Gospodin Krasić, po Poslovniku.

Gospođo Đukić-Dejanović, snaga moje ideje i ideje mojih prijatelja je evidentna, ali je još evidentnija snaga šibice gospodina Srđana Milivojevića. Snaga njegove šibice je bila - zapaljena Narodna skupština, zapaljen RTS i gle velikog čuda, to je renovirao gospodin Dragoljub Mićunović, a G17 utvrdio da je bila afera i oko potrošnje tih sredstava. Šta sam tu prevario? Šta sam slagao?
(Srđan Milivojević, sa mesta: Sve.)
Ne postoji zapisnik za onog vašeg Lučića? Pa smo mahali tim zapisnikom, jesmo li ga pokazivali?
Da li je taj zapisnik doneo G17 plus, poreska uprava? Sve smo slagali. Slagao sam da je Desimir Tošić glasao da se oduzme imunitet Vojislavu Šešelju. I to sam slagao. Slagao sam i da je helikopter vozio Mileta Ilića i Žarka Jokanovića. Vi to ne znate, ma nije moguće da ne znate. Ne, nego vas boli što se neko seća. Sećam se svega šta ste radili i šta ćete tek da radite.
Zato upozoravam ove građane, upozoravam da znate koji su se crni oblaci nadvili nad Srbijom. Danas je bio Serž Bramerc da se dogovore. Šta treba da se dogovore? Kako da nastave sa uništavanjem Srbije. Zašto ne pričamo o Euleksu, zašto ne pričamo o nepoverenju Vladi? Zašto ste podnosili amandmane - vi, SPS, G17 plus? Da kupite vreme. Zašto da kupite vreme? Da u tišini završite neki posao daleko od građana, a talambasaćete preko medija. O čemu? O lepom ponašanju.
Srđan Milivojević nekoga upozorava na lepo ponašanje. Pa, da l' postoji veća ironija u ovoj zemlji? Čovek koji se hvalio kako ga finansirali sa zapada. Za šta? Da uništi, nenasilni Otpor, da se uništi država, a vi iz SPS razmišljajte s kojim đavolom sadite tikve.

Gospodin Mićunović. Možda bi bilo najkorisnije da svako misli o tome kakva je perspektiva njegove poslaničke grupe i partije.

Poznato je da ne izlazim na replike. To je jako, jako retko.
Ovde imamo osobe koje koriste jedan član Ustava i Poslovnika da ne odgovaraju za reči koje izgovore sa govornice. To je dobro da se štiti parlament, da ne bi bilo zloupotreba i da čovek ovde što kaže zbog toga ne može ići na sud.
Ali, nažalost, mnogi to shvataju da je to sjajna prilika da klevetaju i žive i mrtve, da govore laži i da se na najgori način izražavaju o ljudima. Ta potreba da se uništavaju ljudi i uspomene na njih je poznata u istoriji kod najgorih režima koji su postojali. Zbog toga o tome ne bih govorio, i ni o čemu drugom.
Izvesna osoba koja je ovde bila pre mene govorila je nemoguće stvari. Naravno, ovde, da ne bi odgovarala na drugom mestu. Sve su to netačnosti. Ali, uspomenu na jednog čoveka, koji je sahranjen u aleji velikana, kao čovek koji je jako mnogo doprineo demokratizaciji, teoriji demokratije itd.
Bio je klevetan za života od mnogih, da je ni manje ni više on, koji je siromašan i umro i živeo, da je on radio za DB. To govore ljudi, čija je čitava stranka bila impregnirana tim DB-om, gde su mahali svim izveštajima DB-a. Kome oni to da govore? Jednom siromašnom Desimiru Tošiću, koji je napisao 30 knjiga o demokratiji, i ovde, ostavivši porodicu u Londonu, sam živeo na brdu, da bi pisao i držao predavanja.
Ako nemamo toliko dostojanstva da neke ljude, ako ih ne volimo, nemojmo ih pominjati. Ali ta potreba da uništimo svaku moguću, bilo kakvu veličinu i dostojanstvo ljudi, prelazi sve granice. Ona govori, naravno, o ljudima, takvima koji to govore. Govore rezultati na izborima i govoriće i kasnije. Takvo ponašanje nikome ništa nije donelo.
Ne bih ni sada izašao zbog svega o čemu govori ovaj prethodnik, da nije ovde pomenut jedan čovek čiju uspomenu želimo da čuvamo i koji je ceo svoj čestiti život upotrebio za dobro ovoga naroda. Došao je pod stare dane da ovde radi, pomaže jednoj zemlji, da, za razliku od drugih emigranata, i komandosa i kojekoga, radi na prosvećivanju naroda i na njegovom dobru.
Stvar je dostojanstva ovog parlamenta da poštuje uspomene na svoje ljude. Da je sreće da svaki poslanik nađe neku svoju sliku sutra. Da se kaže, bio je u tom parlamentu, radio je, a nije samo koristio svaku priliku da svakoga ispljuje, okalja ili ne znam kako nagrdi.
Zbog toga apelujem da se toga klonimo, jer stvari ostaju zapisane, bez obzira koliko se ko koristio tim sredstvima, to se sve, sve te pljuvačke, vraćaju na njih.
Desimir Tošić! Vi ste zaboravili šta se događalo, ko je čupao sa govornice gajtane, razbacivao mikrofone, ko je vodom polivao predsednike? Vi zaboravljate šta se događalo, kakvo je divljanje bilo ovde.
Izvinite, častan čovek se onda ne krije iza imuniteta, nego kaže - izvol'te, ako sam kriv, branite, to mora parlament da sa svog obraza skine. Sada vi mrtvom čoveku posle 10 ili 15 godina to nabijate na nos da je to činio iz plaćeničkih razloga.
Pa, iz te stranke je izašla cela jedna stranka sa Glamočaninom i prešla u drugu stranku, zna se za koje pare, i o tome pišu sami u novinama za koje pare i stanove su prešli. Sada vi nekome prodajete ovde priču o čistoći.
Do juče pola stranke ili više, koliko nemam pojma, otišlo je na drugu stranu. Sada su preko noći oni svi mogući lopovi. Ovde ste nas uveravali da nema lopova u Radikalnoj stranci, ni jednog jedinog. Poverovao sam vam da je to jedina čestita stranka, dok su svi lopovi. Sada ovde slušamo, od ujutru do uveče, o najstrašnijim lopovlucima, kućama, čudesima koja su se dešavala.
(Predsednik: Vreme, gospodine Mićunoviću.)
Tako se ne brani ni svoja stranka, ni dostojanstvo Skupštine.

