TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.11.2008.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

14.11.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 20:45

OBRAĆANJA

Dobrislav Prelić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o agenciji za osiguranje i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Osnova za predlog o izmeni ovog zakona o osiguranju depozita je u tome da se poveća osiguranje depozita, a to je suma od 3.000 evra poveća na osiguranu sumu depozita do 50.000 evra, sa obrazloženjem da uskladimo domaće zakonodavstvo sa zemljama u regionu i sa zemljama Evropske unije.
Sa ovim povećanjem na 50.000 evra osiguranog depozita po deponentu u celini zaštitili bi sve deponente, što iznosi preko šest miliona deponenata.
Ovim predlogom ste proširili sistem osiguranja depozita, pa sada sem fizičkih lica osigurava se i depozit preduzetnika, i malih i srednjih pravnih lica, čime ste zaštitili i tu kategoriju stanovništva, koji su takođe učesnici na našem finansijskom tržištu.
Na kraju, ovim predlogom zakona ste utvrdili i tačne momente ili određivanje vremena i datuma kada Agencija za osiguranje depozita ima obavezu da počne isplatu osiguranih depozita.
Drugim predlogom zakona o Agenciji za osiguranje omogućuje se Republici Srbiji da kupuje akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost.
Znači, na predlog Narodne banke Agencija će moći da akcije tih banaka otkupljuje, kako bi se izbegao domino efekat u celom finansijskom sistemu. Ovim predlogom zakona se predviđa da država, tj. Agencija može da otkupi i akcije svih banaka koje posluju na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na poreklo kapitala.
Ovim izmenama zakona uređuje se osiguranje depozita i uređuje Zakon o stečaju i likvidaciji banaka.
I treći u ovom setu zakona, ovim predlogom zakona uređuje se proširenje kruga deponenata sa osiguranim depozitom i na preduzetnike mala i srednja preduzeća. Određuju se rokovi koji su obaveza za banke da isplate depozite, bez obzira da li su u procesu prinudne likvidacije ili dobrovoljne. Uređuje da se isplata osiguranih depozita obavi pre isplate ostalih poverilaca, kako bi u pravom smislu bili zaštićeni osigurani depoziti, a u skladu priliva sredstava u likvidacionu masu.
Predviđeno je sve kako se radi i u razvijenim zemljama i na način na koji se stvarno štite deponenti i njihova sredstva. Predviđeno je i pod kojim uslovima se neće primenjivati ovaj zakon, tj. odredbe ovog zakona. Na primer, sredstva koja su povezana sa terorističkim organizacijama, pranjem novca i ostalim kriminalnim delima i slično neće se isplaćivati.
Ovi zakoni pokazuju i dokazuju mnogo bitnije stvari i oslikavaju pravi karakter dosadašnjih odnosa prema građanima. Na signal iz Evropske unije i Amerike da nam predstoji ekonomska i finansijska kriza i pod pretnjom da građani upravo zbog ovako nedovršenih zakona, koji nisu zaštitili građane i njihova sredstva ne samo u bankama već na svakom mestu gde ih građani imaju ili ostvaruju svoje interese, pretnja je Vladi jasna jer redovi u bankama se ne smanjuju, masovno dižu svoje uloge. Upravo ovi zakoni koji se sada donose su potvrda da su građani u pravu što ne veruju u naš pravni i finansijski sistem.
U svakom predlogu zakona navodite razlog za donošenje ovog zakona u smislu da želite dodatno da pojačate poverenje u naš bankarski sistem i navodno ublažite efekte finansijske krize na tržištu, tj. vi priznajete da do ove finansijske krize građani nisu bili dovoljno zaštićeni kroz nedovoljno obrađene odredbe zakona, jer su im depoziti osigurani na minimalne uloge od 3.000 evra, a sada ih povećavate 17 puta, što morate priznati da nije nimalo normalno, jer kako da objasnite da je pre par meseci taj iznos bio realan, a sada nije.
