Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, predlozi zakona iz oblasti pravosuđa o kojima danas raspravljamo u značajnoj meri predstavljaju nameru Vlade Republike Srbije da ovu važnu oblast institucionalnog organizovanja našeg društva uredi u skladu sa demokratskim tendencijama u savremenom svetu i da je približi evropskom zakonodavstvu.
Uveren sam da će predloženi tekstovi biti znatno poboljšani i raspravom na ovoj skupštini, i u tom smislu apelujem na sve narodne poslanike, kako one iz vladajuće koalicije, tako i iz opozicije, da daju svoj doprinos kako bi ovi zakoni omogućili najbolja demokratska rešenja u pravosudnoj praksi.
Ovom prilikom se neću baviti dubljom analizom predloženih zakona, između ostalog i zato što je predlagač dao celovito objašnjenje osnovnih ciljeva i duha ovih zakona. SPS-JS, kao deo vladajuće koalicije, predloženim zakonima u osnovi opravdavaju programske ciljeve zbog kojih smo i ušli u formiranju zajedničke Vlade, jer utemeljuju neke od osnovnih principa naše politike. Tu, pre svega, mislim na izgradnju principa nezavisnog sudstva, jednakosti građana pred zakonom i ravnomernost uslova u pristupu sudu kroz novu mrežu sudova.
Istovremeno smatram da u postojećim predlozima ima i nekih nedostataka i zbog toga sam predložio nekoliko amandmana o kojima ću govoriti kada bude rasprava o amandmanima.
Ovom prilikom želim samo da ukažem na jednu nelogičnost u Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Na ovu nelogičnost su mi ukazali mnogobrojni građani, privrednici i predstavnici pravosuđa iz svih opština sa područja Mačvanskog okruga.
Zbog njih, ali i zbog svih drugih građana Srbije ukazujem da u članu 5. ovog zakona predlagač nije uopšte menjao mrežu dosadašnjih trgovinskih sudova, uprkos činjenici da je bilo najviše pritužbi od strane međunarodne zajednice i međunarodnih organizacija, kao i stranaka u postupku, upravo, na rad ovih sudova. Polazeći od proklamovanog cilja ravnomernog razvoja Srbije i potrebe da svim građanima i pravnim licima treba pod jednakim uslovima omogućiti pristup sudu, postavlja se pitanje – zbog čega privredni sud treba da postoji sa sedištem u Kolubarskom okrugu, a da pokriva opštine i Mačvanskog okruga, kada se zna da je Mačvanski okrug po svim svojim potencijalima i resursima veći od Kolubarskog? Kada ovo kažem mislim na sledeće činjenice:
Prvo, Mačvanski okrug ima šest opština i dva grada u kojima živi preko 300.000 stanovnika, a Kolubarski okrug ima pet opština i jedan grad u kojima živi 200.000 stanovnika.
Drugo, sedište Mačvanskog okruga, grad Šabac, geografski je bliži najvećem broju opština iz oba okruga, čije stanovništvo tradicionalno gravitira prema Šapcu.
Treće, Mačvanski okrug ima daleko veći broj privrednih subjekata u odnosu na Kolubarski, a po protoku novca ovaj okrug je treći u Srbiji, odmah posle Beograda i Novog Sada.
Četvrto, i dosadašnja praksa u Trgovinskom sudu u Valjevu pokazuje da je najveći broj klijenata pred ovim sudom sa područja Mačvanskog okruga.
Postavlja se, dakle, logično pitanje – zbog čega bi stranke sa područja Mačvanskog okruga prelazile stotine i više kilometara do Valjeva da reše spor, kada im je Šabac na dohvat ruke? Ovo, tim pre, što grad Šabac raspolaže svim kapacitetima i potencijalima koji su potrebni za formiranje privrednog suda, prostornim, kadrovskim i veoma bogatom tradicijom u oblasti pravosuđa. Ako hoćemo ravnomeran i racionalan razvoj Srbije i izgradnju društva u kojem će institucije biti dostupne svim građanima, onda nema nijednog razloga da sedište privrednog suda ne bude u Šapcu. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao sve prethodne govornike i vidljivo je ko je imao neposrednih iskustava i dugogodišnjih iskustava u sudskoj praksi i u zastupanju ili postupanju pred sudovima. To je vidljivo iz izlaganja svakog od uvaženih kolega.
