Gospodin Milovan Radovanović, imate još četiri i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Mirko Munjić, narodni poslanik SRS podneo je, naravno iz opravdanih razloga, amandman na Predlog zakona o rebalansu budžeta Republike Srbije, kojim traži da se član 9. briše. Već je naveo dosta razloga zbog čega je opravdano podneo taj amandman, a suština u amandmanu je da sve što stoji u Predlogu zakona o rebalansu budžeta je navedeno u ekonomskim klasifikacijama, pozicijama i razdelima i on sadrži osnovne elemente i opravdanost razloga za podelu sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Međutim, pored toga što je ovaj član 9. Predloga zakona suvišan, potrebno je, i kada je u pitanju ovaj amandman i ovaj predlog zakona u pojedinim odredbama razjasniti sa aspekta pojačane kontrole trošenja budžetskih sredstava.
Tu pojačanu kontrolu treba da uspostavimo preko Narodne skupštine Republike Srbije, konkretno uvidom u ono gde se troše sredstva, gde se troše budžetske pare kroz rad Odbora za finansije. To smo već naveli u prethodnim amandmanima na član 7. i na član 8. Predloga zakona, zbog čega treba Odbor za finansije umesto nadležnog ministarstva da daje saglasnost na određene radnje Vlade, kao što je u članu 7, kao što je u članu 8. S tim što u članu 8. Predlog zakona taksativno je naveo u kojim razdelima je potrebno da Vlada na predlog nadležnog ministarstva vrši raspored i korišćenje sredstava u 2008. godini, do kraja tekuće godine za ova dva meseca.
Između ostalog, navedeno je i da se Kancelarija nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za određena krivična dela za vremenski period od 1991. godine, ali mi u SRS dobro znamo i to kažemo ne samo vama narodnim poslanicima Narodne skupštine nego i javnosti uopšte da je ta saradnja jednosmerna saradnja, samo je usmerena ka hvatanju osumnjičenih za ratne zločine, kako državljana Republike Srbije, tako i državljana koji nisu državljani Republike Srbije već su za nas stranci, po pravnom sistemu.
Tu je mnogo toga učinjeno da se ne uradi u skladu sa zakonom, a da ne govorimo u skladu sa određenim moralom i zaštitom srpskog nacionalnog interesa, kao što sada pokušava režim Borisa Tadića i DS preko svoje ekspoziture, kako su je već nazvali, Srpske napredne stranke, da nanesu štetu u odbrani Vojislava Šešelja, pa čak štaviše da on završi sa svojim životom na način na koji bi se to već uradilo u narednom periodu i time kako se oni nadaju ostavi prostor, odnosno polje političkog delovanja za tu neku novu kvazipolitičku stranku, a bolje reći rezervnu stranku DS u Srbiji, ne Demokratskoj stranci Srbije, nego Demokratskoj stranci koja deluje kao vladajuća stranka u Srbiji.
Što se tiče konkretno ovog amandmana i člana 9, kao indirektni korisnici po Predlogu zakona o budžetu mogu da se navedu i oni korisnici koji određene poslove završavaju za Vladu Republike Srbije po ugovoru o pružanju usluga, po ugovoru o poslovnoj saradnji, po ugovoru o izvođenju radova, gde se pojavljuju izvođači radova i podizvođači o putevima, autoputevima itd.
Da li mogu da se podvedu pod posrednim korisnicima budžeta i lokalne samouprave, mada znam da vi tako ne tumačite i u pravnom sistemu kad su u pitanju transferna sredstva, gde se nedovoljno daju sredstva pojedinim opštinama, kao što su opštine Aleksinac i opština Knjaževac? O tome građani opštine Knjaževac mogu više i preciznije da čuju sutra na završnoj predizbornoj tribini koja je zakazana za 18,00 časova u Domu kulture u Knjaževcu, pa mogu da dođu i da čuju poslanike SRS koji će im dosta toga reći, a što nisu čuli za ovom govornicom. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Šormaz.

Pošto Vlada do sada nije prihvatila ni jedan amandman, a obećala je skupštinska većina, koja je očigledno svesnija kao što smo i noćas u sitne sate zaključili i bolje razume neke probleme nego Vlada, tada sam i predložio da skupštinska većina smeni ovu Vladu i da iz svojih redova izabere novu vladu, ima 128 poslanika, lako to može da uradi.