Reč ima gospođa Radeta, pa gospodin Krasić, pa gospodin Momčilov.

Gospođo Đukić-Dejanović, naravno govorim na osnovu člana 104, ali ne znam zašto ste vi počeli da pokazujete nervozu, da li se nešto dešava u toj vladajućoj koaliciji. Svi ste nešto danas vrlo nervozni i brinete tuđu brigu.
Vi ste gospodinu Krasiću rekli da svako treba da vodi računa i da brine o sudbini svoje poslaničke grupe. Gospođo Đukić-Dejanović, mi srpski radikali brinemo o SRS, u kojoj i dalje, gospodine Mićunoviću, nema lopova, lopovi su nas napustili, odnosno isterani su iz stranke. Mi vodimo računa o interesima građana Srbije i mi, možda posle ovih narednih izbora, nećemo imati nijednog poslanika, ali to nije vaša briga, nego naša. Mi tražimo od vas, gospođo Đukić-Dejanović, i od ove vladajuće koalicije, da nam vrate mandate koji su sada ukradeni SRS. Šta će biti posle, videćemo. Sada vi nama vratite naše mandate, posle se vi trudite da osvojite što više. Mi koliko osvojimo, to je naša stvar.
Ali, gospođo Đukić-Dejanović, koliko god mandata imali mi srpski radikali, budite sigurni da nikada nećemo pomagati radi fotelja, radi gole vlasti ove ovde žute, koji su našeg predsednika oterali u Haški tribunal, koji su sa onima dole pokušali neuspeli puč i otimanje SRS. Ne znam kako vi to možete, a znate da su vam ubili predsednika.

Reč ima gospodin Krasić.