Reći ću nešto što je načelno. Čini mi se da su danas zemlje članice EU, zemlje najviših pravnih standarda i najveće pravne sigurnosti. To je načelan cilj kome teži i naša zemlja. Međutim, u organizaciji sudske vlasti svaka od tih zemalja je polazila od svoje tradicije, od svog mentaliteta, od geografskih, saobraćajnih i svih ostalih specifičnosti koje vladaju u toj zemlji. Čini mi se da je namera predlagača ovih zakonskih rešenja slična.
Neću ponavljati, ali mi se čini da je opšte shvatanje svih predstavnika političkih stranaka, kao i građana Srbije, da sud nije ona institucija u koju ni građani, ni političke stranke imaju puno poverenje. U ovih nekoliko meseci skupštinskog rada, sa ove govornice su se iznosili konkretni primeri na konkretno postupanje konkretnih sudova.
SPO je 1990. godine tražio kompletnu reformu društvenog, ekonomskog i političkog, ali i pravnog sistema. Nažalost, ozbiljna reforma započinje tek ovim predlozima zakonskih rešenja.
Drugo, ono što je za nas posebno važno, kao stranku koja je monarhističkog opredeljenja, da se uvažavaju i dobra rešenja iz Kraljevine Jugoslavije, čak i u pogledu naziva apelacionih i kasacionih sudova koji su bili sudovi od velikog uticaja i velikog poštovanja u vreme Kraljevine Jugoslavije. To je sasvim i očekivano da je najveću polemiku izazvala tzv. mreža sudova. Danas smo čuli mnogo kolega koji kažu da se ukidaju mnogi opštinski sudovi. To jednostavno nije tačno.
Građani treba da znaju da svuda, gde danas postoji opštinski sud, da će sud i dalje postojati, samo se neće zvati opštinski sud, već u najvećem broju slučajeva – sudska jedinica osnovnog nadležnog suda.
Građani treba da znaju da će im, što se tiče udaljenosti od mesta prebivališta ili boravišta, sud i dalje biti dostupan i da će na istom mestu, na kome su do sada predavali tužbe, žalbe, podneske, overavali spise, rukopise, ugovore i sve ostalo, moći da rade. Ali, ono dobro rešenje iz Kraljevine Jugoslavije je nešto o čemu je razmišljao i pisac ovih predloga zakona. Naime, četiri do pet godina je sudija mogao da sudi u jednoj sredini. Posle toga bi menjao sredinu, jer je sasvim logično da, kao uticajan čovek, stekne prijateljstva i poznanstva i samim tim podložan uticaju lokalne sredine.
Ono što mogu da kažem, kao dugogodišnji zastupnik pred većinom sudova u našoj zemlji, to je, da već u prvom kontaktu sa nekim ko radi u sudu ili ko je upućen u prilike u sudu odmah možete znati kom sudskom veštaku treba da se obratite, kom zastupniku, kod kog sudije i ko je za šta nadležan. Tu mislim, pre svega, na zakonito i nezakonito postupanje. Nemoguće je, i neko je odlično zapazio, da u lokalnoj sredini stranka sa strane postigne očekivani uspeh u procesu, upravo zbog uticaja lokalne sredine.
U tom smislu, mislim da Vlada treba da razmisli da u što skorijem vremenu donese novi zakon o sudskim veštacima, kao jedan od veoma bitnih zakona zbog činjenice da, recimo, u krivičnim postupcima, možda je u 90% krivičnih postupaka potrebno da postupa određeni sudski veštak. Takođe, isti je slučaj i u ostalim postupcima.
Naravno da je ta veza lokalnih sudija, lokalni advokat, lokalni sudski veštak, u toj meri zabetonirana da naši građani, s pravom, u situaciji kada bi po pravu i pravičnosti trebalo da imaju uspeha u sporu, odmahuju rukom i kažu – mi ovde ne možemo ništa da uradimo.
