Javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika. Potrebno je objašnjenje da bismo mi, kao poslanici, mogli uspešno, to je već u članu 225, da obavljamo svoj rad.
Kao što ste imali prilike da čujete, gospođo ministar, od prethodnih poslanika jesu sva ona pitanja koja mi već izvesno vreme pokrećemo i očekivali smo da nam odgovore na ta pitanja, recimo, da tim za prevazilaženje efekata finansijske krize u svetu u Vladi Republike Srbije, ali nažalost, mi to nismo dočekali. Zato sada pokušavamo da dobijemo odgovore na pitanja koja nama naši sugrađani koji su glasali za nas redovno postavljaju.
Izaći ću ovde pred vas sa konkretnim statističkim podacima i želela bih eventualno da date obrazloženje ili objašnjenje šta Vlada ima, u tom kontekstu, nameru da uradi.
Dakle, prema Eurostatu, Agenciji za statistiku EU, eksplozivni rast cena hrane u prošloj godini doveo je Srbiju na mesto evropskog rekordera u poskupljenjima. Prema toj istoj agenciji, po rastu cena hrane i bezalkoholnih pića od 13,4% u 2007. godini, u poređenju sa zemljama EU, bili smo na trećem mestu. Ispred Srbije su Letonija i Slovačka, koja je samo u ovoj robnoj grupi zabeležila rast cena od 13,7%.
Po rastu cena voća i povrća od 28,5% na prvom mestu je Srbija, sledi Bugarska sa rastom od 16%. Prednjačili smo u poskupljenju mleka i mlečnih prerađevina od 18,3%, riba je poskupela 11,4%. Rekorda u prošloj godini bio je u rastu cena još nekih prehrambenih artikala.
Tako je jestivo ulje kod nas lane bilo skuplje od proseka EU za 6,5%. Litar zejtina je u našoj zemlji bio skuplji nego u Francuskoj za 2%, ulje je u Nemačkoj prošle godine bilo jeftinije za 10,5%, a u Holandiji za čak 57,5%. U poređenju sa prosekom naših zarada u Srbiji, izuzetno je skupa odeća i obuća.
S obzirom da smo mi iz medija informisani da je završen sastanak, odnosno pregovori sa delegacijom MMF, i ono koliko smo razumeli, možda grešimo, vi ćete tu da nas ispravite, jeste da se sledeće godine predviđa zamrzavanje rasta zarada i odbija predloženi prosek penzija 70% od ličnih dohodaka.
Konkretno pitanje - šta ste predvideli za rast cena široke potrošnje i kako mislite da će građani moći sa svojim redovnim mesečnim primanjima da izdrže krizu, recesiju i frapantni rast cena koji jeste i dalje u uzlaznoj putanji? Hvala i izvinjavam se na prekoračenju.

Molim službu da, sa stenogramom ovog zapisnika, pitanja koja je postavila narodna poslanica prosledi Vladi, koju takođe molim da odgovori u primerenom kratkom roku.
Povredu Poslovnika reklamirao je gospodin Zoran Krasić i dobija reč, potom gospodin Miloš Aligrudić, pa Milan Lapčević.

Gospodine Novakoviću, verovatno niste dobro čuli. Malopre sam, prilikom izlaska, tačno naveo sve članove Poslovnika na koje se pozivam. To su bili članovi 225, 226. i 136. Poslovnika Narodne skupštine. U tom maniru ću da nastavim dalje.
Zašto je potrebno da mi imamo aktivne članove Vlade na sednici Narodne skupštine, a ne pasivne posmatrače koji će da poziraju na jednom TV prenosu, da izgledaju da glume kao da su tu Boris Tadić i Mirko Cvetković.
Malopre ste čuli, u našoj državi je formiran novi bankarski sistem, zahvaljujući nekim ljudima koji su sa tom operacijom krenuli 2001. godine. Da li su to strane banke, da li su to domaće banke? Po kom osnovu mi treba da kupujemo akcije tih banaka, kada smo mi do pre nekoliko dana samo slušali kako imamo najsigurniji bankarski sistem na planeti zemlji? Za proteklih mesec dana NBS je intervenisala sa preko 300 miliona evra da bi odbranila, neuspešno, kurs dinara. Gde se nalaze devizne rezerve?
U skladu sa vašim zakonom, postavljam vam pitanje: gde se drže sredstva po osnovu premije za osiguranje depozita? Da vas samo podsetim da se ta sredstva vode na posebnom računu kod NBS, da se ta sredstva formiraju iz premije za osiguranje depozita koje plaćaju banke, a vi znate da ste morali da propišete i plaćanje zatezne kamate za slučaj docnje. Znači, te uspešne banke nisu mogle da plaćaju ni premiju osiguranja, pa je ova agencija njima propisala da plaćaju i zateznu kamatu. Takve odluke imate.
Dalje, prihodi od ulaganja sredstava Fonda za osiguranje depozita: sredstva ostvarena naplatom potraživanja Agencije iz stečajne mase banaka, sredstva obezbeđena zaduživanjem, dotacijama i sredstva iz budžeta Republike Srbije. To su izvori sredstava Fonda za osiguranje depozita.
Gde mogu da se plasiraju sredstva Fonda za osiguranje depozita? Mogu u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija i NBS, a sredstva Fonda za osiguranje depozita ulažu se i u strane hartije od vrednosti ili ih polažu na depozite kod stranih banaka.
Da li ste možda ta sredstva, iako tako skromna od 70 i nešto miliona, uložili u neku stranu banku na čuvanje kao depozit, uložili u strane hartije od vrednosti? Ko vama daje za pravo da ove stvari predlažete kao mere izlaska iz finansijske krize? Ko je vas ovlastio da čuvate tuđi kapital?
(Predsedavajući: Vreme.)
Ponovo ću da se javim, gospodine Novakoviću, pošto ovaj poslovnik nije baš mnogo savršen.