Dogodilo se još nešto što je u prilog svemu ovome što smo mi opozicioni poslanici govorili i pokušavali amandmanima, pa i ovim amandmanom, da skrenemo pažnju Vladi Republike Srbije. Naime, ovaj amandman nema veze sa evropskim integracijama, nema veze sa standardima EU. Ovo je jedan amandman za predlog zakona rebalansa budžeta koji namiruje koalicione želje i potrebe 11 stranaka koje čine Vladu Republike Srbije u ovom trenutku.
Ali, evo dogodilo se i nešto što je objavio češki nacionalni radio u emisiji Radio žurnal, povodom posete češkog predsednika Srbiji, gde je predsednik Srbije očigledno, Boris Tadić, pokazao da zna i da sluša pametnije od sebe.
Očigledno da je on slušao ovu skupštinsku raspravu, pa da je slušao, između ostalog i mene baš Đokoviću. jer sam o tome govorio više puta, i evo on je nešto što je ovde rečeno više puta od strane poslanika DSS izgovorio za češki Radio žurnal.
Naime, predsednik Boris Tadić je rekao da je za Srbiju važnije od pitanja roka ulaska u EU to da pitanje kvaliteta života u Srbiji bude na evropskom nivou pre učlanjenja. Da li će snaga i sposobnost naših institucija biti na nivou evropskih i da li će Srbija biti efikasna u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i svega što koči njen razvoj.
Drugim rečima, ono što govorimo mi iz DSS godinama, pa i u raspravi o ovom rebalansu budžeta, važnije je da mi dostignemo evropske standarde nas radi, društva radi, države Srbije radi i građana Srbije radi, nego samo radi samog čina učlanjenja u EU, što vi evromeraklije radite i govorite već duže vreme u Srbiji.
Predsednik Tadić je shvatio da smo mi u pravu sve vreme i to je čovek izjavio. Ako je on to izjavio i ako je iskren u tome, molim da se ova rasprava prekine, pošto je on sastavio ovu vladu, sigurno je niste vi sastavili, da ministarka ode u vladu, da pročita izjavu predsednika, da održe sednicu i da povuku ovaj štetočinski rebalans budžeta po Srbiju.
I da svi oni koji su već potrošili ove pare odgovaraju zašto su ih potrošili pre nego što je budžet to predviđao, jer to je evropski standard, to je Evropska unija.
Sigurno nije da se potroši 800 miliona više nego što je predviđeno da birokratija vladina potroši pre nego što je to rebalans budžeta predvideo, pa da se onda to rebalansom budžeta pegla, a da vojska ostane bez tri milijarde dinara, dok nam avioni padaju.
Dakle, ako je ovo iskreno čovek mislio, ako mu opet nije dao propagandni tim da to kaže zato što su poslanici opozicije o tome govorili ovde danima i zato što očigledno da je javno mnjenje to dobro prihvatilo, posle hiljadu otpuštanja za jedan dan u Srbiji, umesto da se 200 hiljada ljudi zaposli za četiri godine, koliko je predviđeno da traje ova vlada, ne znam kako, ali sad je 201 hiljada potrebno da se zaposli a ne 200 hiljada, poslušajte lepo čoveka šta je rekao.
Ako niste za to sposobno vi ministri u Vladi, podnesite ostavku, neka skupštinska većina ili neka druga skupštinska većina izaberu novu vladu, ali nama je potrebna vlada ne evromeraklijska, nego vlada koja će voditi odgovornu politiku prema državi, prema građanima Srbije i koja će graditi evropske standarde.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 10. amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li želite reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada o rebalansu budžeta razgovaramo u novembru i kada kompletna domaća stručna javnost, kao i predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, ukazuju na brojne nedostatke i kada poslanici opozicionih stranaka podnesu 84 amandmana u pokušaju da koliko-toliko ublaže posledice predloženog rešenja, a Vlada ili bolje rečeno skupštinska većina za sada tek reda radi prihvati jedan, dva ili tri, nije toliko ni bitno, jasno je da ništa dobro od ovakvog predloga ne možemo očekivati.
Nijedan argument koji smo predočili u ovoj višednevnoj raspravi nije uvažen, a posledice koje će se pre svega reflektovati u delu inflatornog udara, samim tim i dodatnog otežavanja životnog standarda građana Srbije, tek će se osetiti, i to i te kako.
U ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 10, u kojem bi reč "narednog" trebalo zameniti rečju "osmog", uz obrazloženje da je Ustavom Republike Srbije utvrđen način stupanja na snagu zakona.