Takođe, mislim, o tome ću malo više pričati kada budemo pričali o Zakonu o sudijama, osnovno načelo – pravo na pravično suđenje u razumnom roku i dobijanje satisfakcije u krivičnom ili parničnom postupku u našoj zemlji od 1945. godine, pa naovamo, nije se poštovalo. Danas mi imamo samo jednu pravosnažnu presudu za najteže zločine 90-ih godina. Čak i za ubistvo premijera, dr Zorana Đinđića, presuda još uvek nije pravosnažna. Šta treba da očekuje običan građanin ako se država i sudska vlast na takav način odnose prema najtežim krivičnim delima?
Želim da kažem da je ova pojava, koju sam sada pomenuo, nezamisliva u zemljama EU. U zemljama EU ili SAD, nakon atentata, odnosno napada na ''Kule bliznakinje'' u Njujorku, osnovan je poseban fond za pomoć žrtvama tog terorističkog akta. Osnovala ga je država, jer se smatrala odgovornom za propuste koji su doveli do posledica koje su nastupile. Mislim da je ovo samo početak. Neće sve zavisiti ni od teksta zakona, već, pre svega, od ljudi koji ovo treba da sprovedu. Zbog toga je dobro što će biti opšti izbor sudija. Dobro je da se, na neki način, ljudi koji su umreženi u lokalnim sredinama premeste u druge sredine. Dobro je što stranka, ili advokat neće znati ko će postupati u konkretnom predmetu. Sve je to put ka većoj pravnoj sigurnosti.
Naravno, mi kao zemlja i društvo u tranziciji, ne možemo očekivati da se svi problemi reše za jedno kratko vreme. Neko je ovde pomenuo samo tehnički problem i mi iz SPO apsolutno smo svesni koliko je samo potrebno vremena da se preuzmu predmeti, da se izmesti arhiva, da se tehničko osoblje zaposli ili premesti na drugo mesto, itd. ali sve je to ništa u odnosu na najvažniji postulat koji svima nama treba da bude u glavi, a to je pravna sigurnost i pravo građana na pravično suđenje.
Ove ocene SPO dele i većina političkih stranaka ovde i predstavnici međunarodne zajednice, oni kažu da je rak-rana ovog društva korupcija i pravosuđe. Bez iskorenjivanja korupcije, bez snažnih reformi i zahvata u oblasti pravosuđa, to je nemoguće učiniti. Da li su ova rešenja najbolja? Verujem da nisu. Verujem da mogu da budu još bolja. Verujem da će Vlada mnoge amandmane prihvatiti. Ali, da li je Vlada zauzela jedan dobar kurs u cilju rešavanja ovih problema, mislim da jeste i zbog toga će imati podršku SPO. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Nataša Mićić, ali se izvinjavam gospođi Nataši, najpre Miroslav Petković, pa vi. Vaša Poslanička grupa ima još šest minuta.

Poštovana predsednice, molim vas da proverite vreme, s obzirom na to da je koleginica Radović govorila 12 minuta i šest sekundi, a Poslanička grupa DSS ima 25 minuta. Ali, potrudiću se da ostavim svojim kolegama dovoljno vremena i posle.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospođa ministarka nije ovde, ali počeću svoju diskusiju citiranjem njenog uvodnog dela, odnosno prezentacije, kako je ona to nazvala. U prvoj rečenici ministarka je rekla: "Svaki mudar političar zna da upravo od stepena nezavisnosti pravosuđa zavisi njegov položaj kao građanina. Koliko za vreme svog mandata otvori vrata demokratizaciji institucija, toliko će njegov interes, kao građanina Republike Srbije, biti zaštićeniji".
Poštovani predstavnici nezavisnog pravosuđa, mislim da vam je sve jasno iz prve rečenice gospođe ministarke kakav će nam status i položaj biti u narednom periodu.
U vezi seta od pravosudnih zakona o kojima danas raspravljamo bile su dve nejavne rasprave u februaru i septembru mesecu 2008. godine, jedna javna tročasovna rasprava o kojoj smo mnogo toga danas čuli, da su bili predstavnici svih nadležnih institucija, organa, državnih tela koji treba o tome da raspravljaju. Mislim da za 3 sata o 7 ozbiljnih zakona ne može da se donese ozbiljan zaključak.
