Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, koji glasi: U članu 8. stav 1. posle reči "donosi Vlada" dodaju se reči "uz saglasnost Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije".
Obrazloženjem koje je dala Vlada Republike Srbije samo se dokazuje koliko je, navodno, ono što radi Vlada transparentno, dostupno javnosti i narodnim poslanicima. Sazna se tek kasnije šta su radili kada se potroše sredstva koja su namenska, a nenamenski se potroše. Budžetom se preraspodeljuju, najprostije rečeno, narodne pare, milijarde i milijarde dinara.
Skupština daje Vladi, većinom glasova, zeleno svetlo da ih troši onako kako je Vlada i predložila. Kako je Vlada predložila i kako su to predlagale vlade unazad nekoliko godina, vidi se po haosu koji vlada u Srbiji u svim sferama života.
Kada smo mi, poslanici, dobili zvanični završni izveštaj o utrošku budžetskih sredstava? Koliko znam, nikada. Ko je odgovarao za nenamensko trošenje para? Niko. Kada bi građani mogli da čuju na šta se sve bacaju pare u Srbiji, naravno, zahvaljujući ovakvoj vladi, da nije narodnih poslanika, ali ne onih iz vlasti, već poslanika opozicije? Kada bi građani čuli za opredeljena sredstva za navodna skijališta na Staroj planini u visini od dve i po milijarde dinara, po želji Mlađana Dinkića?
Kada bi građani znali da su narodne pare trošili na iće i piće, službena putovanja, cele ministarske svite su išle na olimpijade, univerzijade, na svetska prvenstva, evropska prvenstva, o narodnom trošku? Kada bi građani znali da su narodne pare trošene na fikuse, skupe kao da su doneti sa druge planete, na luksuzni kancelarijski nameštaj, na udomljavanje porodičnih dinastija na relaciji otac-sin, vladamo Srbijom, vladamo Beogradom?
Kako bi građani znali da se nekoliko puta uzima zajam od stranih banaka za isti most, za već izgrađene deonice, za ulepšavanje fasada ministarskih zdanja, da nije narodnih poslanika i da nije skupštinskih odbora? Trebalo bi da nabrajam do ujutru gde se sve pare nepotrebno odlivaju, ali to nikoga u ovoj Vladi Republike Srbije neće da potrese, a i što bi kada imaju tu većinu od 126 poslanika, plus - minus pet, ali zbog tih plus - minus pet, tu su i plus 20 nekadašnjih narodnih poslanika.
Zato Vlada u obrazloženju kaže da nema osnova da u izvršavanju budžeta donosi odluke uz saglasnost Odbora za finansije. Što se tiče samog Odbora za finansije, dobro se zna da mesto predsednika tog odbora pripada SRS. Ovo što se do sada tolerisalo od strane skupštinske većine predstavlja sumrak parlamentarizma u Srbiji.
Budžet je stub države i upravo zbog toga skupštinski odbor bi, zbog značaja samog budžeta, trebalo da ima neki udeo u daljoj preraspodeli budžetskih sredstava, makar kroz vid kontrole. Čuli smo ovde tokom nekoliko proteklih dana rasprave kako ministri, pod stavkom: usluge po ugovoru ili specijalizovane usluge, krčme narodne pare i šakom i kapom.
Šta se dešava posle toga? Jednostavno, ništa, niko ne odgovara, svi ostaju na svojim funkcijama i mogu da ih prozivaju i narodni poslanici i celokupna javnost u Srbiji, jednostavno, ništa se neće promeniti.
Samo u 2008. godini izdaće se garancije Republike Srbije za zajam u visini od preko jedne milijarde evra. Sledeće 2009. godine, opet će isto: krediti, zajmovi za mostove, podvožnjake, obilaznice itd, a ministar će govoriti da to nije ništa, da je to sveukupno 150 ili 200 miliona evra. Samo je problem što se takve tačke dnevnog reda nađu pred poslanicima nekoliko puta u toku godine i stotina po stotina, dođe se do milijardu evra. Najgore je što se tim novcem popunjavaju druge rupe u resoru ili čak u drugim resorima, koje nemaju nikakve veze ni sa putevima, ni sa bolnicama, ni sa železnicom.