Usledilo je nesuvislo objašnjenje Vlade, da se amandman ne prihvata iz razloga što je u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije predviđeno da zakoni i drugi opšti akti mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, a što se u slučaju Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu sastoji u potrebi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje novoosnovanih državnih organa u skladu sa Zakonom o ministarstvima, obezbede sredstva za vanredno povećanje penzija u skladu sa Uredbom Vlade o vanrednom povećanju penzija, kojom je utvrđeno da se penzije povećaju za 10%, od isplate za oktobar 2008. godine, isplata subvencija u poljoprivredi, kao i za izvršavanje ostalih rashoda za koje je potrebno obezbediti dodatna sredstva u 2008. godini.
Postavljam pitanje i sebi, a i građanima Srbije - da li mi to živimo u istoj državi kao i predstavnici Vlade Republike Srbije? Ovakvo objašnjenje na dan 4. novembra 2008. godine, nakon do sada obelodanjenih informacija o poskupljenju gasa i telefonskih impulsa, životnih namirnica itd, ta priča o povećanju penzija od 10% u ovom realnom svetu ne pije vodu.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, povećanje manjka u državnoj kasi imaće reperkusije i po privredu i po građane Srbije, pa mi zaista nije jasno zašto se ljutite prilikom kvalifikacija da ste jedna socijalno neodgovorna vlada.
Kada se na povećanje budžetskog deficita dodaju i stavke za fond PIO, zdravstvo, lokalnu samoupravu, dobijamo ukupan deficit od 2,5 do 2,7% bruto društvenog proizvoda, pred čime vlast zatvara oči.
Zatvara oči i pred zakonskom obavezom u izradi budžeta za sledeću kalendarsku godinu, baš kao što i žmuri pred problemima koji su prouzrokovani upravo nepoštovanjem zakona.
A navešću vam ovom prilikom i primer koji se desio u Preduzeću "Kobest" Mladenovac i što je sve usko povezano sa onim o čemu smo do sada i govorili. Dakle, propadanje ove firme je zapravo jedan kliše obezvređivanja u Srbiji radi lakše prodaje.
Po izlasku prospekta preduzeća za privatizaciju javio se zainteresovani inostrani kupac, koji prihvata investicioni i socijalni program i otkupljuje aukcijsku dokumentaciju. Na prvoj aukciji se ne pojavljuje niko, a sumnje radnika u regularnost postupka je bilo teško dokazati.
Na drugoj aukciji decembra 2003. godine po nižoj početnoj ceni, kao kupac 70% društvenog kapitala pojavljuje se konzorcijum pravnih lica MBR Mladenovac i Nini iz Niša, vlasništvo kontroverznog biznismena Jovice Stefanovića, poznatijeg kao čoveka sa poternice, koja je raspisana zbog više krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminala i po poništenoj privatizaciji Jugoremedije Zrenjanin, o kojoj je javnost dosta dobro upoznata.
Kasnije MBR preuzima samostalnu ulogu većinskog vlasnika. Kada su radnici uvideli da većinski vlasnik i poslovodstvo preduzeća ne poštuje odredbe kupoprodajnog ugovora, da zloupotrebljavajući službeni položaj u upravljanju akcionarskim društvom vrše izvlačenje kapitala na štetu manjinskih akcionara i da nesavesnim radom mogu prouzrokovati stečaj i na taj način uništiti imovinu sticanu generacijama, došlo je do formiranja Udruženja manjinskih akcionara Kobest koje deluju u okviru UMA Srbije.
UMA Kobest ima preko 1000 upisanih akcionara sa preko 20% akcija. Van udruženja ima oko 400 akcionara koji su uglavnom u radnom odnosu, tako da u strahu od odmazde većinskog vlasnika nisu postali članovi Udruženja, a članstvo prihvataju, nažalost, tek kada dobiju otkaz u preduzeću.
Pored Kobesta i još nekoliko firmi, Slobodan Radović je takođe bio većinski vlasnik i Građevinske radne organizacije Jablanica iz Valjeva koja je, pre poništenja kupoprodajnog ugovora, bukvalno opustošena, a radnici ostali bez plata, otpremnina i doprinosa na lične dohotke.
Već godinu dana ima otkako je UMA Srbije prosledila krivičnu prijavu MUP uprave grada Beograda, Odeljenje u Mladenovcu i Opštinskom javnom tužilaštvu u Mladenovcu. Rezultat svih napora da se ukaže na bezakonje i legalizovanu pljačku bio je ravan nuli, uzimajući u obzir sva prethodna obraćanja raznim ministarstvima, državnim agencijama, kabinetima predsednika, premijera Republike Srbije.