Izlazim na repliku, jer kako je gospodin Mićunović krenuo prosto sam se uplašio. Rekoh, sada će da mi ispriča o krečenju Narodne skupštine, o zavesama, o futerima, o parketu, o fondu za rekonstrukciju Savezne skupštine, o uplatama iz inostranstva; nijedne reči nije bilo, a sa mesta je rekao da lažem, samo da se zna.
Što se tiče gospodina Desimira Tošića, samo sam uzeo jedan fragment koji je registrovan u zapisnicima, stenogramima i materijalima, nisam išao dalje. A radi vašeg saznanja, 20 i nešto godina sam čitao list koji je on uređivao kada nije postojao višestranački sistem u Srbiji. Malo se raspitajte kad nekom pokušavate da držite predavanja, gospodine Mićunoviću. Slobodno držite vašim ljudima predavanja, ali nemojte meni da držite predavanja, niti iz politike niti iz morala.
(Dragoljub Mićunović, sa mesta: Vi sve znate?)
Naravno da sve znam i sve pamtim, da znate. Muka me je naterala da pamtim, da bih na svakom koraku podsećao građane šta ste napravili, šta pripremate i šta ćete da uradite. Mora se, nema druge, moramo građane da upozoravamo na sve. Evo, ako meni ne verujete, evo vam ga Filip Stojanović, upravo ulazi.
Samo da vas podsetim, nije bio u pitanju ni kabl, ni ova čaša, nego Gnjilane. To što se Vojislav Šešelj popeo na klupu da kaže - ljudi, nema mitinga, policija je zabranila. Onda su ga spakovali, Filip Stojanović je jedva živ ostao od udarca drške pištolja po glavi.
Svi znaju šta se desilo i svi su se skupili, budući, stari koalicioni partneri SPS-a, da skinu imunitet, jer prvi sudija za prekršaje nije hteo da sudi. To svi znaju, knjige su objavljene o tome, ali ne, vi morate da iskoristite svoj autoritet, svoje godine, da biste navodno javnost ubedili kako odavde neko kleveće.
Evo, klevetali smo oko rebalansa, pa izgleda da MMF kleveće. Pričamo o Euleks-u, kritikujemo vas, a vi kažete - vi lažete. Sada u javnosti kažete - da, da, od Srbije se traži to i to.
Nemojte tim niskim udarcima da se služite. Pustite građane neka budu faktor političkog života u Srbiji. Nemojte vi da budete faktor političkog života na bazi sile i nasilja u Narodnoj skupštini. Uvek kad ste vi primenjivali vaše viđenje demokratije i parlamentarizma u Narodnoj skupštini nešto nije bilo u redu sa mandatima; nekada Ivković, sada ovaj ovamo, nekad je bilo iz Soluna, neki put iz Bodruma. Vi imate referencu antidemokratsku.

Gospodin Mićunović.

Replika. Dakle, smatrao sam nedostojnim vaše priče... član 104, koji vam toliko treba, eto vam ga.
Nisam hteo da odgovorim na neistine Krasićeve, to smatram krajnje neozbiljnim, ali zato sad zahtevam na prvoj sednici ovde predsedavajući da pročita zapisnik, iz koga ćete jasno videti da nijedna čaša kisele vode nije sa tog računa ili fonda koji je korišćen za rekonstrukcije zgrade otišla nigde drugo nego za opravku zgrade.
Svuda na svetu bi čoveku koji je obnovio jednu zgradu, proseći po svetu pare za nju, bar rekli hvala. Vi ste poslali komisiju, nemam ništa protiv, došla je, pregledala, rekla izvinite, sve je u redu. Molim da se to sledeći put pročita. Zbog toga nisam hteo da o tome govorim. To nije važno.
Da vam nešto sad kažem, vi ste navalili na Tošića mrtvoga ovde zbog toga što ste se našli u Gnjilanu. U Gnjilane vas je odveo vaš koalicioni partner. Posle tog Gnjilana vi ste ušli u Vladu, gospodine Krasiću, posle toga ste postali ministar u toj Vladi, a vi zamerate nekome što je došao na sastanak imunitetnog tog odbora i rekao - nema imuniteta, neka se svako brani kako se brani. Prema tome, to je nekorektno.
Nemam nameru da polemišem, verujte ovo je poslednji put. Nemam nameru da polemišem ni s vama niti s bilo kim, ali nemojte preterivati u vređanju i uništavanju dostojanstva ljudi koji ne mogu da se brane. U tome je problem.
Niti smo mi oterali vašeg predsednika u Hag, njega je pozvalo tužilaštvo iz Haga i on je dobrovoljno, uz vašu pratnju i muziku, otišao. Niti sam ga ikada terao, niti me je pitao da li da ide ili da ne ide, niti šta će biti. To je jedna stvar koja je potpuno jasna.
Prema tome, okanite se toga. Probajmo da ovu skupštinu učinimo iole pristojnom, da donosimo zakone, da raspravljamo, odlični ste kad ste opozicija, dajete neke dobre amandmane, sve je to u redu i to sve poštujem, ali okanite se tog pljuvanja ljudi koji ne mogu da se brane.