To samo formalno-pravno se ukazuje kao da je povreda, to nije povreda. To je nasušna potreba za jednu parlamentarnu diskusiju, a to je da je potreban dijalog između poslanika i predstavnika Vlade. Ukoliko nema dijaloga, stičem utisak kao da pričam zidu ili kamenu koji me ne razume.
Moraju građani Republike Srbije da traže od Vlade Republike Srbije objašnjenje, podatke i moraju da čuju te podatke, ovde, u Narodnoj skupštini, da bi čuli i argumentaciju jedne strane i druge strane, da bi svako procenio da vidi gde je tu istina, ko skriva podatke, a ko objektivno prikazuje stanje u finansijskom sektoru Republike Srbije.
Kada ste se opredelili da vršite promenu ova tri zakona, vi ste nam stavili do znanja da niste primenili Zakon o Narodnoj banci Srbije na pravilan način i niste iskoristili druga ovlašćenja koja imate u Zakonu o bankama. Zašto?
Ta dva zakona su verovatno zakoni koji preventivnom primenom ne dozvoljavaju da se dođe u finansijske probleme. Vi ste nas uljuljkivali ovih sedam godina kako je bankarski sistem stabilan, siguran, ništa ne može njemu da se desi. Ulozi građana su osigurani, za to garantuje država preko svoje Agencije.
Do pre godinu dana u toj agenciji je vedrio i oblačio Labus, sa svim onim aferama vezanim za tu agenciju, svim aferama koje još nisu raščišćene.
Samo da vas podsetim, još nisu raščišćene. Sada onaj koji pravi afere u Agenciji treba da nam bude garancija da neće doći do propasti finansijskog sistema i to samo u delu finansijskog sistema koji se odnosi na štedne uloge građana, depozite građana i sve ono što može da se podvede pod depozite fizičkih lica. Ali, ovi mangupi šire, pa kažu, treba da se obuhvate i depoziti preduzetnika, i malih i srednjih preduzeća kao pravnih lica.
Istovremeno, u ovom Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita traljavo vrše promenu i promena samo ide u onom delu gde navodno država garantuje građanima, ne za celinu bankarskog sistema, da bi građani sa ove govornice čuli kako ova vlada misli o njima kao o fizičkim licima, kao o pojedincima, da njih zaštiti od nečega što se dešava.
A onda kao oblik zaštite propisuje jednu paradržavnu nacionalizaciju banaka koje su nastale kapitalom iz inostranstva, verovatno našim kapitalom, pa smo pre nekoliko godina imali prilike da čujemo da bivši guverner Narodne banke Srbije kaže, prosto sam se iznenadio da ta čuvena banka, prilikom prodaje sada, ustanovili smo da je formirana stranim sredstvima.
Takva vam je situacija i sa Rajfajzen bankom. Tačno se zna i međunarodna asocijacija koja je dala kredit preko Sarajeva itd. Zašto to rade? Da bi prevarili građane. Ništa više drugo nema. Da bi smirili građane kako su njihovi štedni ulozi i njihova sredstva sigurni. Kod koga?
(Predsedavajući: Vreme.)
Kod onih banaka koje posluju samo sa građanima. Mi nemamo banke koje posluju sa privredom, samo posluju sa građanima. Građane treba prevariti ovim zakonom da i dalje imaju poverenja u te Dinkićeve ememefovske itd. banke, kako bi i dalje ostavljali sredstva, a ta sredstva išla na neke lokacije...
(Predsedavajući: Minut, gospodine Krasiću.)
... ponovo ćemo, gospodine Novakoviću, ovo je vrlo važna tema, čekam tri godine na ovo.

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, koji ukazuje na povredu Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim jedno pitanje, pošto je tu gospođa ministarka, a to pitanje se odnosi na potpisivanje proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora.
Dakle, tim ugovorom koji je potpisan između ministra gospodina Rasima Ljajića i predstavnika sindikata se kaže ovako: da taj ugovor daje 15% od prosečne plate na topli obrok.
Kako u Srbiji ima otprilike oko dva miliona zaposlenih, a ja sam čovek koji voli da sve to sračuna precizno, to sam sračunao, to iznosi negde oko milijardu i po evra. I 75% prosečne plate za regres, da bi naši radni ljudi išli na godišnji odmor, a to iznosi negde oko 600 miliona evra.
Kada to sračunamo, dođem do cifre od dve milijarde i 100 miliona evra, plus povećanje penzija, koje iznosi 400 miliona evra, doći će se do cifre od dve milijarde i 500 miliona evra.
Čuli smo u kakvoj nam je situaciji privreda, čuli smo u ekspozeu predsednika Vlade da je krenuo sa rastom bruto nacionalnog proizvoda od 7%, pa je posle to spalo na 4%, pa se govori o 3,5%, a da li ćemo završiti u minusu, to ćemo da vidimo.
Dakle, pitanje za ministarku: gde su te pare, tih dve i po milijarde?
Odakle ćemo mi to da, po Opštem kolektivnom ugovoru, isplatimo, a znamo kakvo nam je stanje u državi? Zahvaljujem.

