Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Članovi 225. i 226. Ponovo tražim obaveštenje od Ministarstva finansija, odnosno od ovde prisutnog ministra, a odnosi se na ukupnu depozitnu masu koja se, kao što smo videli, kreće blizu 10 milijardi evra, a s druge strane, imamo fond u kome imamo samo 35 miliona evra.
Ako imamo taj debalans u pokriću, a država nema slobodna sredstva, nema u budžetu, nema u materijalnoj osnovi, odnosno moguće je da ima, ali ovde nam nije predočeno iz kojih sredstava će se pokriti to što treba da se pokrije, onda moramo govoriti o jednoj političkoj odluci. Ovo je čisto politička odluka bez materijalne i finansijske podloge. Tu je bojazan SRS da ćemo dovesti građane u zabludu u kojoj će izgubiti ogromna sredstva. To nije prvi put. Imamo onaj Zajam za preporod, posle toga imamo onu štednju devedesetih godina i muku građana koja traje i još će trajati sedam godina da bi vratili ono što su u osnovi uneli, ali obezvređeno, i još kad dodamo tome još desetak, petnaest godina vraćanja, onda vidimo u stvari da su izgubili jako mnogo i nikada neće moći dobiti ono što stvarno ulože. To je bojazan.
I dalje treba da nas zabrine sledeća činjenica i podatak: ako se radi o političkoj odluci, a ovo je činjenica politička odluka, iza nje stoji jedna dobro osmišljena finansijska podloga i aktuelna Vlada želi upravo kroz tu finansijsku podlogu da pokrije ono što neće moći ostvariti kroz ono što je planski predviđeno za 2008/2009. godinu.
Vlasti su predvidele određena sredstva koja ćemo uneti kroz inokredite. Inokredita neće biti zato što je zapad u finansijskoj krizi i neće moći odvojiti sredstva zato što se muči svojim finansijskim i ekonomskim problemima. Onda moramo, nemamo odakle, znači ako ne možemo povući sa zapada, sa istoka nam pare i ne trebaju jer mi ne dozvoljavamo ruskim i drugim bankama da dođu na naše tržište, onda šta nam preostaje, preostaju nam građani. Hajmo sada fino političkom retorikom, govoreći o stabilnosti našeg sistema, o dinamičnom razvoju, o zapošljavanju, o rastu životnog standarda, privući građane da ubace svoja sredstva iz slamarica u banke i na taj način ćemo ih dovesti u poziciju u kojoj su bili devedesetih godina.
Srpska radikalna stranka vas upozorava, nemojte to činiti bez obrazloženja. Ako imate garancije, izađite ovde i recite - garantujemo time, time, to vam je zakonska obaveza. Nismo čuli, tražimo ovde da kažete čime garantujete. U zakonu ste napisali jamči Republika Srbija. Čime jamči? Morate nam to reći.

Narodni poslanik Zoran Krasić, zatim gospodin Milan Avramović.

Kada javnost ne dobija odgovore, onda naravno da slede pitanja. Samo želim da, u skladu sa članom  225. i 226, napokon neko progovori, ali mi je mnogo više stalo da građani shvate o čemu se radi. Građani bi morali da znaju da ova dva zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita i Zakona o Agenciji za osiguranje depozita ipak čine neko jedinstvo.
Što se tiče ovog zakona o Agenciji za osiguranje depozita, samo jedan član se menja. Molim vas, najvažnija je promena da će Vlada biti u mogućnosti da na predlog Narodne banke Srbije kupi, u ime i za račun Republike Srbije, akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost.
Ugrožavanje finansijske stabilnosti od strane neke banke je oblast koja je regulisana Zakonom o Narodnoj banci Srbije i Zakonom o bankama. Ovaj zakon o Agenciji dozvoljava mogućnost da interveniše Agencija u ime i za račun Republike Srbije kod onih banaka gde Republika Srbija ima akcije.
Vi ovo širite, pa ne znamo koji je taj kriterijum finansijske nestabilnosti. Pa onda ne znamo kakvo je to poslovanje, zašto se kod jedne banke interveniše, a kod druge se ne interveniše. Koji je taj kriterijum? Sve to se ubacuje tako široko i diskreciono sa gledišta Vlade i Narodne banke Srbije, a osnovna ideja jeste promena Zakona o osiguranju depozita.
Moram da vam pročitam centralnu odredbu tog zakona, ona glasi, to je član 4 - Agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa, menja se osigurani iznos do 3.000 evra na iznos do 50.000 evra. Sa gledišta deponenata, fizičkih lica, to je prihvatljiva promena, jer se na taj način obavezuje banka da svojim unutrašnjim sredstvima obezbedi sigurnost depozita i pomaže državi preko Agencije da to bude zaštićeno.
Stav 2. tog člana kaže - za obaveze iz stava ovog člana jemči Republika Srbija. Mi se nalazimo u granicama odgovornosti Republike Srbije. Idemo dalje, ali vidite šta rade oni. Oni sada to koriste, pa ubacuju i ovu mogućnost da se otkupe akcije ili na drugi način kupe neke banke, navodno gde postoji neka finansijska neizvesnost. To je zamena teza.
(Predsednik: Privedite kraju.)
Centralno pitanje današnje situacije jeste kako je poslovanje banaka, da li izvlače pare, gde plasiraju pare, kako formiraju aktivu, kako prikazuju to, gde su pare, koga finansiraju.
Ali, vi nećete o tome da pričate, vi želite da pričate o tome kako se brinete za građane. Za Kragujevčane ste se brinuli tako što ste zaključili nepostojeći ugovor. Za ove ovamo ste se brinuli na drugi način.