Ovi zakoni su bili postavljeni na sajtu Ministarstva pravde, pa smo imali priliku da vidimo da je ovaj Predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova i tužilaštava povučen sa sajta, pa da se nakon par dana vrati neki sasvim novi predlog.
Ministarka je u svom izlaganju istakla da je početkom 2008. godine pribavljeno i ekspertsko mišljenje Venecijanske komisije, ali nije navela da je Venecijanska komisija izrekla osude na račun Predloga ovog zakona, odnosno iznela brojne kritike na prelazne i završne odredbe, pogotovo na Predlog zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o sudijama.
U ekspozeu gospodin Cvetkovića koji je kao mandatar 7. jula ove godine govorio o pravosuđu, između ostalog, rekao je: ''Reforme pravosuđa će se ubrzati sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo i učvrsti vladavina prava i pravna sigurnost. Ostvarenje ovog cilja podrazumeva usvajanje niza zakona kojima će se pravosudni sistem urediti u skladu sa evropskim standardima i interesima građana.''
Predsednica Vrhovnog suda Srbije, gospođa Vida Petrović - Škero je rekla da su ove promene kozmetičke i da će zbog reizbora sudija politika ponovo uticati na pravosuđe. Portparolka Okružnog suda u Beogradu, sudija Maja Kovačević-Tomić izrazila je rezerve prema predloženoj mreži sudova, dok je predsednica Društva sudija Srbije, gospođa Dragana Boljević, uočila da su nejasni kriterijumi za smanjenje broja sudova. Toliko o nezavisnom pravosuđu u Republici Srbiji.
Vlada gospodina Cvetkovića, očigledno, ovim setom zakona najavljuje veliki obračun sa pravosuđem, pre svega sa sudijama, jer predstoji dvostruki obračun sa sudijama, jedan kroz njihov reizbor a drugi kroz uređenje sedišta sudova i tužilaštava, dakle, predstoji nam dvostruka lustracija.
Ovi zakoni su došli u Skupštinu Srbije po hitnom postupku. Hitno je verovatno to da se pripremaju novi parlamentarni izbori u Republici Srbiji. Tadićeva koalicija se sprema da u narednim danima overi prisustvo Euleksa na Kosovu i Metohiji. Doveli su nas sa svojom ekonomijom na liniju zajedničkog kazana i narodne kuhinje, a sve to pred parnicom koja nas očekuje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Očigledno da se pravosuđe sprema za još jednu izbornu prevaru u toku 2009. godine, i još ako Srbija dobije status kandidata za Evropsku Uniju, onda mislim da su svi preduslovi ispunjeni da Boris Tadić može da raspiše nove izbore. A onda, koalicioni partneri koji ćete glasati za ovaj zakon pitajte se da li ćete biti na toj listi i da li ćete preći cenzus, i da li će neke stranke ponovo sedeti u ovoj Skupštini.
Imamo priliku da čujemo od gospodina Borisa Tadića kako sa glavnog odbora svoje stranke preti nekim ljudima koji su ogrezli u kriminalu i korupciji, to smo više puta i isticali da u Srbiji najbolje cveta kriminal i korupcija, a vi se besomučno truditi i zalivate taj kriminal ne bi li što više porastao. Sudije, tužioci i policija moraju da rade svoj posao, a ne političari sa tribina i sa govornica svojih glavnih odbora.
Doduše, i Slobodan Milošević je to nekada radio sa mitinga i sa nekih plenuma, pretio hapšenjem, imali smo priliku, jednom se to i dogodilo, za ministra iz Kruševca kome su posle samo nekoliko dana svog mandata našli neki novac zakopan u zemlju. Tako se desilo i ovog puta u Zrenjaninu, ali ''jedna lasta ne čini proleće'', gospodine Tadiću.
Predsednik Tadić se zamerio sudovima i za blagu kaznenu politiku. Naime, on je uspostavio račun sudovima, a verovatno da nijednu presudu do sada nije ni prelistao. Najinteresantnije je ono što je bilo 29. oktobra ove godine, to je bila rasprava kojom je rukovodila gospođa Sonja Liht, kada su čak i predstavnici nevladinih organizacija, koje se mnogo više bave politikom nego neke političke stranke, imali ozbiljne primedbe na ovaj set zakona, ali nisu imali srca da to kažu na tom skupu.