Upravo zakoni se i donose da usled poremećaja u društvu, u bilo kom segmentu, u potpunosti štite sve građane. Nećemo valjda donositi zakone u vreme i u odnosu na trenutno stanje pojedinih država, koje našoj Vladi tutorišu i određuju kada će i koliko da zaštite interese naših građana. Evropski standardi zbog kojih donosite ove i ostale zakone po hitnom postupku imaju podlogu i delimično opravdanje, ali svetska finansijska kriza je samo izgovor ove nesposobne Vlade za neostvarena predizborna obećanja, i što je najgore, izgovor za sve što se tragično dešava ovih dana u našoj državi.
To su masovna otpuštanja radnika, poskupljenje svega što najviše utiče na potrošačku korpu, odbijanje povećanja penzija i odlaganje istih, pa mnogi penzioneri neće ni doživeti dan kada će se to odloženo povećanje stvarno desiti, što je moralno dno ove vlade; protesti studenata, protesti vojnih rezervista, pad dinara i strah od inflacije, totalan zastoj u finansiranju malih i nerazvijenih opština, jer ste sve pare iz tih fondova potrošili na vaše predizborne kampanje i sva ostala socijalna nedavanja koja bi trebalo da pomognu ogromnom broju socijalno ugroženih građana da prežive.
Mi obični građani možemo da zaključimo da je to samo još jedan razlog da nas prevarite i opravdate svoju nemoć i nesposobnost da vladate i vodite državu u razvojnom i ekonomski održivom društvu za sve građane. Vaša politika se zasniva na ličnim interesima i samo tako se i ponašate, a samo je pitanje koliko vas pojedinaca iz vladajuće koalicije će iz ove svetske finansijske krize da izađe kao evromilioneri.
Na kraju, dragi građani Srbije, na ovaj set zakona koji su na dnevnom redu, od 14 tačaka, podneto je više od 500 amandmana, što dovoljno govori da ovi zakoni nisu u interesu građana Srbije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Gospodin Dragan Stevanović, a zatim gospodin Zoran Nikolić. DSS ima još četiri minuta.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, mislim da jedino što se tiče ova tri zakona što objektivno ne može da vam se stavi na teret, odnosno što može da se pohvali jesu napori koje ste uložili da objedinite raspravu po ova tri zakona. Sve ostalo objektivno je besmisleno, osuđeno, pretpostavljam, na neuspeh.
Ali, da se ne bavimo formalnostima, vi ste, gospođo ministre, odnosno Vlada je u obrazloženjima za usvajanje ova dva zakona, između ostalog, napisala: da u ovim zakonima, u skladu sa direktivama EU, ova oblast se postavlja u stabilnije, preciznije i konzistentnije regulatorne okvire koji će predstavljati deo seta mera kojima se ublažavaju posledice krize na finansijskom tržištu.
U drugom zakonu, između ostalog, kažete da su mere potrebne usled, psihološkim faktorima izazvane, potrebe obezbeđenja sigurnosti ulagača i prilagođavanja sistema osiguranja depozita u zemljama u okruženju i zemljama EU.
Zašto sam ovo pročitao? Zato što poslednjih mesec, mesec i po dana, otkad je recesija u svetu prisutna, nijednog Vladinog činovnika niste mogli da čujete da ovako nešto kaže, ni vas, ni predsednika Vlade, ni potpredsednika, a onda ste danas došli na sednicu i rekli - nije sporno da finansijska kriza postoji.
Vaše kolege iz Vlade su otišle korak dalje. Na pitanje kako će se ekonomska kriza u svetu eventualno reflektovati na prilike u Srbiji, vaš potpredsednik, kolega u Vladi, gospodin Đelić, kaže: "Kriza je dobra za Srbiju, tu se krije velika šansa za napredak."
