Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet u skladu sa čl. 225. i 226. Tražim obaveštenje od ministra ekonomije i regionalnog razvoja - šta se dešava sa Preduzećem "Boreli" ili bolje reći "Borovo - Boreli" iz Sombora, jer su radnici ovog preduzeća organizovali štrajk ispred Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, tražili da dođu u Ministarstvo, da dobiju informaciju o tome zašto se imovina ovog preduzeća, ovog pravnog lica koje posluje i radi po srpskim propisima otuđuje i to u montiranim sudskim procesima, u organizaciji jednog našeg kolege, Boška Ristića, koji je pravni zastupnik Preduzeća "Borovo" iz Republike Hrvatske.
Naime, radi se o imovini bivšeg preduzeća Borovo, Kombinata Borovo iz Hrvatske, koja je Uredbom Vlade Srbije 92. godine podržavljena. Preduzeće Borovo je izniklo iz ovog preduzeća shodno toj uredbi. U šestom mesecu ove godine Vlada Republike Srbije je donela uredbu kojom je omogućila podržavljenje imovine ovih preduzeća i pretvaranje u društvenu imovinu, da bi se mogli privatizirati.
Međutim, odustalo se od tog postupka zbog pritisaka koji su došli iz bivših jugoslovenskih država, postupak je završen i sad imamo nedefinisano stanje, ali imovina ovih preduzeća se polako topi.
U sudskim postupcima radnici ostaju bez svojih prava, a država ostaje bez imovine. Ona jeste sada društvena, shodno uredbi Vlade iz šestog meseca.
Koju situaciju sada imamo kod Preduzeća "Boreli"? Imamo 190 objekata koji su u vlasništvu ovog preduzeća, 34 objekta su im već oduzeta. Ko im je oduzeo? Oduzeo im je sud, vratio u posed Borovu iz Republike Hrvatske.
To je ono što govorimo, da ova vlast nije izvršila ono što je morala. Šta je morala? Morala je izvršiti prodaju ove imovine. Ako je donet Zakon o privatizaciji tih preduzeća, ako je to podruštvljeno, ako se ušlo u postupak prodaje, moralo se to završiti, i završiti na kraju sukcesija između bivših država, nama ostaje milijarda.
Gospođo Dragutinović, imate mogućnost da dobijete milijardi dinara. Aktuelna vlast ima mogućnost da dobije milijardu dinara za imovinu koja pripada srpskom narodu. Ubacite ih u budžet, podelite, dajte penzionerima, to je jedan human potez, ali ne radite ništa.
Imate tu informaciju, nastavite i ubacite tu milijardu dinara u budžet.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević, želi da govori u raspravi u pojedinostima, a posle njega narodna poslanica Donka Banović.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu moj kolega i prijatelj Ljubomir Kragović podneo je amandman kojim traži da se u razdelu 25, posle glave 25.1 doda glava 25.2 koja glasi - Skupština Zajednice opština KiM.
Kolega Kragović je objasnio sve razloga zbog čega je to tražio, jer je i on delegat u Skupštini Zajednice opština AP KiM i sa tom problematikom je vrlo upoznat. Ništa novo nije tražio, da se nekome skine sa budžetskog razdela ili nekome doda, nego ono što je u Ministarstvu za KiM opredeljeno da se rasporedi na malo drugačiji način.
Dve vrste zahteva ovde ima, ne bih ulazio u detalje klasifikacije, ali šest miliona dinara je traženo za rad, troškove i potrebe Skupštine Zajednice opština AP KiM i 400 miliona dinara iz naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, a konkretno sredstva su tražena za namenu i pomoć porodicama poginulih i kidnapovanih lica na teritoriji AP KiM.
Razumem objašnjenje Vlade za ovaj drugi deo od 400 miliona dinara, jer oni su u klasifikaciji isto naknade za socijalnu zaštitu budžeta u iznosu od 965 miliona dinara.
Očigledno je da Ljubomir Kragović ima primedbu na tu raspodelu i naveo je razloge zbog kojih traži da se izvuče iz tog razdela 400 miliona, jer bi to otprilike opštine na Kosovu i Metohiji i Skupština Zajednice AP Kosova i Metohija bolje raspodelila.