Zato se Vlada trudi da beži i od Skupštine i od skupštinskih odbora, jer se tu polažu računi. Nažalost, istine koje se otkriju sa skupštinske govornice o nenamenskom trošenju, i čak zloupotrebi budžetskih sredstava, ostaju bez sudske završnice i tako se to godinama provlači. Upravo bi prihvatanje ovog amandmana bio jasan signal da Vlada zaista želi transparentnost, da Vlada zaista želi da stane na put samovolji pojedinaca u svojim redovima, koji smatraju da u svojim feudima mogu da krčme narodne pare kako im se prohte.
Hoće li Mlađan Dinkić, ministar u Vladi Republike Srbije, izaći sada pred građane Republike Srbije i da im kaže da ih je prevario obećavajući 1.000 evra od besplatnih akcija? Gde god da odemo građani nas pitaju kada će dobiti tih 1.000 evra. Neka im to sada objasni ova vlada i njihov ministar Mlađan Dinkić, a vi građani Srbije pogledajte današnje novine i računicu po kojoj možete očekivati jedva nekih dvadesetak evra.
Sada je valjda jasno da ste prevareni, da su vas lažnim obećanjima od 1.000 evra naveli da glasate za Borisa Tadića i njegovu listu. Jedina dobra stvar u ovoj prevari je činjenica da su se makar mnogi građani koji su imali nevažeće lične karte rastrčali da vade nove lične karte kako bi mogli da upišu te akcije. I samo im ime kaže kakve su - besplatne, jer skoro ništa neće ni vredeti.

Za reč se javio gospodin Srboljub Živanović i ima reč. Preostalo vreme je sedam i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što i sami vidite iz izlaganja mojih kolega bilo je potrebno, kao što sam to istakao za ovom govornicom, da Revizorska institucija, koju je trebalo da formira ili da predloži Skupština, da izvrši reviziju prethodnog budžeta, odnosno da izvrši njegovu kontrolu, da se vidi gde su potrošena sredstva, od HTZ zaštite do krupnih investicija.
To je hteo amandmanom gospodin, moj stranački kolega, Ilić da to uradi Odbor za finansije. Kao što ste i sami videli, odbili ste ovaj amandman baš zbog toga što ga je predložila SRS, odnosno zato što ne želite da vaš rad, koji ste isticali od 2000. godine naovamo, bude transparentan.
Pogledajte, od predizborne kampanje, od imitiranja onih kao što se to vrši na zapadu, od vike, dreke, vrištanja, videli ste zapomaganja, glasajte nas, mi smo budućnost, mi smo za Evropu, mi smo ti koji ćemo vam pomoći da sve vaše muke prebrodite. Nemojte zaboraviti, bilo je i onih koji su imitirali pokojnog Josipa Broza, tako što su se vozili u traktorima, ali samo je zaboravio za tompus i bio bi original kopija Josipa Broza.
Dame i gospodo, kada pogledate sve ono u ovom periodu kako ste građane Srbije prevarili. Prevarili ste one koje niste smeli da prevarite, a to je mladost Srbije. Obećavali ste studentima šengen vize, obećavali ste im bolje uslove studiranja, obećavali ste i veći studentski standard, obećavali ste im bolje uslove prilikom upisa.
Šta se u stvari desilo? Desilo se da ste ih samo hteli navući da glasaju za vas, a posle toga vi ste im okrenuli leđa. Prevarili ste onog mučenog seljaka, obećavali mu subvencije, naročito u proleće, u martu kad nije imao čime da kupi repromaterijal. Dali ste mu neku crkavicu po hektaru, a on prevaren, kao i uvke, dajder da poseje, dajde da vas nahrani, i da nas nahrani i da omogući da možemo ovde lepo da sedimo i da primamo lepe plate. To je učinio veseli seljak koga ste prevarili.