Posle mesec, mesec i po dana imamo set zakona kojim hoćemo ekonomske prilike u Srbiji da štitimo od krize u svetu. Mi smo poslednjih mesec, mesec i po dana, govoreći ovde ili o budžetu ili o nekim drugim zakonima, SRS, pokušali smo da ukažemo na potrebu definisanja i usvajanja seta, da kažem, interventnih mera. Predstavnici Vlade, kada su sedeli tu, gde sada sedite vi, konkretno sam govorio o tome kada sam pričao o zakonima kojima bi trebalo da damo garanciju za neke kredite, predstavnici Vlade su sa izvesnom dozom podsmeha gledali na to.
Posle toga je DSS podnela Predlog zakona koji ste odbili, kolege iz LDP su, takođe, davali neke predloge, nisu bili prihvaćeni. Evo, danas mi sada razgovaramo o zakonima koje je Vlada predložila i treba da ih usvojimo.
Šta bi u principu trebalo i kakve efekte da daju ovi zakoni? Čini mi se da bi trebalo da obezbede kreditnu aktivnost banaka, koje su inostrane, koje su prisutne na ovim prostorima, a čije će funkcionisanje objektivno u Srbiji zavisiti od ekonomskih prilika u svetu.
Sada bi se jedan manjak sredstava, koji će objektivno biti prisutan na bankarskom tržištu u Srbiji, a stručnjaci ga procenjuju na otprilike oko osam milijardi, izgradnjom poverenja Srbije i srpskog tržišta u banke trebalo bi iz domaće štednje da pokrijemo. Mislim da je nemoguće. Verujem da toliki novac u srpskoj slamarici ne postoji.
Opet sa ove govornice pozivaju opoziciju na odgovornost da glasamo za ove zakone. Glasamo ih u vreme kada su zbog neodgovornosti sa zakašnjenjem od mesec i po dana predloženi Skupštini.
Za tih mesec i po dana špekuliše se ozbiljno da su iz srpskih banaka, iz štednje povučene cifre od oko 500 miliona. Gde je tu odgovornost?
Da li postoji odgovornost kod Vlade zbog činjenice da je bankarsko tržište u Srbiji uskraćeno za taj novac? Ili, da odemo dalje, pošto se deklarišete kao evropske vlade, promovišete evropske standarde, postoji li odgovornost kod Vlade za uskraćenu mogućnost na zarade kroz kamate štediša koje su svoje pare povukle? Vi nam pričate o odgovornosti, Evropi, vrednostima i principima.
Zbog vremena, gospođo ministre, čini mi se da Srbiju ne očekuje ništa dobro u ekonomskom smislu u narednoj godini. Mislim da Vlada nije kadra da se izbori sa svim onim što se, kao problem, postavlja pred nju. Vi danas razgovarate sa MMF o ekonomskim aranžmanima koje uslovljavaju nerazumni zahtevi dva ili tri potpredsednika Vlade, ne znam koliko.
U narednoj godini nas očekuje svakako kreditna, odnosno hipotekarna kriza, povećanje kamata, otpuštanje radnika. Očekuje nas smanjenje direktnih investicija i sve će to u Srbiji stvoriti jednu vrlo neprijatnu ekonomsku sliku i priliku.
Mislim da bi najbolji paket mera mogao da se definiše kao smena ili ostavka ove vlade, i da se Vlada i ekonomske prilike u Srbiji objektivno povere ljudima koji na jedan kvalitetniji način razumeju surovu stvarnost ekonomskih prilika u Srbiji. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Neka se pripremi Nikola Savić.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani narodni poslanici, poštovana ministarko, kada bih hteo da budem zlonameran i zloban, a to ne želim, ali moram da kažem da, kada bih se osvrnuo na sve ono što je vladajuća koalicija samo pre četiri-pet meseci u predizbornoj kampanji obećavala građanima Srbije, verujte mi da nama svetska finansijska kriza ne bi ni bila potrebna i da bi mi imali daleko veće probleme i bez nje.
No, sada se suočavamo sa tom svetskom finansijskom krizom, odnosno posledice svetske finansijske krize se osećaju i kod nas, iako je, što je opet simptomatično, od ministara ekonomske struke i onih koji vode ekonomske i privredne resore, bilo govoreno da ti efekti svetske finansijske krize se neće osetiti u našoj zemlji. Čak je bilo izjava, i ovde je to pominjano, da je to jedna velika šansa i da zapravo Srbija u tome može iskoristiti svoje kapacitete.
Ono što veoma zabrinjava i ono na šta vas ceo dan podsećamo, ali ne zlonamerno, jeste nečinjenje Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva.
Mi smo vam kada je ovde na dnevnom redu bio rebalans budžeta govorili da je potrebno učiniti određene mere kao država i poput svih ostalih ozbiljnih država treba da preduzmemo određene mere kako bi predupredili potencijalne opasnosti koje su se nadvile i nad Srbijom. Vi ste to tada ignorisali, govorili da za to nema potrebe.
Državni sekretar, ovde je takođe u više navrata rečeno i to je valjda više nepobitna činjenica, kada su poslanici DSS-a i na Odboru za finansije rekli da treba povećati osiguranje depozita sa 3.000 na 20.000, za razliku od ostalih poslaničkih grupa, mi smo to pretočili i u zakon i predali ga u skupštinsku proceduru još 8. oktobra, tada rekao da to apsolutno nije potrebno, a čak je bilo i podsmeha.
Sada se suočavamo sa predlogom tog istog zakona, ali izgubili smo mesec i po dana. Ovde kod sebe imam mere koje su preduzele države koje je zahvatila svetska kriza i ovo je izveštaj zaključno sa 24. oktobrom, Nemačka, Francuska, Španija, Italija, EU, SAD, Rusija, Kina, dakle na desetak strana mere koje su ove države preduzele kako bi se umanjili efekti finansijske krize.
Danas se suočavamo sa prvim predlogom od strane ove vlade da povećavamo osiguranje depozita, što je sasvim u redu, ali smo izgubili mesec i po dana. Zbog čega? Zato što je to u formi zakona predložila DSS. To nije dobar pristup.
Mi nismo protivnici kada je u pitanju dobrobit građana i kada je u pitanju i finansijska, i privredna i ekonomska stabilnost ove države. Mi smo izašli sa konkretnim predlozima. Vi ste to ignorisali. Mi smo takođe izašli sa predlogom u oktobru, i to je takođe dato u skupštinsku proceduru, da se obrazuje komisija za praćenje svetske ekonomske krize i preduzimanje mera u cilju ublažavanja negativnih uticaja. To je takođe moglo da uđe u skupštinsku proceduru.
Zašto po ovim ozbiljnim pitanjima ne želite da vam i opozicija bude partner? Evo vam primer. Premijer Sanader u Hrvatskoj je pozvao na nacionalno jedinstvo povodom ovog. Neke opozicione stranke tamo su to prihvatile, neke nisu, ali je odgovorna vlada to uradila. Zašto ova vlada beži da podeli odgovornost sa opozicijom, koja po difoltu ne mora da snosi odgovornost za ono za šta je ova vlada odgovorna? Ali, mi se nudimo i dajemo konkretne predloge da izađemo u susret Vladi i da podelimo tu vrstu odgovornosti kada su objektivne poteškoće u pitanju.
Predali smo još jedan zakon i on je u skupštinskoj proceduri. To je zakon o porezu na dohodak građana sa predlogom, sa namerom da smanjimo stopu poreza na kapitalni dobitak sa 20 na 5% i da se ukine porez na kamatu na deviznu štednju.
Nije dobro kada je opozicija brža i kvalitetnija od Vlade, a kada živimo u ovakvom vremenu i kada smo pred opasnostima koje su se nadvile, očigledno, i nad Srbijom.
Ako je to opet odbijeno zato što je predložila DSS, to jednostavno nije dobro i to ne služi na čast ovoj vladi koja očigledno nema jasan koncept.
Tačno je da je postignut dogovor sa MMF-om i to smo vam pre dvadesetak dana kada smo razgovarali o rebalansu budžeta takođe rekli da je potrebno učiniti. Znamo da to ni tad nije naišlo na odobravanje sa vaše strane. Evo, sada imamo taj sporazum sa MMF. Da li je tako? Nije tačno da imamo sporazum sa MMF-om ili nije tačno da smo vam to predlagali?
