo znači da je Vlada Republike Srbije toliko širokogruda da daje podršku naporima srpskog naroda na KiM da se samoorganizuje, ali da ne želi da odvoji ni jedan jedini dinar kako bi ta srpska institucija na Kosovu i Metohiji funkcionisala?
Vi morate svi da ste svesni da dole ne postoje nikakvi izvori prihoda kako bi mogli sami da finansiramo ovu skupštinu Zajednice opština Kosova i Metohije. Narod na Kosovu i Metohiji nije u toj poziciji da može sam to da radi. To trenutno radi volonterski 45 delegata i 25 predsednika opština, koji do dan-danas, posle šest meseci, još nisu primili nijedan lični dohodak, iako su na te funkcije izabrani pre šest meseci.
Dokle Vlada misli da se srpski narod dole samoorganizuje, okuplja se i stvara se, a da ona daje podršku, ali samo verbalnu podršku? Nama je neophodna i ona druga stvar, a to je materijalna podrška. Ne tražimo mi neki novac koji je iz bilo kojeg razdela, mi tražimo sredstva koja su predviđena za Ministarstvo Kosova i Metohije i tražimo iz tog dela sredstava da se jedan deo sredstava usmeri za funkcionisanje Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije.
Tražimo da se sredstva koja su predviđena za davanje socijalne pomoći daju upravo toj skupštini, jer ko može bolje sagledati situaciju kome su neophodna sredstva i kome su potrebna ta socijalna davanja nego 45 delegata iz 25 opština i 25 predsednika opština koji prisustvuju na svakoj sednici.
Mi sednice održavamo redovno. Trenutno vodimo akciju skupljanja peticije "Stop Euleksu". Ta peticija se masovno prikuplja na prostoru Kosova i Metohije. Najavili smo da ćemo već 11. maja dostaviti tu peticiju i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, i predsedniku Republike Srbije, kao i ruskoj ambasadi u Beogradu.
Međutim, za sve te aktivnosti, za sav taj rad neophodna su sredstva, neophodno je da jačamo srpske institucije na prostoru Kosova i Metohije, kako bi se srpski narod i ostali nealbanci osećali da imaju nekog ko hoće da zastupa njihove interese.
Stoga ne razumem ovakav odgovor Vlade da ne želi da odvoji minimalna sredstva da bi ta Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije mogla da funkcioniše. Mislim da ako je ovde napravljen propust i odbijen ovaj amandman, ovo može da se ispravi u danu za glasanje. Poslanici će glasanjem za ovaj amandman u stvari glasaće da se jedna srpska institucija, a u stvari najveća srpska institucija na Kosovu i Metohiji, finansira iz budžeta Republike Srbije.
Stoga vas molim još jednom da razmislite pre nego što odlučite kako ćete da glasate u danu za glasanje. Molio bih još jednom Vladu Republike Srbije da ovaj propust ne uradi u budžetu za 2009. godinu, da se iznađe minimum sredstava.
Da li će ta sredstva da budu 100 dinara ili 100.000, ili milion dinara, uopšte nije bitno. Nama je bitno da imamo minimum sredstava Vlade Republike Srbije.
Mi ne tražimo sredstva, kao što traže vaši potpredsednici Vlade da imaju višestruke kabinete, višestruke službe obezbeđenja, višestruke sekretarice, višestruke vozače, da ih na svakom koraku čeka elita i pratnja sprovodi.
Tražimo minimum sredstava da bismo mogli da održavamo redovne sednice skupština Zajednice opština Kosova i Metohije, kako u Kosovskoj Mitrovici, tako i u Gračanici, tako i u Ranilugu, tako i u Štrpcima. Za sve to nam je potreban jedan minimum sredstava.
To nisu neka velika, ogromna sredstva da bi se Vlada zabrinula. To je jedan minimum minimuma koji je dužna ova skupština, a posebno Vlada Republike Srbije da dozvoli da koriste Srbi na Kosovu i Metohiji.
Doneli ste odluku i prihvatili ste našu skupštinu, i saglasili se s tim i dali ste nam podršku. Međutim, osim verbalne podrške, očekujem materijalnu podršku, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi srpski narod na Kosovu i Metohiji. Još jednom bih, po ko zna koji put, apelovao i na Narodnu skupštinu Republike Srbije, i na Vladu Republike Srbije, da se urazumi, da razmisli, da se prizove pameti i da odvoji ovaj minimum novčanih sredstava kako bi jedna srpska institucija mogla da funkcioniše.
Dame i gospodo, uz jednu napomenu, u toj skupštini su zastupljene sve političke stranke koje sede u ovom parlamentu, a učestvovale su na izborima na Kosovu i Metohiji. U Skupštini je potpredsedničko mesto jedno iz DSS, drugo iz DS, treće iz SRS.
Ima poslanika predstavnika nacionalnih manjina, Goranaca, Roma, Muslimana, ima predstavnika G17. Svi oni koji su učestvovali u političkom životu na prostoru Kosova i Metohije su zastupljeni u toj skupštini. Svi su oni za to da ta skupština živi. Vlada je za to. Narodna skupština je za to, ali ne damo vam nijedan dinar. To prosto ne mogu da shvatim.
Kao kada bi poslali ambasadora u Ameriku. Idi u Ameriku, bićeš ambasador, ali nećeš imati nijedan dinar, snalazi se tamo kako znaš i umeš. Verovatno bi tom ambasadoru u Americi mnogo lakše bilo da dođe do sredstava.
Nama je mnogo teško. Ne možemo da tražimo sredstva. Nama je jedini izvor prihoda upravo budžet Republike Srbije. Ne tražite valjda od nas da tražimo da sredstva od vlade Kosova? Ili ono što je još gore, da tražimo sredstva od UNMIK-a, KFOR-a. Ovu skupštinu je priznala i misija koja se nelegalno instališe na prostoru Kosova i Metohije, Misija Euleksa.
Ne želimo da sarađujemo s njima. Ne trebaju nama novci okupatora, ne trebaju nama novci terorista šiptarskih sa Kosova.
Nama treba ako mogu budžetski korisnici da izdvoje minimum sredstava da dozvole da se finansira Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije, kako bismo imali jedan organ koji bi vodio problematiku svih opština u kojima Srbi imaju svoje predstavnike legalno i formirali su SO.
Ako ne dozvolite nama da se mi finansiramo iz budžeta, barem dozvolite da predsednici opština, potpredsednici opština, predsednik skupštine opštine, zamenik predsednika SO i članovi opštinskih veća primaju lične dohotke. Onda ćemo nekako sami sebe da finansiramo, ukoliko nam na sve ove apele i dalje budete ostali gluvi i nemi i ne želite da pomognete srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Ukoliko ne želite, ostaje nam druga neka mogućnost, da od nekog drugog tražimo sredstva.
(Predsedavajuća (Gordana Čomić): Petnaest minuta i 30 sekundi.)
Ta sredstva nećemo tražiti ni od KFOR-a, ni od UNMIK-a, ni od Euleksa, ni od nelegalnih šiptarskih institucija. Obratićemo se braći u Rusiji, obratićemo se Putinu i Medvedevu...
(Predsedavajuća: 16 minuta.)
... valjda će oni uslišiti i dati nam minimum sredstava od par miliona dinara da može da funkcioniše Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije.