Za reč se javio gospodin Dušan Marić, po amandmanu.

Dame i gospodo, podržavam u potpunosti amandman gospodina Šamija, posebno u dijelu kojim se predviđa povećanje iznosa budžetskih sredstava koja se izdvajaju za mlade talente sa 10 miliona na 78 miliona dinara, s tim što smatram da ta sredstva treba namaći iz drugih stavki, a ne kroz smanjenje plata prosvetnim radnicima.
Navešću tri moguća izvora iz kojih je moguće obezbediti ta sredstva. Prvi izvor je Ministarstvo odbrane. Predlogom rebalansa budžeta, stavkom naknada za štetu nanetu od strane državnih organa, predviđeno je izdvajanje od 740 miliona i 593 hiljade dinara. Znači, za štetu nanetu od strane Vojske Srbije. Ovo je da čovek ne poveruje.
Šta ovo znači? Ovo znači da pojedinci iz Vojske Srbije, neodgovorni pojedinci, bukvalno svakog dana načine neku štetu koja državu Srbiju košta dva miliona dinara odnosno 25 hiljada evra.
To konkretno znači da ti neodgovorni pojedinci dnevno unište jedan solidan stan od 50 kvadratnih metara negde u unutrašnjosti Srbije, gdje su cene stanova manje.
Inače, 740 miliona je polovina sredstava koju Vojska Srbije godišnje izdvoji za popravku i održavanje svih sredstava koje vojska koristi, od aviona, kamiona, preko tenkova, do lakog pješadijskog naoružanja.
Kad se ova cifra pogleda, onda se stvarno čovek zapita da li se vojska Srbije u ovom trenutku bavi nečim drugim osim nanošenjem štete koje posle toga država mora da plati.
Poređenja radi, kad bi se članice NATO pakta, na koje se ministar Šutanovac i general Ponoš stalno pozivaju, kada bi se njihove vojske ponašale ovako neodgovorno, verujem da bi NATO pakt već pre nekoliko godina bankrotirao.
Ako ovaj iznos štete koju načine pojedinci u Vojsci Srbije uporedite sa budžetom, pa taj budžet uporedite sa budžetom SAD, kada bi se pojedinci u američkoj vojsci tako neodgovorno ponašali, to bi budžet SAD godišnje koštalo neverovatnih 10 milijardi evra. Svakog dana slušamo jadikovke o tome kako nekoliko hiljada oficira i podoficira Vojske Srbije nemaju riješeno stambeno pitanje i to je objektivno prisutan problem, problem koji država mora da riješi ako hoćemo da imamo vojsku.
Međutim, ovde imamo situaciju da pojedinci iz vojske, znači govorim o neodgovornim pojedincima, za godinu dana unište 365 stanova, za četiri godine to je 1.400 stanova. Poređenja radi, policija koja ima češće kontakte, svakodnevne kontakte sa građanima, prošle godine je načinila štetu u iznosu od 42 miliona 811 hiljada dinara, a to je 20 puta manje nego šteta koju je načinila vojska Srbije.
Pošto smatram da je u pitanju nešto nedopustivo, da je u pitanju jedan klasičan kriminal, pljačkanje države, koristim ovu priliku da na osnovu člana 226. tražim informaciju od Ministarstva odbrane - koja je to šteta od 10 miliona evra koju su načinili pripadnici Vojske? Znači, konkretno, od slučaja do slučaja, ko je načinio tu štetu, ko je utvrdio iznos te štete i doneo presudu da ta šteta bude plaćena? Znači, tražim odgovor bukvalno po stavkama do poslednjeg dinara.
Navešću još jedan primer, još jedno poređenje. Ovim predlogom rebalansa budžeta za Centar za razminiranje predviđeno je izdvajanje od 10 miliona i 63 hiljade dinara, 70 puta manje od štete koju neodgovorni pojedinci u vojsci nanesu državi.
Vi znate da su pojedini dijelovi Srbije zasejani minama i kasetnim bombama i apsolutno je nedopustivo da se za tu namenu, za tu stavku izdvoji tako mali iznos od 10 miliona dinara.
Sledeći primer je Kancelarija za saradnju sa Haškim tribunalom. Za ovu kancelariju, za njeno finansiranje, predviđeno je izdvajanje 53 miliona 405 hiljada dinara. Ovo je nešto više nego što se izdvaja za finansiranje svih srpskih organizacija u dijaspori. Prema nekim procijenama koje su u opticaju, u dijaspori se nalazi četiri miliona Srba, to je trećina srpskog naroda.
Da li je normalno da za finansiranje saradnje sa jednom takvom institucijom kao što je Haški tribunal, koja već deset godina predstavlja perjanicu satanizacije i kažnjavanja srpskog naroda, da izdvojimo više sredstava nego za održavanje veza sa trećinom srpskog naroda.
Treći primer je Vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Za rad ove kancelarije predlogom ovog budžeta izdvojiće se 79 miliona dinara, što je milion evra.
Poređenja radi, za finansiranje kabineta predsednika Republike izdvaja se 147 miliona. Za finansiranje kabineta predsednika Vlade izdvaja se 53 miliona, a za finansiranje kabineta prvog potpredsednika Vlade 17 miliona i 430 hiljada dinara.
Znači, za rad Kancelarije za medije troši se više sredstava nego za rad kancelarije predsednika Vlade i za rad kancelarije prvog potpredsednika Vlade Srbije. Dakle, šefovi kancelarija imaju na raspolaganju više sredstava nego premijer Cvetković i Ivica Dačić zajedno.
Meni, kao čoveku i kao novinaru, zaista nije jasno iz kog razloga se izdvaja milion evra za rad ove kancelarije, nije mi jasno čime se ova kancelarija bavi, koliko je ljudi u njoj zaposleno. Nemam ništa drugo na pameti, šta bi ova kancelarija mogla da radi, na šta da troši ovolika sredstva, osim da Vlada preko ove kancelarije plaća novine i novinare, da bi oni pisali afirmativno o rezultatima rada Vlade. Da bi obmanjivali građane Srbije.
Ako je to u pitanju, ova kancelarija nije kancelarija za odnose s medijima, za odnose s javnošću, ovo je kancelarija za ulepšavanje stvarnosti u Srbiji.
Iz tog razloga predlažem da ove tri stavke - Ministarstvo odbrane, Kancelarija za saradnju sa medijima i Kancelarija za saradnju sa Haškim tribunalom budu izvori iz kojih će se obezbediti onih 68 miliona dinara koje treba izdvojiti, dodatnih 68 miliona dinara za finansiranje mladih talenata u Srbiji.

Za reč se javio gospodin Zoran Krasić, izvolite, imate sedam i po minuta.

Ovaj amandman je dobra prilika da se kaže kako ova vlada ili ove demokratske vlade postupaju sa nečim što su mladi talenti. Nadarena deca od osnovne škole učestvuju na tim opštinskim, gradskim, regionalnim takmičenjima, osvajaju neke nagrade zato što su talentovani, a neki zbog toga što imaju nastavnike i profesore koji vole svoj posao i svoje slobodno vreme investiraju da ta deca postignu još bolje rezultate. To je jedna strana medalje. Ta deca moraju na neki način da budu i materijalno sagledana u okviru Ministarstva prosvete.
Ona druga deca koja su nadarena za sport, treba da budu sagleda u okviru Ministarstva za omladinu i sport. Naravno da i oni nastavnici i profesori, koji postižu ili omogućavaju toj deci da njihov raskošan talenat i inteligencija dođu do izražaja, i oni na neki način treba da budu stimulisani, a ne sputavani. Imamo potpuno obrnuti pristup, da u nekim školama direktori škola sputavaju te profesore, čija deca ostvaruju najbolje rezultate na takmičenjima iz fizike, hemije. Konkretno znam jedan slučaj, vrlo uspešan profesor hemije, u svakoj generaciji ima nekoliko dobrih učenika iz oblasti hemije koji osvajaju sva najbolja, značajna priznanja u ovoj zemlji, a on čak nema ni hemijski kabinet, niti laboratoriju, nema ni najosnovnije uslove za rad i postiže izuzetne rezultate, i on i deca koju on uči. To mora nekako da se sagleda i materijalno u okviru Ministarstva obrazovanja.
Međutim, više čujemo o Fondu za mlade talente - dr Zoran Đinđić, nego o Fondu za talente Republike Srbije. Za taj fond - dr Zoran Đinđić, nikakav problem nije da se obezbede sredstva, kao što nikakav problem nije da i oni koji su slabo talentovani po Bolonji dobiju diplomu i počnu da rade za stranu obaveštajnu službu. Znači, njima nije bio potreban raskošan talenat i inteligencija da savladaju gradivo, nego podobnost. Stvarno se postavlja pitanje da li postoji ta druga stepenica, kada neko u toku obrazovnog procesa pokaže uspeh da može i da nastavi sa tim poslom, da se zaposli, da krene da radi i da njegova sposobnost dođe do izražaja.
Imamo prilike u novinama da pročitamo da veliki talenti, veliki potencijali, kada treba da se zaposle propadnu. Slično je i sa sportistima. Dok su u pionirskim, omladinskim selekcijama, oni postižu najbolje rezultate. Kada treba da pređu onu stepenicu, nestaju.
Koji su sve to putevi koji odlučuju? Naravno da talenat, znanje, sposobnost treba da se nagradi.
Država ima obavezu da ono što je talentovano, inteligentno, postiže natprosečne rezultate, da pomogne, da finansira, da bi to ostalo ovde, da bi rezultati toga ostali ovde, a ne preko Fulbrajta, Sonje Liht i nekih drugih, da to što je navodno uspešno ide u inostranstvo i robuje tamo u nekoj državi radeći. Jednostavno, sistem kvaliteta treba da se poboljša, da se ne bi desilo da svaka šuša može da bude uspešnija.
Čuli smo pre nekoliko dana, neko je završio Pravni fakultet. Niti je bio talentovan, niti bilo šta drugo. Čim su čuli da je završio Pravni fakultet, on počeo da radi za Amerikance, iako nije uspešan. Znači, kod Amerikanaca i Engleza najneuspešniji mogu da rade i da uzimaju velike pare, jer uspešnost pokazuju u uništavanju Srbije i srpskog naroda, i to je pravilo.
(Predsedavajući: Narodni poslanik Nikolić je izašao.)
Mislim da je mnogo bolje da je Slavica došla sa mantilom. Sad da vam objasnim kako to ide sa nečim što se zove talenat. Da li znate da je Radovan Jelašić bio veliki talenat, mladi talenat. Onda ga je jedan tamo srpski kongres uzeo, finansirao, školovao i on je došao ovde i sad nam prodaje za svilu.
Ima puno takvih ljudi. Bolje ova država da to finansira, i da obezbedi posao i da to ostane kod nas ovde, nego da ide u inostranstvo. Bolje da ta deca zarade pare i postanu ugledni građani i da to reklamiramo i da to bude naš brend, i u pogledu znanja i u pogledu sporta, mada o sportu imam neko drugo mišljenje, ali i u pogledu tog vrhunskog sporta. Ovako svaka šuša se namesti tamo u inostranstvu.
Videli ste ovog što pobeže. On je postao ekspert sada. Za šta? Za rasturanje Srbije. Totalno je potčinjen američkim i engleskim interesima na Balkanu i sve gazi. Vidite, nije mogao da izdrži, pobeže. Znate zašto je pobegao? Zato što nema šta da odgovori. Kako da odgovori? Koji argument da upotrebi? Bio je mlad, bio je talentovan? Za šta je bio talentovan? Čim je postao slobodni radikal, postao je kancerogen. Radikali moraju da budu disciplinovani, od SRS narod ima koristi. Čim postanu slobodni, kancer.
Dajte da finansira država mladu, talentovanu decu, koja može da napravi uspeh, da bi ostala ovde. Prva faza - pomoć da postignu najbolji rezultat tokom školovanja. Druga faza - da se odmah zaposle, jer se postavlja pitanje - zašto ocena u sistemu obrazovanja?
Valjda onaj koji je završio sa 9,5 prosekom ne treba da čeka za posao. On je u tom obrazovnom sistemu pokazao da vredi. To je društvena verifikacija. Naravno, i onaj koji je završio sa 6,6 treba da se zaposli, ali ne može da radi isti posao kao i ovaj.
Moguće da se tokom kasnijeg radnog veka obrne situacija, ali dajte da poštujemo ono što je sistem vrednosti. Zato treba odvojiti što veća sredstva i zato je gospodin Šami u pravu što je skrenuo pažnju, slažem se, možda sada ne može ništa da se promeni, ali je skrenuo pažnju da 2009. godine to uradimo.
Manite te privatne fondove, nema ništa od njih. Slučajno znam neku decu koja su talentovana i uspešna, jer su bila s mojom decom u odeljenju i znam da do neke stepenice to ide, a od neke stepenice više ne ide.
Država se odriče. Zašto se država odriče? Zbog političke podobnosti ili nepodobnosti. Izbacite to iz nauke, izbacite to iz rada, izbacite to iz radnog odnosa, svedite politiku na ovu skupštinu ovde i nigde više, i onda ćemo da rešimo sve probleme.

Zahvaljujem se i istovremeno izvinjavam gospodinu Krasiću, nisam primetio taj nepristojni gest koji vas je omeo u izlaganju, zbog toga sam dozvolio. Svakako, da sam primetio, verujte, postupio bih saglasno članu 106. i opomenuo narodnog poslanika Tomislava Nikolića.
Još jednom vas molim da prihvatite moje izvinjenje, jer svakako nije dolično takvim gestovima i nije mesto u ovoj sali generalno, ne samo ovo pojedinačno. Hvala vam na razumevanju.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Slobodan Maraš. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 7. koji je predviđen rebalansom budžeta dodaje posle člana 11. član 11a koji glasi: "Izuzetno, Vlada može da odluči o otpisu, odnosno o pretvaranju pojedinih dospelih potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu pozajmice iz budžeta Republike Srbije u kapital dužnika pravnog lica".
Žao mi je što nije ovde ministarka, voleo bih da, ako bude u prilici, da nam objasni intenciju koja se iz ovoga nazire. Moj amandman glasi da se član 7. briše, jer smatram da se predloženim članom otvara mogućnost da država kroz neracionalno davanje pozajmice određenim subjektima i naknadno pretvaranje duga po tim pozajmicama u kapital dužnika još više umeša u privredne odnose i da se tako dodatno optereti intervencijama i vlasničkim obavezama u pravnim licima.
Mislim da Srbija još uvek nema poseban propis o sistemu državne pomoći, pa bi ovaj član omogućio nastavak negativne prakse selektivnih intervencija prema određenim pravnim subjektima, koje se ne vrše uvek na transparentan način. Predlažem stoga da se ovaj član 7. briše.
Obrazloženje koje sam dobio je da se amandman ne prihvata iz razloga što namera predlagača, dakle Vlade, nije da se meša u privredne odnose, kako je navedeno u obrazloženju amandmana, već da izuzetno u slučaju već postojećih potraživanja određenih pravnih subjekata, nastalih po osnovu datih pozajmica iz budžeta Republike Srbije, a za koje oceni da neće biti izmirene od strane dužnika, zaštiti svoja sredstva, tako što će pozajmicu iz budžeta Republike Srbije pretvoriti u svoje učešće u kapitalu dužnika.
Po meni, suština ovog amandmana je da se brisanjem ovog člana izbije iz ruku oružje Vladi u određenim slučajevima. To su slučajevi kada sredstva koja su data pojedinim subjektima privrednim, u slučaju kada Vlada to proceni da neće moći biti izmirene te obaveze od strane privrednih subjekata, da onda to pretoči faktički u dug koji postoji prema Republici Srbiji, odnosno u svoj kapital.
Smatramo da je na ovaj način, kada već ne postoji zakonska regulativa, omogućeno da se određeni privredni subjekti, a mimo očiju javnosti, odnosno bez transparentnosti, dovedu u položaj za koji smatramo da država ne može da preuzima na sebe. Smatramo da je Vlada ovde preterala, da je dala sebi prevelika ovlašćenja, pogotovo što, podvlačim, nije zakonom još regulisana ova oblast.
Molim vas da ako možete ikako da prenesete gospođi Dragutinović bar da pojasni zbog čega ova intencija. Mi ćemo naravno saslušati sa zadovoljstvom njeno objašnjenje. Nadamo se i da će biti takvo da možemo da ga razumemo, mada čini nam se da se iza svega ovoga krije sasvim druga namera. Hvala.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Dobrislav Prelić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Da, narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7, gde se posle reči "Vlada" dodaju reči "uz saglasnost Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije". Hteo bih samo da pročitam obrazloženje ne kompletno, već sam kraj Vladinog obrazloženja: "Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji i u okviru svojih nadležnosti samostalna, te s obzirom na napred navedene propise, nema osnova da u izvršavanju budžeta donosi odluke uz saglasnost Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije".
Činjenica je da sve odluke u Srbiji donosi jedan čovek i nije bilo potrebe da se uopšte ovakvo obrazloženje piše. Naime, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu. U članu 7. posle reči "Vlada" dodaju se "uz saglasnost Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije".
Jednostavno, u ovom članu se radi o tome da Vlada može, bez odobrenja Odbora za finansije, da donese odluku da se otpiše odnosno da se pretvore pojedina dospela potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu pozajmice iz budžeta Republike Srbije u kapital dužnika pravnog lica.
U obrazloženju sam naveo da Vlada ovakve odluke treba da donosi isključivo uz saglasnost Odbora za finansije zbog adekvatne kontrole izvršne grane vlasti. Strašno je kako Vlada i vladajuća većina nemaju sluha niti odgovornosti prema strukturama vlasti koja je i danas ovakva kakva jeste, a već sutra može da se promeni, i šta onda?
Onda vi danas, koji ne dajete nikakav značaj skupštinskim odborima, pa čak ni kada se radi o kapitalno vrednim odlukama koje treba da se donesu, vikaćete u sav glas kao opozicija: pa zar je moguće da se odluke Vlade ne kontrolišu ni kada su u pitanju kapitalno vredne odluke?
Pretpostavljam da nećete prihvatiti ovaj amandman, iako nemate nijedan valjan razlog za to, jer za vas je jedino bitno da vam daju spisak kako da glasate, jer sami ne znate ni za čega treba da glasate, a za čega ne.
Veliki deo poslanika vladajuće koalicije i ne prisustvuje sednicama Skupštine. Slepo obavljanje funkcije poslanika samo objašnjava i pokazuje građanima kakve su vaše namere većine i kakvo je vaše interesovanje za interese građana, u ovom slučaju da se zaštite moguće malverzacije ili pokrivanje nesavesnih ili nenamernih grešaka koje mogu da proisteknu, jer Vlada nema kontrolni organ i donosi odluke koje smatra da treba, ili odluke koje su u interesu stranaka i njihovih funkcionera.
Vlada i vi koji činite skupštinsku većinu uporno radite na tome da se Skupština postavi u obrnut položaj u odnosu na Vladu. Umesto da Skupština, koja je izglasava i formira Vladu, kontroliše rad Vlade, vašim zakonima i neodgovornim ponašanjem poslanika skupštinske većine dozvoljavate da Vlada kontroliše i usmerava Skupštinu.
Najgore u svemu ovome je to što se iza ovih namernih grešaka u predlogu i posle u izglasanom zakonu ostavlja prostor pojedincima ili grupi da pravi malverzacije ili da se pokriva opravdanjem da je Skupština svojim zakonima odobrila takav način i princip rada, pa onda niko nije kriv jer smo svi grešili.
Gospodo, red je da građanima kažemo da nismo mi krivi kao celina, već vi kao vladajuća većina, i da ste vi proizvođači sve većeg broja mafija, neki svesno, a neki primerci nesvesno, jer ih vodi uskostranački interes i zaslepljeni su mržnjom prema opoziciji ili nekim opozicionim strankama.
U ovom amandmanu se radi o pozajmici iz budžeta i ta pozajmica treba da se otpiše ili pretvori u kapital dužnika pravnog lica. Sama reč pozajmica govori da se ne radi o nekom redovnom protoku kapitala, a sama specifična situacija navodi na to da sve odluke donesene od strane samo jednog lica ili organa izvršne vlasti koji nemaju kontrolu mogu da se zloupotrebe.