Dakle, mi smo vam to predložili, a vi to tada niste, barem kada ste odgovarali na naša pitanja, niste to potvrdili jasno i glasno da je taj aranžman potreban.
Postoji izjava i premijera Cvetkovića koja je išla u tom pravcu da nam ne treba ta vrsta aranžmana, sada vidimo da ta vrsta aranžmana treba. Mi to pozdravljamo, ali vi u kontinuitetu kasnite već mesec i po dana.
Ako nastavite tim tempom, onda će vas mnogi događaji sustići i to nije dobro. Jedino što ste uspeli, i to je dokaz da je ova vlada slaba, jeste da ste morali da popustite pod pritiscima stranke PUPS, da odobrite povećanje penzija od 10%, ali neka javnost zna da je to na uštrb i subvencija u oblasti poljoprivrede, i socijalnih davanja.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
...
Srpska radikalna stranka

Nikola Savić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona koji se odnosi na funkcionisanje bankarsko-finansijskog sistema. Naravno, cilj donošenja ovih zakona je da se spreče, odnosno da se preduprede posledice globalne finansijske krize koja je nastupila u svetu.
Nažalost, nosioci vlasti u ovoj zemlji dugo su odbijali da priznaju da će ove posledice pogoditi i Srbiju i danas, kada su to napokon shvatile, predlažu donošenje ovog zakona, mislim da se sa time i zakasnilo jer prosto prema nekim procenama koje imamo.
Najveći deo devizne štednje u bankama u Srbiji je povučen. Verovatno Vlada ima i preciznije podatke o tome. Znamo da je novac roba, i to najkurentnija roba, i ukoliko takve jedne robe nema, onda sigurno ne može biti reči ni o kakvim razvojnim projektima, proizvodnji, nego ide jedna opšta recesija i opšta kriza.
Znamo da je država preduzela određene mere za ukidanje poreza na kamatu za štedne uloge, što je u suštini i dobro u ovoj situaciji, ali opet se ovde kasni sa time, jer ta uredba ili kako već, stupa na snagu od 1. januara 2009. godine.
Znamo da je tradicionalno kraj oktobra i početak novembra padaju te nedelje štednje i da se najviše uloga ulaže u banke ili se u tom periodu povlači iz banaka.
Jednostavno, treba imati u vidu da naš narod ima loše iskustvo sa bankama, da ne podsećamo, svi dobro znamo šta je bilo sa Jezdom, Dafinom i ostalim, i taman je na neki način počelo da se vraća poverenje u te banke, ali ovim nepravovremenim i neblagovremenim potezima opet je to poverenje poljuljano.
Ovde je prisutna gospođa ministar finansija i, koliko znamo, ona je juče bila na nekom sastanku, na pregovorima sa predstavnicima MMF-a. Narodne poslanike u ovoj skupštini nije još uvek, ili na adekvatan način nije, obavestila o čemu se tamo razgovaralo.
Gospođo ministarka, želim da vas podsetim da u ovoj situaciji u kojoj se nalazi i svet i kako drma finansijska kriza da sve ozbiljne zemlje beže od MMF-a kao đavo od krsta. MMF je omča oko vrata, a mi smo se nekako uhvatili za taj MMF kao pijan plota.
Doneo sam jedan dnevni list da bih ilustrovao kakva je situacija u ovom finansijskom fiskalnom monetarnom sektoru. (Pokazuje dnevni list.) Ovo je današnji dnevni list "Politika" i na naslovnoj strani udarni naslov "Breme deviznog duga". Da ne čitam sve, prepričaću o čemu se radi. Ovde se kaže da država Srbija ima negde gotovo 30 milijardi ukupnog duga, s tim što u 2009. godini pet milijardi duga stiže na naplatu. Znamo da su naše devizne rezerve negde oko 11 milijardi. Samo u 2009. godini treba izdvojiti gotovo polovinu deviznih rezervi za servisiranje duga. Tu 2009. godinu ćemo možda nekako i servisirati, ali će kritična i problematična biti 2010. godina, s obzirom da neće biti moguće zaduživanje u onom tempu koje je do sada bilo.