Hvala vama. Reč da bi reklamirao povredu Poslovnika traži gospodin Miroslav Petković i dobija je na osnovu člana 100.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, čuli smo danas da je najavljeno smanjenje cene goriva u proseku za dva dinara po litru.
Cena sirove nafte na berzi danas je 55 dolara, tolika je bila i u oktobru 2004. godine, tada je cena benzina u Srbiji iznosila 59,60 dinara, danas, sa ovim smanjenjem od dva dinara, trebalo bi da iznosi 89,27 dinara.
Prihod od akciza u 2008. godini je iznosio 102 milijarde dinara. Dana 20. oktobra 2008. godine, gospodin Mirko Cvetković, premijer, rekao je da će akcize na gorivo povećati za četiri dinara po litru, znači do nekih 30%. U strukturi cene goriva akcize iznose 35 dinara na benzin i 19 dinara na dizel.
Moje pitanje za vas je: da li ste možda dobili preporuku od MMF i da li je on to tražio od vas da povećate akcize na nekih četrdesetak dinara na benzin i na 25 dinara na dizel gorivo?
Kada se ovo sračuna, kao što je to kolega Dimitrijević rekao, bavimo se pored ovih problema i matematikom na dobar način, to znači da planirani prihodi od akciza treba da budu 130 milijardi dinara u narednoj godini. Znači, to povećanje od 30 milijardi dinara je ono što mene zanima da mi odgovorite, da li je to cena jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju?
Naime, jednostrana primena ovog sporazuma može da bude dobra za građane Srbije, može da ima pozitivne efekte, ali ne znam da li će i to da bude lepa priča, kao što je lepa priča bila i sa belom šengen listom.
Činjenica je da će građani Srbije nadoknaditi i platiti ovih 30 milijardi dinara, činjenica je da će Naftna industrija Srbije popunjavati rupe u budžetu za 2009. godinu, ali o tome ćemo u toku decembra razgovarati. Hvala vam.

Hvala vama. Reklamira povredu Poslovnika i dobija reč narodna poslanica Donka Banović.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, više je ovde govornika, odnosno poslanika spomenulo neke reči, kao što su obećanja koja treba držati i ispunjavati, zatim bilo je reči o poverenju, a poverenje se stiče tako što kada nešto obećate svim silama se trudite da to ispunite, a i moj kolega Petković je ovde spomenuo, na kraju doduše, reč, odnosno priču o beloj šengen listi.
Juče je ministar Đelić, koji je zadužen za ulazak Srbije u EU, to je zaduženje njegovog resora, u Skupštini, odnosno na sednici Odbora za evropske integracije obavestio sve narodne poslanike koji su članovi tog odbora, dakle vi koji ste bili vi ste ga i čuli, između ostalog je obavestio i građane Srbije, zato što je ta sednica Odbora više ličila na njegovu ličnu konferenciju za štampu negoli na sednicu odbora, zato što je u svom uvodnom izlaganju gospodin Đelić iskoristio sat vremena od sednice, tako da su novinari kada je on završio izašli, jer je to njegovo uvodno izlaganje predugo trajalo, odnosno sve nas je obavestio da se više uopšte ne zna kada će Srbija biti na beloj šengen listi.
Dakle, njegova obećanja su, to je bilo predizborno obećanje, to je da ćemo do kraja 2008. godine Srbija biti na beloj šengen listi, znači za dva meseca, pa je onda to prepravio, pa je usledilo novo obećanje da će Srbija do 2009. biti na beloj šengen listi, a juče nam je svima saopštio da se to neće dogoditi ni do 2010, a i kada će ne znamo.
Kao razloge je naveo svetsku ekonomsku krizu, naveo je razlog izbora za evropski parlament i neusvajanje Lisabonskog sporazuma. Te razloge koje je on naveo i nama i kojim opravdava neuspeh svog kabineta, mi smo znali to i na početku 2008. godine, odnosno pre izbora. Tako da mislim da on duguje izvinjenje i građanima Srbije i plašim se da će sledeći put, kada bude reč o tome kada će Srbija dospeti na belu šengen listu, možda čak navede kao razlog neuspeha i globalno otopljavanje.
Tako da molim i ministre i sve zvaničnike i političare u Srbiji da daju ozbiljna obećanja i da ih ispunjavaju, zato što ovaj način varanja prosto nije dobar za sve nas.