Prevarili ste ga jer ste mu obećavali da će svoj proizvod izvoziti u EU. Zbog čega sada niste dozvolili da se šećerna repa izvozi van granica Srbije? Nećete da povećate cenu otkupa šećerne repe, ali nećete ni da dozvolite da se šećerna repa i kukuruz izvozi van granica. Ako pogledate dalje, obećali ste pola miliona da ćete zaposliti radnika. Gde da ih zaposlite kad je sve propalo, sve ste uništili. Dokle to vaše laganje i dokle ta vaša prevara.
Videli ste i ovde ljude koji su pokušali da izmanipulišu, da prikažu kako je SRS bankrotirala. SRS ne može nikada da bankrotira, jer je ona u našim srcima. Onaj ko je to izjavljivao da je bankrotirala SRS, mi smo ga finansirali, lično mogu da kažem ja sam ga finansirao, da bi danas rekao ili da bi danas istakao, ili da bi u novinama pričao kako je SRS bankrotirala. Ili ovaj drugi, otpad broj dva, koji kaže da se priprema na njega atentat. Priprema se da ide u Hrvatsku. Kako ste mogli i vi i on da zaboravite srpsku krv koja je prosuta po hrvatskim drumovima tada kada su bombardovali nedužne zbegove u "Bljesku" i "Oluji". Hrvatski domoljubi su oprali tu srpsku krv sa hrvatskim deterdžentom, ali i dalje se oseća miris srpske krvi.
Zaboravio je taj lažni patriota, zaboravio je te izbegle, prognane Srbe, a sada hoće da im se približi, jer mu treba glas. Treba mu da glasaju za njegovu lažnu stranku, koja je stvorena na laži, prevarama i otimačinama. To je u stvari obraz onih koji su napustili zadnji bedem srpstva – SRS. SRS koju je stvorio i koju danas brani prof. dr Vojislav Šešelj. Hvala.

Hvala vama. Po amandmanu za reč se javio gospodin Slobodan Maraš. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, situaciju u kojoj se nalazi država pokušali smo i kroz amandmane da pokažemo.
U priči u kojoj smo obrazlagali svoje amandmane pokušali smo da kažemo da trenutno nam se čini da državni organi koji bi najviše morali da vode računa, a to su Vlada i parlament, moraju da rade mnogo angažovanije i mnogo bolje da pokušamo povodom ekonomske krize, koja je zahvatila gotovo čitav svet i koja počinje da drma našu zemlju, uradimo ono što je najbolje moguće.
Zbog toga LDP je donela program mera kao dogovor za budućnost, odnosno 100 dana rada ovog parlamenta za Evropu. Smatramo da parlament ima posebnu odgovornost i da umesto neprestanih, kao što smo svedoci bili prethodnih dana, iscrpljivanja i neefikasnog rada parlamenta, predložimo čvrst politički dogovor parlamentarnih stranaka oko poslova koje treba hitno obaviti u atmosferi u kojoj će se to uraditi. Svi šefovi poslaničkih grupa i predsednica Skupštine će dobiti ovaj program mera koji LDP predlaže. Nadamo se da će biti saglasnosti, jer umnogome zavisi od parlamenta.
U parlamentu moramo istovremeno da radimo i na usvajanju predloženih mera za ublažavanje ekonomske i finansijske krize, ali isto tako i za ubrzavanje evropskih integracija.
Po nama, dogovor moramo da postignemo odmah. To je dogovor koji mora u narednih 100 dana da donese neki boljitak i smatramo da najvažniji poslovi Skupštine u 2009. godini su sledeći: dogovor oko hitnog usvajanja predloženog paketa ekonomskih mera... mogu da se nadvikujem s gospodinom Todorovićem, gospodine Todoroviću, stvarno otkada sam došao ovde nadvikujem se s vama, nemojte pogrešno shvatiti, govorite jako glasno, ako nije problem.
