Gospodin Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, izgleda da su se konačno Vlada i guverner dogovorili oko toga kakve mere treba preduzeti za stabilizaciju očekivanog udara na naš finansijski sistem. Verovatno i sluteći po analogiji kako su to uradile mnoge države zapada, gde su moćne banke i državne institucije intervenisale na tržištu da bi povratile sigurnost i pouzdanost banaka, osiguravajućih društava itd.
Možda je ovo i naznaka da je prestalo naravoučenije i podučavanje jedne i druge institucije, guvernera prema premijeru i obrnuto, u pokušaju da stabilizuju našu nacionalnu valutu, gde je do sada već plasirano nekoliko stotina miliona evra, bez jasnih naznaka da ćemo biti u poziciji da izbegnemo makar dvocifrenu inflaciju.
Ono što se ovim predlogom zakona o izmenama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita nudi je izmena u članu koji čini tako izmenu da je sada država u mogućnosti da intervenišući proširenom metodom mera, uvedenih kroz tačku 4, otkupljuje u ime i za račun Vlade akcije onih banaka koje ugrožavaju finansijsku stabilnost.
Time je osnovni zakon proširen četvrtom tačkom, dakle pored tri postoji i četvrta, a da se pri tome nisu uradile konsekventne promene u članovima 7, 8, ali i u samom članu 3. zakona, u kome agencija ne predviđa mogućnost da kupuje akcije, nego da prodaje na određeni način, kontroliše ili privatizuje osiguravajuće društvo ili banku.
To je, naravno, važilo bez kompletnih izmena do sada, ovo je parcijalna izmena, samo za one finansijske institucije ili samo za ona osiguravajuća društva u kojima je država bila akcionar, manjinski ili većinski. Ona je, dakle, mogla da prodaje te akcije, da ih privatizuje, ali do sada nije mogla da ih kupuje.
Uslovno, to se može reći da je u tački 2. iz člana 9. postojećeg zakona mogla da preuzme, kupi stečenu lošu aktivu neke od banaka.
Međutim, predviđenom izmenom, uslovno uzev, znači u toj lošoj aktivi mogu biti akcije banaka, osim recimo nenaplaćenih potraživanja, i akcije banaka koje loše posluju na tržištu.
Šta se postiglo promenom u članu 9, time što su se samo tri reči izbrisale, osim i briše se ''iz člana 7. ovog zakona''. Kada se to izbrisalo ''iz člana 7. ovog zakona'', po automatizmu, a doduše zakonopredlagač i ne krije da mu je namera da podrži i pomogne i banke, nezavisno od vlasništva, dakle i privatne banke.
Odista, ako država krene da budžetskim sredstvima, tačku po tačku, od prve do četvrte, interveniše kod onih banaka koje nisu solventne, koje nisu pokrivene, to znači da će ona morati možda da novac i nekom menadžmentu ili nekom vlasniku privatne banke, koji će se državnim kapitalom pokriti, sve da bi očuvao stabilnost bankarskog sistema.
Ekstra je pitanje, koliko, ako istovremeno postoji nekoliko banaka koje su u sličnoj situaciji, mogu da dobiju očekivanu pomoć prema ovom zakonu, tako što će im biti kupljene akcije, da li će i na koji način biti nekog preferencijala, da li će to biti pitanje udela akcija koji će moći da otkupi država?
Da li će, ako ne kupi većinski paket akcija, imati smisla uopšte intervencija, jer ako ostane isti menadžment, isti upravni odbor, u tom slučaju ništa se nije dobilo.
Vi dajete samo tada na odloženi način pravo menadžmentu i upravnom odboru, već zakonski obezbeđenom, da će mu neko kupiti akcije ako loše posluje, da i dalje rasipa akcije ili ne daj bože investira u Albaniju, ili na neko drugo mesto, u federaciju gde je Republika Srpska, pa onda da naši građani pokrivaju sredstvima iz budžeta loše poslovanje banaka.