Povredu Poslovnika reklamira gospodin Miloš Aligrudić.

Pozvaću se na član 226. u vezi sa članom 225. i pokušaću da objasnim zbog čega mislim da su narušena prava narodnih poslanika.
Dana 8. oktobra ove godine, poslanička grupa DSS podnela je Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, kojim je tražila da se osigurani iznos depozita od dosadašnjih 3.000 evra podigne na 20.000 evra. U prevodu, to znači sledeće: da oni građani koji imaju depozite u bankama mogu biti do ovog iznosa sigurni da će im u roku koji zakon to predviđa, a to je 90 dana, to biti vraćeno, jer država, preko zakona koji je usvojen u Narodnoj skupštini, garantuje za taj njihov ulog.
Neke države, u situaciji krize, kao što je Nemačka, taj iznos su podigle neograničeno i za to moraju imati određeno pokriće. Ovde smo govorili i o nekim od izvora tih pokrića, to je moj zamenik Rade Obradović govorio i u samom uvodnom izlaganju, koji ti izvori mogu biti.
Iznos koji je predložen od strane DSS od 20.000 evra bio je takav da smo uzeli u obzir sve moguće izvore, kako se ne bi mogao staviti nijedan prigovor na visinu osiguranog iznosa depozita. Nije nemoguće da on bude i veći.
Dana 24. oktobra dobili smo od Vlade Republike Srbije, ovde smo obavešteni o tome, zapravo, na ovom papiru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, koji se razliku od našeg predloga samo u visini osiguranog iznosa. Piše da je 50.000 evra. Nemamo ništa protiv, pod uslovom da je taj iznos održiv, o čemu možemo posebno u toku dana raspravljati i javljaćemo se tim povodom.
Kada je reč o ovome, gde su povređena naša prava? Pošto smo mi dana 8.10. podneli naš predlog zakona Narodnoj skupštini, a Vlada bi trebalo da je u obavezi da naš predlog zakona razmotri i da kaže svoje mišljenje o tom predlogu zakona, Vlada je to učinila na sledeći način: prvo je razmotrila sopstveni predlog zakona i prosledila ga Narodnoj skupštini, a onda je zaključila, i šalje nam obaveštenje, da se ne prihvata naš predlog zakona.
Kaže ovako: "Na sednici od 23. oktobra Vlada utvrđuje Predlog o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, 24. ga upućuje Narodnoj skupštini" i kaže da se ne prihvata naš predlog zato što se osigurani iznos povećava na 50.000 evra, što će predstavljati još veći stepen zaštite deponenata.
Znate kako, gospođo ministar, ako ste imali problem, a zakon je u osnovi u svemu identičan, sa osiguranim iznosom, mogli ste reagovati na sledeći način: prihvatajući zakon u načelu i podnoseći amandman povećanjem iznosa sa 20.000 evra na 50.000 evra. To bi bilo u skladu sa procedurom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. U čemu je vaša greška? Vaša greška je u tome što ste ostavili državu Srbiju tri i po ili četiri nedelje bez donošenja ovog zakona, koji bi trebalo da bude paket nekih mera, za koje nismo ni sigurni da ih uopšte imate u celini, da se zaštite interesi građana i deponenata u Srbiji.
To ste učinili namerno, zato što ste kao vlast sujetni i ne dozvoljavate da niko drugi bude pametniji i pre vas da se seti nečega što je važno za građane Srbije. Taj zakon bi već odavno bio u proceduri i izglasan da niste ovo učinili. Time su povređena ne samo naša prava nego i prava građana ove države.