Za reformu pravosuđa nužna je, pre svega, modernizacija studija prava. Nažalost na pojedinim fakultetima postoje profesori koji ne znaju ni da rukuju računarima, koje niko ne citira osim njihovih asistenata koji se bore da dobiju magistarske, doktorske, disertacije kod tih profesora i nažalost studenti prava ne uče više od najboljih. Najbolji primer za to jeste kragujevački univerzitet.
Gospođa ministarka je rekla da će se ovim zakonom zabraniti uticaj korišćenja javnog položaja i uticaja putem sredstava javnog informisanja. Očigledno je da sudovi rade pod pritiskom dela štampe, koja vodi istrage, preporučuje dokaze i presude. Koliko smo puta u medijima čuli zamišljenu presudu pre same presude. Mediji pišu optužnice i proizvode događaje, nažalost, u zemlji Srbiji.
Kao kriterijum za obrazovanje osnovnog suda uzeti su kriterijumi geografske udaljenosti, razvijenosti putne mreže i koncentracije stanovništva.
Radi ocene svih ovih efekata ovog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava smatramo da nije urađena detaljna analiza neophodnih aktivnosti iz sredstava potrebnih za planirane izmene, redosled sprovođenja aktivnosti i realnih rokova za to. Poslanička grupa DSS podnela je niz amandmana i verujem da ćete u narednih 10-ak dana, kada bude rasprava u pojedinostima, imati priliku da sve o tome čujete.
Potpuno je netačna tvrdnja da se ovim zakonima postiže racionalnija mreža sudova. Pre svega, to je političko pitanje koje niste na pravi način formulisali i dobro ga uobličili. Kada u malim mestima zatvorite sud, zdravstveni centar, školu, ta rubna područja ostaju prazna. Ako je to želja vladajuće koalicije da pojedine prostore u Republici Srbiji ostavi pustim, onda vas razumemo ali nećemo pristati na to i to ćemo jasno reći sa ove govornice.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova se ne može popraviti amandmanima. Mi smo to pokušali jer to je obaveza prema našim biračima. Ne može se popraviti amandmanima zato što su očigledno ovaj predlog zakona pisali ljudi koji dan nisu proveli u pravosuđu i koji nemaju nikakvog iskustva u sudovima, već su iz nekih studentskih klupa, pripravničkih kancelarija došli u Ministarstvo i seli da napišu sedam ozbiljnih zakona koji treba da reformišu pravosudni sistem Republike Srbije.
Apelacioni sudovi koji se pominju u članu 6. predloženog zakona u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, možda mogu da budu dobro rešenje, ali zamislite samo da jedna stranka iz Brodareva, ako znate gde je Brodarevo ili Prijepolje, pošto su tu skoro bili lokalni izbori, treba da putuje za apelaciju u Beograd, pored Užica, Čačka, Kragujevca, Kraljeva i svih tih gradova, dakle, moraju da putuju do Beograda.
Takođe, imamo situaciju da je Knjaževac koji je samo na pola sata od Niša upućen na Beograd. Znači, građani koji žele da ostvare svoje pravo neće ići u Niš, nego će morati da putuju do Beograda.
Smanjujete 138 sudova na 34 suda i govorimo ovde da je to smanjenje troškova i racionalizacija troškova. Gde su troškovi vozila, goriva, sudija, njihovih dnevnica, vozača, tumača, veštaka, svih onih stranaka, svedoka koji učestvuju u jednom postupku? Prema tome, mislim da taj argument ne postoji i da se o tome ne može na valjan način razgovarati ovako kako ste to vi postavili.
Takođe, šta ako se desi saobraćajna nezgoda, istražni sudija iz Čačka treba da putuje u Gornji Milanovac, Guču, Ivanjicu, a januar mesec, posle 2 sata on dolazi na lice mesta i kakve će tragove naći i kakav će zapisnik sačiniti? Razmišljate li o tome da je potrebno u pojedinim trenucima pristupiti uvođenju privremenih mera koje moraju odmah da nastupe? Da li je to zabrana nekome da se prođe sa letinom preko tuđeg imanja? Kada muž ili žena izbace lepšu ili jaču polovinu iz svog stana i mora sud odmah da reaguje, hoćemo li čekati sudiju dva sata da dođe, da putuje, da bi to sproveo u delo?