(Predsedavajući: Molim vas, samo malo tiše da saslušamo govornika.)
Znači, najvažniji poslovi u 2009. godini su: dogovor oko hitnog usvajanja predloženog paketa ekonomskih mera za ublažavanje krize, smanjenje javne potrošnje, očuvanje standarda građana i zaštita privrede. Drugi i hitan plan je usvajanje zakona o harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa standardima EU.
Po nama, redosled poteza bi trebalo da bude sledeći: održavanje posebne sednice posvećene krizi u ekonomiji, blokadi evropskih integracija, usvajanju predloženih ekonomskih mera, dogovor o principima novog budžeta, smanjenju javne potrošnje, kontroli deficita i merama državne štednje.
Usvajanje izmenjenog Poslovnika Narodne skupštine, koji će omogućiti ubrzano usvajanje evropskih zakona i olakšanu proceduru parlamenta za one zakone oko kojih je postignuta saglasnost šefova poslaničkih grupa, i dogovor sa Vladom oko godišnjeg plana predlaganja i usvajanja evropskih zakona u 2009. godini.
Konkretno, protiv krize mislimo da se može boriti na nekoliko načina. Mi smatramo da je jedan od najvažnijih pravičnost za razvoj, što može da se postigne snižavanjem pojedinih poreza. Mi predlažemo snižavanje akciza u oblasti trgovine energentima, snižavanje stope PDV-a u kompletnom sektoru energetike, snižavanje poreskih opterećenja u oblasti građevinske industrije, snižavanje taksi i administrativnih troškova u oblasti građevinske industrije, snižavanje poreza u oblasti poljoprivrede, snižavanje poreskih stopa poreza na zarade.
Sve su ovo mere koje bi umnogome pojačale ovde investicije i rasteretile građane. Takođe, hitne strateške mere u ekonomskoj politici i planiranju budžeta za 2009. godinu. Zaista mora da postoji dogovor i po nama mora da postoji čvrsta mera Vlade, odnosno silne mere Vlade koje bi morale da dovedu do toga da ciljana inflacija u narednim godinama bude 2%.
Takođe mislimo da je jako važno zamrzavanje plata u javnom sektoru, snižavanje referentne kamatne stope i oslobađanje zarobljenih sredstava iz obaveznih rezervi i podsticanje njihovog plasmana u privredu. Zaključenje aranžmana sa MMF-om.
Smatramo da je veoma važno oporezivanje privilegovanih delatnosti. "Robin Hud zakoni" u Srbiji da budu, a to podrazumeva povećanje poreza na dobit kompanija sa 10 na 25% onih kompanija koje se bave visokoprofitnim poslovima vezanim za naftu, gas i njihove derivate. Povećanje poreske stope za usklađene dividende i druga primanja po osnovu udela u vlasništvu sa 20 na najmanje 35%. Radikalno povećanje rudne rente sa dosadašnjih 3% na 30%, preispitivanje i ukidanje poreskih podsticaja u tim oblastima, kao i povećanje poreza na dobit kompanija koje imaju monopolski ili dominantan položaj, i to sa 10 na 20%.
Ovo je, ponavljam još jednom, naš predlog programa mera da napravimo zajednički dogovor za budućnost. Šefovi poslaničkih grupa će dobiti ovo, dobiće predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović.
Nadam se da će biti pre svega dogovor oko toga da se održi sednica koja će biti posvećena ekonomskoj krizi koja zahvata našu zemlju i da ćemo zajednički doći do mera koje će na najbolji mogući način uspeti da sačuvaju i stabilnost države, i uspeti da omogući građanima da se, u ovom teškom vremenu koje dolazi, izbore sa svim izazovima ove ekonomske krize koja će nas zahvatiti. Hvala.

