Narodni poslanik Jovan Damjanović, a zatim Vjerica Radeta.

Čl. 225. i 226. i kao narodni poslanik želim da dobijem obaveštenje traženo i u prošlom mom izlaganju, kao i sada.
Dame i gospodo narodni poslanici, slušao sam ovde, to je bilo evidentno, neke kese, neke pakete. Zar to nije degradacija jednog naroda i jedne nacije? Zar naša država treba da degradira romsku zajednicu da bi poentirala u nekim opštinama da se glasa.
Mislim da je to suprotno poveljama i ljudskim pravima građana ne samo u ovoj državi nego i u celom svetu. Molim vas, kao narodni poslanik i kao potpredsednik Svetske organizacije Roma, nemojte da potcenjujete jednu naciju, koja je istorijski vezana sa srpskim narodom i koja je zajedno ginula sa srpskim narodom u svim olujama i burama, a svi mi to znamo, to je istorija. Preko 100 hiljada Roma imamo u Jasenovcu, zajedno sa srpskim narodom i ostalim narodima, koji su pogubljeni. Zar mi to zaslužujemo? Nemojte, molim vas.
Zar treba pakete od 500 dinara ili dve hiljade dinara deliti nekome, a mi živimo u takvom stanju da nemamo ni ulice, ni kanalizaciju, ni vodovod, ni elektrifikaciju. Vi o tome ne vodite računa, a dajete nam pakete da bi glasali za vas. To je strašno što se čini.
Želim da kažem ovo, SRS-dr Vojislav Šešelj, a pitao me je jedan zašto pominjem stalno stranku, pa sam mu rekao: SRS-dr Vojislav Šešelj nije davala pakete i humanitarnu pomoć nacionalnim manjinama i Romima u svim gradovima Srbije, već je pomagala oko infrastrukture, oko zapošljavanja i svih drugih potreba za jedan normalan život.
Reći ću vam, Svetska organizacija Roma zna sve šta je radila SRS i dr Vojislav Šešelj za romsku zajednicu, rekao sam to ovde, ali ponoviću, mi smo dobili život, mi nismo imali kanalizaciju, vodovod, asfaltirane ulice i elektrifikaciju, ne može da dođe ni policija, ni hitna pomoć, ni vatrogasci, niko ne može da dođe. Mi smo bili prepušteni sami sebi. Dr Vojislav Šešelj i SRS je kompletno asfaltirala infrastrukturu i u jednom i u drugom delu Zemuna, tamo sada ima oko 20 hiljada Roma, ali imamo normalan život. Mi smo se, što kažu, ugradili u sistem ovog društva, jer imamo kao i svi drugi građani, i to ne samo u Zemunu.
(Predsednik: Vreme.)
Radi posebnog zalaganja za romsku zajednicu, Svetska organizacija je dodelila najveće priznanje dr Šešelju, a Svetska organizacija je članica UN, ona je dodelila kralju Španije Huanu Karlosu, kralj Španije je počasni član romskog udruženja Andaluzije u Španiji i mnogo je učinio, i on je dao doprinos da se normalizuje, što kažu, bolji život za romsku zajednicu.
Takvo priznanje od Svetske organizacije Roma dobio je dr Vojislav Šešelj. To su jedina dva čoveka u svetu koji su dobili najveća priznanja od Svetske zajednice. Znači, kralj Huan Karlos i dr Vojislav Šešelj.
(Predsednik: Vreme.)
Dobili su priznanja, jer su evidentno nešto učinili. Zato očekujem i od vas, gospodo koji ste na vlasti, i od ove države da konačno nešto učini za romski narod.

Gospodine Damjanoviću, govorili ste minut i po više, ali bih zaista zamolila da se vratimo dnevnom redu.

Po Poslovniku, gospođa Vjerica Radeta.

Čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Zbog prisustva gospođe ministar želim da iznesem neke činjenice iz zapisnika o kontroli primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja, namenskog i zakonitog korišćenja budžetskih sredstava kod opštine Bajina Bašta, za period od 1. januara 2007. godine do dana kontrole, a to je bilo 7. jula 2008. godine. Govorim o jednoj od opština gde vlast vrše, recimo, DS i G 17.
Pitanje koje želim da postavim gospođi ministar, odnosno tražim od nje informaciju: da li su za ovo, sa čime ću sada da vas upoznam, nadležni iz opštine Bajina Bašta podneli prigovor Ministarstvu, odnosno primedbe, kako stoji u ovom nalazu višeg budžetskog inspektora Zorana Ilića? Primedbe na utvrđeno stanje mogu se dostaviti Ministarstvu, vi to znate i ovi u opštini Bajina Bašta kažu da su dostavili te primedbe, a ukoliko nisu, takođe bi trebalo da znate da su onda saglasni sa navodima iz ovog zapisnika. To možete da saznate i ovih dana, pošto ćete dolaziti, pa vas molim da nas obavestite o tome.
Ovde je materijal od šezdesetak strana. Samo ću nekoliko interesantnih stvari da iznesem, da su ukupno neizmirene obaveze korisnika budžeta u opštini Bajina Bašta 198.830.885,27 dinara. Inspektor je konstatovao da su se u opštini Bajina Bašta u toku 2007. i 2008. godine nezakonito zaduživali, odnosno finansiranje deficita tekuće likvidnosti su pokrivali kreditima od Banke "Inteza". Kontrolom poslovanja budžeta opštine Bajina Bašta utvrđeno je da direktni korisnici budžeta opštine Bajina Bašta, predsednik opštine i opštinska uprava, nisu u ovim poslovima sa Bankom "Inteza" primenjivali odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Iako Zakon o budžetskom sistemu propisuje da je donacija prihod budžeta, a ne rashod, sredstva budžeta opštine Bajina Bašta nezakonito su utrošena davanjem donacija u iznosu od 18.174.759 dinara, od čega je sindikalnim organizacijama korisnika budžeta dato nešto oko 5.591.000, zdravstvenom centru 1.828.476 dinara. Naravno, sve to ne bi bilo problematično da je pokriveno određenim odlukama.
Očigledno je tri minuta premalo da se o ovome govori i moraćemo da nastavimo sa ovim izveštajem pojedinačno, pa ću se javiti ponovo.

Najpre gospodin Krasić, pa gospodin Jojić.