Da li ovaj zakon, ova intervencija, omogućuje ili obezbeđuje pravilo, koje do sada valjda u liberalnoj ekonomiji nije postojalo, da odgovornost za loše plasmane kredita bude kolektivna, a korist kod onih koji su uzeli kredit je individualna, makar se radilo o građanima, ako su to uradile neke firme ili je kompletna banka, obezbedivši sebi da zaista dobro funkcioniše i dobre plate, došla u poziciju da je država na određeni način sad subvencionira, vadi iz blata, a da pri tome oni sami ne osete nikakvu konsekvencu. To je teško verovati, ako država ne uzme 50% akcija.
Ako uzme 50% akcija i više, onda ona postaje vlasnik, to je podržavljenje banaka i tada ona još možda može da interveniše. Šta sa onim intervencijama u kojima se ne stekne pravo na odlučivanje u banci? To znači da ćemo mi ići u otkup akcija koje nisu solventne, koje možda ne mogu brzo da se prodaju na tržištu ili će se prodati po nižoj ceni.
Da li će država sada moći da ostvari pravo na deo dobiti, dividende od akcija - naravno da neće, jer te akcije tonu. Da te akcije tonu u tim manjim bankama i nesolventnim, nelikvidnim bankama, jeste dokaz što se često tamo gde su uspešne dividende i ne dele. Oni počnu da dele dividende tek kada vrednost akcija pada, pa onda kupujući te dividende omogućuju da se te akcije kupe u većoj ili manjoj meri da se liše loših akcija.
Dakle, ova mogućnost ovim predlogom otvara sigurno verovatnoću da će država selektivno, na nama još nejasan način kako će Narodna banka predložiti Vladi, koji će za to kriterijumi biti, intervenisati na tržištu i budžet prazniti u tom pravcu, umesto da pomogne formiranjem banaka ili drugih institucija koje bi razvijale privredu - zapošljavanje, i razvoj privrede i nacionalni dohodak da se podiže itd.
Ako su to mere koje treba na psihološkom planu da podignu poverenje u finansijski sistem, to onda može na prvi pogled biti zanimljivo i promotivno za ovu vladu. Međutim, pitanje je suštine da li se zaista raspolaže sredstvima kojima se može intervenisati, jer priliv kapitala sa strane je očigledno u ovu državu, više puta je danas ponovljeno, sve manji i manje.
Finansijske institucije polako gube na značaju, a mi ćemo očito platiti ceh onoga što dolazi, a jedna od mera koja je ovim zakonom predložena po svoj prilici i nije dostatna i nije dovoljna da se izađe iz ove krize, koja je za sada preteća; preteća jer Narodna banka ne izlazi sa spiskom banaka koje su po rejtingu pale do tog nivoa da im se treba pomoći. Verovatno je taj pad očekivan ili će uskoro biti naštelovan i kao takav prikazan.
Prema tome, mislimo da ne postoje dovoljni razlozi da bi poslanička grupa Srpske napredne stranke podržala ovaj zakon o izmeni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku ima reč gospodin Zoran Krasić.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da je mnogo bolje kada budete radili nov Poslovnik da uopšte nemate onu odredbu člana 27, jer bez obzira šta da pišu u tom poslovniku vi terate dalje. Terate dalje kao Anto Bošković sinoć na godišnjoj skupštini Crvene zvezde. Nisu mogli da prisustvuju najbolji igrači Crvene zvezde, a valjda uprava kluba postoji zbog igrača, a sinoć sam zaključio da igrači postoje zbog uprave. Evo, to je ova situacija ovde.
Juče se ovaj jadnik hvalio kako je lepio plakate Vojislava Šešelja i računa da je zaslužio mandat poslanika, i verovatno je zaslužio, ali da bude u poslaničkoj grupi SRS.
Međutim, kada je izašo i otišo tamo nešto, nešto mu naprdnulo i otišo, on nema više taj mandat, gospođo Đukić-Dejanović. Potpuno se slažem s vama, vi ste zemljaci, vi morate da se mazite, pazite, uvažavate i te stvari, ali Ustav ne zna za te zemljačke odnose.