Hvala vama. Za reč se javila gospođa Milica Vojić-Marković. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, javljam se po Poslovniku na osnovu članova 225. i 226. Jako mi je žao što nema gospođe ministarke koju sam čekala u toku prepodneva da postavim ovo pitanje, zato što mislim da je ona prava adresa da odgovori.
Moram da vam kažem da mi je kao poslaniku iz Valjeva sindikat pivare, Valjevske pivare AD, poslao nekoliko urgentnih pisama na koja ne mogu da se oglušim i volela bih da javno, sa ove govornice, obrazložim o čemu se radi.
Naime, Poreska uprava, Regionalni centar Beograd, filijala Valjevo je uputila rešenje Pivari, obaveštavajući je da je za 7. novembar ove godine zakazana prodaja celokupne imovine ovog preduzeća radi namirenja obaveza po osnovu javnog duga.
Sve se to dešava u momentu, samo da podsetim, kada smo mi kao poslanici ovde razgovarali o zakonu o otpisu kamata na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i zakonu o mirovanju i otpisu duga na osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Znači, prosto u momentu kada bi možda i danas trebalo da glasamo o tim predlozima, dešava se da poreska uprava raspisuje prodaju imovine ovog preduzeća.
Moram samo da kažem još nekoliko informacija. Pre pet godina Pivara je privatizovana, kupci su bili Konzorcijum iz Beograda, tri pravna lica, Atlas banka, Kopaonik osiguranje i Ekspres Gradina. Dakle, dug koji se ovde pominje je negde oko 400 miliona, a sve ostalo do šest stotina miliona su praktično kamate koje su nastale na osnovu ove glavnice.
Poreska uprava je nezakonito odlučila da pokrene ovu prodaju, pre svega iz više razloga, jedan od njih da su zaobišli mogućnost stečaja, zatim da su odlučili da prodaju celokupnu imovinu, a ne samo deo imovine. I ono što je takođe nezakonito je da im nisu dali zakonski žalbeni rok od mesec dana, nego su skratili taj rok do nekoliko dana.
Uz to, Poreska uprava je sebe proglasila privilegovanim poveriocem, ne uvažavajući činjenicu da 240 radnika treba da ode na ulicu.
Ono što je takođe zanimljivo jeste da praktično tih 240 radnika, koji otprilike u proseku imaju svi preko 20 godina radnog staža, treba da odu na ulicu, u momentu kada ova kriza ulazi u našu zemlju i kada oni sigurno i po godinama staža neće naći novo mesto. A to znači da će biti na teretu državnih fondova, jer ako izračunate da 240 radnika puta devet hiljada, koliko im daje državni fond, to znači da će država u periodu od samo jednog meseca ostati bez četiri miliona. Je l' tako?
Ono što je suština mogu pitanja jeste: zašto žuri poreska uprava, zašto krši zakone i propise koje je ova država donela?
Volela bih da ministar proveri ove informacije, zaustavi ovu prodaju i vidimo šta možemo da uradimo sa Pivarom AD Valjevo, zato što je jako važno da 240 radnika ne ostane na ulici, u gradu u kome je nezaposlenost izuzetno visoka, u gradu koji ima probleme sa mnogim stvarima, ali i čiji je prosečan ličnih dohodak daleko ispod proseka Srbije. Hvala.

Hvala i vama.
Na član 9. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić. Izvolite.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o rebalansu, koji glasi, da vas podsetim: ''U ukupan iznos sredstava, utvrđen ovim zakonom, uračunata su i sredstva stavljena na raspolaganje direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, saglasno Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.''
Ovim amandmanom tražio sam da se član 9. briše, iz prostog razloga što se u stvari u prethodnim članovima, pre ovoga, tačno vidi i jasno je vidljivo koja su to sredstva predviđena za direktne i indirektne korisnike, tako da je nepotrebno da ovaj član 9. postoji, jer je on, u stvari, suvišan.