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, građani Srbije stoje iza vas. Vi treba da glasate da se mnogim sudovima u Srbiji, praktično, ukine njihova nadležnost, odnosno da prestanu da funkcionišu, ne samo apelacioni već i opštinski sudovi koji su srž, praktično, i bez kojih jedna mala sredina ne može normalno da funkcioniše. Šaljete poruku i građanima koji žive u tim mestima i stranim investitorima koji ne mogu da ostvare svoja prava u gradovima u kojima žele da ulažu svoja sredstva i da pokreću određene proizvodne kapacitete.
DSS će biti odlučno protiv predloženih zakona i u danu za glasanje glasaće protiv. Molim vas, na kraju, samo da ne zaboravite da sudije u Srbiji rade časno i pošteno svoj posao, a ne kako je to u devedesetim godinama važilo da u sudu rade nesposobni muškarci i žene koje su se dobro udale. Hvala najlepše.

Narodni poslanik Petar Jojić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, imajući u vidu predložene zakone u vezi reforme pravosudnog sistema u Republici Srbiji, želim da istaknem da je u Srbiji postalo glavno i sporno pitanje kome će pripasti sudska vlast i kontrola nad pravosuđem, što podrazumeva i sudsku i tužilačku funkciju.
U kapitalističkom sistemu kapitalisti su se uvek zalagali za upotrebu prava kao instrumenta i sredstva za ostvarivanje prava podanika u odnosu na krunu.
Ako je istina da najmudriji ljudi obično kreiraju pravo, onda je istina da to pravo treba da tumače i primenjuju najjači, borbe za nezavisnost pravosuđa.
Kada se govori o sticanju nezavisnosti engleskog pravosuđa, hoću samo da uputim i da podsetim na uporedno pravo. Nezavisna ličnost lord Edvard Kuk, on je nezaobilazna ličnost. Ipak, prošlost nije zaboravljena, pa je ostalo zabeleženo da je u devetom veku, tokom samo jedne godine, saksonski kralj Alfred osudio 44 sudije na vešanje, dakle, tri do četiri mesečno, zbog ubistava koja su izvršili svojim pogrešnim presudama.
Postavljam pitanje – da li je naše pravosuđe bačeno u političku arenu? Jeste! Pre svega, počev od 1946. godine do današnjeg dana nikada nije bilo takvog uticaja izvršne vlasti na pravosuđe kao što je to u ovom periodu.
Dame i gospodo, kakav je položaj pravosuđa u kriznim vremenima u kakvim žive građani Republike Srbije? U kriznim vremenima, dame i gospodo, ponekad dolazi do ozbiljnih sukoba između sudske i izvršne vlasti ili zakonodavne vlasti, pogotovo u sistemima u kojima se vrše velike promene, kao što se želi ovim brojnim predlozima zakona.
U takvoj situaciji sudije su u veoma teškom položaju: ili će da slušaju izvršnu vlast ili će da poštuju prava i slobode građana! Važno je imati poverenja u sudove. Pravda ne mora samo da bude vršena, već to vršenje pravde mora da bude i vidljivo. Pravo je, kako se smatra, previše ozbiljna stvar da bi bilo prepušteno isključivo sudijama. Ovo kažu pesnici, ali tu ima i istine u realnosti.
Nijedna institucija ne može da radi bez postojanja odgovornosti u društvu. Dakle, sudije imaju moć, ali sa moći dolazi i odgovornost za njenu upotrebu i za njihovo vršenje. Ni sudstvo, a posebno nezavisno sudstvo ne može postojati bez sudske odgovornosti za promašaje, greške i zloupotrebe.
Što se tiče smanjenja broja sudova, želim da kažem da je ovo obračun sa sudijama koji treba da budu lustrirani. Srbija danas ima izuzetno dobre stručnjake, kako krivičnog tako i građanskog prava. Izmeštanje brojnih odeljenja iz sedišta i njihovo formiranje državu će mnogo da košta, 104 suda će da bude ukinuto, biće ukinuti sudovi koji građanima mnogo znače, a građani će morati danima da čekaju pravdu i satima i satima, ceo dan, da putuju da bi ostvarili svoje određeno pravo u nekom sudu.