Ako je to tako, prihvatam i ovu drugu klasifikaciju, ali nije mi jasno zašto se uopšte izbegava da se za potrebe i za troškove Skupštine Zajednice AP Kosova i Metohije izdvoji 6 miliona dinara. Zar je to neka para o kojoj treba da se izjašnjava Vlada, da ne prihvata amandman iz razloga što predlaže da se Skupština Zajednice opština Kosova i Metohija iskaže o budžetu kao korisnik budžetskih sredstava i što je u suprotnosti sa članom 2. stav 2. tačka 6. i 7.
Pobogu, po kojem zakonu i pravu je šiptarska zajednica na Kosovu proglasila nezavisno Kosovo? Zar može to da bude razlog da se zbog, ne znam, zakonskih odredaba ne dodeli 6 miliona dinara za potrebe Skupštine Zajednice opština na Kosovu i Metohiji, a mogu 22 članice Evropske unije da priznaju nezavisno Kosovo. Da li je to moguće da se sada pozivamo na zakon, a u pitanju je šest miliona dinara?
Druga stvar, ova vlada očigledno nema rešenje za Kosovo niti se bavi Kosovom i Metohijom. Kada to kažem, mislim da osim deklarativnog zalaganja na terenu nema ničega. Po ko zna koji put sam tražio sa ove govornice da delegaciju i rukovodstvo Skupštine Zajednice opština AP Kosova i Metohije primi gospodin Mirko Cvetković. To do sada nije učinjeno.
Na kraju krajeva, ambasador Ruske Federacije, gospodin Konuzin, dva dana je boravio na Kosovu i Metohiji i interesovao se kako žive Srbi i nealbanci na Kosovu i Metohiji, a premijer Vlade, gospodin Cvetković, ne može da primi delegaciju Srba sa Kosova i Metohije. Mislim da je to nedopustivo i neka služi na čast.
Mi Srbi koji živimo na Kosovu i Metohiji uznemireni smo iz dva razloga.
Prvi razlog su učestale pretnje pojedinih albanskih lidera iz tzv. nezavisne države Kosovo da će napasti i proterati preostale Srbe i nealbance sa Kosova i Metohije. Ako je to tako, pitam i tražim saopštenje od predsednika Vlade šta Vlada preduzima u tom slučaju da zaštiti Srbe i nealbance? Svedoci smo svakodnevnih pretnji.
Druga stvar zbog čega smo posebno uznemireni to je razmeštanje misije Euleks na Kosovu i Metohiji. Posebno što nas zabrinjava jeste da do dan-danas, bar mi Srbi koji živimo na Kosovu, ne znamo ko vodi pregovore sa Evropskom unijom i sa Ujedinjenim nacijama o razmeštanju misije Euleks.
Ako pitate predsednika Republike, on kaže da on ne vodi pregovore. Ako pitate predsednika Vlade, ne vodi.
Ako pitate ministra, i on ne vodi, a misija Euleks se razmešta po Kosovu i Metohiji.
Dobro znate i javnost Srbije dobro zna da razmeštanje misije Euleks u srpske sredine je nemoguće iz prostog razloga što Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, bez obzira na odluku da se misija Euleks razmesti, neće dozvoliti.
Neće dozvoliti i pružiće najžešći otpor da se ona ne razmesti, iz prostog razloga što nema legitimiteta. Nema legitimiteta jer, na kraju krajeva, jedina misija koja je instalirana na Kosovu i Metohiji, to je misija UNMIK-a po Rezoluciji 1244 i misija UNMIK-a sprovodi na Kosovu i Metohiji zakone Republike Srbije.
Misija Euleks je jasno dala do znanja i rezolucija koju je već predala Savetu bezbednosti daje do znanja da će misija Euleks sprovoditi plan Martija Ahtisarija, ustav republike Kosovo i zakone republike Kosovo. Pobogu, da li nekome pada na pamet da pod tim uslovima prizna misiju Euleks?
Najlepše vas molim, posebno predsednika Skupštine Republike Srbije, predsednika Republike i predsednika Vlade Republike Srbije da sednu, dogovore se i u najkraćem mogućem roku nam obezbede skupštinsku raspravu o Kosovu i Metohiji. Hvala.

Reč ima poslanica Donka Banović.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo ministre, drago mi je da ste danas s nama, ipak ste vi najpozvaniji i najvažnije je da vi prisustvujete ovoj raspravi u pojedinostima.