Kada sam baš pomenuo ovaj dnevni list kako se živi u ovoj zemlji, evo danas isto na naslovnoj strani naslov: "Građanima Srbije neće biti ukinute vize za putovanje u EU tokom 2009. godine". Gospodo, pa ukidanje viza i bela šengen lista je bila udarna pesnica vaše izborne kampanje i to je jedan od razloga zbog kojeg ste dobili ovoliki broj mandata i došli u priliku poziciju da formirate Vladu. Eto, građani Srbije neka razmišljaju o tome i neka cene da li ste ispunili obećanje.
U današnjem zasedanju neko od poslanika je pomenuo još jedan naslov, nije mi namera da reklamiram ovaj list, kaže: "Srbija šampion poskupljenja." Samo Letonija je imala veće poskupljenje hrane u 2008. godini od Srbije.
Ako znamo da u Evropi ima negde 44-45 zemalja, samo jedna Letonija, i ajde ako znamo geografski položaj Letonije da je to jedna severno evropska zemlja, gde klimatske prilike za proizvodnju hrane nisu ni približno tako povoljne kao što je to kod nas, onda to možda možemo razumeti. Ali, ako nemamo dovoljno gasa, nemamo dovoljno nafte ili nemamo dovoljno nekih drugih strateških resursa dovoljno, pa imamo sve uslove da imamo dovoljno hrane i da ona ne bude ovako skupa. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Vladan Jeremić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u raspravi koju polako privodimo kraju o predlozima zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju depozita, Agenciji za osiguranje depozita i  zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društveno osiguranje, mislim da je neophodno, pre svega, da ukažemo na nekoliko činjenica.
U državi koja je u procesu tranzicije postoje ogromni socijalni problemi, postoje u izuzetnoj velikoj meri korupcija i kriminal, postoji i centralna banka, doduše sa guvernerom strancem ili ne, ali ne postoje instrumenti za obezbeđenje sigurnosnih izvora za finansiranje budžeta.
Tržište je, to je svima jasno, preuzeto. Nalazi se u rukama stranaca. Nezaposlenost je ogromna, o tržišnom rastu ni govora, baš kao ni o privrednom oporavku. Na sve to stigla je i svetska recesija kao dodatno nesuvisli adut Vlade. Vrhunac predstavlja bankarski sektor u kojem glavnu ulogu imaju nazoviinobanke.
Kreditna sposobnost korisnika je na minimumu, kako stanovništva tako i pravnih subjekata, a potencijal domaćih banaka je uništen. Upravo je ovo jedan od razloga za gubitak poverenja i, čini mi se, ključnih stvari vezano za sve ovo što nas očekuje. Dakle, sam taj način prodaje najatraktivnijih domaćih banaka očigledno nije privukao pažnju nadležnih pravobranilaca i tužilaca, iako je izvršen nezakonito, uz nanošenje ogromne materijalne štete, kako akcionarima banaka, tako i samoj državi.
Posledica toga je ono što danas imamo a to je da su te tzv. strane banke, uzevši najslađi bankarski posao u Srbiji, da potrošačkim kreditima daruju građanstvo željno svega i svačega, zavile u crno stotine hiljada svojih dužnika. Više nisu dovoljne samo ogromne kamate kojima prodaju svoj spekulativni nepostojeći novac, već sve više kao garanciju uzimaju hipoteke i do tri puta veće vrednosti od kredita.
Kako nemaju domaću bankarsku konkurenciju, ni to im više nije dovoljno, pa pored hipoteka traže i žirante, a podatak da je skoro polovina vojvođanske zemlje već pod hipotekama austrijskih banaka, a da komisija za oduzimanje automobila, recimo, datih na lizing imaju sve više posla, jasno govore u kakvoj se situaciji nalazimo.