Kome je smetao ovakav pravosudni sistem? Smetao je onima koji ne mogu na drugi način da se obračunaju sa neistomišljenicima u pravosuđu.
Ako je trebalo da se izvrši lustracija, a mislim da nije trebalo, to je neko želeo ne samo u pravosuđu nego i u drugim institucijama društvenog života, ako je cilj da se iz pravosuđa odstrane oni na koje se sumnja da su korumpirani ili da su nestručni, u tom slučaju postoje instrumenti koje propisuje i Ustav i zakon. Oni mogu da budu razrešeni ali kao pojedinci a ne ovako u paketu, da se sudija totalno ponovo izloži reizboru.
Reizbor sudija je neustavna kategorija. Po važećem Ustavu, koji obezbeđuje stalnost obavljanja sudske funkcije, nema niko pravo, osim ako dođe do promene Ustava, to da menja.
Prema tome, ovo je obračun sa političkim neistomišljenicima u pravosuđu. Mnoge sudije ukoliko budu ovi zakoni usvojeni, pogotovu ako treba da idu da sude u neka druga odeljenja ili sudske jedinice, oni će ići, po mom dubokom mišljenju, po kazni. Biće kažnjeni, recimo, da idu iz Užica u Tutin da sude. Poznato je, za vreme Informbiroa iz Beograda su neke sudije bile po kazni premeštane u Tutin, a i neki drugi političari i funkcioneri koji nisu bili po volji Josipa Broza.
Čuo sam neka mišljenja, a i ministar je to izgovorio, da u malim mestima i u gradovima zbog velikog poznanstva može doći do korupcije, podmićivanja, i nepravičnog suđenja. Nije tačno! Evo argumenta. Da li će u Beogradu da se susreću građani sa sudijama? Hoće. Prema tome, to nije obrazloženje i to nije razlog da nam se tako nešto sada ovde tumači.
Dame i gospodo, zbog kratkoće vremena ne mogu dalje da izlažem, a to ću izložiti u pojedinostima. Prema tome, reizbor sudija je neustavan! Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Palalić, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 225. i 226. Želim da postavim pitanje predsedniku Vlade: ''Ko i sa kojim ovlašćenjem vodi pregovore o prihvatanju, legalizaciji misije Euleks?''
Ovo je vrlo važno pitanje i reakcije na ove tajne pregovore koje je činila DS očigledno izazivaju nervozu kod vladajuće koalicije, tako da je danas šefovica Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, Nada Kolundžija, dala jednu sramnu izjavu – da su po pitanju Euleksa Koštunica i Tači na istoj strani. Ta izjava govori samo o tome da ono na šta ukazuje DSS, da se vode tajni pregovori da se prihvati misija koja treba da sprovede ustav samoproklamovane lažne države Kosovo i da policajci, sudije i carinici treba da sprovode one zakone koje donose institucije te lažne države.
Upravo, ono na šta smo mi u DSS danima ukazivali, da prihvatanje Euleksa znači prihvatanje nezavisnosti Kosova i da je on samo tamo da sprovede te namere onih zemalja koje su želele da se Euleks prihvati od strane ove vlasti, a koje su i te kako uticale i faktički formirale ovu vladu, nezavisnog Kosova, govori da je tačno ono što smo mi danima isticali. Ti tajni pregovori koji se vode daleko od očiju javnosti, daleko od Narodne skupštine, treba da rezultiraju kapitulacijom Srbije i faktičkim priznavanjem nezavisnog Kosova.
Mi smo ubeđeni da će skora rasprava o nepoverenju Vladi Republike Srbije, kada ćemo svi jasno ukazati na to šta se događalo u prethodnom periodu, pokazati kakve su stvarne namere vlasti i šta se želi upravo sa ovim što se ovih dana pokušava marketinški prikazati kao politička pobeda, a u stvari je velika kapitulacija Srbije. Mi smo ubeđeni da će u toj jednoj velikoj raspravi ono što smo mi isticali dobiti podršku građana i biti raskrinkano šta ova vlast čini. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Nataša Mićić.