Reč ima, da bi ukazao na povredu Poslovnika, narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, koristim priliku po članu 226. da postavim pitanje upravo gospođi ministarki: da li će njen državni sekretar snositi bilo kakve konsekvence za svoje izjave koje je davao i na medijima i na Odboru za finansije, kada smo ukazivali da država treba hitno da reaguje i da je potrebno povećati iznose osiguranih depozita građana kod banaka?
DSS je 8. oktobra predložila zakon po kojem se povećavaju iznosi depozita na 20.000 evra. Prva reakcija tada je bila da je to nepotrebno dizanje panike, da su takve mere nepotrebne i da nisu zasnovane ni na kakvoj analizi, pa nam je čak rečeno da preko 80% štednih uloga je pokriveno dosadašnjim osiguranim depozitom do 3.000 evra i da nema nikakve potrebe za povećanjem tog iznosa, da bi, dve nedelje nakon toga, Vlada usvojila Predlog zakona da se taj osigurani depozit poveća na 50.000 evra.
Sada je meni potpuno nejasno - ako je vaš državni sekretar, odnosno pomoćnik, vaš zamenik tog trenutka rekao da je to nepotrebno i da ne treba da se povećavaju osigurani depoziti, da se građani podbunjuju, odnosno da se pravi panika kako bi podizali svoje uloge u bankama, nakon toga je usvojen mnogo veći osigurani depozit, a danas vaš zamenik sedi zajedno sa vama ovde.
Potpuno mi nije jasno da li vi vodite istu politiku i da li državni sekretar zastupa vaše stavove ili je u međuvremenu promenio te stavove? Ako je promenio, kakve će konsekvence da snosi? Ako nije, onda ne treba da sedi tu gde jeste. Dakle, ono što je evidentna šteta, to je da dve nedelje vašeg nepostupanja je prouzrokovale takve štete da je skoro 500 miliona evra povučeno iz banaka od strane građana.

Narodna poslanica Marina Raguš dobija reč na osnovu člana 100, jer ukazuje na povredu Poslovnika, pa gospodin Krasić, pa gospodin Dimitrijević.

Kao i prethodni put, na osnovu čl. 225. i 226. Nažalost, vreme predviđeno po ovim članovima po Poslovniku jeste tri minuta. Složićete se da je zbog novonastale ekonomske situacije zaista vrlo malo da predstavimo vrlo brutalne i konkretne statističke podatke koji slikaju sliku Srbije s kraja 2008. godine, a koju očekuje recesija 2009. godine, za koju nemamo odgovor kako će preživeti 2010. i 2011. godinu.
Nažalost, vi ste tu kao predstavnici Vlade i verovatno da najčešće vas zamaraju, uslovno rečeno, naši predlozi ili naša javljanja. Očekivali smo ovde tim za prevazilaženje krize Vlade Republike Srbije. Nažalost, njega nema. Čini se da ste vi ipak ovde najrelevantnije figure koje ćemo mi pokušavati da mučimo konkretnim statističkim podacima, sve u cilju prevazilaženja situacije, znajući sa potpunom svešću da vi apsolutno niste ti koji ste direktno odgovorni za situaciju koja je nastala. Uverena sam da ćete dati sve od sebe, makar da nam date pravovremene i kvalifikovane odgovore na ovo što vam treba za svakodnevno obavljanje naše poslaničke funkcije.
Dakle, ono što jeste nastavak slike o kojoj sam prošli put pričala jeste zaista frapantan rast cena. Građani, odnosno narod u Srbiji ne može sa trenutnim mesečnim prihodima da isprati ovaj rast cena. Pola miliona ljudi se nalazi ispod donje granice i linije siromaštva.
Ako je zvanično utvrđeno, 8.833,00 mesečno dinara, a 733.000 građana je nezaposleno, prema zvaničnim podacima, a čini se da će biti i više. Od skoro 30 milijardi dolara ukupnog spoljnog duga Srbije naredne godine za naplatu stiže 5 milijardi, a što je manje od polovine deviznih rezervi Narodne banke Srbije. Ukupan spoljni dug Srbije narastao je na skoro 30 milijardi dolara, što će reći da u proseku na leđima svakog građanina sada je breme deviznog duga teško oko 4.000 dolara, teže je za 77% nego krajem 2000. godine, kada je po stanovniku iznosio 1.444 dolara.
Već naredne godine, uz sve neizvesnosti koje donosi talas svetske finansijske krize, država, banke i preduzeća dužni su da vrate stranim poveriocima oko pet milijardi dolara. Konkretno, kako navode iz Narodne banke Srbije, po dugoročnim kreditima sledi vraćanje osnovnog duga od 4,07 milijardi, plus 1,08 milijarde dolara na ime kamata.
Javni sektor, odnosno država će u 2009. godini morati da izdvoji 490 miliona dolara za vraćanje spoljnog duga, a od toga 205 miliona dolara za glavnicu i 285 miliona dolara za kamatu.
Izvinjavam se na ovom prekoračenju vremena.
Dakle, ono što jeste nedoumica poslanika SRS u ovoj slici Srbije koju smo mi u nekih šest i po minuta uspeli da islikamo, zaista nam nije jasno, želimo da čujemo konkretne i kvalifikovane odgovore, šta je Vlada Srbije spremila kao agendu, kao dakle program prevazilaženja krize koja je pred nama.

Molim bih da stručna služba i ovaj deo izlaganja i pitanje narodne poslanice prosledi Vladi na hitan odgovor.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, koji ukazuje na povredu Poslovnika, 225. i 226.