Hoću da podržim amandman gospodina Ljubomira Kragovića, koji se tiče razdela 25, to je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Gospodin Kragović predlaže uvođenje nove stavke odnosno glave u okviru budžeta za Ministarstvo za Kosovo i Metohiju koja nosi naziv Skupština Zajednice opština Kosovo i Metohija.
Ovde je već bilo dosta reči o tome koliko je ova državna institucija važna za sve koji žive na Kosmetu a ne priznaju nezavisno Kosovo. Nesrećni Vuk Drašković redovno daje neke izjave za novine, pa to vidimo i danas. Nedavno je izjavio i da Kosovo nije Srbija, jer Srbija nema svoje institucije na Kosmetu.
Da li on uopšte zna da je svih ovih godina vlast Srbije na Kosmetu i da postoje i funkcionišu naše institucije? Postoji mreža kancelarija Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Funkcionišu i postoje škole i obrazovne ustanove koje su deo jedinstvenog obrazovnog sistema Republike Srbije.
Postoje zdravstvene ustanove koje funkcionišu u okviru sistema zdravstva Srbije, socijalna davanja iz republičkog budžeta. Funkcionišu lokalne samouprave.
Dakle, prosto, gospodin Drašković, bolje bi bilo da što manje daje ovakve izjave.
Velika je istina da sve dok Republika Srbija sama ne prizna tzv. republiku Kosovo i dok bude razvijala svoje institucije na Kosmetu nema nezavisnosti Kosova.
Međutim, sudbina Kosmeta je ugrožena zato što ova Vlada smatra da to nije njen prioritet. Mi iz DSS pokušavamo da skrenemo pažnju javnosti na tu činjenicu i na opasno delovanje ove Vlade.
Vlada je odustala od politike odbrane Kosova. Država, jednom rečju, vodi lošu politiku. Predsednik Vlade gospodin Cvetković, predsednik Republike gospodin Tadić, ministri u Vladi daju izjave tipa - nećemo dopustiti ili im nećemo dozvoliti da Kosovo bude nezavisno. Ali, mora se suditi prema delima, a ne prema rečima.
Možemo tačno da vidimo gde je Vlada popustila i šta se sprema da odobri. Vlada je spremna da prihvati i odobri misiju Euleksa na Kosovu, da je legalizuje, a zadatak Euleksa je da sprovede plan Marti Ahtisarija. Zadatak Euleksa je izgradnja nezavisnog Kosova.
Predsednik i predsednik Vlade pokušavaju i bacaju prašinu u oči celoj Srbiji sa tri njihova tobožnja uslova. Kao oni nekog uslovljavaju. Ta priča o tri uslova za Euleks je obična obmana. Tadić kaže da on postavlja uslove, a nije tako nego je obrnuto.
Prvi uslov, prema Tadiću, jeste da Ujedinjene nacije legalizuju Euleks, koji je smešan sa stanovišta naše spoljne politike. Zašto? Zato što je Srbija u julu, uz pomoć Rusije, sprečila donošenje jedne takve rezolucije. Ako i danas tvrdimo da nam treba odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, mi zapravo dezavuišemo našu politiku od pre godinu dana.
Drugi je uslov navodno da misija Euleks ne sprovodi Ahtisarijev plan, što je takođe jedna žalosna prevara, jer nema druge misije Euleksa. Postoji samo jedna misija Euleksa, a zadatak te misije je da sprovodi plan Martija Ahtisarija. Dakle, to je taj Euleks. Ne postoji neki treći.
Treći uslov je da misija bude statusno neutralna. To je takođe smešno zato što ta misija, odnosno predstavnici te misije, portparol misije već odavno govore da je zadatak Euleksa da pomogne izgradnju nezavisnog Kosova. Kada je reč o pristrasnosti i nepristrasnosti, tu nema nikakvih nedoumica.
Nažalost u Srbiji se o Kosmetu gotovo više i ne govori. Kosmetska tema se krije od javnosti i sakriva se od javnog mnjenja. Mi imamo Javni servis gde više ne možete da čujete i vidite emisiju gde će se govoriti o najnovijim zbivanjima kada je u pitanju politika Vlade i šta Vlada u stvari radi kada je Kosovo u pitanju.