Na kraju te liste, Udruženje akcionara se obratilo i doskorašnjem predsedniku SO Mladenovac Zoranu Kostiću, što je imalo za cilj da predsednik shvati da je Kobestu ugrožen opstanak, a da je masa radnika opljačkana, ponižena i obespravljena. Najzad, kao predsednik, očekivali su da će biti zabrinut, ako ne za egzistenciju radnika, a ono bar da razmisli kako će budžet grada, uskraćen za deo priliva sredstava, podmirivati potrebe SO Mladenovac. Na zaprepašćenje ljudi on ih nije udostojio odgovora, a materijal Udruženja UMA Kobest je pocepao, iako nema ingerencija u rešavanju ovakvih problema, nema pravo da zatvara oči dok firma takvog renomea, sa nekad evropskom perspektivom, umire pred očima celog grada, a da ne pokuša da pomogne svojim autoritetom predsednika u sprečavanju ovog privrednog kriminala.
Između ostalog, ignorisanjem kriminala opština Mladenovac se našla na poslednjem mestu od beogradskih opština po visini zarada, ali je zato u samom vrhu po zaradama funkcionera i u samom vrhu po broju nezaposlenih ljudi. DS je budno pratila svaki uspešan učinak svog istaknutog člana, pa ga je nedavno i nagradila funkcijom člana gradske vlade zaduženog za brigu o prigradskim opštinama. Mada nas više ništa ne može iznenaditi, ipak ovakav potez predstavlja ništa drugo nego cinizam i ruganje narodu, tako da je to svakako neočekivano.
Materijal te krivične prijave sadrži preko 120 stranica dokaznog materijala, pregleda i komentara. U prilogu krivične prijave je dostavljena i procena kapitala stručnog tima UMA Srbije, kako bi se uporedila prava tržišna vrednost preduzeća u odnosu na prodajnu u momentu privatizacije. Na osnovu te procene, a na bazi zvanične dokumentacije od Kobesta, ustanovljeno je da je firma prodata za 30 puta manji iznos od tržišne cene.
U toj krivičnoj prijavi je ukazano na veliki broj primera na kontu kupaca i dobavljača sa potpunim podacima određenih dokumenata, koji dokazuju kako se sumnjivim transakcijama i fiktivnim fakturama uništavala imovina Kobest. Jedan od uhodanih načina za izvlačenje kapitala su i hipotekarni krediti, koji su navodno podizani da bi se pospešila proizvodnja. Sredstva dobijane po tom osnovu služila su za izmirivanje drugih kredita, za lične dohotke zaposlenih, a redovno je deo sredstava prenošen i na druge firme koje imaju tretman tzv. povezanih društava.
Naravno, u takvim transakcijama prednjačila je firma MBR, koja je pored toga ostvarila i najveći rabat za kupljenu robu od Kobesta. Bonitet firme je dokazivan friziranim podacima, kako bi se zaduživanje firme nesmetano odvijalo.
Poslovno rukovodstvo je na teret firme renoviralo i opremalo stanove, koristilo sredstva za porodična zimovanja i letovanja, automobile i besplatno gorivo su takođe koristili u porodične svrhe.
Većinski vlasnik je po kupoprodajnom ugovoru investirao određena sredstva nenovčanim ulaganjem, ali nikad Skupštini preduzeće nije prezentiralo iz čega se sastoji to ulaganje. Tim sumnjivim ulaganjem povećao je većinski paket akcija u odgovarajućem procentu, dok je procena nezavisnog veštaka izostala.
Što se tiče obraćanja Agenciji za privatizaciju sa zahtevom za vanrednu kontrolu, odgovor je stigao da je kupac subjekta privatizacije izvršio obaveze saglasno ugovornim odredbama i da je njena nadležnost prestala po isteku tri godine od dana sprovođenja privatizacije. Posebno je zanimljivo da je Agencija u dva navrata uveravala da su doprinosi na zarade u 2005. i 2006. godini uplaćeni, a istina je da se neki sudski sporovi vode, a veća grupa se upravo sprema da pokrene sudski postupak po tom pitanju.