Hvala lepo. Na osnovu člana 85. određujem prekid do 15.00 sati. Prijatno.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu u popodnevnom delu.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe - poslanička grupa SRS, poslanička grupa SPS-JS, poslanička grupa G17 plus, poslanička grupa DSS Vojislav Koštunica, poslanička grupa Nova Srbija i poslanička grupa Za evropsku Srbiju.
Prelazimo na raspravu po redosledu prijavljenih govornika, s tim što je od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa još prijavu za reč i pravo na korišćenje svog vremena ima narodni poslanik Mladen Grujić, poslanička grupa Nova Srbija.
Dakle, po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 9, 10. i 11. dnevnog reda prvi prijavljeni je narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodni poslanik Jovan Nešović.

Uvažena gospođo predsedavajuća, moram samo vama da se obratim, s obzirom da predstavnici Ministarstva nisu trenutno u sali, dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o osiguranju depozita, sa izmenama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, predstavljaju jednu operacionalizaciju mera Vlade Republike Srbije preduzetih u cilju sprečavanja ekonomske krize u Srbiji, usled posledica globalnih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu.
Sagledavanje aktuelnih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu i psihološki efekti na deponente mogu da imaju izuzetno negativne efekte i na građane Srbije koji bi se odrazili prvenstveno na brzo povlačenje depozita i podizanje novca. Kako ne bi ponovo slamarica postala najsigurniji čuvar novca, Vlada Republike Srbije je predložila niz adekvatnih mera koje se mogu svesti na najpre, pod broj jedan, osigurani depozit se povećava sa tri hiljade na 50 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po deponentu u banci.
Ova mera je dakle posledica preporuke Evropske komisije. Povećanjem garancija na iznos depozita postiže se značajan stepen zaštite istih kroz nominalno povećanje garantovanog depozita, a takođe i kroz povećanje broja građana, dakle zaštićenih deponenata.
Kvantitativni podaci ove promene pokazuju da bi fizička lica, građani bili obuhvaćeni sa 99,76 % od ukupnog broja deponenata. Sam podatak da se ova mera odnosi na 6,29 miliona deponenata građana, dakle jedno lice u jednoj banci, ukazuje o ekonomskoj snazi naših građana. U strukturi depozita, oko 80% deponenata čine građani do tri hiljade evra depozita, što ukazuje da su naši građani jako siromašni.
Povećanjem osiguranog iznosa depozita sa tri na 50 hiljada evra ukupno pokriveni depoziti iznosili bi oko 927 milijardi evra. Ovom merom ne bi bilo obuhvaćeno dakle samo 14.415 deponenata, kako mi se čini.
Šta bi se dešavalo u bankama kada bi 1,5 miliona deponenata krenulo u banke da podižu svoje depozite preko 3.000 evra? Ko bi mogao da objasni ostalim deponentima, građanima sa depozitom do 3.000 evra, posebno da su njihove pare osigurane i da su sigurne? Psihološki efekat na pet miliona građana stvorio bi pravi haos i čini nam se opsadu banaka.
Ovim zakonom se proširuje osiguranje depozita pored fizičkih lica i na depozite preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica. Ova mera svakako doprinosi finansijskoj stabilnosti najvećeg broja privrednih subjekata i treba da doprinese zaustavljanju naglog pada njihovih depozita kod banaka i na finansijskom tržištu. Treba reći da je ovo značajna novina imajući u vidu da su u prethodnom periodu, nakon stečaja i likvidacije banaka, uglavnom namireni deponenti građani, a što preostane deljeno je deponentima privrednicima.
Na kraju,smatram da izmene ovog zakona treba da prihvatimo, uz obavezu Narodne banke i Vlade Republike Srbije da i dalje budno prate dešavanja na svetskom finansijskom tržištu i okruženju i da preduzimaju adekvatne mere.
Izmene i dopune Zakona o agenciji za osiguranje depozita su prateće, sa istim ciljem - efikasna i blagovremena stabilnost bankarskog i finansijskog sistema. Ovom merom se stvara pravni osnov da Vlada, uz pribavljeno mišljenje Narodne banke Srbije, može u ime i za račun Republike Srbije kupiti akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost. Ovo jeste prava mera, ali nas plaši da ne bude zloupotrebljena.
Da li ovo ne znači da će veštački izazvani vrtoglavi pad vrednosti nekih banaka pokriti Vlada iz republičkog budžeta? Mislim da posebnu pažnju Ministarstvo i Narodna banka moraju posvetiti revizorskim izveštajima poslovanja banaka i fondova - da li su ti izveštaji verodostojni i objektivni ili su fingirani, jer vidimo do čega je to sve dovelo u bankarskom sistemu Amerike.
Ostaje, dakle, samo žal što ovakve adekvatne mere nisu primenjene u periodu 2000.-2001. godine na tadašnji bankarski sistem i domaće banke, jer čini nam se da bi možda danas mirnije disali. Tada su sve domaće banke preko noći otišle u stečaj i likvidaciju, a naknadno je rasprodata imovina. Čini nam se da nije ni pokušano preduzimanje mera za njihovo stabilizovanje i oporavak. Zahvaljujem.