Reč ima gospodin Milorad Buha, po Poslovniku takođe, zatim Jovan Nešović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226. poslovnika o radu Narodne skupštine i ovde prisutnom ministru finansija postavljam pitanje i tražim obaveštenje i odgovor na konkretno pitanje o tome iz kojih sredstava Vlada, odnosno Agencija za osiguranje depozita može da isplati sredstva u slučaju stečajnog postupka prema određenim bankama?
Za očekivati je, s obzirom na globalnu ekonomsku i finansijsku krizu, da će i naše banke doći u nelikvidnost i nesolventnost i završiti u stečajnom postupku, kao što je to slučaj u svetu. U SAD-u samo u toku ove godine 19 srednjih i velikih banaka je otišlo, a da ne govorim o onim sitnim regionalnim i drugim bankama, štedionicama, štedno-kreditnim zadrugama itd.
U Evropi također imamo slučaj, samo što naša štampa ne prenosi sve to i nismo upoznati o teškoj ekonomskoj i finansijskoj monetarnoj krizi u zapadnoj Evropi, koja će se preneti ovde. Evo, čuli smo ovde od ministra finansija i prvi put da neko od zvaničnika kaže i upotrebi reč kriza. Kriza je tu, ona je na vratima, ona je konstantno kod nas, samo što zvanična vlast to ne priznaje.
Postavljam pitanje, shodno odredbi člana 4. Zakona o osiguranje depozita, koja kaže da će u slučaju stečaja i likvidacije banaka sredstva biti isplaćena iz Fonda za osiguranje banaka. Taj fond trenutno ukupno raspolaže sa 30 miliona evra. To su premala sredstva, gotovo i za neku srednju banku, a kamoli za ozbiljne banke koje deluju na prostoru Republike Srbije.
Istim tim članom je predviđeno da za celokupno osiguranje garantuje i jamči Republika Srbija. Iz kojih sredstava? Da li je to budžet? Mi imamo deficit u budžetu, imamo deficit platnog prometa, imamo deficit spoljno trgovinskog poslovanja, imamo deficit budžeta i to naglašen. Šta očekivati?
Iz kojih sredstava planirate da isplatite ta sredstva ako dođe do te situacije, a ako je došlo, ako je razbucan bankarski i finansijski sistem Amerike i Evrope, pa nije vrag da neće biti prisutno i ovde kod nas.
Ako ste ubeđeni u sve to, onda morate izaći ovde i reći, ne upotrebljavati, kao što i do sada niste upotrebili reč kriza. Sada ste je prvi put upotrebili.

Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović.

Poštovane kolege poslanici, poštovani predsedavajući, pozivam se na član 104 - narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista, svaki narodni poslanik može da bude za zakon ili protiv zakona i da iznosi određene argumente koje će uputiti narodnim poslanicima i građanima Srbije koji gledaju ovaj prenos.
U svom govoru sam samo rekao ono što stoji kao zvanično saopštenje NBS, kolike su devizne rezerve. Govorio sam takođe o pokrivenosti deponenata u bankama i pozvao sam građane Srbije, potpuno odgovorno, da je pametnije i bolje za njih da novac drže u bankama, gde je i namenjen, jer će gubiti 10%, ono što svaka banka sada u nedelji štednje daje, 9-10-11, zavisi od banaka. Ništa drugo nisam rekao.
S druge strane, potpuno razumem pojedince ovde, što gore, za njih je bolje. To je potpuno jasno. Zaista neću da govorim o bankarskom sistemu iz 90-ih godina, to znamo kako je bilo i ne daj bože da se više vrati. To je prosta stvar.
Želim još nešto da kažem, retorika pojedinaca sa ove skupštinske govornice prema građanima Srbije i pozivanje na ovakve diskusije, kažem vam, ljudi, pogledajte rezultate lokalnih izbora - jedna stranka koja je bila velika u dve opštine u Srbiji nije prešla cenzus. Toliko o onome koliko se prima u narodu ono što kažu.
Ima još jedna stvar koju hoću da kažem. Ako neki brod polako tone, molim vas, nemojte pozivati da tone mnogo više i da se dese neke teške promene.
Zato pozivam narodne poslanike, zaista iskreno, da iznesu i za i protiv argumente. Narodna skupština RS će u danu za glasanje reći šta misli o izmenama i dopunama ova tri zakona.

Gospodin Krasić, po Poslovniku.