Još jedna u nizu zanimljivosti je odgovor Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, gde obaveštavaju u vezi ovog zahteva koji se odnosi na reviziju privatizacije Akcionarskog društva Kobest Mladenovac, da Zakon o privatizaciji, kao i podzakonski akti doneti na osnovu njega, ne poznaju postupak revizije privatizacije preduzeća. Ministarstvo je tom prilikom obavestilo da se svi ovi navodi mogu dokazati u pravno-računskom sporu pred Višim trgovinskim sudom.
Dame i gospodo narodni poslanici, postoji ogroman raskorak između deklarativnog zalaganja državnih funkcionera oko korupcije i organizovanog kriminala i onoga što stvarno rade.
Ovom prilikom pozivamo nadležne državne institucije da sa deklarativnog pređu na stvarno zalaganje u otklanjanju posledica sprega kriminala i vlasti, ma koliko im to teško bilo. U slučaju da nadležne službe ipak odluče da pomognu, a reč je o 1.200 članova ovog udruženja, u zaštiti njihovih prava, čemu se svi potajno nadamo, predlažem da se krene od krivične prijave u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Javnom tužilaštvu Mladenovac koja je predata i zavedene dana 23. 10. 2007. godine, dakle, pre nešto više od godinu dana. Hvala vam puno.

Zahvaljujem. Gospodin Marković, po amandmanu, imate još tri minuta.

Toliko velikih stvari može da se kaže u tri minuta. Na kraju, kad pogledamo obrazloženje zbog čega se ovaj amandman ne prihvata, odnosno zbog čega ovaj zakon treba da stupi na snagu po hitnom postupku a ne u roku od osam dana, kaže - opravdani razlozi, a što se u slučaju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu sastoje u potrebi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje novoosnovanih državnih organa u skladu sa Zakonom o ministarstvima, da se obezbede sredstva za vanredno povećanje penzija u iznosu od 10%.
Dame i gospodo narodni poslanici, što ne rekoste odmah da se ovaj rebalans budžeta radi samo zbog povećanja penzija u iznosu od 10%, odmah da glasamo. Da li su ovi troškovi u svim ministarstvima i u svim organima, povećani troškovi, da li su oni u službi povećanja penzija od 10%? Koga zamajavate? Da li će penzioneri koji čekaju, obećali ste im u predizbornoj kampanji, pa ste im obećali tokom završetka, tokom konstituisanja Vlade, tokom ovoga, tokom onoga, Krkobabić dinastija, Krkobabić obećava sve vreme i sada je opet ovo obećanje da će biti 10%.
Međutim, ima nešto što je takođe trebalo po hitnom postupku da se upozna javnost, da se upozna Vlada i da se upoznaju ministri nadležni za to, ovo ću uputiti predsedniku Vlade, a on neka vidi koji mu je ministar nadležan za ekologiju koji je danas dežuran.
Godine 2004. i 2005, žuta dinastije u Inđiji, od izvođača radova, kome je inače dužna dva miliona evra, radi se o Putogradnji inženjering, oduzima jedan deo posla i poverava drugom preduzeću. Njemu je trebalo da doplate 20 miliona, a ovom drugom preduzeću su platili 89 miliona. To je onaj Ješić koji je trebalo da bude izabran za menadžera godine ili za predsednika opštine godine.
To preduzeće za 89 miliona završi kolektofekalnu kanalizaciju Inđija - Nova Pazova, te da je povežu za kolektor u Batajnici. Tri godine posle toga cevi popucaju i u celom Sremu preti ekološka katastrofa. Ovako izgleda, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, mesto gde prolazi kanalizacija. Četiri i po kilometara kanalizacione mreže je prekopano.
Ovo se nalazi na trasi kilometar od Vojačke rampe prema Novoj Pazovi. Ovo se nalazi na trasi kod železničke stanice Vojka. Ovo se nalazi na trasi kod Vojačke pumpe, sve na relaciji Inđija - Vojka - Nova Pazova, na trasi blizu prelaza kod Nove Pazove-Vojka. Bukvalno kompletna kanalizacija u pravcu od četiri i po kilometara je popucala. Da bi se nova kanalizaciona mreža izgradila, jer ne može ova da se renovira, treba da se uloži negde oko dva miliona evra.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako smo rešili da otpočnemo borbu protiv korupcije i kriminala, predlažem da ministarstva unutrašnjih poslova i pravosuđa pogledaju kako su trošene pare u Inđiji, da pogledaju ko je kriv za ovu ekološku katastrofu, pored finansijske katastrofe, i da neko napuni zatvor u Sremskoj Mitrovici. Inače imate sad, razrešićemo jednog sudiju, doći će novi, taman mu odmah dajte ovaj posao.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Da.)