Fokusiraću se malo na obrazloženje Vlade, koje kaže u prvom delu - da se budžet donosi za period od jedne fiskalne godine i da ta jedna fiskalna godina traje u periodu od 1. januara do 31. decembra te kalendarske godine. Bez zle namere ikakve, ova rečenica uči se u srednjoj ekonomskoj školi.
Međutim, nije suština sad ni to, već da u stvari ovo što je Vlada dala kao prvi deo obrazloženja nema apsolutno nikakve veze sa amandmanom. To podseća malo na onu srpsku pošalicu, da banalizujem stvari, "Dobar dan, baba, berem buraniju"; jedno s drugim apsolutno nema veze nikakve.
Drugi deo obrazloženja kaže - u članu 5. Zakona o budžetskom sistemu utvrđeno je da korisnici budžetskih sredstava mogu stvarati obaveze do iznosa utvrđenih za pojedinačnu namenu u budžetu, odnosno do iznosa aproprijacija utvrđenih u okviru programa. I ovo je jedna normalno od abeceda budžeta.
I sve je ovo tačno, niko ovo ne spori, ali ni ovo nema nikakve veze sa amandmanom. Tako da, faktički, ovo obrazloženje apsolutno nema nikakve veze, nema smisla.
Međutim, mnoge stvari u ovom predlogu rebalansa budžeta zaista nemaju nikakvog smisla.
Mogu li građani Srbije da poveruju da ste vi socijalno odgovorna Vlada kada ne usvajate amandman da se poveća iznos sredstava koji se dodeljuju Savetu za borbu protiv korupcije, a istovremeno u drugom zakonu usvajate član da se počiniocu krivičnog dela ostavlja imovina koju je on ukrao faktički krivičnim delom. Još mu se sugeriše da tu imovinu čuva sa pažnjom dobrog domaćina. Zaista nema veze jedno sa drugim.
Dalje, mogu li građani Srbije da vam poveruju da ste socijalno odgovorna Vlada kada ne usvajate amandman da se poveća iznos naknade za socijalnu zaštitu, a istovremeno u jednom drugom zakonu ostavljate odredbu da ostavljate počiniocu krivičnog dela određenu imovinu ako on nema dovoljno sredstava da se izdržava. Baš nas briga da li on ima dovoljno sredstava da se izdržava, jer je on tu imovinu stekao krivičnim delom.
Dalje, mogu li građani Srbije da vam poveruju da ste socijalno odgovorna Vlada kada ne usvajate amandman da se smanji rashod za plate kabineta potpredsednika Vlade, a takođe ne usvajate još jedan amandman - da se smanje rashodi namenjeni za troškove putovanja u okviru Generalnog sekretarijata.
Ali, zato ostavljate predviđena sredstva koja su namenjena Kancelariji za saradnju s medijima. Znate vi dobro šta su mediji, znate vi vrlo dobro da su mediji bogovi i rata i mira, i zbog toga im upravo i ostavljate sva ova predviđena sredstva.
Isto tako je bilo dok vam je trebala Narodna kancelarija, koja je u stvari bila regrutni centar, pravi regrutni centar za regrutovanje kadrova DS. Iz tog regrutnog centra postao je gradonačelnik Beograda. Kada je Narodna kancelarija završila tu svoju misiju, evo u poslednje vreme ne čujemo ništa o Narodnoj kancelariji, da li živi, da li radi, šta radi, apsolutno se ne pominje u javnosti.
Budžet je jedan venski sistem svake društvene zajednice, bila to država, pokrajina ili grad. Punjenje i trošenje budžeta predstavlja u stvari najosetljiviji segment u funkcionisanju kako ekonomskom, tako i politikom jedne društvene zajednice.
Međutim, čim se iz ove ekonomske klasifikacije vidi onaj segment koji kaže - sredstva namenjena za troškove po ugovoru o uslugama, to me nekako apsolutno podseća na neke mogućnosti za zloupotrebu. Kako je to i zašto, reći ću vam samo na jednom primeru. U jednoj varijaciji za trošenje budžeta, radi se o jednom budžetskom korisniku, a to je Turistička organizacija.