Molim vas, gospodine Krasiću, termini koje koristite nisu u skladu sa vašim intelektualnim potencijalom.

Moji intelektualni potencijali upravo pokušavaju da vam dokažu i da vam ukažu na to da vi imate mnogo više intelektualne potencijale i da shvatite da ovde postoje uljezi. Ali, vi njih držite, ne držim ih ja. Narod ih ne drži, nije glasao da oni budu negde tamo, nego ili ovde ili van zgrade. Vi uporno to podržavate.
Mogu da shvatim, evo pre nekoliko dana Otpor je slavio 10 godina uspešnog rasturanja Srbije. To mogu da shvatim. Boris Tadić ih je primio, jes' da se malo onako, ali primio ih je. Ali, ne znam s kojim pravom vi podržavate rezone Otpora - uništavanje svega što je državotvorno, uništavanje Ustava i zakona?
Naravno, svaki put kada se desi ovakva situacija izaći će neko iz SRS da ukaže javnosti šta se dešava. Ovi eksperti za kredite, eto vidite, i građani će da glasaju, gospođo Nado Kolundžija, ali građani kada budu glasali treba da glasaju prema tome - kakav je njihov životni standard i ko ih je doveo u tu situaciju, a ne prema tome ko je lep, u kojim novinama, kako se slikao i s kim se slikao.
Vi to gledate da okrenete - da u novinama bude lepo, mazno. Svi su drugi primitivno prosti. Vi ste mnogo dobri, dobri ste, teški ste, pokrali ste, uzeli ste sve - malo vam je, pa ajd' sad i mandate da kradete. Vi ste nekada pozivali i brzog Gonzalesa ovde da vam čuva mandate. Protiv koga ste ga zvali - protiv gospođe Đukić i njene stranke.
E sada ste se ujedinili, sad ste sofisticirani, sad ste jači, sad ste oplemenjeni. I jedni i drugi ste iznosili poslanike odavde, i jedni i drugi ste skidali imunitete poslanicima - zašto, da vi vladali. Sada ste se ujedinili i sad ste mnogo jači.
Nije istina? Kako nije istina? Sećate se vašeg prijatelja Desimira Tošića kako je krijući skidao imunitet poslanicima da bi odgovarali, da bi bili u Gnjilanu u zatvoru. Tu je i Filip Stojanović, ako se sećate možda tog poslanika i ako se sećate vašeg Desimira Tošića. A sećate se, dobro. Šta ste sve radili. I šta ste doživeli? Ujedinili ste se - super. Pa što se okrećete jedni na druge. (Predsednik: vreme.)
Upozoravam vas, neću da vas molim da u ovoj zemlji važi Ustav i zakon. Što se tiče SRS, mi smo sve uradili kako ste rekli po uputstvu. To što su blokirani državni organi po nalogu Borisa Tadića, to je problem Borisa Tadića, ove države i ovih organa, ali ja ne trpim ovu situaciju nelegalnu.

Hoćete da privedete diskusiju kraju.

Po Poslovniku, gospodin Milivojević, izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Koji god hoćete, gospodinu Krasiću, za vas može da se primenjuje ceo Poslovnik, od prvog do poslednjeg stava i člana, vi ga redovno povređujete. Moja nemera nije da ovde polemišem s vama. Vi ste ovde vrlo grubo vređali gospodina Desimira Tošića.
Gospođo Radeta, danas je u ovoj zemlji vrlo lako naučiti čoveka koji je neobrazovan, danas je vrlo lako naučiti prostog čoveka, danas je vrlo lako naučiti i one koji pokazuju želju za učenjem, ali je nemoguće naučiti one koji, sami neuki i prosti, žele da budu učitelji drugima. To je zaista jedna teška misija u ovoj zemlji i mislim da je to jako teško.

Molim vas, koristite termine u skladu sa dostojanstvom Skupštine.

Zaista govorim samo o onome što se ovde dešava i zbiva u ovoj skupštinskoj sali. Zaista ne mogu da dozvolim da se na ovakav način govori o ljudima koji su preminuli. Gospodin Desimir Tošić je preminuo. Vi ovde konstantno vređate ljude koji su preminuli. To govori o vama, ne o nama. To govori o snazi vaše ideje, a ne o snazi naše ideje.
Moram da napomenem jednu važnu stvar. Ovde ću jednog dana izaći za ovu skupštinsku govornicu i ispričati sve ono što ste vi, a to su zabeležile stenografske beleške, govorili o vašim dojučerašnjim partijskim prijateljima. Setite se samo reči hvale koje ste ovde prosipali o njima decembra prošle godine u izbornoj kampanji. Setite se samo kako ste lepo i pozitivno i afirmativno govorili o Tomislavu Nikoliću. Sada treba da izađem za ovu govornicu i da to pročitam. Mislim da to građani Srbije pamte. Ako ste vi zaboravili, vrlo rado ću organizovati jedno podsećanje.
Ali, sada vas molim da se vratimo na dnevni red i da zaista vratimo dostojanstvo koje je toliko potrebno ovom domu. Hvala.