Naravno, u pitanju su ova dva člana, 225. i 226. Neko bi iz Vlade napokon morao da odgovori na ta pitanja, a da uprostim, pa ću u okviru pitanja da dam i alternativno odgovor.
Barem što se tiče ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, tu se nameću samo dva moguća odgovora: ili ova promena koja se nudi predstavlja svojevrsni vid partijske nacionalizacije odabranih banaka ili je u pitanju kriminal. Vi izaberite kako ćete da odgovorite. Evo zbog čega.
Zakon o Agenciji za osiguranje depozita je, po svojoj prirodi, jedan zakon koji reguliše status te agencije, osniva se ta agencija i definišu poslovi i nadležnosti te agencije. Poslovi i nadležnosti agencije su definisani tako, samo ću da nabrojim: osiguranje depozita fizičkih lica, najvažnija stvar - to niste promenili; funkcija stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika - ni to niste promenili u ovom zakonu, nema ni potrebe.
Treća grupa poslova, to je obavljanje poslova za Republiku Srbiju, od člana 7. do člana 11. Tu vi menjate. U okviru poslova koje bi agencija trebalo da radi u ime i za račun Republike Srbije. Šta je tu sve propisano u postojećem zakonu? Rešenja koja su i prihvatljiva.
Član 7: "Agencija učestvuje u upravljanju bankama, čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa i obavlja druge poslove u ime i za račun Republike Srbije". Prihvatljivo. Upravljačka prava u ime Republike Srbije, na bazi odluka Vlade, preko upravnih odbora agencije i banke itd. Normalni poslovi.
Član 8: "Organizuje i sprovodi postupak prodaje akcija banaka iz člana 7." Normalno je da državne akcije u tim bankama prodaje.
Član 9: "Agencija, u skladu sa aktom Vlade, može kod banaka preduzeti sledeće mere: pokriti potencijalne gubitke...", naravno, zato što je akcionar, snosi sve posledice akcionarstva, i pozitivne i negativne, ako je gubitak, da se pokrije gubitak. "...preduzimati, kupiti i na drugi način steći lošu aktivu..." moguće "...upravljati lošom aktivom i prodati tu aktivu", moguće. "Za pokriće potencijalnih gubitaka može Republika Srbija da izda obveznice". Normalno.
To njima nije dovoljno i sada oni taj član menjaju u jednom delu. Da vidite kako će sada svi građani Republike Srbije, kao poreski obveznici, jer drugačije ne može da se opiše način intervencije Vlade Republike Srbije, sada oni to menjaju, pa kažu u okviru tog člana 9, da će Vlada...
(Predsednik: Privedite kraju.)
Samo trenutak, vrlo je važno... aktom, donetim na predlog Narodne banke Srbije. Pojam Narodne banke Srbije u ovom zakonu o agenciji samo se ovaj put pojavljuje. Nema ga.
Šta još? Kupiti u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost. To ne znači da se, tamo gde je akcionar država, dokupe još neke akcije i da država postane većinski vlasnik ili da poveća. Ne, nego šire na sve banke za koje oni pretpostavljaju da ugrožavaju finansijsku stabilnost. Čime ugrožavaju? Kojim radnjama? Kojim aktima? Šta se radi sa Zakonom o bankama, Zakonom o Narodnoj banci Srbije? Šta radi Narodna banka Srbije?
(Predsednik: Gospodine Krasiću, govorite minut i po više.)
Ne, nego da se peru pare, da se peru pare i da se sprovodi kriminal do daske, a da se koriste ovakvi, da kažu građani...

Gospodin Petar Jojić, zatim gospođa Radeta.

Dame i gospodo, postavio sam jedno pitanje i tražio odgovor, to je bilo 22. oktobra ove godine, a odnosilo se na isporuku transformatora od strane firme "Končar" iz Hrvatske Republici Srbiji i nadležnom organu.
Vredelo je, dakle, što sam postavio ovo pitanje, jer se radi o šteti koja iznosi za 36 nedelja, nedeljno po 24.695,80 evra, što ukupno iznosi 889.000 evra. Postavljam pitanje: hoće li ovo biti naplaćeno i zašto nije pokrenut postupak naplate? Želim odgovor, kada bude naplaćeno, u kom postupku je naplaćeno?
Još jednu stvar, nisam zadovoljan ovakvim odgovorom Vlade, jer Vlada može da kaže, mi smo pokrenuli postupak taj i taj, izvršni ili sudski neki, ili drugi radi naplate, da bi se u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o izvršnom postupku mogla izvršiti naplata.
Dalje, dame i gospodo, tražio sam obaveštenje i dva meseca čekam odgovor Vlade. Prvo, koje su kompanije iz Hrvatske kupile Frikom, Somboled, Inteks Mladenovac, Fabrika hartije Beograd, Jelen Do, Bigz, Dijamant, Dunav Veliko Gradište, Erdevik, Stražilovo Sremski Karlovci, Podunavlje Bačka Palanka, Milenijum osiguranje, Rotografika Subotica. Posebno me interesuje koje firme je kupila kompanija i kupac Agrokor, čiji je vlasnik gospodin Todorić.
Prema našim saznanjima, blizu 300.000 ha je taj uzeo zemljišta u Srbiji, a osim toga poseban broj preduzeća i firmi koje su hrvatske kompanije kupile kroz preuzimanje Agrokorovih preduzeća, tj. Lica, Idea i Sima. Dakle, kako je to da Hrvati mogu u Srbiji da kupuju sve što žele, a osim toga, napominjem, prema nekim podacima oko 500 hrvatskih preduzeća posluje na teritoriji Republike Srbije.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od Vlade Republike Srbije: koliko srpskih preduzeća i firmi radi na teritoriji Hrvatske? Koliko su naša preduzeća i naša Vlada otvorili firmi i naših predstavništava? Koliko je poljoprivrednog zemljišta kojih firmi, da bi mogli na bazi reciprociteta da ugovaramo odnose i da uspostavljamo sa Republikom Hrvatskom. Ne može Hrvatska da ima te privilegije i da kupuje u bescenje ...
(Predsednik: Vreme.)
... prema tome, moramo biti ravnopravni i, pre svega, poslovati na tržišnim osnovama. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Vjerica Radeta, zatim gospodin Buha, pa gospodin Krasić.

