Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se na osnovu čl. 225. i 226. pridružim apelu i zahtevu narodnog poslanika gospodina Milorada Buhe.
Možda gospođa ministar ne zna, gospodin Buha je predsednik Vlade Srpske Krajine u progonstvu. To je bila zaokružena celina zapadne srpske republike i nažalost gospodin Buha je, kao i pola miliona naših sunarodnika, došao u svoju maticu Srbiju da se brani od terora ustaških hrvatskih vlasti na način na koji on to radi kao poslanik SRS.
Zajedno sa ljudima koji su legitimno bili izabrani, kao i predsednik države, i predsednik parlamenta, i narodni poslanici, od strane našeg naroda u Republici Srpskoj Krajini. Mi smo svedoci toga da on pokušava i apeluje već mesec i više dana od kada radi Narodna skupština da problemi počnu da se rešavaju.
Zaista nas brine to što određeni državni organi, želimo da znamo ko su oni, pregovaraju sa hrvatskim vlastima, a mi ne znamo o čemu se radi i ne zna naš narod koji ne može bezbedno, i pored potpisanih sporazuma i deklaracija, da se vrati na svoja vekovna ognjišta.
Moram zarad javnosti, a pre svega činjenice šta se danas pojavljuje na medijima koji su, pre svega, orijentisani tako da zaboravljaju ono šta se desilo srpskom narodu, da zaboravljaju Bljesak, Oluju, da zaboravljaju koliko je Srba stradalo i najzverskije je pobijeno u poslednjem ratu na području Republike Srpske Krajine, odnosno današnje Hrvatske, da sa skupštinske govornice, jer kako reče gospodin Krasić, to je jedino mesto gde mi možemo nešto da kažemo i da branimo istinu.
Kao što istinu o svim tim zločinima brani u Hagu predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj, i vidite da on to uspešno radi za dobrobit svih građana Srbije i našeg napaćenog naroda zapadno od Drine i Dunava.
Ovi politički zaista potpuno promenjeni ljudi, juče sam rekla gospođo Čomić da vi znate da je Aleksandar Vučić bio sklon tim manično-depresivnim epizodama, ali ovo je sada nešto što ipak ima drugi karakter i što može drugačije da se karakteriše, a tiče se odricanja svega što je srpsko i odricanja same pomisli na to da naš narod može da se vrati tamo gde je živeo.
Kaže taj nesrećni Vučić, nikada nisam, dok sam bio u Srpskoj radikalnoj stranci, pomenuo linije Karlobag-Ogulin-Karlovac- Virovitica, a to je linija nacionalnog otrežnjenja i osvešćenja našeg naroda, borbe da našem narodu i deci koja će da se rode usadimo to da su na tim granicama naši spomenici, naše crkve, naši manastiri i grobovi naših predaka.
Iako nisam poreklom otuda, iako mnogi od vas niste, ali to je srpska zemlja i za mene je od rođenja Knin bio sinonim srpstva. Ne možemo da opravdamo da pojedini mediji, u histeriji, što štampani, što elektronski, raspiruju tako nešto protiv SRS.
(Predsedavajući: Tri minuta i 30 sekundi.)
Niti ćemo, evo završavamo gospođo Čomić, da dozvolimo da takvi koji prodaju veru za večeru tako govore i o srpskim junacima, i herojima i o našem narodu. Evo, dozvolićete mi, biće i za vas interesantno, neću se više javljati da vam pročitam kako je nekada govorio Baron Minhauzen, sada u ovome što laže, a tada je mislio da govori istinu, ali pitanje je za njega – Aleksandar Vučić.
(Predsedavajući: Tri minuta)
Glina 20. mart 1995. godine, prepuna dvorana, a on kaže: Pozdravljam junački narod srpske Banije, srpske Gline, vas koji ste prvi krenuli na ustašku vlast, obratio se Aleksandar Vučić masi u dvorani. Nikada Glina neće biti Hrvatska, nikada Banija neće nazad u Hrvatsku, živećete u velikoj Srbiji, tu odstupanja neće biti. Vi se, braćo, ovde ne borite za ono što nije vaše, nego za ono što je oduvek bilo srpsko i što mora ostati srpsko, govorio je Vučić.
(Predsedavajući: Četiri minuta i 30 sekundi)
Mi ćemo se boriti za prava našeg naroda, i gospodin Buha i svaki srpski radikal, i pozivam sve vas da pomognemo našim prognanim Srbima da ostvare svoja prava. Hvala vam.