Praksa govori da gde god je bila pozajmica, bilo je i problema u realizaciji povraćaja ili načinu realizacije povraćaja, gde najčešće neka od strana ostaje oštećena i sama po sebi nameće potrebu da se bar još jedan organ upozna sa pozajmicom i odobri je ili ne.
Dame i gospodo narodni poslanici, da vi i prihvatite ovaj amandman, tu vašim i našim mukama nije kraj. Ovim odborom, kao i nekim drugim odborima, predsedava ili su članovi tih odbora izvesni građani koji su svoju nemoralnost već dokazali. Ti građani sede u poslaničkim klupama, vode odbore i odlučuju o ovako vrednim pitanjima i značajnim pre svega za građane. Uostalom, radi se o kapitalu i o vrednostima čiji su vlasnici građani. Ti isti građani su dali poverenje listama političkih partija, a ne pojedincima. Vi ni tu činjenicu, koja je više nego jasna, nećete da prihvatite, jer nije u vašem uskostranačkom interesu, iako je protiv interesa građana Srbije.
Sada o ovom i sličnim pitanjima, i da usvojite ovaj amandman, treba da odlučuje Jorgovanka Tabaković, građanka koja sedi neovlašćeno u poslaničkoj klupi i predsednik je Odbora za finansije. Naravno, mi smo je predložili na to mesto, ali u vreme kada nismo znali da ima sklonosti da otima tuđe stvari i da ne kažem krade mandate i ko zna šta još.
Mi sada želimo po principu po kom smo je postavili na to mesto da joj uskratimo pravo da dalje nanosi štetu građanima Srbije, a vi skupštinska većina to ne dozvoljavate, jer očekujete od nemoralnih osoba da za vas odrade još koji prljavi posao.
Da nije tako, vi bi prihvatili činjenicu da je ta grupa građana postavljena na mesta poslanika i u skupštinskim odborima odlukom stranačkih organa koji predstavljaju listu koja je dobila 78 mandata, i da ti isti ovlašćeni poslanici te iste stranke, posle krađe i ustupanja od politike za koju je veliki broj građana glasao, ne žele više da vide te građane u parlamentu.
Posle svega što sam naveo, ne znam kako vi sebe nazivate demokratama i kakav put u Evropu očekujete, kada sve principe i načela demokratije tumačite kako vama trenutno odgovara. Zar mislite da je demokratija vladavina sile većine nad manjinom ili vladavina potrebe nad pravom? Prosto neverovatno.
Šta će vama budžet, rebalansi, zakoni i ostale formalnosti, kada ih ne sprovodite i ne poštujete? Recite otvoreno građanima - dali ste nam da vladamo, sad trpite i gledajte, i nadajte se da će narod to što duže trpi, da se ne digne kuka i motika i da revolucijom ne skinu vas sa vlasti, i vašu tiraniju. Znam da će većina glasati i za ovaj i za ostale amandmane i zakone onako kako kaže vaš vrhovni komandant, ali vas upozoravam da se narod ućutao, a to nije nimalo dobra vest za vas. Ko malo poznaje narav srpskog naroda zna šta sledi kada se srpski narod ućuti. Da vam nisam u koži.
Mislim da je opozicija, podnošenjem 84 amandmana, jasno dala do znanja našoj javnosti koliko je ovaj rebalans budžeta loš. Siguran sam da u ovoj raspravi, kojom pre svega u zadnja dva dana dovodite do jednog očaja i građane i poslanike radom do posle 12 časova, ali to nije nikakav problem. Narodni poslanici i opozicija, a posebno SRS, spremni su da rade i po 24 sata, jer je to pre svega naša obaveza prema građanima.
Isto je tako sigurno da je jasno i način na koji ste prihvatili amandman grupe manjina. Nemamo ništa protiv, ali je više nego očigledno da oni imaju argumente za Borisa Tadića.
Sve ovo što se dešava u Srbiji sa Kosovom i Metohijom, pogotovo posle izjave Borisa Tadića da je Euleks prihvatljiv, sve ovo što se sprema u Vojvodini, jasno daje do znanja da Boris Tadić želi da dovede Srbiju u okvire Beogradskog pašaluka. Doći će vreme kada će se on i Đilas poduhvatiti za vrat oko vlasti u Beogradu.