Članovi 225. i 226. Gospođo Đukić-Dejanović, nemojte da se ljutite na narodne poslanike, ljutite se na Borisa Tadića, mi vas nismo naterali da radimo petkom, on vas je to naterao. Nema potrebe da intervenišete, pogotovo ne da kažete da narodni poslanik Zoran Krasić se u sve razume i to je apsolutno tačno. Svaki narodni poslanik treba da se razume sve, jer narodni poslanici iznose stavove svoje političke stranke o svim oblastima društvenog života. Ko to ne zna, ne treba da radi ovaj posao.
Vidite kako rade vaši koalicioni partneri u Bajinoj Bašti. U vreme obavljanja kontrole budžeta opštine Bajina Bašta, radno vreme opštinske uprave je bilo sedmočasovno, a obračun plata je vršen na bazi osmočasovnog radnog vremena.
Onda je, između ostalog, naloženo ovoj opštini da se na račun budžeta opštine Bajina Bašta izvrši povraćaj nezakonito utrošenih sredstava za isplatu plata u iznosu od 4.863.828 dinara. Naravno, da se radno vreme utvrdi u trajanju od osam časova, da se sa računa sopstvenih prihoda Zdravstvenog centra Užice, DZ Bajina Bašta, na račun budžeta opštine Bajina Bašta izvrši povraćaj prenetih sredstava za plaćanje radova i nabavku računara u iznosu od 1.778.000 dinara i da se dostavi dokaz da su sredstva u iznosu od 332.000 dinara utrošena za nagrade nastavnika i učenika.
Dakle, neka od ovih sredstava koja su uplaćena svakako ne bi bila sporna da je to rađeno u skladu sa zakonom. Jedan od stavova ovog inspektora kaže, imajući u vidu da je izvođaču radova, a govori o nekom Ekoservisu Drina, koji je trebalo da čisti Perućac, akumulaciono jezero, a ovakvih primera na ovih 58 strana ima bar 30, kaže, da je izvođaču radova avansno uplaćeno 800.000 dinara po potpisivanju ugovora, da izvođač radova nije dostavio avansni račun i da nije dostavio račun na ukupnu vrednost izvedenih radova u iznosu od 850.000 dinara. Zaključuje se da avansna uplatu od 800.000 dinara nije opravdana.
Dakle, ovo su samo primeri, ovo smo dobili od nekih ljudi koji su zaposleni tamo i koji znaju da se ovaj zapisnik krije, što bi narod rekao, ko zmija noge. Naravno da bismo inače govorili o ovim detaljima i govorićemo i narednih dana. Sada sam bila ponukana da otvorim ovu priču, upravu zbog gospodina iz G17 plus koji je ovde pokušao da nas, kao što reče Krasić, uspava nekim bajkama. Bolje bi mu bilo da povede računa kako njegove stranačke kolege rade, gde god rade, od Dinkića do ovih u Bajinoj Bašti.