Narodni poslanik Dragan Stevanović, a zatim gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 226. i tražim informaciju od gospođe ministra.
Gospođo ministre, ovo je direktno vezano za vaše ministarstvo, molio bih vas za malo pažnje, na kraju priče ću da postavim pitanje.
Naime, informacija od 14. novembra 2008.godine, mesto Vranje, sledi - ukupno 34 od 36 poslovnica Apotekarske ustanove Vranje su od juče blokirane i zapečaćene po nalogu poreske uprave. Kako saznajemo, u svim objektima Apotekarske ustanove Vranje juče je počeo komisijski popis, a inspektori finansijske policije vrše detaljnu terensku kontrolu. Tim povodom oglasila se i direktorka apoteke Vranje, Jasmina Arsić, koja je u stranačkim prostorijama G17 plus, kojoj pripada, održala konferenciju za štampu.
Opštinski odbor G17 plus najoštrije je osudio postupanje poreske uprave i finansijskih inspektora, koji su započeli terensku kontrolu u svim objektima Apotekarske ustanove Vranje. Iz ove stranke tvrde da je nečuveno da zbog finansijske kontrole zatvore sve apoteke u regionu i preko 250.000 korisnika ostane uskraćeno za usluge ove ustanove.
Gospođa Arsić, direktorka apoteke Vranje, tvrdi da je 70 finansijskih inspektora u isto vreme oko 11,30 čekalo ispred svake od 36 apoteka u regionu da ona potpiše nalog kako bi započeli istragu, po nalogu Poreske uprave Vranje. Ona naglašava da je neodgovorno da se bez naloga o zatvaranju apoteka svaki od tih objekata zatvori i ljudi kojima su lekovi nužni ostave na cedilu.
Saznaje se u Poreskoj upravi da se ništa ne radi bez naloga, te da je u slučaju vranjske apoteke poštovana procedura, dok zvaničnici poreske uprave bez odobrenja iz Beograda nisu želeli da daju bilo kakve izjave. Uroš Trajković, predsednik Opštinskog odbora G17 plus, ističe da se njegova stranka upravo zalaže za transparentnost i odgovornost u radu, ali da je nečuveno da se na ovaj način postupa.
Štaviše, Trajković tvrdi da je pozadina politička igra, te da akciju vode iz Beograda i da iza nje stoji Demokratska stranka. Ove tvrdnje demantovao je prvi čovek vranjskih demokrata, gospodin Stefanović, i kaže da podržava svaku akciju u kojoj je borba protiv kriminala, ali i to da osuđuje postupanje mimo procedure ako ga je bilo.
Iz G17 plus uveravaju da su nadležne državne službe, ali i gradonačelnik Vranja osudili pokušaj da se apoteke u regionu zatvore i najavljuju ozbiljan razgovor sa koalicionim partnerima. I dok Trajković najavljuje preispitivanje odluke da se uđe u vlast na lokalu sa DS-om, nosioci javnih funkcija u gradu tvrde da su optužbe G17 plus na njihov račun besmislene i podsećaju da je gradonačelnik Zrenjanina sa svojim saradnicima takođe pod istragom... (Predsednik: Vreme.) evo završavam, samo još 15 sekundi... te da se državnim organima mora dozvoliti da rade svoj posao, makar se radilo i o predsedniku države.
Gospođo ministre, moje pitanje konkretno za vas - s obzirom da je finansijska policija pod vašom nadležnošću, da li je tačno da je akcija koordinirana iz Beograda, Krunske ili Andrićevog venca, sasvim je svejedno, ili su ovo redovne aktivnosti finansijske policije? Zahvaljujem.