Pridružujem se apelu mog kolege Vlade Milentijevića da se konačno o novom razvoju događaja razgovara i u ovoj skupštini, odnosno da dobijemo odgovore od predsednika ove države, od predsednika Vlade, od ministra spoljnih poslova, šta oni to pregovaraju, šta oni to dogovaraju, a sve iza očiju javnosti, krijući i tajno. Bojim se, kada stigne rezultat tih njihovih pregovora, da će biti kasno. Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 6, razdeo 56, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Maraš i Zoran Ostojić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Pre nego što vas pozdravim moram nešto da pitam predsedavajuću, pošto je ona stroga i izriče kazne, a malopre sam saznao da u sali sedi jedan predsednik Vlade ili premijer, nisam to znao, pa pošto nisam u Poslovniku pronašao da li je po Poslovniku obavezno da se pozdravi ili je to stvar lepog vaspitanja, da ne pogrešim samo mi odgovorite, da li je nužno da se pozdravlja premijer ili je to samo stvar mog vaspitanja?

Verovatno je stvar izbora vaspitanja koji ćete koristiti i na vama je da odlučite.

Mislio sam ako je u Poslovniku, ne bih hteo da budem kažnjen.
Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, ovaj amandman u suštini pokušava da se nekih 200.000 evra, koji su predviđeni za pružanje usluga po ugovorima, u tzv. izgradnji nacionalnog brenda Srbije, pametnije upotrebe. Zašto?
Mi svi znamo kako je išlo sa tim savetom za brendiranje Srbije, sa pokušajima da se jedna tajkunka nametne kao predsednik tog saveta, sa ostavkama nekih članova saveta. Sve u svemu je bilo dosta kilavo sa brendiranjem, a onda za vreme prošle vlade ili pretprošle volšebno se pojavio i nekakav spot koji je išao i na CNN, nikad nismo saznali ko je radio spot, koliko je para koštao, koliko je koštalo emitovanje na SNN. Sećate se onog spota gde je stavljena jedna rumunska crkva kao deo Srbije.
Pošto je oko tog brendiranja bilo prilično haosa i prilično ličnih interesa koji je trebalo da se ugrade mi mislimo da ova sredstva za troškove usluga po ugovoru od 16 miliona i 710 hiljada, što je oko 200.000 evra, zaista treba preusmeriti. Zašto?
Nije dovoljno 200.000 evra ni da se jedan ozbiljan ili je dovoljno da se samo jedan spot uradi, ozbiljan spot.
Verujem da je i onaj koštao 200.000, ali nije bio ozbiljan. Sa 200.000 ne može da se nešto mnogo uradi na brendiranju. To je zaista ozbiljna stvar.
Posle 90-tih i politike koja je vođena jeste imidž Srbije loš i zaista nešto treba učiniti na popravljanju imidža Srbije, ali to se ne radi ovako u nekakvim uskim grupama, gde se vežu nekakve marketinške agencije i ovih 200.000 verovatno je namenjeno tamo nekim prijateljskim agencijama.
Mislim da vladajuća većina, kada su u pitanju marketinške agencije, reklame i sekunde ima prilično dobro razrađene kanale za mnogo veće pare nego što je ovih 200.000. Ostavimo ovih 200.000 recimo Verici Barać za Savet za borbu protiv korupcije, a ovom poslu brendiranju imidža Srbije i brendiranju Srbije pristupimo ozbiljno.
Najnormalnije bi bilo da se raspiše jedan konkurs, da se jave ljudi koji imaju ideje kako to treba uraditi. Taj konkurs bi trebalo da bude i međunarodni, jer je moguće da će neko iz inostranstva dati najbolju ideju kako da se popravi ime Srbije. To je ozbiljan posao, stručan, treba da traje godinama. Budžeti za to su svakako veći nego ovih 200.000 evra. Ovaj budžet baš pokazuje da niko ozbiljno ne misli da poradi na brendiranju imidža Srbije, nego da zadovolji nekakve privatne sitne interese.
Zato mi tražimo da se ova stavka sa 16.710.000 smanji na dva miliona. To je nekakva pristojna suma ako neko treba da štampa podsetnice da radi na brendiranju Srbije itd, jer je to jedini posao koji se može uraditi do kraja godine. To je dovoljno, a ovo prebacimo na drugu stranu. Hvala.