Istorija je, dame i gospodo, čudo. Bićete upisani crnim slovima u istoriju Srbije. Samo nastavite ovako, ali se bojim da će čak i sledeća godina, kada prof. dr Vojislav Šešelj bude izašao, gde će sa SRS biti poslednji stub odbrane Srbije, biti kasno jer ste mnoge stvari već odradili za Vašington i Brisel. Hvala.

Reč ima gospodin Momir Marković. Vreme je četiri i po minuta još.

Mogu da razumem donekle, dame i gospodo narodni poslanici, što Vlada ne prihvata da Odbor za finansije Narodne skupštine bude kontrolor, da tako kažem, u ispunjavanju uzansi člana 7. ovog Predloga zakona.
Ne verujem, a ne veruje ni Srbija onome ko vodi ovaj odbor. To je neko ko je dokazao u praksi da je sposoban da otme nešto što mu ne pripada, da otme tuđi mandat, neko ko je sposoban da pilićari po Srbiji, neko ko je sposoban, mislim na celu grupu, da pravi burleske po Hrtkovcima, planirajući kao da od toga napravi politički skandal.
Neko ko je sposoban da ovog trenutka izjavi da će sanaderizovati, kako reče, Srbiju – da vas podsetim, Sanader je predsednik HDZ, pa to prevedeno znači da će bukvalno Srbi u Srbiji živeti kao i Srbi u Hrvatskoj pod HDZ-om – neko ko je sposoban i spreman da se zarad ličnih interesa ili zarad pokrivanja dosadašnjih prljavština odrekne Srba na teritoriji Republike Hrvatske, neko ko je sposoban da ideologiju koju je 18 godina gradio bukvalno baci pod noge, naravno da mu ni ja ne bih verovao.
Međutim, ne radi se samo o predsedniku Odbora za finansije, radi se o Odboru za finansije čiji su predstavnici narodni poslanici izabrani odavde. Predsednik Odbora za finansije će, ako bog da zdravlja i vama gospodo malo pameti, vrlo brzo biti zamenjen.
Skupština kao zakonodavna vlast je ipak malo ravnopravnija od ostale dve grane vlasti, prema tome ne vidim razlog zašto Odbor za finansije ne bi davao saglasnost na ovakvu gimnastiku Vlade.
U članu 7, na koji je podneo amandman narodni poslanik Prelić, kaže: ''Izuzetno, Vlada može odlučiti o otpisu, odnosno pretvaranju pojedinih dospelih potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu pozajmica iz budžeta Republike Srbije u kapital dužnika.'' Radi se o dve stvari, Vlada može odlučiti da otpiše dugovanja koja je dala nekome, sredstva koja je dala nekome, neko ne može da vrati, Vlada može po ovom članu da otpiše. Drugi deo je da Vlada može imovinu tog dužnika da prisvoji, odnosno da pripiše sebi.
U prvom slučaju će se raditi o prijateljima, o prijateljima ministara, o prijateljima prijatelja prijatelja ministara, o prijateljima prijatelja prijatelja ministara, jer se zna da novac nema boju, nema miris, može da bude malo žućkast, ali to nema veze.
U drugom slučaju će se raditi o nekome koga su privredne prilike koje su u Srbiji nastale zahvaljujući upravo ovoj vladi, ušao u kreditni odnos, zadužio se kod države, nije mogao da vrati, e ako nije "žuti", ako nije prijatelj prijateljevog prijatelja, ostaće bez imovine. Zanima me, gospodo iz vladajuće koalicije, na čiju ste se ovo imovinu nameračili? Istovremeno me zanima kome ćete od ovih koji su dužnici države otpisivati?
Zbog toga se vi bojite da imate kontrolora, makar i u licu Odbora za finansije Narodne skupštine. Zbog toga se bojite da će ovde na Skupštini da ispliva kompletna gimnastika koju ste pripremili, i za jedan i za drugi slučaj. Iza ovog člana se krije mnogo štošta i mislim da bi amandman narodnog poslanika Prelića trebalo prihvatiti.