Gospođa ministar. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednik, poštovani narodni poslanici, ponoviću nešto čime sam završila svoje uvodno izlaganje. Radi podsećanja, nikad nisam rekla da sam zadovoljna ovim budžetom i nikada se nisam hvalila ovim budžetom. Kao što sam rekla tada, uvek može bolje.
Činjenica jeste da ste najčešće kritikovali budžet da je to budžet kompromisa, kao da je to nešto neuobičajeno. Budžet se, nažalost ili na sreću, ne donosi na savetovanju ekonomista i ne pravi se na osnovu ekonomske teorije, donosi se u parlamentu, prvo u Vladi, pa onda u parlamentu, vi ga potvrđuje, a to samo govori da svaki budžet svake zemlje, pa i ove, mora biti budžet kompromisa.
Postoje amandmani kojima se zaista ne može ništa prigovoriti. Dobro je da deficit bude manji, bolje je da bude 45 nego 15 milijardi, još je bolje da deficita nema, ali podsećam da je ovaj budžet usvojen sa deficitom i da su se korisnici sredstava tako i ponašali. Zato iako dobri, oni sada više nisu realni.
Bilo je amandmana u kojima se zahtevala promena strukture rashoda uz zadržavanje istog deficita. Smanjenje rashoda za zaposlene, kapitalnih izdataka, izdataka za nabavku finansijske imovine, da bi se, recimo, povećale subvencije ili povećali socijalni izdaci.
Bilo je i potpuno suprotnih zahteva. Bilo je zahteva da se povećaju izdaci za Kosovo i Metohiju, kao i da se oni smanje. Ono što me je možda najviše pogodilo jeste da sam čula da ova vlada daje samo verbalnu podršku Kosovu i Metohiji. Prosto nije tačno. Ta verbalna podrška nije nikad bila sporna, ali uz verbalnu, tu je i materijalna podrška.
Godine 2008, po rebalansiranom budžetu, izdaci za Kosovo i Metohiju, preko različitih ministarstava, iznose 43 milijarde dinara. Mogli bismo recimo da uporedimo ove izdatke sa budžetom Kosova, koji iznosu milijardu evra, i onda bismo videli da je ono što Republika Srbija izdvaja za Kosovo i Metohiju 50% budžeta Kosova.
Troškovi koji su vam najviše smetali i za koje ste često govorili da su netransparentni, to su troškovi putovanja, ugovornih usluga, specijalizovanih usluga, izdaci za Fijat, subvencije, krediti namenjeni turizmu. Takođe, želeli ste da vidite manje izdatke za Biju, Kancelariju za saradnju sa medijima, za evropske integracije i Narodnu kancelariju. Ono na čemu ne biste štedeli, i to sam dobro zapamtila, jeste zaštita životne sredine, Državna revizorska kuća, Savet za korupciju, nevladine organizacije.
Ovaj budžet je kritikovan kao netransparentan i ukazivano je da možda ne bi bilo loše da pogledam kako su nekada pravili budžeti. Zaista pogledala sam.
Budžeti pre 2001. godine imali su svega pet do šest strana i postojale su samo sledeće stavke: zarade, materijalni troškovi, posebne namene i oprema. Ne vidim mnogo veliku razliku između posebnih namena i ugovornih usluga ili specijalizovanih usluga.
Nažalost, budžet koji je još uvek cilj za mene, da isporučim takav, jeste budžet koji je imala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1922. godine. Taj budžet je debela knjiga, gde su se bez kompjutera znali zaista svi pojedinačni izdaci, pa i takvi kao što su cigarete za vojnike. Ni ovaj budžet za 2009. godinu neće biti detaljan kakav bih želela da bude, neki naredni, ali ću tome težiti.
Bilo je takođe i veoma duhovitih, za mene, amandmana, a oni su se ogledali u predlogu da se brišu pojedini članovi zakona, bilo je interesantnih poruka, kao da ne treba poštovati standardnu metodologiju. Podsećana sam na tehnike prikrivanja. Bilo je mnogo postavljenih pitanja, najčešće ne meni. Izolovano posmatrano, bilo je mnogo dobrih predloga. Dobre predloge ću uzeti u obzir prilikom izrade budžeta za narednu godinu. Hvala vam na svim ovim predlozima.