Naravno, 225. i 226. Međutim, ovo inspirativno ne može da ostane bez komentara. Mislim da građani Srbije od 2001. godine još nisu dobili odgovor na pitanje, a nije ga dobio ni pokojni Đinđić - gde su pare sa Kipra? Nismo dobili odgovor na pitanje kako je to neko promašio Narodnu banku u prvom pokušaju, pa je u drugom pokušaju uspeo da je osvoji oružjem i šta je bilo sa tim krivičnim postupkom.
Nismo dobili odgovor na pitanje šta je sa Nacionalnom štedionicom, zašto su ugašene naše banke i kako to da se sada kao ekspertsko rešenje nudi nešto što je osuđivano od strane Mlađana Dinkića 2001. godine.
Ne može država da socijalizuje gubitke postojećeg bankarskog sistema i one moraju da budu ugašene. Kako sada vršite svojevrsnu socijalizaciju gubitaka i lošeg poslovanja nekih banaka? Mi pri tome nemamo ni podatak o tome koje su banke loše, samo imamo podatak ili neka saznanja iz novina gde neko od predstavnika vlasti želi da ostvari dominaciju u kojoj banci.
Da podsetim javnost u Srbiji šta se sprema još gore. Jutros je završena rasprava o Zakonu o javnim nabavkama. Da li znate da više nepokretnosti nisu dobro koje je predmet regulisanja Zakona o javnim nabavkama? Znate i znate zašto - zato što su vaši ljudi stekli čitave spratove i sada vaš Đilas raščišćava sa građevinskom mafijom, želi da ukloni tragove, a onda ćete državnim organima, javnim preduzećima od republičkog značaja i svima onima koji su dužni da primenjuju Zakon o javnim nabavkama da u neposrednoj pogodbi prodate nepokretnosti, pitanje kako su zarađene, ali će se oprati papiri i opraće se pare.
Centralno pitanje na koje ćuti ova Vlada, neće da odgovori, jeste - da li je rezultat najavljene finansijske krize što su prihodi i očekivanja zarada po osnovu bankarskog poslovanja dignuti do tog fetiša da maltene postaju trošak poslovanja fiksni, a onda svi mora da se uklapamo u planiranu zaradu, pa da bi se ostvarila planirana zarada hajde država neka garantuje. Čime da garantuje? Kreditima iz inostranstva? Zaduživanjem? Rasprodajom? Pa, vi nemate više šta da prodate. Nemate više šta da prodate u ovoj zemlji. Došlo je vreme da se podvuče crta i da se svede račun. Zato su vam potrebne igrarije, a molim predstavnika Vlade da mi odgovori da li poslovna banka može da da kredit političkoj stranci.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Član 104. Poslovnika i član 101, i molba kolegama koji usput dobacuju, nervozni verovatno što moraju da rade, ali izađite ovde, recite svi sve što imate, a nemojte da dobacujete, to je nepristojno i neprimereno, pogotovo ne poluglasno.
Gospodin iz G17, kolega Nešović, malopre je ovde ponovio ono što je u prvom svom javljanju rekao, ali je skrenuo pažnju narodnim poslanicima da narodni poslanici mogu da budu za zakon i protiv zakona i da svoje stavove brane argumentima, što je teoretski zaista ispravno ali gospodine, onda se sami ponašajte tako.
Razumemo mi da ćete vi podržati zakon koji dolazi iz Vlade Republike Srbije, ali onda bar se ponašajte kao ovi žuti, pa ćutite, ništa ne govorite, glasajte u danu za glasanje, da bar građani Srbije ne čuju svakog od vas pojedinačno šta će da kaže o predlozima ovih zakona, o celokupnoj situaciji i krizi u kojoj se nalazi Srbija.
Mi smo se naslušali ovih prethodnih dana svega i svačega od predstavnika Vlade. Sećaju se građani Srbije, bilo je to pre 10-15 dana kada je Đelić rekao da je ova globalna finansijska kriza, mada se to kaže Đelić građanima čini čudno, ali to je odlično za Srbiju. To je prilika da u Srbiju dođu investitori.
To je jedanput rekao i više nije ponovio, valjda ga je neko upozorio koliku je glupost izgovorio i nešto u šta niko živ ne može da veruje. Neće kolega da govori o bankarskom sistemu devedesetih, ali bismo mogli da pričamo o bankarskom sistemu ovih raznih stranih banaka koje je Dinkić doveo u Srbiju. Niko ne zna ni kako, ni na koji način.
Mogli bismo da govorimo i da pitamo Dinkića gde su depoziti najvećih srpskih banaka koje je on ukinuo kada je došao na vlast, nakon onog upada sa dugim cevima u Narodnu banku. Kako je obmanuo i tadašnju vlast i građane Srbije kada je preoteo Nacionalnu štedionicu i preoteo ime Nacionalna štedionica da bi doveo u zabludu i građane i deo tadašnje vlasti da se radi o nečem što zaista ima veze sa nacionalnim i sa nekim opštim nacionalnim interesom.
Vidim da je tri minuta prošlo. Očigledno će biti vremena danas da raspravljamo o onom za šta je zainteresovan, što je zapravo inicirao kolega iz G17, pa svakako zainteresovane građane Srbije ćemo podsetiti na sve.

Narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre deset minuta kolega iz poslaničke grupe G17, Jovan Nešović, izjavio je sledeće - vi znate da sada u ovoj nedelji štednje kamate u svim bankama iznose 10%. Pomislio sam da je u pitanju neki lapsus ili da se čovek možda šali.
Prije pet minuta sa ove iste govornice, gospodin Nešović izjavljuje sledeće - preporučio sam građanima da ne gube 10% jer svaka banka sada daje toliku kamatu. Provereno je da u zemlji Srbiji, u kojoj se mi sada nalazimo, ne postoji ni jedna jedina banka koja danas daje kamatu 10%, i u nedelji štednje i prije nedelje štednje. To je jedno.
Drugo, kada narodni poslanik smišljeno dva puta u roku od deset minuta izađe za ovu govornicu, izgovori jednu takvu neistinu, smatram da time on ne vređa samo narodne poslanike, odnosno njihovo dostojanstvo, nego i građane Srbije, svih onih građana Srbije koji nisu u zavadi sa zdravim razumom. Kada slušam poslanike iz G17 stičem utisak da postoje dvije Srbije, jedna stvarna Srbija u kojoj mi svi živimo i jedna virtuelna Srbija.
Juče smo čuli od predstavnika G17 da njihov predsednik Mlađan Dinkić nikada nije pominjao da je pronašao Miloševićeve milijarde na Kipru, pa smo zatim čuli da nije gorela Savezna skupština, da je to insinuacija. Sada čujemo da je u svim bankama kamata 10%. Neću iskoristiti ovu priliku, ali ako budem prinuđen da se javim za repliku pročitaću koliko iznose kamate, pa ćete videti da nigde nema kamate od 10%. Hvala vam.