Možda je pravo drugo pitanje, kakav je zapravo i pravi interes ili posao ovih stranih banaka, da li da se bavi isključivo tim klasičnim bankarskim poslovima, da prikupljaju štednju, odobravaju kredite ili da samo preuzmu platni promet i da se eventualno povežu sa drugim zapadnim firmama koje ovde takođe posluju.
Čitava ta privatizacija je rađena na dva koloseka. Na prvom koloseku je država čistom prinudom došla do većinskog paketa akcija.
Urađeno je to najpre još 2002. godine donošenjem zakona o regulisanju odnosa između SRJ i pravnih lica i banaka sa teritorije SRJ, koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, po kome su banke koje su bili garanti ili dužnici Pariskog i Londonskog kluba naterane da emituju akcije u vrednosti 100% duga koji su imale prema tim finansijskim institucijama. Napomenimo da su ti dugovi u trenutku donošenja zakona već bili oprošteni u iznosu od 66%.
Članom 4. stav 7. tog pomenutog zakona bankama je bukvalno zaprećeno da će im biti oduzeta dozvola za rad ili im može biti pokrenut stečajni postupak ukoliko ne izvrše ovu emisiju. Kako se sa državom nije šaliti, banke su akcije u tom iznosu i emitovale.
Tako je i država kupovinom tih akcija, po ceni koju je sama odredila, postala većinski vlasnik ovih banaka zapravo akcionarskih društava. Ovakvom transakcijom, međutim, ostalim akcionarima je vrednost akcija značajno umanjena, odnosno umanjena je za onaj nominalni iznos za koji su banke pod pretnjom prinude emitovale akcije, a koji u procentima iznosi 66% od nominalnog iznosa emitovanih akcija i koji je Republici Srbiji oprošten.
Obezvredivši tako kapital ostalih akcionara, država je sebi dala za pravo da raspolaže i drugim vrednostima banke, pa čak i da ih proda, ali ni ovakav vid svojevrsne nacionalizacije nije bio jedini gubitak za ostale akcionare. Sva ova potraživanja, na osnovu kojih su banke morale da emituju akcije, vlast je proglasila nenaplativim.
Nenaplativo, samo da podsetim, znači potraživanje gde nema garancije, hipoteke, menice, da dužnik nema imovine, da je nesolventan ili mu je imovina mala, da preti zastarelost potraživanja ili je već zastarelo ili je sudskim putem već izgubljena mogućnost da se naplata potraživanja izvrši. Pošto su većinski, evo već osam godina, upravljali skupštinama akcionara i upravnim odborima, zahvaljujući postavljanju svojih partijskih kadrova, naravno, jasno je svima, reč je o G17 plus, banka namenjena prodaji bi donela odluku i da se ta potraživanja prodaju čak i za jedan dinar Republici Srbiji.
Ovo je inače potpuno nezakonito upravljanje u nekoj firmi, a posebno je nedopustivo kada je u pitanju rad državnog organa tj. Vlade Srbije, koja bi morala da štiti ekonomske interese svih privrednih subjekata, kako domaćih tako i stranih, koji posluju u državi kojom ona upravlja, a ne da ih obezvređuje.
Primera je mnogo, a vremena više i nema puno, tako da ću samo iskoristiti još da na kraju kažem da sve ovo što se dešava, odnosno situacija u koju smo dospeli, kao i ponuđeni predlozi zakonskih rešenja o izmenama i dopunama ovih akata koje imamo, teško da će moći nešto značajnije da izmene, jer kažem ništa nije preko noći.
Ovo već traje, to je već osma godina, a da ne bi bilo po onome da pas laje dok vozovi i prikolice prolaze, mislim da je krajnje vreme da se zamislimo zbog ovoga što nam se dešava. Veliki broj amandmana koje smo podneli govore o kvalitetu zakonskih rešenja, tako da smatram da je zaista neophodno da se radikalno izmeni politika koja se vodi. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Jeremiću. Reč ima dr Dušanka  Plećević, izvolite. Neka se pripremi Mirko Munjić.