Gospodin Avramović, pa gospodin Jojić, a zatim gospodin Petronijević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa čl. 225. i 226. Želeo bih da dobijem informaciju od nadležnih službi - ko je, zbog čega i na kakav način pokušao da zaustavi mirne nepolitičke nacionalne proteste na Trgu Republike, kojima je danas 116. dan, treba da počnu tačno u 17,00 časova - a već ogroman broj, kontingent policije se sprema da deluje onako kako su to navikli i onako kako ste ih vi iz DS naučili. Jer sve ono što ste vi prošli, vi ste faktički sada i primenili.
Vi ste, gospodo iz DS, zaboravili kada ste lupali u šerpe i lonce, zaboravili ste kada ste blokirali grad, Srbiju, kada ste dovozili bagere ili ne znam šta već, rušili i palili, a sada vam smetaju mirni nacionalni protesti, sa ozbiljnim zahtevima.
Dakle, moje pitanje - kome to smeta, iz kojih razloga, ko će to da zabrani i ukine posle 115 dana, faktički danas je 116. dan? Podsetiću vas na više primera. Jutros je jedan od organizatora jedne nevladine organizacije pozvan na informativni razgovor. Prvo je bio u Policijskoj stanici Stari grad, potom je sproveden do policijske stanice u 29. novembar, gde mu je objašnjeno da se može protestovati mirnim šetnjama, ali na trotoaru.
Zamislite taj bezobrazluk? Ljudi protestuju protiv misije Euleks na KiM, ljudi protestuju protiv izručenja Srba u Haški tribunal, ljudi protestuju protiv ulaska u EU bez KiM, i vi hoćete da ih zabranite, i vi pričate o demokratiji, o slobodi govora, o slobodi kretanja i izraženog mišljenja. Ne znam šta je potrebno da vi sprovedete da bi tu vašu ostrašćenost za vlast koju imate sproveli u delo, a da svima bude dobro?
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, neće ovo trajati dugo. Ova tortura je ishitrena reakcija pojedinaca, koji su to uostalom i najavljivali. Ali budite sigurni, ukoliko budu zabranjeni ti protesti, neće vam se dobro pisati na sledećim izborima, možda i u ovoj skupštini. Ako budete mlatili i tukli onu poštenu decu i one poštene ljude koji se tamo redovno sastaju u 17,00 časova, e onda ćete pokazati svoje pravo lice jednom u životu. Hvala.

Gospodine Jojiću, imate reč.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nedavno sam postavio pitanje Ministarstvu pravde, ali sada ga usmeravam prema predsedniku Vrhovnog suda, jer sam dobio jedan odgovor iz nadležnosti Vrhovnog suda Srbije.
Naime, postavio sam pitanje - da li se u Srbiji poštuje Poslovnik Vrhovnog suda i da li se zna u kojim sudovima, u koje vreme rade šalterske službe, jer je to posebno najveći kontakt i broj građana koji ostvaruju određena prava u našim sudovima. Dobio sam odgovor sledeće sadržine.
Kaže - prema sudskom poslovniku, radno vreme u sudu određuje predsednik Vrhovnog suda Srbije. Predsednik utvrđuje dnevni raspored radnog vremena koji se objavljuje na oglasnoj tabli na ulazu u sud.
Pazite sada, odgovor u stavu 3 - oglasna tabla se, saglasno članu 85. sudskog poslovnika, postavlja u sudskoj zgradi, a ne na ulazu sudske zgrade, za objavljivanje sudskih oglasa, saopštenja i onih dostavnica koje se lepe na one table unutra, u holovima, kada stranka nije uredno pozvana, pa nije pristupila na sud i u tom slučaju se oglašava da je zakazano ročište ili je doneta sudska odluka.
Međutim, molim predsednicu Vrhovnog suda Srbije, gospođu Vidu Škero, da putem svojih organa, tj. Odbora za nadzor i drugoga ko vrši nadzor nad sprovođenjem i primenom ovog poslovnika, utvrdi da li u Srbiji u svim opštinskim sudovima postoje oglasne table vidljive i da se ne razlikuju od one obične jedne dostavnice ili poziva.
Dakle, na oglasnoj tabli u ulazu u sud treba da građani budu obavešteni da će radno vreme suda biti od 7,30 do 15,30. U nekim sudovima se to poštuje. Jer veliki broj građana ne može da ostvari svoje pravo, pogotovu kada su u pitanju overe izjava, ugovora ili druge.
Prema tome, tražim obaveštenje od predsednika Vrhovnog suda - da nadležni nadzorni odbor Vrhovnog suda ili na bilo koji drugi način utvrdi da li se poslovnik predsednika Vrhovnog suda Srbije u svim sudovima podjednako primenjuje. Hvala vam.