Ta turistička organizacija zaključila je ugovor o poslovnoj saradnji, zamislite s kim, sa samostalnom zanatskom radnjom da joj vrši marketinške usluge; samostalna zanatska radnja da vrši marketinške usluge turističkoj organizaciji? Evo, to je taj ugovor.
Sve bi to bilo dobro da u stvari ovaj ugovor nije i realizovan. Samostalna zanatska radnja, da kažem da je to kovačka radnja, kovačke radnje su se vrlo ispraksovale i one rade fino te marketinške usluge, uradila je marketinške usluge fino za tu turističku organizaciju, pa je to naplatila. Evo ovde fakture, naplatila je 100.000 dinara za te marketinške usluge.
Kovač zna kako se rade marketinške usluge, Kovač je doveo našeg proslavljenog Boru Dugića na tu manifestaciju, uradio još neke stvari i naplatio za to 100.000 dinara. Da li treba da vas podsetim da je ovaj ugovor napisala jedna vrla pravnica iz žutog preduzeća. To je način kako se koriste i kako se troše budžetska sredstva poreskih obveznika. To je jedan od načina.
Ko će od građana Srbije da vam poveruje još da, kada niste smanjili sredstva koja su namenjena za izgradnju, modernizaciju i infrastrukturno opremanje ski centara, sredstva koja forsira uporno onaj ko je obećao građanima Srbije 1.000 evra besplatnih akcija, a od toga nema ništa.
Mnogi od tih pet miliona građana su socijalni slučajevi. Mnogi od tih pet miliona građana su ojađeni, bez posla, obespravljeni. Mnogi od tih pet miliona građana Srbije svojoj deci ne mogu da priušte u dnevnom obroku niti jedan komad mesa. Mnogi od ovih pet miliona građana su u stvari oni ljudi koji su velikim delom glasali za vlast, glasali da sedite tamo gde sada sedite.
Međutim, imam utisak da oni polako već nalaze načina da ovu svoju grešku isprave u sledećim izborima.
Dalje, da li je odgovorna Vlada ona koja samo u jednom danu dopusti da bez posla u Tehničko-remontnom zavodu u Čačku ostane 400 radnika, bez obrazloženja, bez mogućnosti za žalbu i bez mogućnosti da više uđu u svoju firmu u kojoj su proveli preko 30 godina. Oni su svoja rešenja o otkazu morali da uzmu na portirnici, na kapiji preduzeća. Nisu čak mogli ni da uđu da bi uzeli rešenja o otkazu.
A to su isti oni radnici koji su za vreme bombardovanja išli na svoje radne zadatke, koji su išli na KiM i svuda po Srbiji i pod kišom bombi radili te svoje radne obaveze i zadatke časno i pošteno. Oni više ne valjaju ovoj državi, oni više ne valjaju ovoj Vladi i ona se prema njima tako ponela.
A samo 15 dana pre ovoga neki radnici, koji su bili na samo mesec dana pred redovnom penzijom, dobili su otpremninu od 780.000 dinara i otišli na biro, a napominjem bili su mesec dana pred sticanjem uslova za redovnu penziju.
Međutim, za njih se lično zainteresovao ministar odbrane gospodin Šutanovac.
Da li je u stvari sve ovo demonstracija izjave pomenutog gospodina Šutanovca koji je skoro, pre nekoliko dana, izjavio: "Opozicija u Srbiji nikada nije bila slabija i manje kvalitetna.
Zato ne očekujem da mogu da urade bilo šta što bi nekoga u Vladi moglo da zabrine, niti da motivišu građane na aktivnosti koje bi dovele do pada Vlade. Te stranke nemaju ideologiju i viziju razvoja Srbije".
Ako je vizija razvoja Srbije otpuštanje radnika, ako je vizija razvoja Srbije kriminal, korupcija, nebriga o stanovništvu Srbije, onda je ovaj ministar potpuno u pravu. Hvala.